Nova ustava na kanalu Crvenka

Prilikom obilaska hrasta i dogovora o daljim radovima na njegovoj zaštiti posećeno je gradilišta ustave na kanalu Crvenka. Na kanalu koji odvodi vodu iz bare Crvenka do crpne stanice, ranije je postojala ustava koja nije u funkciji zbog dugogodišnjeg lošeg održavanja. Da bi se sprečilo potpuno oticanje vode iz bare Crvenka, koja je sastavni deo rezervata Okanj bare Crvenka i prirodno stanište biljnog I životinjskog sveta, plavljenje okolnih oranica i nanošenje štete, gradi se nova ustava po projektu u izvođenju radova Vodoprivrednog preduzeća DTD “Gornji Banat“ iz Kikinde. Vrednost projekta iznosi 1.500,000,00 dinara. Investitori su JP “Vode Vojvodine“, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i opština Novi Bečej. Prema očekivanjima ustava će ovih dana biti puštena u funkciju.

Intervencija na stablu starog Hrasta u Kumanu

Stari Hrast Lužnjak u dvorištu crpne stanice u Kumanu, u opštini Novi Bečej, spomenik prirode pod zaštitom države, bogatstvo sela Kumana i turistička atrakcija koja obećava, najstariji je hrast u državi. 09. septembra 2016. godine posetili su ga predstavnici Ekološkog društva “Stari Hrast”, Zavoda za zaštitu prirode “Okanj“, komunalnog preduzeća iz Novog Bečeja JP “Komunalac” i Dunja Radin, predsednice Mesne zajednice Kumane. Poseta je organizovana radi utvrđivanja štete nastale usled slamanja jedne od najvećih grana. Pre samo nekoliko godina hrast je pretrpeo udar groma pri čemu je oštećeno ovo impozantno stablo, a radi produžetka njegovog životnog veka urađena je restauracija. Uvidom u trenutno stanje konstatovana je šteta i postignut dogovor o njenoj sanaciji i zaštiti stabla premazivanjem fitobalzamom.

Dunja Radin nova predsednica Saveta Mesne zajednice Kumane

Na 20. konstitutivnoj sednici Saveta Mesne zajednice Kumane, dana 17.08.2016. u prostorijama Mesne zajednice pod tačkom dnevnog reda o donošenju odluke o razrešenju dužnosti predsednika Saveta Mesne zajednice Kumane i donošenju odluke o izboru novog, predsednik Milan Kaluđerski podneo je ostavku na mesto predsednika Saveta. Na funkciju predsednika jednoglasnom odlukom članova Saveta stupila je Dunja Radin, diplomirani pedagog, rođena 15.08.1990. u Zrenjaninu. Nakon izbora novog predsednika Saveta, na predlog novoizabrane o donošenju odluke o izboru novog zamenika predsednika Saveta Ljiljana Đurić nastavila je obavljanje svoje funkcije. Predlog je jednoglasno usvojen.

Grad u fokusu Novi Bečej

Ministarstvo kulture i informisanja objavilo je 13. septembra odluku da u okviru konkursa pod nazivom „Gradovi u fokusu 2016“ tu titulu dodeli opštini Novi Bečej. U konkurenciji od ukupno 28 lokalnih samouprava koje su konkurisale za ovaj program podsticanja lokalnog razvoja kroz podršku godišnjim programima kulturnih aktivnosti, opština Novi Bečej izabrana je za „Grad u fokusu“ u 2016. godini. Predstavnici lokalne samouprave, na čelu sa predsednikom opštine Novi Bečej, Sašom Maksimovićem, prezentovali su u Beogradu projekat kojim je opština konkurisala za ovaj program. “Obavili smo zadnji krug prezentacije na konkursu Ministarstva kulture „Gradovi u fokusu“. Ono na šta možemo da budemo ponosni je da smo jedina opština pored 5 gradova koja je ušla u zadnji krug. Od ovih 6 kandidata, 3 će dobiti sredstva za ulaganja u oblasti projekata kulture. Mi smo tražili 56 miliona dinara, i biću subjektivan i reći da su naši projekti bolji od svih ostalih gradova. U okvim ovog projekta predvideli smo uređenje sale u prizemlju Doma kulture, Tursku štedionicu, Gomji sprat žitnog magacina, ovo su kapitalniji projekti, a imamo i uvođenje elektronske evidencije u Glavaševoj kući, BKC, biblioteka i još dosta toga. Mislim da će to biti i značajno za opštinu i vidljivo za sve građane. Mislim da će to biti jedna odlična stvar“, rekao je Saša Maksimović.

Ministarstvo kulture i informisanja finansiraće projekat opštine Novi Bečej, pod nazivom „Prošlost u sadašnjosti kao zalog budućnosti“ u iznosu od 56 miliona i 763 hiljade dinara.

Humanitarna akcija za Žolta Čikoša je u toku

Davno se u Novom Bečeju nije uključilo ovoliko mnogo nezavisnih pojedinaca i udruženja da se pomogne našem sugrađaninu da spase život. Žolt Čikoš iz Novog Bečeja ima 33 godine i boluje od karcinoma jednjaka i traheje.

2013. godine dijagnostifikovana mu je bolest i operisan je u Kliničkom centru u Beogradu. Nakon 3 godine karcinom se ponovo pojavio. Nova operacija nije mogla da se izvede. Žolt je upućen u Istitut za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici gde je prvo primao radioterapiju, a zatim i hemoterapiju. Onkolog iz Kamenice je zaključio da se radioterapija više ne može primati, a da bi hemoterapija bila štetna po ostale organe. Pošto su iscrpljene sve mogućnosti lečenja u Srbiji doktor je savetovao nastavak lečenja u Turskoj. Republički fond za zdravstveno osiguranje ne pokriva troškove lečenja, koje iznosi 13.000 evra.

Žolt živi sa majkom od čije skromne penzije nisu u mogućnosti da finsansiraju lečenje. U poslednje vreme Žoltu se pogoršalo zdravstveno stanje i otežano guta. Pored ove opake bolesti ni vreme mu nije saveznik i potrebna je hitna reakcija. Apelujemo na sve ljude dobre volje, da u skladu sa željom i mogućnostima, finansijski pomognu Žoltu da ode na lečenje. Mnogi pojedinci i privrednici su se uključili u akciju. Kutije za prikupljanje humanitarne pomoći nalaze se u ugostiteljskim objektima “Kum“, ,,Trokadero“, frizerskom salonu ,,Sabina“, Uključio se i Crveni krst, a putem društvene mreže u akciju se najintenzivnije uključio Darko Milosavljev, koji je od dobrovoljnih priloga pojedinaca i privrednika sakupio čak 60.000 dinara.

Uplatu novčane pomoći možete izvršiti na račune:

Dinarski račun: 160-0200100121521-57

Devizni račun:

IBAN RS35-160-0230200066729-13

Swift code: DBDBRSBG

Banca Intesa na ime Žolt Čikoš

Za industrijsku zonu 23,5 miliona

Predsednik opštine Novi Bečej, Saša Maksimović, potpisao je danas ugovor sa Ministarstvom privrede Republike Srbije o izvođenju radova na izgradnji infrastrukture u istočnoj industrijskoj zoni „Blok 193“ u Novom Bečeju.

Ukupna vrednost radova na realizaciji projekta prve faze izgradnje saobraćajnih površina u istočnoj industrijskoj zoni iznosi 23 i po miliona dinara, od čega je Ministarstvo privrede obezbedilo 50% sredstava, dok će drugih 50% biti finansirano iz budžeta opštine Novi Bečej. Radove će sprovoditi Put-invest iz Bačkog Petrovca koji je bio najpovoljniji ponuđač radova.

Maksimović o 100 dana vlasti

Predsednik opštine Novi Bečej, Saša Maksimović je u ponedeljak, 19. septembra predstavio rad lokalne samouprave u prethodnih 100 dana. Sastanku su prisusutvovali i Branko Svilengaćin, zamenik predsednika opštine i Matija Kovač, poslanik u Skupštini AP Vojvodine.

Maksimović je predstavio podatke o prihodima i rashodima prošlogodišnje i ovogodišnje manifestacije “Gospojina - Velikogospojinski dani”. Po predstavljenom izveštaju ove godine za manifestaciju je potrošeno 19 miliona 317 hiljada dinara, dok je prošle godine taj iznos bio 34 miliona 765 hiljada: „ Po prvi put je opštinska uprava podnela finansijski izveštaj za manifestaciju Gospojina. Rezime toga je da je manifestacija 2015. godine koštala 34 miliona 765 hiljada i 236 dinara, a ove godine 19 miliona 317 hiljada i 481 dinar, čime smo pokazali kako domaćinski može da se upravlja budžetom opštine. Čak su i prihodi nešto povećani ove godine iako je manifestacija bila kraća za jedan dan u odnosu na prošlu godinu.“

Saša Maksimović je rekao nešto više i o tome što se Novi Bečej izborio za titulu “Grad u fokusu 2016”: „Novi Bečej je time od Ministarstva kulture ostvario sredstva u iznosu od 56 miliona 733 hiljade i 442 dinara. Uskoro ćemo objaviti sve detalje projekta “Prošlost u sadašnjosti kao zalog budućnosti” koji treba da se realizuje do Nove godine.

On je najavio da će se u okviru ovog projekta raditi donja sala Doma kulture, tursko-bečejska štedionica, gornji sprat Žitnog magacina, Banatski kultumi centar, Narodna biblioteka i elektronsko uvođenje evidencije u muzeju Glavaševa kuća.

Takođe je najavljen i početak radova na izgradnji fekalne kanalizacije: „Nastavljena je izgradnja fekalne kanalizacije u delu Šušanjskog sliva, a vrednost radova je 14 miliona 844 hiljade 367 dinara. Ukratko, za 100 dana vlasti imamo 105 miliona dinara za investicije, što je za ovako malu opštinu izuzetan napredak.“, zaključio je Maksimović.

Najavljeno je takođe renoviranje Vatrogasnog doma u projektu koji će između ostalog rešiti i njegovu energetsku efikasnost.

Na konferenciji je najavljno da se uskoro očekuje i izveštaj o prinudnom skidanju useva sa uzurpiranih površina u novobečejskoj opštini.

Šta je otkriveno u 7.000 godina starom naselju na Borđošu

Nakon prošlogodišnjeg otkrića kašike od pečene gline koje je potvrdilo da se su naši preci njome služili još pre 7.000 godina, arheološka iskopavanja na lokalitetu Borđoš u blizini Novog Bečeja, zahvaljujući sredstvima Ministarstva kulture i informisanja i svesrdnoj pomoći opštine Novi Bečej, nastavljena su i ove godine. Tokom avgusta i početkom septembra, vršeno je iskopavanje jedne od kasnoneolitskih kuća, a u fokusu ovogodišnjeg istraživanja bila je jedna od sedam kapija koliko ih ukupno ima na ovom velikom neolitskom naselju. Da naselje na Borđošu ima sedam kapija zna se na osnovu geomagnetnog snimka i interpretacije geomagnetne prospekcije, objašnjava Tijana Pešterac, šef odseka za arheologiju Muzeja Vojvodine iz Novog Sada: „Uočili smo da postoji čitav sistem rovova koji su okruživali naselje i na poslednjem krugu, odnosno stepenu, postoji tih sedam kapija. Koliko nam je poznato do sada je samo jednom vršeno arheološko istraživanje neolitske kapije, u Ujvaru u Rumuniji, i evo sad mi pionirski u regionu radimo isto.“

Projekat arheoloških istraživanja na Borđošu i dalje predstavlja saradnju Univerziteta iz Kila u Nemačkoj i Muzeja Vojvodine, a prema rečima Tijane Pešterac, bez nemačkih arheologa, cele priče o istraživanju Borđoša ne bi ni bilo: „Arheološki nalazi su i ove godine na lokalitetu izuzetni, kao i do sada. Pored obilja keramike koja potiče iz vremena kasnog neolita, a pripada dvema kasnoneolitskim kulturama, vinčanskoj i potiskoj, nađeno je i obilje životinjskih kostiju, što govori da se u ovom naselju odvijalo veoma živo stočarstvo. Tu je i veliki broj različitih kamenih alatki, što znači da su bili veoma dobro specijalizovani za proizvodnju istih.“ Do najizuzetnijeg nalaza ovogodišnjih iskopavanja na Borđošu, došlo se prilikom istraživanja jednog od rovova koji je sastavni deo posmatrane kapije, a kojaje pronađena u ogromnoj sondi, površine od 200 metara kvadratnih. Radi se o 22 cele posude, što je izuzetna retkost za ovaj Iokalitet, jer se nalazi na obradivoj površini i u velikoj meri je već uništen, kaže Tijana Pešterac: ,,Na površini i u samim slojevima zemlje najčešće se susrećemo samo sa fragmentima keramike. Ovog puta imamo 22 cele posude i tek iskopavanjem njihovog sadržaja u laboratorijskim uslovima dobićemo ozbiljnije podatke o tome da Ii se eventualno radilo o urnama, jer je nađeno dosta spaljenih ostataka pored, i te rezultate ćemo, naravno, naknadno objaviti.“

Istraživanja na Borđošu započeta su u proleće 2014. godine, a od početka su bila multidisciplinarna. Korišćenjem metoda prirodnih nauka dobijeni su rezultati čijim tumačenjem je omogućena rekonstrukcija života u prošlosti: „Danas arheologija nije ono što je nekada bila. Sada mnogo više „prilazi“ egzaktnim naukama nego što je to ranije bio slučaj, jer smo nekada samo na osnovu naših procena izvodili zaključke, naročito kada je u pitanju prospekcija naselja i pronalaženja arheoloških lokaliteta. Danas je to na mnogo većem stepenu razvoja, jer koristimo metode geofizike koje nam omogućavaju da skeniramo teren i vidimo šta se nalazi ispod zemlje. Iz tih razloga smo i ovog puta u velikoj prednosti jer znamo tačno šta iskopavamo, i u milimetar ,,pogodimo“ kuće ili, u ovom slučaju, kapiju.“

Adrenalin park sa humanitarnom dimenzijom

4. Adrenalin park - Humanitarni vikend ekstremnih sportova održan je od 5. do 7. avgusta, u Novom Bečeju pored Tise u delu marine. Ovo je već četvrta prilika da se u Novom Bečeju skupe instruktori i njihovi učenici, kao i ljubitelji ekstremnih sportova, kojima su sportovi fizičke i psihičke izdržljivosti postali deo svakodnevnice. Aleksandar Dujin, glavni organizator kampa, kaže da su im vremenski uslovi delimično poremetili planove: „Trenutno je prisutno oko 13 učesnika, koji su na dvodnevnom i jednodnevnom kampu od subote, pošto su njih nekoliko, koji su bili ovde jedan dan, već otišli. Oni su, kao i svi učesnici bili oduševljeni. Sistem u organizaciji za sve discipline koji smo postavili obuvata oko 50 do 80 ljudi dnevno u kampu, međutim ovi vremenski uslovi su nam malo poremetili planove. Mogu reći, da je od svih disciplina ronjenje jedina disciplina, koja je malo zahtevnija i gde postoji procedura koja se mora ispratiti, pošto se tu mora obući, opremiti, raspremiti i uputiti u neki intra zaron, izvesti zaron i vratiti se nazad sigurno i bezbedno“.

U kamp su tokom vikenda došle ekipe iz Beograda, Zrenjanina, Novog Sada, iz Bosne i Hercegovine.

Za svaku disciplinu su bili prisutni Iicencirani i vrhunski profesionalni instruktori i to iz: streličarstva, Slack-line-a, masaže (SUJOK, Raiki, Kiropraktik, Relaks, Šiatcu), obuke prve pomoći, obuke istraživanja u prirodi, alpinizma, paintballa, bacanju noževa, borilačkih veština i ronilaštvu. Jedino je letenje motorizovanim zmajem otkazano zbog jakog vetra. Bezbednost učesnika je za organizatore u svakom trenutku bila na prvom mestu.

Kompletni prihodi od učesnika kampa se dodeljuju maloletnoj deci oboleloj od dečije paralize iz Novog Bečeja, Filipović Mini i Kamberović Saši.

Poklon paketići opštine za đake prvake

U sva četiri naseljena mesta opštine Novi Bečej đaci prvaci su obradovani korisnim poklonima od predstavnika opštine Novi Bečej.

Saša Maksimović, predsednik opštine Novi Bečej sa svojim saradnicima: Brankom Svilengaćin, Matijom Kovač i Milovanom Baštovanov, posetio je đake prvake, poželo im srećno i uspešno školovanje i podelio paketiće sa školskim priborom: „Od 2013. godine lokalna samouprava našim najmlađim sugrađanima deli paketiće. Trudićemo se da ih sledeće godine povećamo jer je moja želja da ulažemo u omladinu, iako je opština u merama štednje, ja sam rekao da na deci nećemo štedeti.