srenhu

Ove godine u novobečejskoj gimnaziji

Prvi put ispit zrelosti

Ove školske godine Gimnazija u Novom Bečeju je postala potpuna i prvi put će učenici polagati veliku maturu. U gimnaziji postoji 11 odeljenja i na tom broju će se, verovatno, i ustaliti. Ove godine ukupno se upisalo 280 učenika. Oni su, uglavnom, sa područja naše komune ali ima dosta učenika iz zrenjaninske komune pa čak i iz Inđije. Do ove godine primali su se svi učenici bez ikakvih uslova, ali ove godine prvi put je uveden prijemni ispit za upis u školu. Prema odluci Saveta odlični i vrlo dobri učenici iz osnovnih škola primani su bez polaganja ispita a oni koji su završili sa dobrim i dovoljnim uspehom morali su da polažu ispite iz srpskohrvatskog jezika i matematike. Na pijemnom ispitu bilo je 28 učenika i od toga je svega 5 položilo prijemni ispit. Sadašnja generacija prvog razreda po kvalitetu je daleko najbolja od svih dosadašnjih upisanih. Ranijih godina dolazilo je mnogo do ispisivanja učenika u toku školske godine jer nisu bili dovoljno pripremljeni da prate nastavu a to je zajednicu dosta koštalo. Dokaz tome je i dosta veliki broj ponavljača iz tih generacija.

Ove školske godine škola radi u dve smene jer ima svega šest učionica a 12 odeljenja (sa jednim završnim odeljenjem Ekonomske škole iz Zrenjanina). Broj nastavnog osoblja se povećao na 17. Ovih dana javio se i fizičar i verovatno je da će doći u našu školu i tada bi se kadrovski problem u potpunosti rešio.

Na marginama naših pravilnika

Pravilnikom jedne sasvim slučajne posete jednoj radnoj organizaciji u isto tako sasvim slučajnom i nevezanom razgovoru saznali smo jedan podatak koji nas je naveo da o njemu razmišljamo. Posledica takvog razmišljanja je i ovaj napis.

Naime saznali smo da je pravilnik ove radne organizacije, određenije rečeno ustanove, utvrđeno pravo radnika da pri polaganju ispita, za pripremanje, koristi četiri dana plaćenog odsustva. Kada smo dalje u ovom smislu konsultovali jedan broj radnih organizacija utvrdili smo da je praksa sasvim različita, odnosno da se izdvajaju dve radne organizacije koje su ovo pitanje regulisale normativnim aktom i jedna kod koje se za svaki konkretan slučaj odlučuje na organu upravljanja. Većina ostalih radnih organizacija upražnjava praksu da svojim radnicima odobrava plaćeno odsustvo na dan ispita i eventualno još jedan dan za pripremu. Kod svih se inače radi o školovanju koje je interesantno u manjoj ili većoj meri, za radnu organizaciju.

Manje ekonomija – manje službenika

Nove privredne mere unele su dosta živosti u radne organizacije novobečejske opštine. Svugde se radi na iznalaženu rezervi radi što boljeg uklapanja u nove uslove privređivanja.

Tako se i na poljoprivrednom dobru Sokolac ovih dana sprovodi u delo nova sistematizacija radnih mesta i reorganizacija radnih jedinica. Na taj način doći će se do niza ušteda.

Dosada je Poljoprivredno dobro Sokolac imalo sedam ekonomija sa površinom od 500 do 900 hektara. Na ovim ekonomijama radio je 41 administativni službenik, razjedinjene ekonomije često su sarađivale sa radnom snagom i sve je to dovodilo do znatnih teškoća u radu.

Dobri rezultati

Preko internog biltena omogućeno redovno praćenje svih zbivanja u kolektivu

Nedavno je u ovoj radnoj organizaciji, koja je inače jedna od najkompletnijih po svim službama u komuni, organizovana analitičko-planska služba čiji je osnovni zadatak da izrađujei prati izvršenje godišnjeg plana. I do sada je praćeno izvršenje plana, međutim sada se radi tome da se ono čini na daleko potpuniji način i njime je obhvaćeno čitavo poslovanje preduzeća. Kao industrijskom preduzeću najvažnija ekonomska kategorija je proizvodnja i njeni faktori. Iz tog razloga u pomenutim analizama, u takozvanim „Biltenima“ najviše se tretiraju oni faktori koji utiču na izvršenje proizvodnog plana preduzeća.

Ivan Vioglavin

Ivan VioglavinPojavio se 1930. godine za vreme monarhofašističke diktature Aleksandra Karađorđevića i generala Petra Živkovića. To je vreme najcrnje reakcije i triumfa Zakona o zaštiti države. To je doba stroge ilegalnosti Komunističke partije, kada su njeni  borci noseći barjak revolucije, bili osuđivani na dugogodišnju robiju i umirali pod policijskim batinama ili ubijani metkom pri „pokušaju“  bekstva kako je zločin posle policija pravdala.

Tada u takvim uslovima živeo je radio i razvijao se mladi osamnaestogodišnji zemljoradnik Ivan Vioglavin. Rodio se u Kumanu 1912. godine u siromašnoj porodici. Svršio je osnovnu školu,  i već kao mladić osetio svu nepravdu koju su kapitalisti činili siromašnima. Pošto njihov posed od nekoliko jutara nije dao „ni živeti ni mreti“ to je Ivan morao da radi kod seoskih gazda. Tako je vrlo rano na svojoj koži osetio kapitalističku eksploataciju. Po dolasku sa posla, noću i nedeljom je čitao. Čita sve što mu je palo pod ruku. U početku su bili romani i priče, da bi doznije sve više tražio marksističku literaturu. Da bi mogao više čitati on se upoznaje i druži sa ljudima mnogo starijim od sebe, sa kojima raspravlja o onome što je čitao. Bio sam jedan od njegovih drugova pa mi je poznato sa kakvom je strašću čitao i sa kakvim je razumevanjem shvatio ono što je čitao.

Savetovanje poljoprivrednih inženjera i tehničara

Koristan dogovor

Prošle subote u Novom Bečeju održano je savetovanje društva inženjera i tehničara struke poljoprivredne, kojem je prisustvovao i predsednik opštinskog odbora SSRNS Stevan Škrbić. Savetovanje je posvećeno razmatranju nekih pitanja agrotehnike jesenje setve i diskusija o grupisanju obradivih površina u društvenom i privatnom sektoru.

Uvodno izlaganje u agrotehnici jesenje setve dao je inž Radovan Popov, tehnički rukovodilac na Poljoprivrednom dobru Sokolac u Novom Bečeju. On je prethodno istakao korisnost ovakvog dogovora na nivou opštine jer on omogućuje sagledavanje ove problematike na užem terenu što ima prednost u odnosu na savetovanje organizovanom na širem području. Zatim je drug Popov izneo da je u našoj komuni zemljište takvo da su zastupljeni svi tipovi poznati u Vojvodini, mada je to moguć slučaj čak i kod jedne poljoprivredne organizacije. Zbog toga je prema njegovim rečima principijalno pogrešno da se neka pitanja agrotehnike uopštavaju i generališu. To se odnosi kako na đubrenje tako na oranje i sve druge radnje. Obzirom na neka iskustva stečena na našem području orijentaciona dubina oranja trebalo bi da bude na 30 do 35 cm. a količina veštačkog đubriva od 600 do 1000 kg po hektaru. Istovremeno nije se, prema njegovom mišljenju, do sada vodilo dovoljno računa o predusevu za pšenicu kao i o stanju zemljišta pred pripremu setve.

Vanredna konferencija SSRN

Kritički se odnositi prema slabostima

U nedelju je održana vanredna konferencija Druge Mesne organizacije Socijalističkog saveza u Novom Bečeju.

Konferenciji su pored oko 100 delegata prisustvovali i Milan Racković, predsednik Opštinske skupštine, Stevan Škrbić predsednik Opštinskog odbora Socijalističkog saveza, Nikola Svilengaćin, sekretar Mesnog komiteta Saveza komunista Prve mesne zajednice i drugi.

Zdravstvena preventiva dobija svoje mesto

Pre nekoliko dana Dom zdravlja u Novom Bečeju sačinio je materijal u kome se tretiraju zdravstvene prilike u naseljenim mestima komune kao i rad zdravstvenih službi na ovom području.

Zdravstveno stanje stanovništva na području komune uslovljeno je nizom faktora i možemo sagledati samo kroz određene pokazatelje kojima je u izveštaju posvećena pažnja.

Prema popisu stanovništva iz 1964. godine u Opštini Novi Bečej ima oko 35.500 stanovnika od kojih skoro polovina živi u naseljenom mestu Novi Bečej. Oko četrdeset osam odsto otpada na produktivno stanovništvo. Od celokupnog broja stanovnika u 1964. godini aktivnih socijalnih osiguranika bilo je nešto manje od 5.000. Ovom broju treba dodati još i preko deset hiljada članova porodica osiguranika i preko 14.000 poljoprivrednih proizvođača  koji su socijalno osigurani. Neznatan broj onih lica koji uživaju besplatnu zdravstvenu zaštitu a još manji onih koji plaćaju zdravstvene usluge.

Uz malo ulaganja studiranje na višim školama

Na inicijativu Narodnog univerziteta i nekih radnih organizacija prošle godine otvoreno je odeljenje prve godine Više ekonomsko komercijalne škole iz Beograda kao istureni centar pri Narodnom univerzitetu Novi Bečej. Upisano je preko 30 studenata od kojih su već na početku nekoliko odustali uglavnom zbog objektivnih razloga. Predaja dokumenata, upis, overa semestara i ostali organizaciono-administrativni poslovi obavljani su preko odgovornog službenika Narodnog univerziteta tako da većina studenata nijednom nije bila u Beogradu na VEKŠ radi ovih pitanja. Nastavu su redovno izvodili profesori VEKŠ, četiri puta nedeljno, a pored toga održan je zavidan broj vežbi i konsultacija. Posle vrlo organizovanog rada (na sednici nastavničkog veća VEKŠ u Boogradu ovaj Centar je ocenjen kao najorganizovaniji) počeli su i ispiti u Novom Bečeju u januarskom, junskom i septembarskom roku.

„Ausveis“ za partizane

U toku leta okupatorska vlast se postarala da svakog stanovnika iznad 18 godina obavezno snabde sa ličnom kartom. Bez ovakve isprave niko nije mogao napustiti selo, a često se bez nje nije moglo ni u mestu slobodno kretati. Ovakva mera okupatora bila je novina za stanovništvo. U predratnom vremenu je retko koji meštanin posedovao ličnu kartu pa je uvođenje ove novine izazvalo različite komentare. Međutim, bilo je očevidno da su lične karte trebalo da posluže okupatoru na prvom mestu da bi sproveo efikasniju kontolu kretanja stanovništva, kao i identifikaciju pojedinih sumnjivih lica, a njih je bilo sve više koji su zadavali neprijatelju sve veću brigu.