srenhu

Mlekobanat integrisan sa Mlekoproduktom

Početkom ovog meseca prilike u Mlekoproduktu su počele da se sređuju. Prinudna uprava je okončavala svoje zadatke, prvobitni rok trajanja, skraćan je zaključno sa 6. novembrom. U međuvremenu izvršen je izbor novih organa upravljanja. Zadnjeg dana, kada je prinudna uprava prestajala, predsednik Opštinske skupštine Milan Racković zakazao je i prvu sednicu novoizabranog radničkog saveta.

Otvarajući sednicu Milan Racković je članovima radničkog saveta predložio dnevni red sa sledećim pitanjima: Konstituisanje organa upravljanja; Izbor konkursne komisije za imenovanje direktora radne organizacije: Izbor direktora i Donošenje odluke o integraciji sa kombinatom Servo Mihalj iz Zrenjanina. Prisutnih 13, od izabranih 15, članova radničkog saveta jednoglasno su prihvatili predloženi dnevni red, da ne kažemo i sa primetnim zadovoljstvom, da bi zatim za predsednika radničkog saveta izabrali Božidara Igića, pod čijim rukovodstvom je savet dalje zasedao.

O društvenoj ishrani

Stavka koja ozbiljno opterećuje budžet svake porodice je bez sumnje ishrana. Nedavno povećanje cena u sklopu novih privrednih mera u najvećoj meri se odnosi na artikle koji se jednim imenom mogu nazvati prehrambeni proizvodi. Usledilo je povećanje ličnih dohodaka koje je imalo za cilj da pokrije povećanje troškova života u čemu se, izuzev, u slučaju par radnih organizacija, nije postiglo ono što se želelo. Dodamo li ovome i činjenicu da se u velikom broju slučajeva dva odrasla člana porodice nalaze u radnom odnosu, tada nije slučajno što pitanju organizovanju društvene ishrane posvećujemo pažnju.

Istina ne planiramo na to da damo recept za rešenje ovog problema već polazimo od toga da pokretanjem inicijative i razmatranjem nekih momenata dajemo svoj skroman doprinos. Istovremeno time pokrećemo širu diskusiju ovom, verujemo za mnoge, interesantnom pitanju.

Sećanja borca

Govoriti o Dakić Miladinu iz Bočara znači govoriti o prvoborcu, učesniku NOB-e od 1941. godine, o čoveku koji se od prvog do poslednjeg dana nije odvajao od oružja.

Rat je Miladina zatekao u rezervi vojske stare Jugoslavije koja je iz dana od onih koji su njome komandovali i raspuštena. On se vraća u svoje rodno mesto Banjane. Svega nekoliko meseci ostaje u njemu a potom sa grupom od desetak dobrovoljaca skoro bez oružja pristupi partizanima. Ova grupa iako bez oružja stupa u borbu sa neprijateljem. Miladin je imao svoju malu pušku i sa njome je ratovao svo vreme dok nije zarobio od neprijatelja bolje oružje. Dve godine je proveo u Trećoj brigadi borbenoj jedinici Sedme banijske divizije. Kasnije usled ranjavanja Miladina prebacuju u štab divizije gde ostaje do kraja rata.

U kući Petrovića

DADA PETROVIĆ- majka trojice sinova, već je više od dvadeset godina sama. Iz njene kuće ratni vihor odneo je živote četvoro najdražih. Ona sad ima osamdeset i osam godina, ćutljiva je i uvek tužna, živi u kući u kojoj sve podseća na istoriju. U njoj svaki predmet podseća na dane kada je jedna revolucija plamsala između zidova njene kuće.

Rat je kroz ovu kuću prošao kao ni kroz jednu drugu u Kumanu. Još u vreme Stare Jugoslavije, sinovi Dade, Ljuba i Slaven bili su ilegalci, a kuća njena baza ilegalnog rada komunista. Sve ovo nije moglo ostati nezapaženo. U kući je često žandarmerija vršila prevrtačine, bili su to dani puni iskušenja, batina i maltretiranja al uvek uzalud. Žitelji u kući Dade Petrović bili su odani borci revolucije i dali za nju najviše što su mogli dati. Duga je priča stradanja žitelja ove kuće ali je još duža priča jedne skrhane stare majke koja i posle dvadeset godina uzaludnog čekanja još uvek se nada svom sinu Stevanu, nestalom, negde u revoluciji Sovjetskog Saveza ili Španiije. O njemu  koji je još pre 1926. godine napustio rodno Kumane, jer nije mogao da gleda stradanje jednog naroda, obreo se u Moskvi gde je aktivno radio na Sverdlovskom univerzitetu. Povremeno je Dada i dobila neku vest od njega ali sve je posle rata zamrlo. O njemu više ni glasa. Njegova sudbina ostala je nepoznata njoj i njegovim saborcima. Još i sada je Dadina jedina želja da neđe makar grob svog sina koga, umorna od tako dugog čekanja, još uvek čeka.

Ali da ne pričamo više o tome. Umesto toga, danas kada slavimo dvadesetjednogodišnjicu svoje slobode, setimo se i nje -  majke i borca.

Odlikovani vatrogasci

Za nesebično zalaganje i rad u organizaciji Dobrovoljnog Vatrogasnog društva, učestvovanju na gašenju požara i sprovođenju požarne preventive Vatrogasni savez Srbije odlikovao je Pakai Andraša člana DVD „Polet“, Drapoš Đerđa, Farago  Đerđa i Jakšić Radmila, članove Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Novog Bečeja. Takođe su odlikovani Molac Milorad i Rajtarov Žarko, članovi dobrovoljnog Vatrogasnog društva iz Novog Miloševa. Odlikovan je i Karan Jova iz Dobrovoljnog vatrogasnog društva u Bočaru.

Za vanredno zalaganje čitave organizacije na obučavanju odraslih i vrlo uspešnom radu sa omladinom i pionirima Vatrogasni savez Srbije odlikovao je i organizaciju Dobrovoljnog vatrogasnog društva u Bočaru.

Vatrogasni savez Jugoslavije istovremeno je odlikovao i Borić Jocu člana Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Novog Miloševa.

Srećan rođendan Republiko

Svaki  praznik je drag. Dan Republike, i više od toga, ispunjava sva naša srca posebnim zadovoljstvom jer nas vezuje za najsvetliji trenutak u istoriji našeg naroda. Dodamo li tome i podatak da je sutrašnji praznik i jubilaran, tada nije potrebno reći sa koliko nas ponosa ispunjava takvo saznanje.

Republika je rođena pre više od dve decenije u ognju svenadarodne oslobodilačke borbe, i Revolucije u isto vreme. Prvi put u istoriji naših naroda njegovi predstavnici su istinski odlučivali o sudbini njegovoj. Samo to i može da bude zaloga da su odluke istorijske, velike, dalekosežne. Zaloga je i to da ih je Tito inspirisao, da su pod njegovim rukovodstvom one ostvarene. Njih i dalje ostvarujemo, mada je bilo teškoća unutar i van granica naše socijalističke domovine. One su bez kompromisa i smelo prebrođene, prevazilazimo ih i danas.

Stroge kazne za nesavesne vozače

Prema podacima koje smo dobili od Opštinskog sudije za prekršaje za poslednjih nekoliko meseci naglo je porastao broj onih koji bespravno upravljaju volanom iako nemaju saobraćajne dozvole.

Tako je Neatnica Sredoje, zemljoradnik iz Novog Bečeja pošto je tri puta uzastopno vozio traktor sa prikolicom bez vozačke dozvole kažnjen primernom kaznom od 50 hiljada dinara.

Nesavesni vozač iz Novog Bečeja Salaš Jožef i Glovačev Žarko koji su vozili svoje motocikle bez vozačke dozvole takođe su kažnjeni novčanom kaznom od 30.000 dinara. Istom kaznom kažnjen je i Berić Ljubiša iz Kumana.

Iz istih razloga novčanom kaznom od 10.000 dinara kažnjeni su Šimon Lajoš i Mihajlov Sava iz Novog Bečeja.

Pored ove vrste prekršaja kod Opštinskog sudije vrlo često odgovaraju lica koja žele da na nezakonit način zarade izvodeći bespravno radove za druga lica. Sudija za prekršaje izrekao je ovih dana oštre kazne Pap Andrašu i Ivan Ištvanu iz Novog Bečeja koji su kod Momirskog Vlade iz Zrenjanina izvodili radove iako nemaju dozvolu za privatan rad. Pored ove dvojice sa 15.000 dinara kažnjeni je takođe Živa Sekulić zidar iz Novog Bečeja zbog bespravnog rada na kući Stanković Ljubinka iz Novog Bečeja.

Odužila se revolucija

Mnogi ljudi iz naše komune pa i iz cele zemlje, posećuju kuću Veselinov Kovice – Dade. Razgovori sa njom pobuđuju uspomene iz slavnih dana Revolucije, a posebno, oživljuju događaje iz borbe banatskih partizana jer je u Kumanu bilo najveće žarište otpora protiv omraženih fašista i okupatora. Dada je mnogima poznata jer u najtežim trenucima je mnogima pomogla, sa mnogima radila, a može se reći, da je najveći deo svoga života i svoje najlepše godine poklonila Revoluciji.

Preživeli najstrašnije

U želji da povodom praznika posvetimo napis našim građanima koji su preživeli najveće strahote rata posetili smo porodicu Bešlin Svetozara penzionera iz Novog Miloševa. Planirali smo da vodimo razgovor sa bračnim drugovima Desankom i Svetozarem preživelim iz Mathauzena i Ravenabrika. Međutim, dočekala nas je primetno uzbuđena samo Desanka jer se Svetozar, njen životni saputnik, nalazi u Zrenjaninskoj bolnici na lečenju. U pitanju je oboljenje koje je posledica napornog rada u kamenolomu, međutim sve će biti u redu, naš list neće ni izaći a Svetozar će već biti ponovo kod kuće.

Ugovaranje kasni

Zemljoradnička zadruga u Novom Miloševu u protekloj ekonomskoj godini sarađivala je u ratarskoj proizvodnji sa individualnim sektorom na oko 3.460 hektara. Plan ugovaranja za prošlu ekonomsku godinu izvršen je sa 78 odsto. Ovaj prosek veći je kod nekih kultura kao što su pšenica, šećerna repa i suncokret. Za ugovorene površine zadruga obezbeđuje sav reprodukcioni materijal, daje mehanizaciju a obavezuje kooperante da svoje tržne viškove isporuče Zemljoradničkoj zadruzi. Međutim, ugovaranje za ekonomsku 1965/66. godinu je u početnoj fazi i ugovorene površine su neznatne.

Kod ugovaranja saradnje sa individualnim sektorom u tovu svinja dosadašnji rezultati skoro obezbeđuju da se planski rezultati premaše. Naročito interesovanje u poslednje vreme zabeleženo je kod tova junadi i zadruga veoma teško uspeva da zadovolji potrebe.

Proizvođačima su ove godine dati novačani avansi za kupovinu 33 komada priplodnih junica, 47 komada tovljenih junadi i 1.250 tovnih svinja u visini od 24,560.000 dinara. To će svakako doprineti razvoju stočarstva u ovom mestu te se u narednoj godini očekuju još bolji rezultati.