Brzim intervencijama uspeo sam da obuzdam rak

Kao vojno lice, sa specifičnim zanimanjem - letenje na helihopteru, Ivica Stojšin je jednom godišnje imao obavezan lekarski pregled. 2013. godine su na tom pregledu ustanovili da ima manjak gvožđa u krvi.

Za meseca dana popravio je krvnu sliku koristeći ta bletice gvožđa, tako da je naknadno prošao na tom pregledu: ,,Tu nisam naročito pomogao sebi, nego sam samo trenutno otklonio problem. 2014. se na istom godišnjem lekarskom pregledu ispostavilo da opet imam manjak gvožđa. Poslali su me na dodatna ispitivanja i preglede. Imao sam sreću da sam tu naišao na doktorku Jović, koja je i pored toga što su mi ostali rezultati, sem krvi, bili dobri, predložila da uradimo kolonoskopiju. Tako smo i uradili. Na moju sreću sve je brzo išlo i već za dve nedelje su na tom zahvatu zaključili da imam dva polipa, koja su odmah uklonili i zadebljanje za koje nisu mogli da utvrde da li je maligno ili benigno, ali su predložili odmah operaciju.“ , priseća se Novobečejac Ivica Stojšin kako je počela njegova borba sa rakom debelog creva.

„To je ipak bio malo šok za mene. Ta brzina pregleda i operacije, koju su predlagali, me je iznenadila. Trebalo mi je vremena da se priviknem na novonastalu situaciju, ali ga nisam imao, što se na kraju ispostavilo kao dobro, jer je sve ekspresno odrađeno.“, dodaje Stojšin.

Posle operacije se oporavljo oko mesec dana u bolnici: „ Da bi rana na debelom crevu srasla oko 10 meseci sam imao gastro stomu, a posle toga su mi još jednom operacijom stavili creva u funkciju i skinuli stomu. Postoperativni proces nije bio lak. Ustvari oporavak još uvek traje u smislu kvaliteta života. Još uvek ne živim kao pre. Idem redovno na preglede i kontrole. Analiza tumor-markera potvrđuje da je sve kako treba. Ja lično se dobro osećam, ali moram da vodim računa o količini hrane koju unosim i moram da planiram putovanja, tako da se uklope sa mojom oštećenom funkcijom sfinktera. Za sada uspevam u tome.„

Hirurg koji je operisao Stojšina i doktori sa gastroenterologije su mu rekli da ne postoji nikakva posebna preporuka za ishranu u njegovom slučaju. Da jede isto što i do tada, ali da ne preteruje. Ivica Stojšin kaže da mu je pomoglo donekle i to što se bavi pčelarstvom: „ Pčelarstvo mi je pre svega pomoglo da izađem iz kuće, da budem u prirodi i to je za mene bio dobar psihički oporavak. Sa druge strane, svi pčelinji proizvodi koje sam koristio su pomogli da se brže fizički oporavim. U zadnjih 5-6 godina nisam imao ni grip, ni prehladu, ni bilo šta, jer sam ojačao imuni sistem, što mi je pomoglo i da prebrodim tu tešku operaciju koja je trajala 4,5 sata. Ko kaže da je lako, vara se - nije lako, ali dobro, idemo dalje. „ Završava Ivica Stojšin svoju priču sa blagim osmehom na licu i dodaje da je jednu od najvažnijih uloga u ovom srećnom epilogu njegovih zdravstvenih problema imala i podrška porodice.

Brzina otkrivanja i reakcije na karcinom debelog creva su izuzetno važne. Da bi se pomenuti medicinski slučajevi srećno završili, kao u ovom životnom primeru, važano je odazivati se na preventivne preglede na koje pozivaju iz Doma zdravlja ili i bez poziva redovno pratiti svoje zdravlje i u slučaju bilo kakve sumnje insistirati na brzom zakazivanju pregleda.

Sredstva od skidanja useva sa uzurpiranih parcela namenjena za protivgradnu zaštitu

Prema konačnom izveštaju o sprovedenom postupku skidanja useva sa uzurpiranog državnog poljoprivrednog zemljišta na teritoriji opštine Novi Bečej, za agroekonomsku 2015/2016. godinu, ostvaren je ukupan prihod od 1.862.980 dinara, koji je umanjen za troškove radova koje je imala opština Novi Bečej, kao i za troškove skladištenja useva, pa je u budžet Republike Srbije uplaćeno ukupno 1.158.652 dinara. Opština Novi Bečej od toga je prihodovala ukupno 463.461 dinar, potvrdio je zamenik predsednika opštine, Branko Svilengaćin: „Ono što je bitno naglasiti i ono što će na sutrašnjoj sednici Opštinskog veća biti dato na glasanje, jeste zaključak kojim se ostvarena budžetska sredstva od postupka skidanja useva odobravaju za protivgradnu odbranu u opštinu Novi Bečej u 2016. godini. Mislim da je to dobra prilika da ova namenska sredstva vratimo u poljoprivredu. Protivgradna zaštita je važna za poljoprivrednike, a dodatna sredstva su način da je ojačamo."

Da podsetimo, evideniranje uzurpiranih poljoprivrednih površina pokrenuo je Saša Šućurović, predhodni predsednik opštine Novi Bečej, obrazovanjem komisije koja ih je fizički obišla i evidentirala. U skladu sa odlukom o skidanju useva sa uzurpiranog poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na teritoriji opštine Novi Bečej, sadašnji predsednik opštine, Saša Maksimović, imenovao je komisiju koja je nastavila ovaj postupak, a od useva su skinuti pšenica, suncokret i kukuruz. Ukupna površina uzurpiranog državnog poljoprivrednog zemljišta iznosi 29,37 hektara, a kompletan izveštaj o sprovedenom postupku skidanja useva biće dostupan na zvaničnom sajtu opštine Novi Bečej.

Od decembra Škola pčelarstva u organizaciji Društva pčelara

Od početka decenbra kreće škola pčelarstva u organizaciji Društva pčelara Novi Bečej. Svi svi koji su zainteresovani za ovaj vid edukacije mogu se javiti Društvu ili blagajniku udruženja Dušanu Josimoviću na broj 0638568934. Škola traje tokom zimskih meseci do marta, i održavaće časove u Svečanoj Sali opštine Novi Bečej. Polaznici će moći da nauče osnovne korake u pčelarstvu, koje će im predstaviti iskusni pčelari Društva pčelara Novi Bečej.

Školarina je 1000 dinara, za polaznike koji nisu članovi društva, dok je za članove besplatna. Takođe će se smatrati da oni koji su pohađali školu pčelarstva automatski postaju članovi Društva sa plaćenom članarinom za godinu dana.

Pisac Uroš Petrović, poklon biblioteke školarcima

U sredu, 5. oktobra, u sklopu dešavanja tokom Dečije nedelje, Novi Bečej posetio je renomirani pisac književnosti za decu i omladinu, Uroš Petrović. U organizaciji Narodne biblioteke Novi Bečej, a u saradnji sa osnovnim školama iz Novog Bečeja, našim mladim sugrađanima je omogućeno da provedu jedan lep deo prepodneva družeći se sa poznatim autorom, rešavajući zagonetke i slušajući neke od priča iz njegovih mnogobrojnih knjiga.

Prema rečima Agneš Đukičin, direktorice Narodne biblioteke Novi Bečej i glavnog organizatora ovog događaja, cilj je bio na što adekvatniji način obeležiti Dečiju nedelju.

- Nije bilo ni trenutka sumnje da li pozvati gospodina Petrovića. On je izvrstan pisac, ali, pre svega, odličan je u kontaktu sa decom. Velika je privilegija što je našao vremena i za nas u svom, zaista, prebukiranom rasporedu i smatram ovo velikim uspehom za sve nas”, dodaje direktorica Đukičin.

Uroš Petrović kaže da mu je izuzetno drago što ga je Biblioteka pozvala da dođe u Novi Bečej, naglasivši još i deca bolje rešavaju zagonetne priče od odraslih.

- Odrasli imaju više znanja, obrazovanja i iskustva, ali deca imaju više mašte i hrabrosti i onda su oni u nekoj vrsti prednosti. Cilj mi je i da im objasnim da će čitanjem, u ovom uzrastu, imati i veće šanse u životu. Dete koje čita ima malo bogatiji rečnik, bolje se izražava i čime se god bude bavilo u životu, biće uspešnije.”

Predsednik opštine i njegov zamenik u poseti mališanima povodom dečje nedelje

U okviru Dečje nedelje koja se od 3. do 7. oktobra obeležava širom Srbije pod sloganom „Neću da brigam, hoću da se igram“, predsednik opštine Novi Bečej, Saša Maksimović i njegov zamenik, Branko Svilengaćin, posetili su predškolsku ustanovu „Pava Sudarski“ u Novom Bečeju i uživali u priredbi koju su za njih priredili mališani.

Prema rečima Branka Svilengaćina, ovo je najlepša poseta koju su on i predsednik opštine do sada imali, od kako su imenovani na funkcije koje trenutno obavljaju: „Divno je bilo videti dečicu i ono što su nam pripremili. Pohvalio bih i vaspitačiee, svaka im čast na trudu i radu. Nismo ni mi došli praznih ruku, već smo im doneli i poklončiće. Svaka lokalna samouprava treba da je svesna „blaga“ koje ima, a to su naša deca i mi se trudimo, kad god to možemo, da ih podržimo. Dečja nedelja jeste prava priiika da se prikaže značaj dece i njihovog postojanja.“

Energetska efikasnost za efikasan rad zaposlenih u školi u Kumanu

Osnovna škola „Stančić Milan Uča“ iz Kumana sprovodi projekat „Energetska efikasnost za efikasan rad zaposlenih u školi“ tokom kog će biti zamenjeni prozori na zbornici i kancelarijama direktora i sekretara škole, u cilju pospešenja energetske efikasnosti, modernizacije i bolje funkcionalnosti objekta.

Marija Stančić, direktorica škole kaže da je investicija vredna blizu 450.000,00 dinara, da se projekat u celosti finansira sredstvima NlS-a i dodaje da je izvođač radova izabran, da slede radovi na zameni prozora te da će posao biti okončan do kraja novembra: „Objekat škole izgrađen je 1965. godine prošlog veka. lako je tada škola važila za jednu od najopremljenijih u regionu, objekat nije pretrpeo značajna infrastrukturna ulaganja od izgradnje. Tako, danas, objekat škole ne zadovoIjava standarde u oblasti energetske efikasnosti, a planirani radovi bi sanirali gorući problem škole. Usled loših prozora, škola ulaže mnogostruko više sredstava za režijske troškove nego što je to neophodno. U planu je da se pored zamene prozora u narednom periodu obezbede dodatna sredstva kako bi zgrada u potpunosti postala energetski efikasna“.

Shvatajući značaj i uticaj poboljšanja energetske efikasnosti objekta, škola je u saradnji sa lokalnom samoupravom, izradila projektno tehničku dokumentaciju kojom se planira ugradnja kotla na biomasu, kao i projektno tehničku dokumentaciju sanacije osvetljenja u objektu škole. Iako škola nema dovoljno sredstava da sprovede planirane projekte u cilju racionalnijeg korišćenja energije, škola aktivno konkuriše kod viših nivoa vlasti i promoviše potrebu za energetski efikasnim objektima i pruža primer dobre prakse dragim školama, javnim ustanovama, ali i građanima.

Održan 4. festival ždralova - Slano Kopovo mesto koje se ždralovi vraćaju

Najmlađi Novobečejci i svi ljubitelji prirode i ptica iz okruženja, u petak su u Specijalnom rezervatu prirode „Slano Kopovo“ u blizini Novog Bečeja dočekali više od jedanaest hiljada ždralova, koliko se procenjuje da ih trenutno boravi na jednoj od poslednjih slatina u ovom delu Evrope. Festival ždralova koji je juče po četvrti put održan u prelepom okruženju vizitorskog centra na Slanom Kopovu, osmišljen je, najpre, kao edukacija dece o ovom rezervatu, pticama i prirodi uopšte, ali i kao prilika da se na jedan dan stopi sa prirodom i uživa, nadomak grada.

Lovačko udruženje Novi Bečej, kao upravljač SRP „Slano Kopovo“, organizator je Festivala ždralova, a prema rečima Silvije Šimončik, stručnog saradnika u ovom rezervatu, i ove godine je pripremljen bogat program, pre svega, za decu: „Deca imaju priliku, samim prisustvom na terenu, da vide i čuju šta se dešava na jednom malom, ali vrlo značajnom području, nadomak kog žive. Ovo je prava prilika da vide ždralove i učestvuju u njihovom prebrojavanju. U okviru ovogodišnjeg programa festivala imali smo i organizovano prstenovanje ptica, tako da su se deca upoznala i sa ovom tematikom i njenim značajem. Razne kreativne i edukativne radionice postale su tradicionalne na našem festivalu, pa su deca i ove godine, pored novih znanja koja su stekla, zahvaljujući novobečejskom udruženju ,,KNAP“, mogla da uživaju i u zaista šarenolikom programu, u vidu pravljenja razglednica, origami ždralova, hranilica za ptice, panoa sa porukama upućenim ždralovima, oslikavanja magneta i slično.“

Predsednica udruženja ,,KNAP“, Nadica Josimović, presrećna je što je udruženje imalo priliku da učestvuje u organizaciji kreativnih radionica na 4. festivalu ždralova, jer smatra da su svi koji su odlučili da posete Slano Kopovu u petak, zaista mogli samo da uživaju: „Ovo je odlična prilka da se jedan sunčani novembarski dan provede u prirodi, da se nauči mnogo toga novog i da se napune baterije. Drago mi je što je ove godine bio veoma dobar odziv dece, jer su oduševljena svojim boravkom na Slanom Kopovu.“

Festivai ždralova je zamišljen kao aktivan dan u prirodi, pa su ove godine mališani mogli da se trkaju i u džakovima, kao i da se zabavljaju drugim pravim dečjim igrama. Mira Stevković, jedna je od učiteljica, koja je dovela svoje đake na Festival ždralova: „Učenica mi je oduševljeno rekla da je naša mala avantura na Slanom Kopovu sto puta bolja od mobilnog telefona. To govori koliko je ovo iskustvo fantastično za decu. Videli su i naučili mnogo toga, proveli su lep dan u prirodi i na svežem vazduhu, igrali su se, kotrljali niz padinu, i radili sve one stvari koje i jesu normalne u njihovom uzrastu.“

Slano Kopovo je značajno i zaštićeno područje kada su u pitanju biljke koje se tu nalaze, ali i kada su u pitanju ptice. Najpoznatije je ipak po ždralovima kojima je ovaj specijalni rezervat prirode najjužnije mesto masovnog okupljanja, na njihovom jesenjem migratornom putu , sa severa Evrope, preko Panonske nizije, Bosne i Hervegovine, Jadrana i Italije, do severa Afrike. Na Slano Kopovo u novembru ponekad sleti i do 17.000 ždralova.

Centralna svečanost manifestacije “Dani evropske baštine” održana u Novom Bečeju

U Novom Bečeju je održana centralna manifestacija “Dana evropske baštine”, koji se u toku septembra, pod pokroviteljstvom Ministarstva kuiture i informisanja, u Srbiji održavaju već petnaest godina. “Dani evropske baštine” zajednički su program Saveta Evrope i Evropske komisije, a odlukom Ministarstva kulture i informisanja, opština Novi Bečej je dobila tu čast da ove godine organizuje centralnu svečanost, iako je do sada obično bila praksa da se ovakvi događaji obeležavaju i odvijaju u kulturno bogatijim i poznatijim sredinama, gde su se institucije kulture razvijale decenijama.

Predsednik opštine Novi Bečej, Saša Maksimović, istakao je da se opština Novi Bečej može pohvaliti brojnim aktivnostima na zaštiti, očuvanju i promovisanju svog kulturnog nasleđa: “U poslednjih par decenija smo zajedno sa brojnim institucijama kulture i zaštite uspeli da obnovimo ili pomognemo obnovu više desetina spomenika kulture, omogućili smo nastanak tri muzejske postavke, zaštitili smo dve ambijentalne celine, pomagali smo arheološke radove na nekoliko lokaliteta i omogućili smo očuvanje, negovanje i unapređenje raznolikog nematerijalnog kultumog nasleđa. Pri tome smo uspeli da u zajedničke poduhvate uključimo mnoge pojedince, udraženja i institucije, koristeći znanje, entuzijazam i beskrajnu pozitivnu energiju.”

Kao kruna uspeha je svakako i osvajanje titule “Grad u fokusu 2016“, koje je Ministarstvo kulture i informisanja nedavno dodelilo opštini Novi Bečej, rekao je Maksimović: “Ovo značajno priznanje je veliki događaj, ali i velika obaveza koja nam predstoji. U narednom periodu obnovićemo i unapredićemo kulturne prostore na sedam lokacija, održaćemo dvadesetak manifestacija, objavićemo nekoliko knjiga, održaćemo tri seminara i nekoliko edukacija i, što je posebno važno, približićemo naše kultume potencijale hiljadama posetilaca.”

Aleksandra Fulgosi, pomoćnica ministra kulture i informisanja za kulturno nasleđe, smatra da opština Novi Bečej za ministarstvo predstavlja veliko iznenađenje. Ona je izrazila zadovoljstvo što je ministarstvo prepoznalo velike napore koje su lokalna samouprava, veliki broj udruženja građana, kao i značajan broj pojedinaca, učinili, po pitanju zaštite i negovanja kluturne i prirodne baštine: „U pitanju je jedan sasvim poseban primer opštine koja nema mnogo institucija, ali izuzetno brine o svom nasleđu i razume njegove vrednosti, kao što i prepoznaje kapacitete i potencijale razvoja kulturnog nasleđa u smislu razvoja čitavog standarda života građana ove opštine.“

Ovo treba svaki sportista da doživi – Šuranji

Na prijemu za Lasla Šuranjija, dvostrukog osvajača zlatne i bronzane medalje u streljaštvu iz Rija, porazgovarali smo sa njim o tome kako je doživeo sve izuzetne događaje u proteklih mesec dana, koji su ga doveli do izvanrednih sportskih uspeha.

Da li su uspesi koje ste postigli prevazišli vaša očekivanja?

Moja jesu, mada su mnogi očekivali velike uspehe od nas. Ne samo od mene, nego i ostalih mojih kolega. Moje kolege to nlsu uspele ovaj put, ja jesam. Drago mi je zbog toga, zbog mojih kolega, zbog mene i prvenstveno zbog sporta, a naročito mi je drago zbog mog selektora, koji je već dugo čekao ovu medalju.

Kako vam se dopao doček i prijem?

Pa ovo je super ovo treba svaki sportista da doživi. Nisam očekivao ovako nešto, ali ovo je sasvim lepo. Na prijeme u Beograd, Zrenjanin i Novi Sad ću još morati da odem, ali ovaj mi je svakako mnogo draži. Ovde u Novom Bečeju mi je uvek sve lepše.

20 godina niko u streljaštvu nije doneo sa paraolimpijskih igara ovakve uspehe?

U te podatke nisam 100% siguran. Ja to ostavljam drugima da istraže. Kad pucam ja ne razmišljam o tim stvarima samo se trudim da bude što bolje. Drago mi je da su se složile sve kockice da to bude zlatna medalja.

Koliko ste se pripremali za ove Paraolimpijske igre i šta je ono što sledi?

Ova godina mi je baš bila naporna. Mnogo smo se pripremali i otišli smo u Rio spremni i eto nije ostalo bez uspeha. Ja sada moram malo da se odmorim. Jedva sam čekao da se vratimo da se bar jedno mesec dana odmaram. Onda nastavljamo dalje sa radom. Slede svetski kupovi sledeće godine. Zatim kreće svetsko prvenstvo u Koreji 2018. Tu ću imati prvi put šansu da osvojim bodove za sledeće olimpijske igre.

Koliko vam znači novčani deo nagrade?

Naravno da mi puno znači, ali neće mnogo uticati na moj rad. Ja sam streljaštvom počeo da se bavim i pre nego što su te nagrade postojale, a nastaviću da se bavim streljaštvom i kad one budu prestale. Te nagrade nam ipak pomažu u našem radu, ali se ovim bavim prvenstveno iz Ijubavi, drugačije ne može.

Saša Maksimović, predsednik opštine Novi Bečej je na dočeku najavio izgradnju tematskog, olimpijskog parka, koji će se nalaziti na izlazu iz Novog Bečeja prema Novom Miloševu, a biće posvećen Laslu Šuranjiju. Park će sadržati i skulpturu u Laslovu čast.

Narodna kuhinja kreće od oktobra

Narodna kuhinja će po četvrti put krenuti sa pružanjem usluga svojim korisnicima od prvog oktobra. Ona obezbeđuje tople obroke za 225 korisnika i to: 105 iz Novog Bečeja, 55 iz Novog Miloševa, 40 iz Kumana i 25 iz Bočara. Svi artikli koji su potrebni su dobijeni od Crvenog krsta. Hranu će pripremati gerontološki centar. Predškolska ustanova će odvoziti hranu do punktova u Novom Miloševu i Bočaru, a Centar za socijalni rad hranu će dostavljati u Kumane.

Miljan Jakšić, predsednik SO Novi Bečej kaže da će Narodna kuhinja raditi 6 meseci: „Ako dobijemo još artikala od Crvenog krsta Vojvodine, kao i prošle put, moćićemo da produžimo njeno trajanje za 2 meseca. Novac je takođe već obezbeđen, tako da je sve spremno za početak sezone. Broj korisnika Narodne kuhinje je sa 150 povećan na 225. U saradnji sa Crvenim krstom i Centrom za socijalni rad određujemo ko je su to porodice kojima je potrebna ovakav vid pomoći. Neki naš interni dogovor je da prioritet imaju porodice sa većim brojem dece. Cilj nam je da deca ne budu gladna.“ Jakšić dodaje da je Opština zadužena da plati pripremu hrane i dodatne količine mesa za pripremu obroka i da za to izdvaja preko 3 miliona dinara.