Kultura

Radnički dom „Jovan Veselinov Žarko"

Ustanova kulture Radnički dom "Jovan Veselinov Žarko" u Novom Bečeju ostvarila je tokom 1997. godine planom utvrđene programske sadržaje i obezbedila svojim sugrađanima brojne i kvalitetne kulturne programe. Realizovano je 109 sadržaja iz: književne, likovne, muzičke i pozorišne umetnosti. Pored sadržaja vezanih za kulturu u najužem smislu te reči, u prostorijama Radničkog doma organizovani su turniri, seminari, tribine, susreti, disko programi i rok koncerti.

Radnički dom je samostalno realizovao 55, devet sa Narodnom bibliotekom, devet sa KUD "Jokai", trinaest sa Amaterskim pozorištem (sekcije na mađarskom i srpskom jeziku) i Grupom "PAAD", a 23 sadržaja realizovano je u saradnji sa osnovnim školama, srednjom školom, predškolskom ustanovom, MZ Kumane, MZ Novi Bečej, MZ Bočar, Domom kulture "Marija Pajić" Novo Miloševo, radnim organizacijama i udruženjima.

Pavle Janković Šole (1939-1997)

U Novom Sadu je poslednjih dana novembra u 59 godini umro književnik i dugogodišnji odgovorni urednik Dramskog programa Radio Novog Sada Pavle Janković Šole.

Pavle Janković je rođen u Novom Bečeju 1939. godine, a najveći deo radnog veka - više od 35 godina - proveo je u Radio Novom Sadu, gde je bio i rodonačelnik multimedijalnog teatra u projektu "Scena 13".

Jedan je od najzaslužnijih za negovanje tradicije "Zmajevih dečjih igara", čiji je jedno vreme bio direktor, a ostaće upamćen kao inicijator osnivanja književne zajednice Novog Sada i njen prvi predsednik.

Poslednjih godina rukovodio je i Pozorištem "Vesela kornjača" koje je uspešno negovalo dečji repertoar.

Sve što je ovaj stvaralac činio i gotovo sve što je napisao bilo je posvećeno deci, njihovom svetu, njihovim radostima i tugama odrastanja. Ovakvu konstataciju najbolje ilustruju njegove knjige pesama "Ko bi rekćo", "Gorski smeško", "Srebrna prašina", "Oblak u jastuku", "Koštica" ili dramske predstave "Lažikaži iz džaka", "Čudesna kocka", "Gde stanuje smeh", "Stidna glista" i "Doktor stida".

Pavle Janković Šole je bio poznat kao veliki ljubitelj dece, zaljubljenik u dečiji svet i njihovo odrastanje o čemu najbolje svedoči podatak da ih je imao čak desetoro.

Sve ono što je uradio ostade da živi u onima koji su ga voleli, čitali i poštovali.

Molim nadležne da me proglase za novog Novobečejca

Ako ste iz nekog drugog grada, gde vas sve nervira: sebični ljudi, gramzive žene, nevaspitana deca, razmaženi psi, poludivlje mačke, pomahnitali automobili (sa crnogorskim tablicama), usmrđeni vazduh i fekalizovane reke, znajte da postoji jedan grad za koji ja lično jemčim da je normalan, smiren i ljudski.

Moje javno deklarisano zaglavlje za proglašavanje Novog Bečeja centrom vasione, temelji se na neprestanom pronalaženju razloga da do njega dođem i u njemu proboravim što duže vremena.

Kada me moji novobečejski prijatelji takvom prilikom sretnu, obično kažu: "Evo, došli nam opet Pančevci", mada ja uvek dolazim u jednini. Ne bi ni voleo da im dovodim množinu Pančevaca, Zrenjaninaca, Kikinđana, Novosađana ili Beograđana, sem nekih probranih, a i njih ne moram, jer i oni dođu sami.

Obrazovanje i društvena briga o deci

Osnovna škola "Miloje Čiplić"

U školskoj 1996/97. godini OŠ "Miloje Čiplić" u Novom Bečeju je pohađalo 877 učenika koji su nastavu slušali na srpskom i mađarskom jeziku.

U razrednoj nastavi, od prvog do četvrtog razreda, ukupno je bilo 429 učenika u 16 odeljenja, nastavu na srpskom jeziku slušalo je 292, učenika razvrstanih u 10 odeljenja, a 139 učenika nastavu je pohađalo na mađarskom jeziku, a formirano je 7 odeljenja.

U predmetnoj nastavi, od petog do osmog razreda na srpskom jeziku nastavu js pohađalo 217 učenika u 9 odeljenja i na mađarskom jeziku u 8 odeljenja.

Ukupno u školi je radilo 35 redovnih i 2 specijalna odeljenja za lako mentalno - retardiranu decu.

Puno razloga za slavlje

90 godina IGK "Poleta"

IGK "Polet" danas predstavlja modernu poslovnu kuću sa preko 1000 zaposlenih, koji sve svoje proizvode izrađuju po najvišim svetskim standardima kvaliteta. A priča o ovom kolektivu, koji se danas citira kao reper kvaliteta kada je reč o branši proizvođača crepa, cigli i keramičkih pločica počinje još davne 1869. godine, kada je Vagner Andraš u Vranjevu podigao prvu ciglanu u ovom kraju.

Međutim, današnja moderna fabrika izrasla je na temeljima one koju je 1907. godine podigao Vagner Ištvan, i u kojoj su, po prvi put u Novom Bečeju proradile prve prese na parni pogon za proizvodnju crepa, dok su se cigle i dalje pravile ručno. Te godine prvih 30 radnika počelo je da stvara Polet, radeći često i u nemogućim uslovima, iskopavajući glinu ručno i sa dubine od 9 metara. Taj embrion današnjeg giganta u to vreme proizvodio je 2 miliona komada cigle i crepa. S rastom i razvojem fabrike i sam Novi Bečej polako je počinjao da menja svoje lice.

Osnovan "Radio Novi Bečej"

Godina 1997. ostaće u analima Novog Bečeja upamćena po jednom izuzetnom događaju na informativnom planu. U prizemlju zgrade Mesne zajednice 20. septembra u večernjim satima počelo je emitovanje eksperimentalnog programa "Radio Novog Bečeja".

Nova informativna kuća formirala je Skupštine opštine Novi Bečej kao Javno preduzeće radio difuzne delatnosti.

Novobečejski radio predajnika jačine 1 KW emituje program na frenkvenciji 106,1 MHz FM stereo. U prvih nekoliko meseci novobečejski radio je emitovao muzički eksperimentalni program u vremenu od 7 do 24 sata.

Radio nije imao zaposlene, a pet ton majstora je angažovano preko omladinske zadruge, VD direktora bio je Stevan Davidović. Krajem godine, po raspisanom konkursu, za direktora je imenovan Ninoslav Stanisavljev, a početkom 1998. godine počeo je i redovan radio program na srpskom i mađarskom jeziku.

Rashodi veći od prihoda

Privreda i društvene delatnosti okom statistike

Privreda Opštine Novi Bečej po godišnjem računu za 1997. godinu iskazalo je finansijske rezultate koji ukazuju da su ukupni rashodi za 0.5% veći od ukupnih prihoda, zatim, da je iskazani gubitak za 52,0% veći od iskazanog dobitka. Broj zaposlenih, mereno na bazi časova rada, je u padu prema 1996. godini za 7,2%, dok obaveze i potraživanja beleže rast koji je brži od rasta cena.

Iskazni ukupni prihodi za 1997. godinu iznose 423.153 hiljade dinara, i manji su od iskaznih ukupnih rashoda za 2.115 hiljada dinara, jer su rashodi dostigli nivo od 425.268 hiljada dinara.

Poslovni prihodi i poslovni rashodi kroz svoju međuzavisnost određuju uspešnost poslovanja privrede. Na 100 dinara poslovnih rahoda privreda ostvaruje samo 95 dinara poslovnih prihoda, znači tržište ne prihvata sve nastale poslovne troškove kod određenog broja preduzeća, usled čega nastaje gubitak.

Sport

Sportsku 1997. godinu u Novom Bečeju obeležili su svojim veoma dobrim igrama košarkaši Jedinstva. U Drugoj srpskoj ligi Novobečejci su pružali zapažene partije, pa su na kraju takmičarske sezone osvojili prvo mesto, a time i plasman u plej-of za ulazak u Prvu srpsku ligu.

U konkurenciji Mirijeva iz Beograda, Smedereva i Mionice Novobečejci su na kraju mini lige sa 4 pobede zauzeli prvo mesto i tako ostvarili svoj najveći uspeh plasman u Prvu srpsku ligu.

Novobečejci su na startu plej-ofa poraženi u Beogradu od Mirijeva 89:85, da bi potom savladali Mionicu u Valjevu 92:87, potom slede tri uzastopne pobede. U izuzetno kvalitetnoj utakmici pobeđeno je (Smederevo 97:86, zatim Mirijevo 90:86, dok ekipa Mionice nije doputovala u Novi Bečej pa je susret registrovan službenim rezultatom 20:0.

Odluka o prvaku pala je u Smederevu gde su Novobečejci poraženi 98:90, ali zahvaljujući ubedljivijoj pobedi pred svojim navijačima (11 razlike) osvojili su prvo mesto.

Mesna zajednica

Izveštaj o radu Mesne zajednice Novi Bečej u 1997. godini

Poštovani Novobečejci, veliko mi je zadovoljstvo što je u pripremi treća sveska Letopisa. Bez lažne skromnosti verujem da će ove naše sveske Letopisa ostati generacijama posle nas da ih čitaju i da će im omogućiti da na najbolji način shvate kako se živelo i radilo u ovim našim vremenima. Zbog toga svim čitaocima Letopisa podnosim izveštaj o radu u Mesnoj zajednici Novi Bečej za 1997. godinu.

Rad Mesne zajednice Novi Bečej u 1997. godini bazirao se na realizaciji programa mesnog samodoprinosa, realizaciji programa utroška naknade za korišćenje komunalnih dobara u opštoj upotrebi i objedinjavanju svih aktivnosti građana Novog Bečeja u okviru mesne zajednice.

Mesna zajednica Novi Bečej

Izveštaj o radu Mesne zajednice Novi Bečej u 1998.

Poštovani sugrađani veliko mi je zadovoljstvo što i ove godine imam mogućnost da Vam na ovaj način prezentujem šta smo u 1998. godini radili u Mesnoj zajednici Novi Bečej.

Rad Mesne zajednice Novi Bečej u 1998. godini zasnivao se na realizaciji programa mesnog samodoprinosa, programa utroška naknade za korišćenje komunalnih dobara u opštoj upotrebi i objedinjavanju svih aktivnosti građana Novog Bečeja u okviru mesne zajednice.

Kultura

Narodna biblioteka

Ovaj letopis beleži 1998. godinu, a daleke 1838. godine u svom broju od 28./16. prosinca/decembra "Srbska novina - magazin za hudožestvo, knjižestvo i modu" beleži..." sa posebnom radošću objavljujemo svem čitatelstvu da je u Novom Bečeju /banatska strana /20/ 8 studenog/novembra ove godine osnovana, svečano otvorena i počela sa radom kasina i nostala prenumerantom ove novine - kulturno glasonoše Srba u Carevini. Ova kulturna vest obradovaće sve prave i iskrene rodoljupce".

Ova izuzetno značajna godišnjica (160 godina postojanja) obeležena je završetkom aneksa biblioteke (Zavičajna zbirka), uređenjem dvorišta, a osposobljena je za korišćenje i nova čitaonica.

Svečano otvaranje je održano 2. oktobra 1998. godine, uz prisustvo velikog broja gostiju. Biblioteka je dobila nove prostore, a time i mogućnost da proširi sadržaj svoje delatnosti.

Knjižni fond je u 1998. godini obogaćen sa 986 novih knjiga na radost 1110 članova, koji su u ovoj godini pročitali 12.444 knjiga.

Obrazovanje i društvena briga o deci

Osnovna škola "Miloje Čiplić"

U školskoj 1997/98. godini OŠ "Miloje Čiplić" u Novom Bečeju je pohađalo 886 učenika koji su nastavu slušali na srpskom i mađarskom jeziku.

U razrednoj nastavi, od prvog do četvrtog razreda, ukupno je bilo 419 učenika u 16 odeljenja, nastavu na srpskom jeziku slušalo je 282 a 137 učenika nastavu je pohađalo na mađarskom jeziku.

U predmetnoj nastavi, od petog do osmog razreda na srpskom jeziku nastavu je pohađalo 257 učenika, a na mađarskom 177 učenika.

U kupno u školi je radilo 35 redovnih i 2 specijalna odeljenja (33) za lako mentalno - retardiranu decu.

U ovoj školskoj godini je prvi razred završilo 109 učenika razvrstanih u 5 odeljenja, što je znatno više u odnosu na predhodnu godinu.

U 1998. godini Osnovna škola "Miloje Čiplić" je obeležila veliki jubilej 240 godina osnovnog obrazovanja u Novom Bečeju.

Petopreg zaštitni znak

U Novom Bečeju, na obali Tise, 28. avgusta 1998. godine

Do pre četiri godine u Jugoslaviji, Evropi i šire Novi Bečej je bio poznat kao velika žitnica, čuven po crvenom crepu "mediteranu" sa amblemom lava što se pravi u "Poletu" i vinu "Krokan" koje se pravi od sorte grožđa koja u Evropi jedino uspeva na Bisernom ostrvu. Od 1994. godine Novi Bečej je poznat i po reviji paradnih konja i karuca (fijakera) - jednoj od najvećih ovakvih smotri kod nas.

Sve je počelo kada je grupa entuzijasta na čelu sa Georgijem Dujinim osnovala Konjički klub "Vranjevo". Tradicija prezanja konja u fijakere i paradiranje sokacima Vranjeva (dela Novog Bečeja) veoma je duga, ali su ti lepi običaji vremenom zamrli. U vremenima kada se u mnogim oblastima vraćamo tradiciji Georgije Dujin, Bogomir Vujackov, Branislav Vlaškalin i nedavno tragično nastradali Milorad Mile Rajić i drugi rešili su da u Novom Bečeju ponovo organizuju reviju paradnih konja. Za održavanje ove manifestacije odabran je crkveni praznik Velika Gospojina. Od ponovnog rađanja, revija paradnih konja je četiri puta održavana dan uoči Velike Gospojine, ove godine, peti put, svetkovina atova i karuca održana je na sam crkveni praznik. Ovaj dan 28. avgust nije slučajno odabran za smotru najlepših konja i fijakera Velika Gospojina je zaštitnica Novog Bečeja. Ovde je to veliki svetac i blagdan. Tog dana niko ne radi: ni opština, ni dućani, ni seljaci u poljima. samo kafane i poslastičarnice, jer revija paradnih konja je ovde nešto.

Sport

Košarka u godini svog velikog jubileja, 50 godina postojanja, preuzima primat u porodici Sportskog društva "Jedinstvo".

Posle velikog uspeha i plasmana u Prvu srpsku ligu košarkaši Jedinstva su u 1998. godini nastavili sa dobrim rezultatima.

U novom društvu Novobečejci pružaju zapažene partije, pa su na kraju sezone 1997/98 zauzeli četvrto mesto (9. pobeda, 5. poraza), a time obezbedili učešće u Super ligi Srbije.

U Super ligi ekipa trenera Tomislava Ratkovića je zauzela 5. mesto.

Najbolji strelac je Zoran Bajin sa 485 postignutih koševa, drugi je Saša Vukas sa 337, a treći Radenko Toroman sa 306.

„Glavaševa kuća” u Vranjevu

U ulici Josifa Marinkovića broj 69 u Vranjevu rodio se dr Vladimir Glavaš, veliki narodni dobrotvor (1834-1909), a kuća u kojoj se rodio danas je poznata kao „Glavaševa kuća” i primer je bogatije građanske kuće iz polovine devetnaestog veka.

Vladimir Glavaš je diplomirao prava u Pragu 1862. godine, a tokom studiranja družio se sa Jovanom Jovanovićem Zmajem, te su Novobečejci imali prilike da ga sreću u Novom Bečeju, kao i druge istaknute Ijude koji su posećivali Vladimira Glavaša, Svetozara Miletića, Đuru Jakšića i druge poznate Srbe tog vremena.

In memoriam

Dr Janoš Kiš (Vranjevo 1921- 2005 Budimpeša)

Rođen je od oca Kiš Ferenca i Stanković Katalin u ulici Svetozara Markovića br.2. Otac mu je bio stolar i pčelar. Umro je kad je imao svega 54 godine, a Janoš samo 14. Imao je brata i sestru.

Četiri razreda osnovne škole je završio u svom rodnom mestu na mađarskom i još dva razreda građanske škole na srpskom jeziku. Gimnaziju je završio na mađarskom jeziku u Subotici.

1942. godine postao je avijatičar u mađarskoj armiji. Službovao je u Sovjetskom Savezu, gde je bio i zarobljen. Nakon demobilisanja ostao je u Budimpešti i živeo u vrlo teškim materijalnim uslovima, pa je prihvatao i najteže radove. Prvo je upisao hemiju, a kad je otvorena struka geologije na fakultetu, promenio je struku. 1951. godine je stekao doktorsku titulu sa oznakom "summ cumlaude".

Opera u Novom Bečeju „Dečak koji se ničega nije bojao"

Opera za decu i odrasle koji nisu zaboravili da su i sami nekada bili deca, kako stoji u podnaslovu opere „Dečak koji se ničega nije bojao", za koju je libreto i muziku napisao Dimitrije O. Golemović, doživela je svoju praizvedbu na 15. Danima Josifa Marinkovića „Obzorjima na Tisi", 25. maja 2007. godine.

Dom kulture opštine Novi Bečej je, kao naručilac i producent ovog dela, tako želeo da, na sasvim izuzetan i jedinstven način, obeleži jubilej manifestacije posvećene Josifu Marinkoviću, ali i da podseti na podatak da su iz novobečejske sredine potekli osnivači opere u Beogradu.

Šta je prethodilo osnivanju Zavičajnog kluba

Osnivanje Zavičajnog kluba u Novom Bečeju inicirala je grupa ljudi, koji su pre toga sakupljali građu o prošlosti Novog Bečeja. Novi Bečej i Vranjevo spadaju u ona naseljena mesta koja imaju bogatu prošlost, ali su njihovi građani bili o tome slabo obavešteni. Posle Drugog svetskog rata u listu „Politika ekspres" br.7 od 26. juna 1964. godine novinar Đorđe Berar objavio je razgovor koji je vodio sa Radoslavom Stojšinom, tada nastavnikom u OŠ „Josif Marinković" o postanku Bečejske tvrđave. Stojšin mu je rekao da je došao do podataka da su prvo utvrđenje na tom mestu podigli Rimljani u II veku, za vreme cara Hadrijana.

Ovaj podatak je važan jer je kasnije, naš sugrađanin, Šandor Nađ, pričao autoru ovih redova, da je on, jedne godine, pri niskom vodostaju Tise, našao u temelju tvrđave rimske opeke. To je bilo pre izgradnje Brane na Tisi.

PAAD centar za sociokulturološke izuzetnosti

Realizovano je više značajnih projekata među kojima bi izdvojili projekat „Regionalnog resurs centra za izradu Nacionalne strategije za mlade u opštinama Bečej, Srbobran, Titel, Kikinda i Novi Bečej", potom projekat „Omladinskog kluba KućaKuća2" oba finansirana od strane novoformiranog Ministarstva za omladinu i sport Republike Srbije. Osim ovih, realizovali smo drugu za redom interkuturalnu posetu novobečejskih srednjoškolaca dečijem selu u Trogenu (Švajcarska), koju je podržao Pestalozzy Children's Foundation iz Švajcarske, a koji jeste produkt iliti nagrada za najbolje polaznike interkulturalnih radionica koje realizujemo u projektu „Multiplikacija živeti tolerantno" i otpočeli sa radom na izradi strateškog dokumenta Lokalnog akcionog plana politike za mlade opštine Novi Bečej, koji nam je podržao Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu AP Vojvodine. Osnovali smo omladinski klub „KućaKuća" i preselili ga u stare postorije Kluba PAAD u Revolucije 1. Naši članovi su bili na brojnim simpozijumima, seminarima, edukacijama, čime smo dali značajan doprinos nadogradnji sopstvenih kadrova. Potpisali smo deklaraciju o zabrani bilo kakvog oblika nasilja nad decom i jedni smo od osnivača Prvog Klastera za decu na ovim prostorima u okviru implemetacije strategije za smanjenje siromaštva Republike Srbije. Realizovali smo treću po redu PAADomaniju, 2. A(nti s)MOR fest - festival ljubav i nade srednjoškolaca, 7. međunarodni festival ambijentalnih i uličnih scenskih ostvarenja FESTPo „Joca Savić", 1. Sajam omladinskih ideja, 3. STREET FEST kulturno leto za mlade i 5. međunarodni volonterski art kamp FESTPO 07.

Razno u 2007. godini

DESETA KNJIGA LAZARA MEČKIĆA Mart 2007.

U organizaciji Narodne biblioteke Novi Bečej i Doma kulture, promovisana je nova knjiga Lazara Mečkića, „Sećanja na moja putovanja". Ovo je deseta po redu knjiga hroničara ovog kraja, Lazara Mečkića, koji je rođen u Kumanu, 1917. godine, a detinjstvo i mladost proveo u Novom Bečeju. O knjizi i autoru govorili su direktor Narodne biblioteke Agneš Đukičin i Radovan Popov, dugogodišnji prijatelj i saradnik Lazara Mečkića.

PRIZNANJE DOMU KULTURE Mart 2007.

Na svečanosti u Izvršnom veću AP Vojvodine u Novom Sadu, 29. marta 2007. godine, Domu kulture opštine Novi Bečej dodeljeno je priznanje Zavoda za kulturu AP Vojvodine - Iskre kulture za 2006. godinu. Nagradu je Zagorki Jegdić, direktoru Doma kulture opštine Novi Bečej, uručio profesor dr Miroslav Egerić, predsednik upravnog odbora Zavoda za kulturu AP Vojvodine.