Za naš rad se zna na nivou Evropske unije i Ujedinjenih nacija

Danica Jovanović, predsednica nevladine organizacije Udruženje Roma Novi Bečej, aktivna je u oblasti zaštite Ijudskih prava i u mnogim drugim organizacijama. Posebno važan i uspešan projekat je SOS telefon na jezicima nacionalnih manjina. Rad i projekti ovog udruženja poznati su i uvažavani čak i van granica naše zemlje.

Na čemu ste kao udruženje najviše radili tokom protekle godine?

Prošle 2016. godine radile smo na smanjenju nasilja nad ženama, bavile smo se ženskim ljudskim pravima u Vojvodini i šire, pokrenule smo projekat za borbu protiv ranih ugovorenih brakova i u okviru njega kampanju „Rano je“. lnicirale smo razne akcije vezane za ženska ljudska prava, ukazujući na to kako se krše, jer institucije sistema ne primenjjuju postojeće mehanizme zaštite od nasilja i zakone, zato do sada imamo 32 ubijene žene i troje dece u nasilju u porodici, femicidi su sve češći. Predstavljale smo rad organizacije na raznim međunarodnim konferencijama i veoma smo ponosne na to. Iza nas je jedna teška, ali uspešna godina.

Kako procenjujete situaciju u opštini Novi Bečej što se tiče ljudskih prava i prava manjina tokom protekle godine? Da li je situacija ista u odnosu na ranije godine ili se menjala?

Situacija u opštini Novi Bečej što se tiče nacionalnih manjina za nas nije ništa drugačija od drugih godina, tačnije od 2000. od kada postojimo, nismo podržane ni u u jednoj akciji u pravom smislu kroz budžet. Nadamo se da će 2017. godina biti godina bolje saradnje i veće podrške za inicijative, za rad na polju Ijudskih prava, tj. manjinskih prava u Novom Bečeju.

Koliko vas institucije sistema prihvataju kao organizaciju i koliko su na raspolaganju?

Mogu reći jako dobro, mi smo poznate u Srbiji na nacionalnom i pokrajinskom nivou. Imale smo niz sastanaka za naš SOS telefon, koji je jedini u Vojvodini i Srbiji. Za naš rad se zna na nivou Evropske unije, na nivou Ujedinjenih nacija. Naš rad je podržan od svih njih, što ne možemo reći za našu lokalnu sredinu. Ne postoji podrška na našim skupovima i na našim akcijama nema podrške lokala.... Ljudska manjinska prava pa još nasilje nad ženama nije intresantna tema, iako mi rešavamo težak društveni problem izostaje podrška. Svakako se nadamo da ce biti više razumevanja za naš težak i važan rad...

Koliko ste prihvaćeni u vašoj sredini kojoj se obraćate?

Teško pitanje. Biti ženska, pa još romska organizacija nije lako u Novom Bečeju. Pa ja se osećam da nismo prihvaćene. Novi Bečej je mala sredina, patrijarhalna i veoma zatvorena, naše akcje gledaju šire, globalne su i mi smo deo svih mreža u Srbiji i šire mislim na EU. Država Srbija ide ka EU integracijama, mislim da mora da se otvori i za ovakav rad kao što je naš, specifičan i zahtevan.

Šta biste istakli kao vaš najveći uspeh, a šta kao najveći neuspeh tokom proteklog perioda?

Naš najveći uspeh jeste što opstajemo i postojimo u teškim vremenima, a ponosna sam jer pokrećemo kampanju „RANO JE“ i bavimo se borbom protiv nasilja nad ženama. Nema neuspeha. Sve je uspeh jer smo tu za žene i to je za nas važno.

Kojim pitanjim ćete se najviše baviti u narednom periodu?

Nastavićemo u istom pravcu malo intenzivnije na temu ranih prisilnih brakova u Banatu i zastupanja u smislu da lokalna samouprava i pokrajina podže rad SOS telefona, to će biti izazov za nas u 2017. godini. Izdaćemo knjigu o ovom problemu. U njoj će biti 138 ženskih priča Romkinja, koje su rano udate. Ponosne smo i srećne, mislim da radimo pravu star, jer ženska prava su ljudska prava.

Završen jesenji deo prvenstva

Novobečejci u zlatnoj sredini

Prvi deo prvenstva u Vojvođanskoj ligi Istok, protekao je u znaku „Dinama 1945“ iz Pančeva, koji je titulu jesenjeg prvaka osvojio sa 38 bodova, četiri više od drugoplasirane ,,Kozare“ iz Banatskog Velikog Sela. Među timovima od kojih se više očekivalo je i ,,Jedinstvo“ iz Novog Bečeja, koje zimsku pauzu dočekuje, u zlatnoj sredini, na osmom mestu, sa 22 boda.

Novobečejci su, ove sezdne, imali slab start. U prvih sedam kola doživeli su četiri poraza, od toga dva na domaćem terenu (,,Kozara“ 0:3, ,,Budućnost“ 0:1). Posle remija sa Pančevcima (1:1) usledila je lepa seriju od sedam utakmica bez poraza. Uspešna serija prekinuta je u Nakovu, porazom od ,,Poleta“ 5:1, neuspeh koji je pokvario utisak, ali i plasman na tabeli.

,,Jedinstvo“ je zabeležilo šest pobeda, od toga dve u gostima (,,ŽAK“ 2:1, „Sloga“ 1:0), četiri puta igralo nerešeno, doživelo pet poraza, postiglo 22, a primilo 23 gola.

Za ekipu, trenera Davorina Šijanovića, igralo je 22 fudbalera. Svih 15 utakmica odigrao je jedino Bojan Josimović, a utakmicu manje Boris Veskov, Vladimir Radišić, Aleksandar Petrov, Marko Balaban, zatim slede, kapiten Milorad Ivančev, Stefan Milosavljev, Radiša Bogdan sa 12, Nenad Vinović, Marko Drljača, Aleksandar Marčić, Nikola Peruničić 11, Goran Stanković 10, Nikola Eremić, Stefan Aćimov osam, Strahinja Josimović, Nikola Mesaroški šest, Andrej Detki pet, Nemanja Zokić tri, Nenad Pecarski dve, Aleksandar Kiurski i Zagora Stanaćev jednu utakmicu.

Po broju datih golova Novobečejci su u grupi pet najslabijih ekipa u ligi, postigli su samo 22 gola, a u listu strelaca upisalo se samo šest fudbalera. Golgeter ekipe, sa sedam golova, je Nikola Peruničić, Vladimir Radišić je postigao šest, Radiša Bogdan četiri, Bojan Josimović i Nenad Vinović po dva i Aleksandar Petrov jedan gol.

Predsednik kluba Rudolf Guci o igrama i plasmanu ekipe kaže: „Plasman u zlatnoj sredini nije neuspeh. Slabo smo startovali, dva poraza na domaćem terenu, se kasnije, kada smo ušli u pozitivnu seriju, nije mogao nadoknaditi. Na kraju doživeli smo težak poraz, kojem je prethodila povreda našeg golmana Veskova, koji je slomio prst na zagrevanju, pa smo pokvarili ukupni utisak i plasman.

Bočarci četvrti u Područnoj ligi

U Područnoj ligi Zrenjanin, dominirali su fudbaleri ,,Begeja“ iz Žitišta, koji su jesenji prvaci sa 43 boda. Najprijatnije iznenađenje priredili su fudbaleri „Jedinstva“ iz Bočara, koji su igrali veoma zapaženu ulogu. Na kraju jesenjeg dela prvenstva Bočarci su zauzeli četvrto mesto sa 30 bodova, zabeležili su devet pobeda, tri remija, doživeli tri poraza, postigli 36, a primili 21 gol. Posebno uspešni, izabranici trenera Strahinje Vaskovića, bili su u drugom delu prvenstva kada su devet kola bili bez poraza (šest pobeda i tri remija).

„Vojvodina“ jesenji prvak

Prvi deo prvenstva u Međuopštinskoj ligi Kikinda - Žitište protekao je u znaku fudbalera ,,Vojvodine“ iz Novog Miloševa, koji su zauzeli prvo mesto sa 30 bodova, dva više od imenjaka iz Bašaida, koji je na drugom mestu.

Izabranici trenera Dragana Vukajlovića su jesenju titulu osvojili sa deset pobeda i jednim porazom, uz gol razliku 51:9. Jedini poraz Novomiloševčani su doživeli u Bašaidu od ,,Vojvodine“ 4:3.

Drugi predstavnik novobečejske opštine, u ovom stepenu takmičenja, „2. oktobar“ iz Kumana, je na kraju prvog dela prvenstva na petom mestu, sa 14 bodova i gol razlikom 32:31. Kumančani su zabeIežili četiri pobede, jednom igrali nerešeno, a doživeli pet poraza.

Visok let rukometaša „Jedinstva“

Rukometaši ,,Jedinstva“ iz Novog Bečeja, su kao i prošle godine, pružili odlične partije, u prvom delu prvenstvu Prve lige Srbije grupa ,,Sever“. Titulu jesenjeg prVaka osvojila je „Kikinda Grindex“ sa 20, druga je ,,Crvenka“ sa 17, a ,,Jedinstvo“ iz Novog Bečeja treće sa 14 bodova.

Izabranici trenera Mihajla Petkovića, su zabeležili šest pobeda, dva puta igrali nerešeno, doživeli tri poraza, postigli 310, a primili 300 golova.

Za ekipu je nastupalo 22 igrača, svih 11 utakmica odigrali su kapiten Đorđe Vujackov, Vladimir Antonović, Strahinja Ristić, Miroslav Macura, Ivan Spasojev, Miloš Fodok, Jovan Ristić, Dušan Radanović i Miloš Kovačević, zatim Lazar Dakić 10, Milovan Petrović i Igor Dujin 9, Nemanja Dragaš 8, Marko Padežanin i Dejan Usić 7, Predrag Milićević šest, Ivan Crnjin i Aleksandar Fabijan pet, Jovan Jarić četiri, Mihajlo Jelicki, Branislav Nešić i Nenad Barbul jednu utakmicu.

Novobečejski rukometaši su treći po efikasnosti u ligi. Prvi strelac ekipe, ujedno i ovog stepena takmičenja, je Vladimir Antonović sa 80 golova, zatim slede Ivan Spasojev sa 53, Strahinja Ristić 41, Jovan Ristić 39, Miroslav Macura 29, Đorđe Vujackov 27, Ivan Crnjin 12, Igor Dujin 11, Milovan Petrović sedam, Miloš Fodok šest, Lazar Dakić i Dejan Usić dva i Marko Padežanin jedan gol.

Kao i prošle godine, kada su stigli do finala Kupa Vojvodine, i ove sezone Novobečejci su, u ovom takmičenju, bili veoma uspešni. Najpre su u Novom Kneževcu pobedili ,,Obilić“ 34:15, a potom pred svojim navijačima ,,Naftagas“ iz Elemira 40:29, a u osmini finala „Kikindu Grindex“ 30:22. Od Kupa ,,Jedinstvo“se oprostilo, u četvrtfinalu, pošto je pred svojim navijačima izgubilo od ,,Proletera“ iz Zrenjanina 27:28.

Posustali u poslednjem kolu

Posle nekoliko godina zatišja, ljubitelji futsala u Novom Bečeju, mogu ponovo da uživaju u ovom dinamičnom i sve popularnijem sportu. KMF ,,Tisa“ iz Novog Bečeja se, ove jeseni, uključila u regionalno takmičenje, Drugu futsal ligu Srbije, grupa Vojvodina. U ligi, koja se igra četvorokružno u 12. kola, takmiče se četiri ekipe, pored KMF ,,Tisa“, ,,Sombor“, ,,Kikinda“ i „Indijans 2013“ iz Inđije.

Novobečejci su prvi deo prvenstva završili na dmgom mestu sa 15 bodova, koliko ima i ekipa „Indijans 2013“. iz Inđije na prvom mestu, ali sa boljom gol razlikom.

Za KMF ,,Tisa“ registrovano je 16 fudbalera, golmani Strahinja Vasković, Milivoj Đurić, Zlatko Crnjin i igrači Miloš Petrović (kapiten), Nikola Blažin, Nebojša Sekulić, Isa Lalić, Kristijan Bito, Marko Matić, Goran Šćepanović, Borivoj Balog, Roland Pakai, Bojan Karadža, Čaba Šejmeši, Rudolf Olah i Mihajlo Ćulibrk. Ekipu vode, treneri sa licencom za futsal, Ivan Blažin i Marijana Todorov.

Najefikasniji u ekipi ,,Tise“ je Nebojša Sekulić sa 9 golova, Isa Lalić je postigao 5, Miloš Petrović 4, Nikola Blažin i Marko Matić po tri, Borivoje Balog, Čaba Šejmeši i Kristijan Bito jedan gol.

U prvom kolu izabranici trenera Ivana Blažina su, u Somboru, pobedila istoimenu domaću ekipu 5:3, potom ,,Kikindu“, na njihovom terenu, 4:2. Svojim navijačima KMF ,,Tisa“ se, u derbiju trećeg kola, predstavili u najlepšem svetlu. Protiv konkurenta za najviši plasman, ekipe „Indijans 2013“ iz Inđije, Novobečejci su pobedili 4:2.

U drugom krugu fudbaleri ,,Tise“ su, pred svojim navijačima, pobedili ,,Sombor“ 8:4, a potom ,,Kikindu“ 5:3, da bi, u poslednjoj utakmici jesenjeg dela prvenstva, na gostovanju u Inđiji doživeli pravi debakl, poraz 10:1, pa su prvu poziciju morali prepustiti ekipi iz Inđije.

Nastavak prvenstva očekuje se krajem februara, kada će, upravo ova dva rivala, rešavati pitanje prvaka ovog stepena takmičenja.

Zašto sve više Novobečejaca odlazi na rad u Slovačku?

Poslednjih nekoliko meseci primetna je pojava da veliki broj Novobečejaca odlazi na rad u Slovačku. Zanimalo nas je na koji način se dolazi do posla u ovoj zemlji i kakva su iskustva onih koji su se odlučili da probaju da odu u potrazi za boIjom zaradom.

Lidija Koledin radila je u Galanti u firmi „Jas plastik” ramove za samsung televizore još uvek se nije vratila u rodni grad, ali nam je prenela svoja iskustva: „Satnica je bila 2,40 evra, a noćna 2,70 evra, akontacija je bila 30 evra svakog ponedeljka i još smo pored toga dobijali bonove za jelo. Kupovali smo hranu, a smeštaj je bio plaćen i pristojan. U firmama je bilo više faza za rad, tako da je sve zavisilo od toga ko je šta radio toliko mu je bila i zarada. Sve u svemu kretala se od 600 do 800 evra mesečno. Ako se stisneš sa parama može ti i ostati. Išli smo poslednji put preko Largo agencije. Prva agencija preko koje smo išli je JPM oni su nas prevarili i ostali nam dužni. Sve u svemu bilo je ok samo na kraju ostane malo para.“

Jedan od 8 Novobečejaca koji je letos radio u Slovačkoj fabrici SHC je bio Cveta Peskar. On je bio raspoložen da čitaocima Novobečejskog informatora ispriča kako je on prošao u ovoj zemlji: „O radu u Slovačkoj sam saznao od Kostin Dragana. Otišao samo u Largo agenciju u Novom Sadu i odneo potrebnu dokumentaciju: potvrdu da nisam zaražen hepatitisom B i C, ličnu kartu i kopiju pasoša. Posle toga čekaš poziv. Kada te pozovu neophodno je da imaš 50-100e da bi imao za troškove dok ne stigne novac od akontacije koji se deli svakog petka. Obezbeđen je prevoz autobusom direktno do smeštaja, koji je takođe obezbeđen preko agencije. Ja sam bio smešten u hostelu 12 km od fabrike u kojoj sam radio. U tom hostelu nas je bilo oko 50. Sobe su dvokrevetne, trokrevetne i četvorokrevetne. Kuhinja je zajednička na svakom spratu, a kupatilo u zavisnosti od toga u kom si delu imaš zajedničko ili dve sobe dele jedno.

U Slovačkoj sam proveo 84 dana. Radi se po 8 ili 12 sati. Nedeljom se ne radi, a subotom po izboru. Ako se izostane 3 dana, dobiješ kaznu. Što se tiče zarade ona zavisi od toga koliko radiš 8 ili 12 sati, da li radiš subotom i slično. Ja sam sa toplim obrokom za jedan mesec zaradio 620e i bonus od 50e, koji dobijaš ako si svaki dan bio prisutan na poslu.

Hrana je jeftina. Najeftinije cigarete su 3e, pa se dešava i da se švercuju. Vikend smo koristili da se dobro odmorimo i napunimo baterije za sledeću nedelju, svako na svoj način. Društvo je najbitinije. Ako se nađeš tamo sa dobrim društvom na konju si. Ništa ti ne pada teško.

Bio sam zaposlen u fabrici SHC, koja je radila za Samsung. Ja sam konkretno radio na presi na kojoj se sklapaju televizori. Nije teško, jedino je problem što se stoji 12 sati. Ovi mlađi od 20 godina to mogu, a mi od 40 malo teže.

Što se tiče uslova rada mogu da kažem da su dobri. Možeš da uzmeš vodu koja je obezbeđena kad god želiš, jedino je problem što ovi koji rade na traci i za vodu i za toalet moraju prvo da nađu zamenu, ali su uslovi stvarno dobri. Što se tiče zdravstvenog osiguranja, u slučaju da se bilo šta desi naprave ti zdravstvenu knjižicu za pola sata. Jedna žena je uganula nogu odmah su doneli neke kreme, poslali je kod doktora, stvarno se brinu.

Potpisao sam prvo jedan ugovor kod nas, pa onda tamo kad smo stigli drugi. Firma Largo preko koje sam išao baš vodi računa o radncima. Jedno sedište im je u Petrovcu, drugo u Novom Sadu. To je ustvari slovačka firma ali su im ispostave kod nas. U fabrici su nas uglavnom kontrolisali Koreanci. Sa njima nismo imali nikakvih problema.

Pošto nemaš skoro nikakve troškove jer je besplatan smeštaj, telefon uglavnom ne koristiš, a hrana je vrlo jeftina može lepo da se zaradi. Za 10-15e nedeljno kada se nas 5-6 udruži može lepo da se jede.“

Peskar kaže da bi se opet vratio u Slovačku kad obavi sve jesenje radove kod kuće.

Saša Šućurović imenovan za poslanika u Skupštini Vojvodine

Saša Šućurović je od prošle nedelje imenovan za poslanika u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine. Usled reorganizacije na listi odbornika Lige Socijaldemokrata Vojvodine Šućurović je dobio priliku da zastupa interese stanovnika opštine Novi Bečej, kao i stanovnika AP Vojvdine u njihovom zakonodavnom telu. Tako sada Novobečejci imaju 3 predstavnika u pokrajinskom parlamentu: Ivicu Milankov, predstavnika Srpske radikalne stranke, Matiju Kovač iz redova Srpske napredne stranke i Sašu Šućurovića iz Lige Socijaldemokrata Vojvodine.

Politika mi omogućava da se više posvetim humanitarnom radu

Mirjana Jakšića, predsednika Skupštine opštine Novi Bečej, u kancelariji zatičemo u razgovoru sa sekretarom Crvenog krsta. To je adekvatan uvod u priču, o Jakšićevom delovanju u oblasti humanitarnog rada.

Kada ste počeli da se bavite humanitarnim radom?

Ja sam to radio oduvek i pre nego što sam ušao u politiku. Često sam vozio Ijude slabijeg imovnog stanja, trudnice do bolnice ili tako nešto... Kad sam ušao u politiku, naša aktivistkinja Valika Vorgučin, to se možda i slučajno poklopilo, me je zamolila da pomognem da se trend opadanja dobrovoljnih davalaca krvi smanji. Ja sam tada bio član saveta Mesne zajednice. Organizovali smo ručak za davaoce baš na Dan dobrovoljnih davalaca krvi i ekskurziju. Pošto im do tada niko nije ukazao pažnju i poštovanje na ovakav način, bili su izuzetno zadovoljni i ubrzo se video rezultat. Sada spadamo u najhumanije opštine što se tiče oblasti dobrovoljnog davanja krvi. Pre dvanest godina sam izabran za predsednika Društva dobrovoljnih davalaca krvi, a kasnije sam izabran za člana Nadzornog odbora Crvenog krsta.

Vi ste pokrenuli inicijativu da se svakom novorođenčetu dodele određena materijalna sredstva?

Krenuli smo od 5000 dinara, a evo sada na ovoj Skupštini se podiže na 20.000 dinara. Uvek sam imao želju da se najugroženijima pomogne. Pokrenuo sam inicijativu u Savetu MZ Novo Miloševo da se svaka porodica koju pogodi požar pomogne sa 15.000 dinara, samodoprinos je mali tako da i pored nastojanja da podignemo tu sumu nemamo mogućnosti.

Jedan od projekata po kome ste najpoznatiji je otvaranje Narodne kuhinje?

Narodnu kuhinju finansiraju Crveni krst i opština Novi Bečej. Trudili smo se da porodice koje imaju više dece i staračka domaćinstva, koja nemaju primanja, imaju prednost.

Već četvrtu godinu za decu korisnika obezbeđujemo i novogodišnje paketiće. Potrebe su velike. Mi imamo 225 korisnika, a najmanje bi nam trebalo za još toliko. To je najbolniji deo. Treba odlučiti od dvoje gladnih ko je gladniji.

U Novom Miloševu svake godine obradujete decu slabijeg materijalnog stanja farabanim jajima?

Svakog uskrsa se organizujemo, svako donese ponešto i obradujemo decu koja su socijalno ugrožena. To je počeo naš Mladen na stadionu, a sada je nastavio Duško Pajić iz USF Teodor Pavlović uz pomoć Udruženja žena iz Novog Miloševa. Odrađujemo i dosta humanitranih koncerata za bolesne meštane, na koje se uvek odazivam ili dolaskom, ili kupovinom karata.

Nekad vam zameraju zbog bavljenja humanitarnim radom?

Kada prolazim ulicom i vidim nekog kako pretura po kontejneru, ne mogu da ostanem ravnodušan. Kad sednem za sto da ručam pomislim da li je on našao tamo nešto da jede ili nije. To su neke emocije koje ja ne mogu da kontrolišem. Zato to sve i radim. Nekad mi zameraju. Kažu da je sve to u političke svrhe. Ja bih voleo da onda i ostali političari rade to u političke svrhe. Neka svi napreduju tako, mislim da bi ovom društvu dosta pomogli.

Učestvovali ste i u projektu „Gospojina vraća osmeh“, koji je pokrenut u mandatu prethodnog predsednika opštine?

Iz tog projekta je obezbeđena kuća za četvoročlanu porođicu u kome su oba roditelja invalidi. Ostajem u kontaktu sa većinom ljudi kojima je neophodan nastavak pomoći, tako smo ovoj porodici sada dodatno obezbedili materijal za dogradnju kuće, kako bi postala uslovnija za člana porodice koji je u kolicima.

Šta su vam planovi za neredni period?

U narednom periodu pokušaću da se izborim za jaslice u Novom Miloševu i „Kuću na pola puta“. Žalosno je što deca koja su bila u hraniteljskim porodicama kada napune 18 godina bivaju prepuštena ulici. Nadam se da ćemo, ukoliko uspemo da završimo dvorac Heterlend, deo prostora biti obezbeđen i za ovu namenu.

U porodici Miijana Jakšića je, pored troje biološke dece, i sin koga su posle 8 godina hraniteljstva usvojili. Deca su nastavila njegovim stopama. Svi su dobrovoljni davaoci krvi i pomažu mu u humanitarnim aktivnostima kad su u mogućnosti.

Osnovana pesnička republika

Novoosnovana Pesnička republika dobila je svoje prve državljane - 120 pesnika, koji su 26. i 27. novembra učestvovali na istoimenoj manifestaciji u Banatskom kulturnom centru u Novom Miloševu. Pesnici su došli iz 43 grada iz Srbije i regiona. Za predsednika je imenovan pesnik Simon Grabovac, za ambasadore i počasne konzule brojni pesnici iz stranih država, a za himnu je odabrano: Banatsko veliko kolo.

Manifestacija je proistekla iz Evropskog fejsbuk pesničkog festivala koji Banatski kulturni centar tradicionalno organizuje na Salonu knjige u saradnji sa Novosadskim sajmom.

Ovaj festival okupio je u stvarnom i virtualnom svetu oko 3000 pesnika za 7 godina.

Osnivač manifestacije i autor Ustava Pesničke republike je književnik i direktor BKC- a Radovan Vlahović. Osnivač je imenovao predsednika, vladu, ambasadore i počasne konzule.

Članovi Vlade Pesničke republike: dr Zoran Đerić, Franja Petrinović, Goran Ibrajter, Senka Vlahović Filipov i Jovan Gvero.

Pesnička republika izdavala je pasoš i državljanstvo svakom pesniku koji je nastupao na manifestaciji u Novom Miloševu. Svi pesnici upisani su u Knjigu državljana Pesničke republike.

U galeriji Banatskog kulturnog centra, povodom manifestacije, priređena je i konceptualna izložba pod nazivom „I zato pesnička republika“ autora Radovana Vlahovića. Za svoj umetnički koncept, Vlahović kaže: „Mnogo je nevernih Toma kad je u pitanju Pesnička republika. Oni veruju televiziji, novinama i političarima, namesto da osluhnu glas svog unutrašnjeg bića i daju svom životu, iskazivanjem kroz umetničko stvaralaštvo, uzvišeni i neponovljivi smisao. Davanjem najboljeg dela duše poeziji i kulturi, pojedinac se oradošćuje, snaži i potvrđuje svoju posebnost, a kroz Pesničku republiku planetarno oslobađa i sebe i druge od nametnute napasti ideologija koje ga potira i gone na samoukinuće njegove čovečnosti. I zato Pesnička republika.”

Pesnička republika, kao i celokupno delovanje Banatskog kulturnog centra, svojim osnivanjem osnažuje, podržava i afirmiše ideju decentralizacije i demetropolizacije kulturnih zbivanja.

Pesnička republika u organizaciji Banatskog kulturnog centra je deo projektnih aktivnosti Opštine Novi Bečej - „Grada u fokusu” - na osnovu odluke Ministarstva kulture i informisanje Vlade Republike Srbije.

40. rođendan Doma kulture

U Domu kulture opštine Novi Bečej je proslavljen jubilej ove ustanove - 40 godina njenog postojanja. Svečani program započet je govorom aktuelnog direktora Doma kulture, Novice Blažina, o trendovima i budućim planovima ove ustanove, dok se dugogodišnji hroničar i akter kulturnih i sportskih dešavanja u našoj opštini, Stevan Davidović, osvrnuo na istorijski aspekt i značaj njenog postojanja. Dodeljene su i zahvalnice svim zaslužnim pojedincima i ustanovama koji su doprineli radu ove ustanove kulture.

Dom kulture opštine Novi Bečej taj naziv zvanično nosi od 2004. godine, ali je zgrada tadašnjeg Radničkog doma koja je izgrađena 1976. godine od početka bila u službi kulture i društvenog života opštine, kaže direktor, Novica Blažin: „Pokušali smo da dopremo do svih onih koji su imali nekog uticaja tokom četrdeset godina rada, a koji su među živitna, da ih obavestimo, da izložimo njihovu sliku, kako bismo podstakli sve one koje sada stvaraju, a možda nisu dovoljno sigurni u svoj rad. Slobodno neka potraže savet od nas, jer je upravo to cilj i svrha postojanja ove ustanove. Radimo svoj posao i trudimo se da stanovništvo opštine Novi Bečej ima priliku da se upoznaje sa kulturom, i da, zajedno sa nama, uči i o drugim kulturama.“

Izložba radova i primenjenih umetnika opštine Novi Bečej koja će narednih mesec dana biti postavljena u galeriji „Selo“ Doma kulture, podsetnik je da je kultura u Novom Bečeju uvek zauzimala važno mesto. U okviru svečanog programa proslave četrdesestogodišnjice novobečejskog Doma kulture, prisutni su mogli da uživaju i u replici najpoznatije srpske slike „Seoba Srba“ Paje Jovanovića, koja je vlasništvo Muzeja u Pančevu. Program je upotpunio i večernji prvi solistički koncert mladog klarinetiste Slavena Balaća.

Milan Varadinac sačuvao od zaborava stare dečje igre

Osma knjiga Milana Varadinca, svojevrsnog hroničara Kumana i kumanačkog života, pod nazivom „Dečje igre u Kumanu“ predstavljena je u subotu 26. novembra u kumanačkom Zadružnom domu. Knjiga čiji je cilj da od zaborava sačuva sve stare igre kojih su se deca igrala u prošlosti, beleži čak šezdeset i pet opisa igara i njihovih pravila. Milan Varadinac se već dugo godina bavi istraživanjem, a u fokusu su mu uvek bili Kumančani i njihovo poreklo: „Istraživačkim radom sam počeo da se bavim još 1975. godine, tako da imam veliku arhivu o raznim događajima. Najviše sam se interesovao za prošlost Kumana i naše pretke, odakle i kada su došli, kakav im je bio život itd. To me je oduvek privlačilo i davalo mi zadatak da sve što sam saznam proširim sa još više podataka, jer ukoliko ne poznajemo dovoljno svoje pretke, to je kao da ne postojimo.“

Milan Varadinac se u svojim knjigama do sada bavio temama kao što su fudbal i sport uopšte, kultura, lov, stanovništvo, vera, rađanje biizanaca, ali i meteorološke prilike, a sve su vezane za njegovo rodno Kumane. Kako kaže, knjigom „Dečje igre u Kumanu“ stavio je ,,tačku“ na istraživanja i pisanje knjiga: „Život me dobro služi, tako da sam imao snage i volje da uspem da završim ovu poslednju knjigu. Drago mi je što se trud isplatio i što sada pred sobom imamo knjigu o dečjim igrama. To je i prava prilika da privedem kraju svoja pisanja i prepustim prostor nekima drugima koji su mlađi.“

Izdavanje knjige „Dečje igre u Kumanu“ finansijski je potpomogla Mesna zajednica Kumane uz još petnaest sponzora.