Osnovna škola „Miloje Čiplić"

U školskoj 2012/2013. godini OŠ „Miloje Čiplić" je imala 563 učenika i 28 odelјenja (25 redovnih i 3 za nastavu po specijalnom programu). Od 28 odelјenja, u 17 se nastava odvijala na srpskom jeziku (385 učenika), a u 8 odelјenja na mađarskom nastavnom jeziku (164 učenika), dok je u 3 odelјenja po specijalnom programu bilo 14 učenika. U proces rada bilo je uklјučeno 72 radnika od toga, 13 nastavnika razredne nastave, 31 nastavnik predmetne nastave, 3 nastavnika za realizaciju specijalnog programa i 1 nastavnik u produženom boravku.

Za versku nastavu bila su angažovana 3 sveštenika, a pored direktora i sekretara, škola je imala 1 psihologa i 1 pedagoga.

Direktor škole bila je Zorica Garčev.

U ovoj školskoj godini, u svim učionicama, uveden je internet sa nastavničkim kompjuterom, u 9 učionica postavlјeni su veliki LCD televizori, a kompletiran je i informatički kabinet.

Nastavlјen je rad produženog boravka u jednom odelјenju. U ovoj školskoj godini obnovlјena je razmena učenika sa bratskom školom „Dimitrije Todorović Kaplar" iz Knjaževca, a ono na šta je ova škola posebno ponosna je činjenica da su, osim redovnog odlaska deset učenika, u januaru 2013. godine, u Trogen, u Švajcarsku, po projektu „Pestalozzi children" fondacije, petoro najbolјih učenika: Selena Pandurović, Melinda Farkaš, Selena Garčev, Vesna Tatić i Bojana Tatić, boravile, u julu mesecu, u Dečijem selu u Trogenu, u Švajcarskoj, preko istog projekta, kao nagrada za uspeh koji su postigli kao najbolјi đaci.

Đaci generacije ove škole godini bili su Selena Pandurović i Melinda Farkaš, kojima je lokalna samouprava dodelila novčanu nagradu od 15.000 dinara.

Osnovna škola „Josif Marinković"

U školskoj 2012/2013. godini OŠ „Josif Marinković" pohađalo je 427 učenika u 21 odelјenju. Od toga 21 učenik je u tri odelјenja pohađao nastavu po specijalnom programu. U školi je bilo angažovano 56 radnika, od toga 11 nastavnika razredne nastave, 26 nastavnika i tri defektologa i jedan pedagog. Funkciju direktora škole obavlјao je Vladimir Davidović.

Đak generacije ove školske godine bio je Nemanja Pecarski.

Srednja škola Novi Bečej

U Srednjoj školi školske 2012/2013. godine bilo je 384 učenika. U 4 odelјenja gimnazije bilo je 90, a 4 odelјenja ekonomskih tehničara 113 učenika. U četiri odelјenja tehničara mehanotronike 80, a u dva za dizajnere odeće 40 učenika. U trećem stepenu (automehaničara, mehaničara privredne mehanizacije i bravara) nastavuje pohađalo 48 učenika. Srednja škola je imala 56 zaposlenih radnika, od toga u nastavi 47 radnika. Škola je imala sekretara, pedagoga i psihologa, a direktor je bio Jovan Stanković.

Đak generacije bila je Dijana Filipov.

Dom kulture opštine Novi Bečej

U 2013. godini biranim programskim sadržajima pružio mogućnost građanima opštine Novi Bečej da zadovolјe svoje kulturne potrebe u ovoj ustanovi. Programi i aktivnosti su se realizovali na srpskom, mađarskom i romskom jeziku.

Tokom godine, omogućeno je da građani uzmu aktivno učešće u ispolјavanju svog kulturnog potencijala u oblasti pozorišnog amaterizma, likovnog stvaralaštva, folklornih sekcija, nižoj muzičkoj školi i školi gitare. Nedelјno u ovim aktivnostima učešće je uzimalo 150 dece i omladine.

U 2013. godini organizovana je 21 izložba slika i fotografija. Od toga izdvajamo otvaranje muzejske postavke Arače i izložbe konkursnih projekata za park u centru grada, slika amatera opštine Novi Bečej, japanske ukijoe grafike u okviru Dana japanske kulture, 18. saziva Tiske akademije akvarela, fotografija o Slanom kopovu, fotografije Rajka Karišića: Korito starog broda u Jeri, izložbe slika Dunje Jung, Šandora Šlajfa, Ilije Mrkajića, Edite Zerebelјi Tenji, Tijane Grujić I Đorđa Bujnovića.

Održane su četiri retrospektivane izložbe slika iz fundusa Tiske akademije akvarela u Knjaževcu, Senti, Srbobranu i Vršcu.

Povodom Dečije nedelјe održane su dve likovne radionice, a održano je 16 filmskih projekcija, od toga 7 dečijih filmova u ZD formatu.

Dom kulture je organizator više manifestacija, od kojih su najznačajnija „Obzorja na Tisi" - Dani Josifa Marinkovića, zatim 23. Republičko takmičenje horova i 14. takmičenje orkestara učenika osnovnih škola Srbije, Zonska smotra amaterskih pozorišta srednjeg i severnog Banata i severne Bačke, Multi-kulturalni vikend, u saradnji sa Asocijacijom mladih Novi Bečej i Opštinom Novi Bečej i likovna kolonija Tiske akademije akvarela.

U 2013. godini održano je 20 koncerata od kojih izdvajamo: Veče šansona u izvođenju Aleksandar Dujin Orkestra, koncert gitare Šandora Meštera iz Budimpešte, jubilarni koncert Svetislava Nićetina „Na pragu devete decenije" , u okviru „Obzorja na Tisi", svečani koncert Gradskog hora iz Bečeja, koncert dečjeg hora muzičke škole MA „Balakirjev" iz Moskve, Novogodišnji koncert folklornih društava opštine Novi Bečej, Božićni program MKUD “Jokai Mor" iz Novog Bečeja i godišnji koncert Baletskog studija „Stage" iz Zrenjanina. 

Od književnih programa izdvajamo promociju knjige Dijane Subotički „Životne priče političarki iz Vojvodine" u saradnji sa Narodnom bibliotekom Novi Bečej i Banatskim kulturnim centrom iz Novog Mioševa, promociju knjige Jana Mekdonalda „Revolucija u glavi - Pesme Bitlsa iz šesdesete" u saradnja sa OŠ “Josif Marinković", promociju monografije iz edicije „Ramsarska područja Vojvodine - Slano kopovo". U saradnji sa Narodnom bibliotekom Novi Bečej emitovana je Radio drama Milana Mađareva „Jovan Knežević Caca" i promocija knjiga Žarka Jokanovića „Moj život, moja istina" i profesora dr Zorana Avramovića „Odbrana Crnjanskog". Održano je 14 pozorišnih predstava za decu i 21 predstava za odrasle. Navedene programske sadržaje i zadatke realizovalo je 10 zaposlenih i spolјni saradnici.

Narodna biblioteka Novi Bečej

Prva velika aktivnost u 2013. godini je početak revizije knjižnog fonda, a za njom sledi čitav niz aktivnosti i programskih sadržaja.

Proslavlјen je 15. rođendan „Avlije zabavlije", održane su tradicionalne manifestacije, kao što su „Čitalačka značka", "Pesnička štafeta", "Najčitalac godine", "Ja verujem u Deda Mraza". Organizovane su tematske radionice za decu. Sa srednjoškolcima je nastavlјena saradnja, tako da su učenici Tekstilne škole, smer dizajn, imali veoma posećenu izložbu, održano je Leto u Avliji, izdate su tri knjige, obeležene su godišnjice Miloša Crnjanskog i Petefi Šandora i održane 24 književne večeri. Biblioteka je bila domaćin Slobodanu Tišmi, Ljilјani Pešikan Ljuštanović, Vanji Buliću, Milanu Miciću, Žarku Jokanoviću, Ivani Kuzmanović, Ljubici Verbič, dr Zoranu Avramoviću, Maji Volk, kao i lokalnim pisacima i pesnicima Kristijanu Nađu i Oliveri Stanisavlјev. Organizovan je i tradicionalni mini-sajam knjiga izdavačke kuće "Laguna".

Knjižni fond je uvećan sa 1301 naslovom zahvalјujući sredstvima dobijenim od osnivača SO Novi Bečej, Ministarstva kulture I informisanja Republike Srbije, Sekretarijata za obrazovanje i kulturu AP Vojvodine. Od toga je 1189 knjiga na srpskom I 112 na mađarskom jeziku, tako da knjižni fond Narodne biblioteke raspolaže sa 67094 monografske publikacije i 12560 knjiga, stručne literature.

Biblioteka ima 847 članova, od toga 424 odraslih i 423 dece. U ovoj godini pročitano je 13866 knjiga, 13487 na srpskom i 379 na mađarskom jeziku.

Sva ova dešavanja su imala za cilј da privuku što veći broj naših sugrađana u prostor biblioteke. Interes za usluge i programe biblioteke osetnoje porastao tokom 2013. godine zahvalјujući angažovanosti samog kolektiva, podršci od starne lokalne samouprave, pokrjinskih i republičkih ustanova kulture i svesrdnoj podršci medija. Narodna biblioteka Novi Bečej nastavlјa svoj rad uz slogan "KO ČITA POBEĐUJE”.

U 2012. godini, muzička manifestacija „Obzorja na Tisi" kojom Novobečejci neguju sećanje na ime i delo svog nekadašnjeg sugrađanina, kompozitora Josifa Marinkovića (1851 -1931), proslavila je veliki jubilej, svoju 20. godišnjicu. Na otvaranju manifestacije besedu, o velikanu srpskog romantizma, kazivao je mr Miloje Nikolić, a čin otvaranja upotpunili su mladi novobečejski solo pevači, porošlogodišnja pobednica takmičenja solo pevanja, sopran, Marina Krulј i bariton Ileš Bečei.

Prve večeri priređen je solistički koncert soprana, Dunje Simić, koja je učestvovala i na prvim „Obzorjima" 1993. godine. Gost njenog koncerta bio je bariton, Aleksa Vasić i pijanista Dario Humenjuk. Drugog dana je Akademski kamerni hor „Liceum" iz Kragujevca u Pravoslavnoj crkvi „Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja", održao koncert pod nazivom „Nova srpska pravoslavna duhovna muzika" pod rukovodstvom dirigenta mr Miloja Nikolića.

Manifestacija je završena koncertom dosadašnjih laureata i prijatelјa „Obzorja na Tisi", pod nazivom „Srpska solo pesma". Učestvovao je kamerni orkestar „Kralјevski gudači Svetog Đorđa" pod vođstvom Vesne Šouc Tričković. Na koncertu su učestvovali mecesopran, Tanja Obrenović, sopran, Sofija Pižurica, bariton, Pavle Žarkov, sopran, Dragana Radaković I tenor, Ljubomir Popović.

Povodom jubileja „Obzorja na Tisi" u Galeriji „Selo", bila je postavlјena retrospaktivna izložba fotografija i dokumenata sa dosadašnjih „0bzorja", a u pratećem programu postavlјena je i izložba slika „Venci" novobečejskog slikara Tibora Nađa.

U 2013. godini održana su 21. po redu „Obzorja na Tisi" sa nešto skromnijim programom. Nakon tradicionalnog polaganja venca na spomen ploču rodne kuće kompozitora i horovođe Josifa Marinkovića, u Domu kulture promovisana je knjiga „Srpsko crkveno pevačko društvo Vranjevo", autora Slobodana Blažina, na kojoj su govorili direktorica Narodne biblioteke Angeš Đukičin, prof. dr Milovan Miškov i Strahinja Marko Galetin.

U večernjem delu programa publika je prisustvovala solo koncertu Tanje Obrenović i Kamerne bande iz Kragujevca. Tokom prvog dela koncerta Marina Trajković-Bidžovski napravila je presek kompozicija srpskih autora, od Marinkovića do Koste Babića. Drugi deo koncerta bio je veoma zanimlјiv, jer su članovi kragujevačke Kamerne bande, pevajući i svirajući na flauti, violini i klaviru, pokazali da je nekada i kamerna muzika u srpskim gradovima bila razvijena isto kao u gradovima srednje Evrope.

U okviru pratećeg programa, u Galeriji „Selo", otvorena je izložba radova Šandora Šlajfa iz Bečeja.

Agencija i časopis „Muzika klasika" iz Beograda, proglasila je 2013. godine „Obzorja na Tisi" - Dane Josifa Marinkovića za najbolјi muzički festival od regionalnog značaja u Srbiji.

2012.

Od 14. do 20. avgusta u Domu kulture održan ]e 17. saziv Tiske akdemije akvarela, na kojem je učestvovalo deset umetnika: Vlastimir Nikolić iz Beograda, Dimitrije Kolarević iz Bačkog Gradišta, Aleksandar Bogdanović, Dominika i Danijela Morariu iz Vršca, Vladimir Vlajić iz Bečmena, Momir Armuš iz Soko Banje, Peter Eleven iz Nemačke, Tibor Nađ i Branislav Stojančev iz Novog Bečeja. Po tradiciji gost kolonije bio je Janoš Mesaroš. Na kraju rada u Galeriji TAA izloženi su radovi učesnika kolonije.

2013.

Na 18. likovnoj koloniji novobečejske Tiske akademije akvarela učestvovali su Ljilјana Stojanović iz Beograda, Vladimir Vlajić iz Bečmena, Ljilјana Stoja Rudić iz Novog Sada, Dunja Jung iz Zemuna, Dimitrije Kolarević iz Bačkog Gradišta, Aleksandar Bogdanović iz Vršca, Janko Laco iz Zrenjanina i Branislav Stojančev iz Novog Bečeja.

Svoje radove priložili su Vlastimir Nikolić iz Beograda i Julijana Ileš Major iz Mađarske.

Po završetku kolonije u Galeriji „TAA" organizovana je izložba akvarela učesnika, dok je povodom godišnjice smrti Zdravka Mandića iz Zrenjanina u Galeriji „Selo" organizovana memorijalna izložba njegovih akvarela, kao svojevrsni omaž izuzetnom umetniku i jednom od utemelјivača Tiske akademije akvarela.

Jedna od najvećih i najatraktivnjih manifestacija u Vojvodini, novobečejski „Velikogospojinski dani" 2012. godine održani su od 23. do 27. avgusta, koju je za vreme trajanja posetilo preko 200 hilјada lјudi.

Tradicionalno, prvog dana manifestacije, u četvrtak, 23. avgusta, održano je takmičenje u kuvanju riblјe čorbe. Prvo mesto na „Velikogospojinskom kotliću" osvojio je Miloš Knežev iz Novog Bečeja, drugo profesor Jovan Vukadinov iz Novog Sada, a treće Goran Jerkov iz Bečeja. Iste večeri održano je takmičenje tamburaških bandi, a po odluci žirija pobednički orkestar su„Biseri" iz Subotice, drugi „đeram" iz Kikinde i Akademsko društvo „Gusle", dok su se na trećem mestu našla dva orkestra „Braća Jovanovići" iz Deronja i „Durka i sin" iz Novog Bečeja.

Druge večeri, u petak, 24. avgusta, održani su kocerti hrvatskih izvođača Jelene Rozge i Tonija Cetinskog, a u subotu, 25. avgusta, publika je uživala u nastupu mađarskog sastava „Omega" i grupe „Van Gog".

Za vreme „Velikogospojinskih dana" održan je etno bazar, u dvorištu Narodne biblioteke organizovana „Avlija zabavlija", na Tisi pecanje soma na bućku, 19. smotra paradnih zaprega, revija borilačkih sportova, a nije izostala ni humanitarna akcija gađanja predsednika opštine balonima napunjenih vodom.

U nedelјu, 26. avgusta, održana je 19. revija paradnih zaprega na kojoj je u konkurenciji petoprega pobedio Milenko Radaković iz Surčina, četvoroprega Nedelјko Srdić iz Karađorđeva, a najbolјi dvopreg imala je Olivera Bumfoed iz Kelebije. U dečijoj konkurenciji pobedio je Nikola Šijački iz Novog Bečeja. Poslednje večeri, održan je koncert Zdravka Čolića, a manifestacija okončana velikim vatrometom.

Manifestacija, posle devetnaest godina, menja ime u „Gospojina" i održana je od 22-27. avgusta 2013. godine, pod sloganom „Doćićeš i ti", a zvanični voditelј programa bio je, poznato TV lice, Ivan Zelјković.

Prvi dan manifestacije, četvrtak, 22. avgusta, bio je rezervisan za kuvanje riblјe čorbe i takmičenju tamburaških orkestara. Veliku pažnju privukao je kulinarski okršaj u kuvanju riblјe čorbe predsednika opštine Saše Šućurovića i novinarskih ekipa. Najbolјu čorbu skuvala je ekipa „Kikindskih novina", drugo mesto zauzeo je Saša Šućurović, a treće kuvari redakcije „Blic" . Najbolјu čorbu na „Gospojinskom kotliću" skuvao je Goran Jerkov iz Bečeja, druga je ekipa „Manit" iz Novog Sada, a treća nagrada pripala je Predragu Stojkoviću iz Bečeja.

U nadmetanju tamburaša pobedio je sastav „Za našu dušu" iz Ravnog Sela, drugi su tamburaši USFV „Teodor Pavlović" iz Novog Miloševa, a treći „Derani" iz Subotice. U toku večeri održana je humanitarna akcija „Gađajmo predsednika". Osim tamburaša noć je ulepšala i grupa „Ođila", koja je nastupila oko ponoći.

Druge večeri, u petak, 23. avgusta, nastupila je veoma popularna novosadska grupa „Frajle", a potom i legendarni sastav „Parni valјak" sa svojim pevačem Akijem Rahimovskim. Pod pokrovitelјstvom Ministarstva polјoprivrede, vodoprivrede i šumarstva održan je, kraj Tise, prvi „Polјo fest".

U subotu, 24. avgusta, održan je plivački maraton od Bečeja do Novog Bečeja, u dvorištu Narodne biblioteke „Avlija zabavlija", a u Glavaševoj kući tradicionalni susret članova Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranjevčana. U večernjem terminu, na platou kraj Tise, održan je koncert rok bendova „Huligans" iz Mađarske, niške „Galije" i grupe„Hladno pivo" iz Hrvatske.

Naposletku, kao kruna „Gospojine" održan je, u nedelјu, 25. avgusta, koncert Lepe Brene, koja je bila najavlјena i prošle godine, ali je tada otkazala svoje učešće iz zdravstvenih razloga.

Velikim vatrometom završen je kulturno zabavni program, da bi se u utorak, 27. avgusta, uoči verskog praznika Velike gospojine, u Manastiru kraj Tise održalo ponoćno bdenije. 

20 revija paradnih zaprega

U okviru „Gospojine" održana je, u organizaciji Konjičkog kluba „Vranjevo" 20. revija paradnih zaprega, koja je počela tradicionalnim defileom preko stotinu zaprega ulicama grada. U kategoriji jednoprega takmičili su se najmlađi, pobedio je Želјko Dujin iz Novog Bečeja. Najbolјi dvopreg vozio je Milenko Radanović iz Surčina, a kod četvoroprega Stipan Barjaktar iz Subotice. U konkurenciji petoprega pobedio je Milenko Radaković iz ergele „Bulić" iz Surčina, drugi je Anđelko Bitević, član KK „Begej" iz Zrenjanina, a treći Mladen Popov iz Ostojićeva. Po mišlјenjnu publike najlepši petopreg imao je Slavko Golušin iz KK „Vranjevo" iz Novog Bečeja, a Stipan Barjaktar iz ergele „Bunford" iz Subotice je dobio nagradu za petopreg sa najlepšim hodom.

Javno preduzeće za komunalno - stambene poslove „Komunalac"

U 2012. i 2013. godini, radi zadovolјenja potreba građana, vršilo redovno snabdevanje pijaćom vodom, odvođenje otpadnih voda, distribuciju prirodnog gasa, održavanje zelenih i javnih površina i čistoće grada, kao i pružanje pogrebnih i pijačnih usluga.

U ovom dvogodišnjem periodu izvršeno je proširenje gradske kanalizacione mreže u dužini od 1.700 metara u ulicama Petra Drapšina, 5. oktobra i Radničkoj.

Proširenje gasovodne mreže u dužini od 640 metara u industrijskoj zoni - istok, a realizovan je projekat odvođenja atmosferskih voda u ulici Aleksandra Berića. U neasfaltiranim ulicama nasuto je pečenim lomom 5 kilometara puta. JP „Komunalac" je bio angažovan na zimskom održavanju saobraćajnica, a u saradnji sa Društvom srpsko-ruskog prijatelјstva počela je realizacija projekta izgradnje ruskog groblјa.

Grad je ukrašen sa 40.000 cvetnih jedinica, a uspešno je realizovano hortikulturalno uređenje kružnog toka na ulazu u grad iz prvca Bečeja i Zrenjanina, a ulaz je ukrašen ružama stablašicama.

Velika pažnja posvećena je estetskom izgledu centra grada, kako bi Novi Bečej bio lepši za svakog njegovog žitelјa, a posebno za goste i turiste, koji se oduševlјavaju cvetnim aranžmanima u gradu, na keju I ulazu u Novi Bečej.

Svojim kadrovskim i tehničkim potencijalom ovo javno preduzeće je dokazalo da može odgovoriti zahtevima koji im se postavlјaju, a svoje lјudske resurse stavilo je u funkciju svake manifestacije, a posebno za „Gospojinu", kao najveću opštinsku manifestaciju.

Za rezultate ostvarene u oblasti komunalnog uređenja grada JP „Komunalac" je 2013. godine dobio visoko društveno priznanje „Kapetan Miša Anastasijević".

Organizovana vatrogasna služba na teritoriji današnje Vojvodine bila je sporadična i neorganizovana. Mađarsko namesničko veće Habzburške monarhije je 1769. i 1771. godine donelo nacrt požarnih propisa, koji nisu imali zakonsku snagu. Protivpožarnu naredbu car Josif je doneo 1788. koja je sadržala 56 tačaka propisa, koji normiraju preventivne protivpožarne mere, da bi Centralne protivpožarne administrativne mere donelo Kralјevsko Namensko veće 1813. koje su detalјno regul isale norme za borbu protiv požara, koje su morale prihvatiti sve županije i magistrati. U to vreme današnje naselјeno mesto Novi Bečej je bilo podelјeno. Opština Vranjevo je bilo u sastavu Velikokikindskog dištrikta, a Turski Bečej u sastavu Torontalske županije. Kada je 1876. godine ukinut dištrikt, obe opštine kao odvojene celine, bile su sastavu županije.

Tragajući na ovu temu u Istorijskom arhivu Zrenjanina i Kikinde, došli smo do mnoštva značajnih podataka o razvoju DVD u Novom Bečeju, koje je od svojih početaka pored osnovnih funkcija razvijalo i čitav niz aktivnosti na obrazovnom, vaspitnom i kulturno-prosvetnom polјu. U svom delu „Velikokikindski dištrikt" Vasa Stajić navodi da je u Vranjevu, u periodu 1831-1832. postojalo mesto„mlađeg služitelјa vatre", komesar sa 80 forinti godišnje plate, koji je imao zadatak da u slučaju požara preduzima mere i angažuje prepregu (životinje upregnute u kola ili saonica) i mobiliše ostale muškarce na gašenju požara. Sve upućuje na zaklјučak da je već u to doba u opštini bilo zaposleno lice koje se staralo o merama za sprečavanje, dojavu i gašenje požara.

List „Vohenblat" koji je kao nedelјnik izlazio u Torontalnoj županiji, objavio je vest da su građani Novog Bečeja odlučili da osnuju vatrogasno društvo. Od objave, da će se osnivati DVD, prošlo je pune tri godine, da bi u listu “Torontal" (16.3.1882.) bila objavlјena vest da je, u nedelјu 26.2.1882. u Turskom Bečeju osnovano DVD, sa 50 članova i kapitalom (800 forinti) prikuplјenom od sabirnih akcija. Posle dve godine (1884) osnovano je DVD u Vranjevu, koje će se tek 1954. sjediniti sa DVD Novog Bečeja. Kada je osnovan Savez vatrogasnih udruženja Torontalske županije 1892. njemu se pridružio i DVD iz Novog Bečeja, što je pozitivno uticalo na stručno osposoblјavanje članstva.

List “Torontal" je (14.6.1905), na naslovnoj strani, doneo vest: „Sjajne svečanosti su se održale u subotu i nedelјu 11. i 12.6. u Turskom Bečeju. Prvog dana je osvećena zastava DVD. Svečanosti su prisustvovali vatrogasci iz Velike Kikinde, Velikog Bečkereka, Starog Bečeja, Bašaida, Bačkog Gradišta, Velikog Svetog Mikloša, Kule, Sente, Novog Sada sa 250 vatrogasaca. Svečanost je otvorena u subotu uveče baklјadom u čast kuma zastave. U nedelјu prepodne je održana misa, po podne vežbe, a uveče zabava".

Posle I svetskog rata DVD nastavlјa sa svojim radom, a značajnu ulogu u svim aktivnostima odigrao je Giga Jovanović, starešina župe i predsednik Vatrogasne čete. Posle II svetskog rata DVD dobija značajnu pomoći i postaje sastavni dao sistema opštenarodne odbrane i društvene samozaštite. DVD Novi Bečej 1965-1968. se preselјava u novoizgrađeni dom sa svim neophodnim inventarnom i tehničkim sredstvima za gašenje požara. Posle raspada SFRJ celokupna imovina, vozni park, tehnika i zgrada (1.4.1992.) prelaze u vlasništvo MUP-a Republike Srbije, Odseka za protivpožarnu i preventivnu tehničku zaštitiu Sekretarijata u Zrenjaninu.

Danas posle 130 godina uspešnog rada DVD ima jednu prostoriju, nekolicinu vernih pripadnika, tačnije rečeno samo figurira kao DVD.

Tekst Radoslava Stojšina, dopunio Karolј Andre

Veterinarska stanica "Vetvranjevo" doo Novi Bečej danas posluje na području Novog Bečeja i Bočara. Sedište veterinarske stanice je na velikom sokaku u Vranjevu, odnosno u ulici Josifa Marinkovića 125a. Zaposlena su tri doktora veterinarske medicine, Vojislav Blažin, specijalista veterinarske medicine, ujedno direktor i vlasnik veterinarske stanice, doktori veterinarske medicine Janoš Kiš i Milorad Avdalović, i veterinarski tehničari Živa Jovanov, Saša Konstantin, Radmila Stefanović, Milorad Jovanov, Nandor Palković i Ivan Kubet.

Program mera koje propisuje Ministarstvo polјoprivrede - Uprava za veterinu predviđa niz mera i postupaka kojima se vrši kontrola zdravlјa životinja. Da bi se to ostvarilo država je uvela i obeležavanje životinja plastičnim ušnim markicama, mikročipovima i određenu propratnu dokumentaciju (pasoše) za goveda, pse i mačke.

Jednom godišnje govedima starijim od godinu dana vadi se krv i vrši kontrola na brucelozu i leukozu. Sva grla starija od 6 nedelјa su u obavezi da im se uradi tuberkulinska proba. Vrednost kontrole na tuberkulozu važi godinu dana, a novorođena telad se moraju obeležiti ušnim markicama neposredno posle telјenja. Kod svih muznih grla vrši se terenska proba na zarazno zasušenje vimena (Kalifornia mastitis test) dva puta godišnje.

Svinje se 2 puta godišnje vakcinišu protiv svinjske kuge i obeležavaju ušnim markicama, ovce i koze starije od 6 meseci se obavezno obeležavaju ušnim markicama i vadi im se krv jednom godišnje, zbog kontrole na brucelozu. Živina se vakciniše protiv atipične kuge živine. Psi i mačke starije od 3 meseca u obavezi su da se vakcinišu protiv besnila i da se obeleže mikročipom. Konji se takođe obeležavaju mikročipom, a vađenjem krvi se proverava da li su oboleli od Infektivne anemije kopitara (IAK).

Svi ovi poslovi iz Programa mera sprovode se tokom cele godine. Svakog meseca se vrši presek stanja i izveštaji se redovno šalјu Upravi za veterinu. Veterinarska stanica je u međuvremenu osposoblјena za vršenje poslova iz oblasti DDD (Dezinfekcija, Dezinsekcija, Deratizacija). Naravno, i za te poslove neophodno je bilo obezbediti tehničko - tehnološke uslove i nova usavršavanja zaposlenih. Stanica sada radi dezinfekciju vozila i objekata.

Novobečejsko lovište se nalazi na dva lovna područja i zauzima površinu od 3870 ha (Medenjača 1370 ha i Biserno Ostrvo 2500 ha). Ali, i pored pomoći lokalne samouprave i ostalih relevantnih subjekata, nije bilo zakonskih uslova da se lovište Medenjača sačuva.

Tokom 2011/2012. godine, na lokalitetu dela lovišta Mancikine kopovi, izbušen je bunar i podignuta je vetrenjača. Nosioci ovog posla bili su lovci: Jožef Sič, Kolin Ferdi na čelu sa Lajošem Pavićem i ostalim saradnicima. Organizovana su četiri lovna dana na zeca i trinaest na fazana i može se oceniti da je lovna sezona 2011/2012, godine bila uspešna.

Tokom zime prehrana divlјači bila je veoma intenzivna, naročito u prvim danima februar, jer je vlada Republike Srbije proglasila vanredno stanje, zbog niskih temperatura i velikih količina snega. Naši lovci su ulagali velike napore da pomognu ugroženoj divlјači. Izneto je 38808 kg kukuruza, 1780 kg pšenice, 649 bala deteline, 1357 kg kamene soli, 5400 kg pšenice, suncokreta i graorice.

Tokom godine zasađeno je 3000 sadnica višegodišnjih rezima, a u lovište je pušteno 600 komada koka iz matičnog jata.

Društvo srpsko - ruskog prijatelјstva, koje u Novom Bečeju postoji od devedestih godina prošlog veka, obnovilo je rad 23. februara 2011, na osnivačkoj skupštinu, kada dobija ime"Vološin", sa cilјem da očuva i unapredi odnose između dva bratska naroda u oblasti istorije, kulture, religije, sporta, privrede. Za predsednika Udruženja izabran je Vojislav Blažin, potpredsednika Nadica Josimović, sekretara Želјko Perić, dok su, osim navedenih, Radoslav Nokić i Zoran Dujin članovi Upravnog odbora.

Jedan od prioritetnih poslova u 2012. godini bio je rad na Obnovi ruske nekropole u delu pravoslavnog novobečejskom groblјa. Projektom Očuvanja ruskog groblјa Udruženje je konkurisalo u opštini i uspelo da dobije određena inicijalna sredstva za početak radova.

Dan pobede i Dan oslobođenja grada bio je obeležen polaganjem cveća i venaca na spomenik poginulim Crvenoarmejcima na Tisi, a u Domu kulture je postavlјena i prigodna izložba ratnih fotografija.

Započeti radovi na uređenju ruskog groblјa su nastavlјeni i u 2013. godini.

Na Dan oslobođenja grada, polaganju venaca, pored predstavnika lokalne samouprave i učenika osnovnih i srednje škole, prisustvovao je Prvi sekretar ruske ambasade, koji je, zajedno sa članovima Udruženja, položio venac na spomenik poginulim Crvenoarmejcima na Tisi.

Počasni član Udruženja "Vološin" postala je ćerka kapetana Pedajeva, koji je poginuo prilikom forsiranja reke Tise, 1944. godine, koja je posetila Novi Bečej i tom prilikom Udruženju poklonila svoje zabeleške o 43. diviziji, što je bio podstrek za pronalaženjem potomaka i samog pukovnika Ananija Josifoviča Vološina, koji je rođen u Odesi. Zahvalјujući ambasadoru Srbije u Kijevu, Radetu Bulatoviću, preko Saveta organizacije veterana Ukrajine, uspostavlјen je kontakt sa ćerkom pukovnika Vološina, Ljudmilom Aršinom (1937), koja živi u Odesi.

Povodom Dana oslobođenja upriličena je Izložba sovjetskih ratnih plakata. Po prvi put, na otvaranju izložbe, nastupao je gradski tamburaški orkestar "Obzorja" koji se predstavio sa više ruskih i starogradskih pesama, koje je izvela Sanja Milenković, vokalni solista.

Laslo Šuranji

Slobodno se može reći, kada je u pitanju individualni sport, da je 2012. i 2013. godinu obeležio paraolimpijac u strelјaštvu Laslo Šuranji. U 2012. godini Šuranji je učestvovao u četiri discipline vazdušnom i malokalibarskom puškom, na XIV paraolimpijskim igrama u Londonu. Na ovom najvećem sportskom nadmetanju sportista sa posebnim potrebama nije osvojio medalјu, ali je zato u 2013. godini zasijao punim sjajem. Najpre je, na Svetskom kupu u Antaliji, osvojio dve medalјe, srebrnu, u disciplini standardna vazdušna puška u stojećem stavu i bronzanu, u disciplini padajuća meta, da bi potom, na Evropskom prvenstvu, u španskom gradu Alikanteu, u disciplini vazdušna puška stojeći stav na 10 metara, osvojio zlatnu medalјu novim svetskim rekordom od 206,4 kruga. Pored zlatne medalјe Šuranji je, na ovom takmičenju, u trostavu malikalibarskom puškom na 50 metara, osvojio srebrnu medanju.

Kada je u pitanju ekipni sport 2012. i 2013. godinu obeležili su fudbaleri „Jedinstva", koji su dominirali u Vojvođanskoj ligi istok. Osvajanjem prvog mesta u sezoni 2012/2013 novobečejski fudbaleri su, posle 28 godina, izborili povratak u treći rang takmičenja, gde su poslednji put igrali 1985. godine. Ekipa trenera Marka Guteše osvojila je 74 boda, zabeležila 23 pobede, pet puta igrala nerešeno, doživela samo dva poraza i ostvarila gol razliku 77:28.

Ovaj veliki uspeh ostvarili su kapiten Velibor Škero, Milorad Ivančev, Ervin Rigo, Vladimir Radišić, Davorin Šijanović, Bojan Matić, Goran Stanković, Bojan Nemčev, Aleksandar Bicok, Stefan Milosavlјev, Ognjen Maleš, Neven Radaković, Ognjen đuričin, Bojan Josimović, Marko Nјagrin, Marko Balaban, Marko Matić, Milenko Milaković, Milan Lazić, Goran Radišić, Nikola Krstinić, Stefan Stojkov, Marko Stojisavlјević, Boris Veskov, Cvijetin Janjić i Miloš Štefkić. Prvi strelac ekipe sa 24 gola bio je Vladimir Radišić, a drugi Bojan Matić sa 18 golova. 

Ženski fudbalski klub „Novi Bečej" je, u svojoj trećoj godini takmičernja u Prvoj ligi Srbije, u sezoni 2012-2013 osvojio sedmo mesto, a time su novobečejske fudbalerke izborile pravo da igraju kvalifikacije za popunu novoformirane Super lige. Novobečejke su, u kvalifikacijama, dva puta pobedile „Kalemegdan" iz Beograda (6:2 u Beogradu i 4:3 u Kumanu) i tako ostvarile istorijski uspeh i plasman među osam najbolјih ekipa u Srbiji.

Košarkaši “Jedinstva" su u sezoni 2012-2013 u Prvoj regionalnoj ligi sever, zauzeli deveto mesto. Prvi strelac ekipe bio je Strahinja Bogdanović sa 390, a drugi po efikasnosti Srđan Vokić sa 365 postignutih koševa.

Rukometaši „Jedinstva" su u 2012. godini izborili, posle dužeg vremena, pravo da se takmiče u drugoligaškom društvu. U Drugoj ligi sever rukometaši su, u sezoni 2012/13 igrali u promenlјivoj formi, pa su prvenstvo završili na sedmom mestu.

Kuglašice “Jedinstva" su u 2012. godini, kao drugoplasirana ekipa Super lige, učestvovale na Kupu Evrope u Apatinu. Ekipa, koju je predvodila kapiten Đenđi Kirti, je na ovom takmičenju zauzela četvrto mesto, pošto je u borbi za bronzanu medalјu poražena od rumunske ekipe „Petrolulu Ploešti" 5:3 (3.530:3.491). Ekipa „Jedinstva" je na ovom takmičenju nastupila u sastavu: Đenđi Kirti, Bilјana Vujackov, Ildiko Isakov, Mirjana Dudevlјev, Hermina Lukač i Milana Pavlic.

Muška kuglaška ekipa je u Prvoj ligi Srbije dve uzastopne godine (2012. i 2013) takmičenja završila u zlatnoj sredini (peto mesto). Mnogo više uspeha imali su u pojedinačnoj konkurenciji. U 2013. godini, na prvenstvu Srbije, pionir Dušan Pejin osvoJio je dve zlatne medalјe i titule prvaka države, u pojedinačnoj konkurenciji i kombinaciji, dok je Ivan Mesaroš postao prvak Srbije za starije članove.

Kada su u pitanju borilački sportovi u 2012. godini najuspešnija je bila Sanja Radin, članica Kluba borilačkih sportova „Jedinstvo" koja Je osvojila srebrnu medalјu u uni fajtu na prvenstvu Evrope u Moskvi, dok je u kik boksu osvojila zlatnu medalјu na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj i srebrnu na Kupu Evrope u Tešnju. Na rang listi najuspešnijih sportista u 2012. godini bila je na drugom mestu.

Posle nekoliko godina pauze, 2013. godine je od 7. do 14. juna održan 27. međunarodni šahovski turnir „OPEN Tiski cvet", na kojem je učestvovalo 37 šahista. Pobednik turnira, bez izgublјene partije, bio je Mladen Štrbac iz Krajišnika sa 7,5 poena.

Laslo Šuranji sportista godine

U organizaciji Sportskog svaeza opštine Novi Bečej, u prepunoj hali SRC “Jedinstvo", za najuspešnijeg sportistu opštine Novi Bečej u 2013. godini proglašen je paraolimpijac Laslo Šuranji, koji je na prvenstvu Evrope u strelјaštvu za osobe sa invaliditetom, u disciplini vazdušna puška postavio svetski rekord od 206,4 kruga.

Drugi na listi je bivši reprezentativac Srbije i prvak države u kuglanju za 2013. godinu Žolt Kiš, a na trećem mestu rukometaš Jedinstva Đorđe Vujackov.

Najuspešnija seniorka je odbojkašica Vanja Ivančev, u kadetskoj konkurenciji priznanje je dobila Rebeka Pataki, prvakinja Vojvodine u tekvondu i vicešampionka Srbije, a najuspešnija pionirka Kasija Milošević, članica Karate kluba „Sen pai", drugioplasirana u borbama na Svetskom šotokan prvenstvu.

Najuspešnija ekipa je ŽFK „Novi Bečej" koja se, posle tri godine igranja u Prvoj ligi, plasirala u Super ligu Srbije. Za trenera godine proglašen je sportski učitelј karate kluba "Sen pai" Jovan Stančić.

Za poseban doprinos afirmaciji i razvoju sporta Specijalno priznanje uručeno je Stevanu Davidoviću koji punih 45 godina prati i izveštava sa sportskih zbivanja u novobečejskoj opštini. Najperspektivniji sportisti su pionirska prvakinja Srbije u kuglanju Brigita Zolnai i prvak Vojvodine u savateu Milan Đurić, a najbolјi sportista školarac Dejan Jocković iz OŠ “Josif Marinković". Slušaoci Radija Novi Bečej su za najpopularnijeg sportistu proglasili košarkaša „Jedinstva" Danijela Pavlovića.

Poslednjih dvadesetak godina u našoj istoriografiji primetan je interes proučavanja ruske emigracije koja je nakon izbijanja Oktobarske socijalističke revolucije u Rusiji 1917. i završetka građanskog rata napustila Rusiju. Kralјevina SHS tj. Jugoslavija pružila je utočište za oko 70.000 njih. U Banat se naselilo njih oko deset hilјada. U Turski tj. Novi Bečej oko tri stotine, među kojima je bio i unuk Lava Tolstoja, koji je bio sreski veterinarski inspektor. Najvećim delom bile su to pitomice i nastavnici Ženskog harkovskog instituta koji su ostavili nemerlјivi civilizacijski trag u istoriji ovog mesta i šire.

Harkovski devojački Institut osnovan je 29. aprila po starom, a 12. maja po novom kalendaru 1812. sa cilјem da siromašnim devojkama iz plemenitih porodica pruži srednjoškolsko obrazovanje i potrebno društveno vaspitanje pomoću kojeg bi, posle izlaska iz Instituta, one mogle biti u kućama veleposednika učitelјice njihovoj deci. Posebna pažnja u njihovom obrazovanju i vaspitanju pridavala se razvijanju pravoslavnog duha. Na čelu instituta bila je načelnica, a svaki razred imao je klasnu damu koja je imala zadatak da vodi nadzor nad vaspitanjem i obrazovanjem učenica i da ih nauči da se ne stide siromaštva, da se ne ponose svojim oštroumlјem i odličnim sposobnostima nego da poštuju skromnost.

Nakon osvajanja Harkova od strane bolјševika 22. novembra 1919. Institut je grad napustio na čelu sa načelnicom Marijom Aleksejevnom Neklјudovom. Po odobrenju vlade Kralјevine SHS pristigao je u Beograd (04. marta 1920, a zatim je naloženo da se smesti u Turski Bečej, gde dolazi 08. novembra, a sa radom, istina samo u nižim razredima, otpočinje marta sledeće godine. U to vreme Institut je imao 260 vaspitanica i 30 nastavnika i vaspitačica. Došavši u novu sredinu, uslovi su bili sasvim drugačiji nego u Harkovu, gde su imale posebnu zgradu internatskog tipa, i bile odvojene od okoline. Ovde, u Turskom Bečeju, nisu mogli da im se stvore takvi uslovi, mada je u mestu postojala Građanska škola sa fiskulturnom dvoranom (danas u sastavu Sportske dvorane) građena početkom dvadesetog veka i bila jedna od najlepših u tadašnjoj Torontalskoj županiji, kao i zgrada osnovne škole (danas srednje).

Stanovnici Novog Bečeja i susednog Vranjeva sa velikim zadovolјstvom su prihvatili učenice, a mnoga udruženja, posebno Kolo srpskih sestara, na čelu sa Tezom Turinski i sveštenikom Boškom Pecarskim, kao i obe crkvene opštine, smatrali su za nacionalni zadatak da se Ruskinjama pruži ne mala pomoć, posebno u hrani. Rešenjem Ministrstva prosvete od 10. avgusta 1922. Institut je podignut na stepen osmorazredne ženske gimnazije s pravom na maturu, a po propisima koji su važili za sve srednje škole u Kralјevini SHS. U nastavnom pogledu Institut je potpadao pod vrhovni nadzor Ministrastva prosvete, a u finansijskom Državne komisije za ruske izbeglice. Od 1929. pod svoju zaštitu primila je Institut kralјica Marija Karađorđević. U početku svog rada on nije imao dovolјno učeničkog prostora do kojeg je, kako tako, došao tek 1928. od kada je imao: “Zgradu sa prostranim sobama za stanovanje učenica i načelnice, a u produženju njenog prizemnog sprata i bolnicu sa potrebnim odelјenjima. Zgradu u kojoj je prostrana trpezarija sa potrebnim odelјenjima, u kojoj se zbog prostranstva priređuju još i zabave i koncerti i proslavlјa završetak školske godine. Zgradu u kojoj su četiri učionice, 2 kancelarije (profesorska i inspektorova) i biblioteka. Zgradu sa tri prostrane sobe u kojima se sprema i čuva rublјe i postelјne stvari za učenice. Zgradu u kojoj je institutska kancelarija i dve učionice za držanje časova iz veština, a u jednoj od učionica je i institutska crkva i zgradu u kojoj je pekarnica, a u dvorištu obori za gojenje svinja i priplod”, ističe se u Izveštaju prosvetnog inspektora Đorđevića od 28. juna 1928, Ministarstvu prosvete.

Na čelu Instituta, još u Rusiji, a i sve vreme u Kralјevini SHS (Jugoslaviji), bila je Marija A. Neklјudova. U pomenutom izveštaju nalazimo i veoma iscrpne podatke o njenim karakteristikama. U ovom dragocenom izvoru za istorijat škole piše da je Neklјudova imala «odlične sposobnosti i karaktera, da je svršila Harkovski institut, bila klasna dama u Petrovgradskom institutu, zatim načelnica u Odeskom i Harkovskom institutu. Inspektor je posebno naglasio «da je odnos prema nastavnicima, roditelјima i učenicama za svaku pohvalu, jer se veoma lepo ophodi». U načelničkom listu inspektor je zaklјučio: «Nema nikakvih nedostataka, veoma vredna i skromna, inteligentna i autoritativna, vladanja primernog kao načelnica, i inače uživa veoma lep glas kako u građanstvu i kolegijumu, tako i među učenicama».

U sačuvanom Izveštaju za školsku 1929-1930. godinu, objavlјen je, ne samo spisak nastavnika sa rasporedom časova, uspehom učenica, već i dnevnik. Za vreme decenijskog postojanja ovog Instituta u Novom Bečeju, nije često dolazilo do promene nastavničkog kadra, ali je zabeleženo da su tu radile, između ostalih, pesnikinja Ekaterina Leonidovna Tauber, koja je na ruski prevela pesme Rakića i Dučića, zatim likovni umetnik Elena Vandrarovskaja Vel imirovna, koja je posle Drugog svetskog rata bila poznati restaurator fruškogorskih manastira i drugi. Velika pažnja u Institutu poklanjana je izučavanju francuskog i latinskog jezika. Ove jezike, ali i ruski, učenice su, da bi se dodatno izdržavale, davale privatne časove imućnijoj deci oba naselјa. Od posebne važnosti za upoznavanje meštana oba naselјa sa ruskom kulturom bila su i gostovanja poznatih ruskih umetnika emigranata.

Posebno je naglašavano da sav prihod ide u korist siromašnih učenica, koje te godine završavaju Institut. I same učenice su često priređivale koncerte i pozorišne predstave, koje su veoma lepo primane od meštana, a zabeležena su i česta gostovanja u susednom, Starom Bečeju, gde je posebno muzička tradicija bila bogata. Šetnji učenica po gradu, parku i pored Tise pridavala se posebna pažnja, a za meštane je to bio pravi doživlјaj da ih gledaju. Ona se obavlјala svakodnevno ako su vremenske okolnosti to dozvolјavale. Učenice su imale posebne radne uniforme, u proleće i jesen ogrnute pelerinice, a zimi toplim štofanim ogrtačima. Kroz grad su se šetale u parovima držeći se obavezno pod ruku, a u pratnju su išle klasne dame. Vladala je velika disciplina i morale su da budu strogo ozbilјne.

Posebna važnost data je proslavi 120-godišnjici Instituta 22. maja 1932. Povodom ove proslave, Nјeno Veličanstvo Kralјica Marija, pokrovitelјka Instituta, «milostivo je podarila 3.000 dinara». Posebno je u Institutu obeležavan O6. decembar, slava Institutske crkve Svetog Blagovernog kneza Aleksandra Nevskog. Iz više razloga, pre svega ekonomskih, a u cilјu objedinjavanja ruskih ženskih škola institutskog tipa, Harkovski je preselјen u banatsku Belu Crkvu 1931. godine, koji je nastavlјao tradiciju ženskog Marijanskog Donskog instituta.

Poznati istoričar dr Jene Sentklarai rođen je u Vranjevu 21. januara 1843. godine kao Eugen Nedić, od oca Nauma Nedića, Srbina cincarskog porekla i majke Žofije Salai, Mađarice iz Čantavira. U kući, čija bi današnja adresa bila Svetozara Markovića 24, govorilo se srpskim i mađarskim jezikom.

Jene Sentklarai (tada još uvek Eugen Nedić) završio je osnovnu školu u Vranjevu, na srpskom jeziku, dok je gimnaziju u Velikom Bečkereku pohađao na nemačkom. Veliku maturu je položio na mađarskom jeziku u segedinskoj pijarističkoj gimnaziji. Bio je aktivan na polјu književnosti, čak je i jedan od osnivača književnog udruženja „Cvetovi nade" (Reményviragok), u Segedinu. U tom vremenu povećava se njegovo interesovanje za istoriju i arheologiju. Tokom Mađarske revolucije 1848-1849. roditelјi mu ostaju bez imovine, tako da je Eugenovo dalјe školovanje dovedeno u pitanje. Zbog toga odlazi u Temišvar i tamo pohađa besplatnu školu za sveštenike. Školovanje nastavlјa na Naučnom institutu u Budimpešti, gde završava filozofiju. Doktor teoloških nauka postaje 1866. godine.

U Novom Bečeju (tadašnjem Turskom Bečeju) u katoličkoj crkvi Svete Klare, na dan crkvene slave, takozvani buč, 1866. Godine, postao je sveštenik a ime je promenio sledeće godine u Jene Sentklarai. Po mišlјenju nekih, to je učinio na zahtev svoje majke, a po mišlјenju drugih, to je bio pozdrav nagodbi između Austrije i Mađarske.

Istraživanja Novobečejca, Ištvana Sekereša, takođe, potvrđuju taj podatak, te se sa sigurnošću može prihvatiti 1867. godina za promenu prezimena.

Dve godine je proveo u tadašnjim južnobanatskim rudarskim naselјima kao kapelan, a 1868. godine postaje direktor Velikokikindske glavne osnovne škole, dok u realki predaje književnost i mađarski jezik. Sentklaraijevi javni nastupi počinju 1869. godine, u vreme kada postaje predavač filozofije i latinskog jezika u temišvarskoj Glavnoj gimnaziji. Na zahtev porodice Šišanji, 1873. godine dolazi u Novi (Turski) Bečej, da bi kao sveštenik preuzeo katoličku parohiju, sve do 1893. godine. Iste godine postaje jedan od osnivača Južnomađarskog istorijskog i arheološkog društva i sekretar istog. Urednik je„Istorijskog mesečnog glasnika" od 1871. do 1873. godine. Godine 1872. osnovan je u Velikom Bečkereku list „Torontal", prvobitno nedelјnik, a kasnije dnevni list. Sentklarai učestvuje u njegovom stvaranju od samog početka, da bi 1879. postao njegov glavni i odgovorni urednik. U listu objavlјuje članke o lokalnoj istoriji, o arheologiji i folkloru okruženja. U to vreme obilazio je arhive u Beču, Budimpešti, Sremskim Karlovcima, kao i državne i crkvene arhive, gde je vršio temelјna istraživanja.

Rezultati tih istraživanja su se dali videti u raznim objavlјenim istorijskim i naučnim člancima pisanim na srpskom, mađarskom, nemačkom i rumunskom jeziku.

Na poznatom arheološkom lokalitetu Borđoš u blizini Novog (Turskog) Bečeja Sentklarai je 1875. godine pronašao veliko zemlјano utvrđenje, o kojem je opširno referisao u svesci objavlјenoj u Temišvaru. Tokom drugog iskopavanja 1879. godine naišao je na 74 bronzana fragmenta koja su predstavlјala alate i delove bronzane livnice. Odmah nakon tog otkrića, Borđoški nalaz je postao pojam u stručnoj literaturi. 0 svom trošku je organizovao i izvodio prvo zvanično i naučno arheološko istraživanje kod Arače, 1877. godine. Iskopavanja koja su počela tokom pre podneva pratila su gospoda i zainteresovani lјudi iz Velikog Bečkereka, Melenaca, Franjeva i Turskog (Novog) Bečeja. Posle završetka radova Sentklarai je održao predavanje o istoriji crkve Arača, u kome je istaknuto da je Arača najstariji građevinski-istorijski srednjovekovni spomenik na ovim prostorima Južne Ugarske. Prisutnima je prevod na srpski tumačio Đorđe Nikolić, a na nemački poručnik Milenković. Pronađeni arheološki nalazi sa ovog i sledećeg iskopavanja su 1878. godine preneti u Temišvar.

Intenzivno i sa uspehom radio je i na drugim južno-ugarskim lokalitetima, u Banatu i Bačkoj. Prilikom pisanja istorije Zrenjaninskog (Bečkerečkog) utvrđenja mnogo se bavio i istorijskom prošlošću našeg Grada na Tisi. Pisane tragove o prošlosti Novog (Turskog) Bečeja i Vranjeva nalazimo u njegovim naučnim i istorijskim radovima, ali samo u fragmentima. Nažalost, ostavio nas je bez kapitalne istorijske monografije našeg mesta. 

Posle odluke Ministarstva trgovine, 1889. godine, po kojoj se korito Tise premešta za nekoliko kilometara od Novog Bečeja, građani našeg    mesta su brzo reagovali, paralelno sa dopisom poslali su i tročlanu delegaciju u Peštu, na čelu sa dr      Jeneom                Sentjklaraijem. Zahvalјujući sposobnostima članova delegacije, Ministarstvo je uvažilo njihove molbe i argumenta, te je Novi Bečej i dalјe ostao naslonjen na reku Tisu, koje se nikada neće odreći. Nekrolog koji je napisao povodom smrti dr Vladimira Glavaša, 1909. godine, objavlјen je u Južnomađarskom glasniku, sa dragocenim opisom i podacima o ovom velikom narodnom dobrotvoru.

Preko Čehoslovačke, Švajcarske i Nemačke, 1899. godine, putuje za Francusku na svetsku izložbu, koja se održavala u Parizu. Iskoristivši blizinu Engleske posetio je London, gde se zadržao duže vreme. Posle ovih putovanja objavio je putopis pod naslovom „Slike sa obrazovanog zapada".

Jene Sentlarai je 1882. godine primlјen za dopisnog člana Mađarske akademije nauka. Već godinu dana kasnije, 1883, kao docent, predavao je najnoviju istoriju na Budimpeštanskom univerzitetu. Za dopisnog člana Srpskog učenog društva izabran je 1885, a Matica srpska ga bira za počasnog člana 1910. godine. Priznanje mu stiže i iz rodnog mesta – Vranjevo ga, 1916. godine bira za počasnog građanina.

Nјegovi značajni radovi su „Sto godina iz istorije Južne Ugarske" te istraživanja: „Uspomene iz istorije mađarskih Srba", „Srpski manastiri na teritoriji Mađarske", „Seobe Vlaha na teritoriji južne Ugarske u XVIII veku", „Istorija dunavskih flotila", „Utvrđenje Bečkerek",„Spomenici i ostaci ruševina zgrada u Čanadskoj županiji", „Torontalska drevna naselјa duž Tise" itd.

Zahvalјujući izvanrednom poznavanju srpskog, mađarskog, nemačkog, rumunskog, francuskog, slovačkog, latinskog i staroslovenskog jezika, bez ikakvih problema je proučavao raspoložive istorijske izvore na prostorima južne ugarske. Velike zasluge ima u proučavanju i pisanju istorije Mađara, Srba, Nemaca i Rumuna u XVIII veku. Tokom svog boravka u Temišvaru aktivno učestvuje u osnivanju kulturnih institucija. Kao aktivan član Mađarske akademije nauka daje svoj neprocenjivi doprinos Istorijskom odboru i Istorijskom društvu, Istorijskom i književnom odelјenju udruženja Sent Ištvan, Arheološkom društvu, Društvu heraldike i genealogije. Bio je i član i predsednik literarnog društva Aranj Janoš u Južnoj Ugarskoj. Dr Jene Sentklarai je imenovan za čanadskog kanonika 1893. godine, a za opata 1895. godine. Umire u Temišvaru kao veliki prepošt čanadskog kanona u 82. godini života, 12. oktobra 1925. godine. Sahranjen je u suterenu temišvarske katedrale.

Korišćena literatura:

Zrenjaninski arhiv, Arhiva Novobečejske katoličke parohije, Šamu Borovski, Jožef Belovai, Zoltan Kalapiš -Életrajzi kalauz 2002,2003, Zoltan Kalapiš-Történelem a föld alatt, 1995, Banatski istoričar - dr Jene Sentklarai, Borbeni Novobečejci - Endre Ištvanfi, Ištvan Sekereš Gelert - Letopis 2009

Da su Novobečejci jedini spasli i sačuvali živi tok Tise uz svoju varoš, saznala sam od svog svekra Branislava Bate Kiseličkog. Naši su preci jedini uspeli da naprave efikasan koruptivni pritisak na austro-ugarsku vlast zahvalјujući, između ostalog, velikom autoritetu Sentklarai Jenea (Eugena Nedića) koji se lično angažovao u borbi za spas živog toka reke.

Inače, u vreme velike regulacije rečnih tokova u Austro-Ugarskoj bilo je najstrože zabranjeno podlegati pritiscima lokalnog stanovništva iz naselјa koja su po tom kapitalnom projektu predviđena da ostanu uz mrtve meandre reka, jer bi to potpuno paralisalo radove na vodotocima i dovelo do opšteg haosa. Uprkos tome, naši su sugrađani uspeli da budu uporniji i efikasniji od drugih i ostave nam u nasleđe i amanet živi tok Tise. Mene je neverovatno zanimalo da saznam kako je izgledao tekst obraćanja nadležnima koji je proizveo takav efekat. Kakva je to bila snaga reči koja je donela takav kapital svome mestu? Raspitivala sam se na raznim stranama i tekst mi je septembra 2008 godine poslao, sada već pokojni, naš sugrađanin Ištvan Sekereš. Bio je objavlјen u jednom temišvarskom katoličkom žurnalu s početka XX veka. Tekst mi je iste godine sa mađarskog prevela Viktorija Šimon Vuletić, etnolog i kustos Gradskog Muzeja u Subotici. Prenosim ga doslovce:

“U vreme kada je opština Turski Večej izgubila „Krug nezavisnih", dugogodišnjeg saradnika i u dobru i u zlu, u danima dok je stanovništvo još bilo pod jakim dojmom tragičnog požara iz 1886. god., intezivno su nastavlјeni radovi na podizanju nasipa i regulaciji podzemnih voda. Već krajem desetlјeća stanovništvo je ponosno stajalo na visokom nasipu da bi posmatralo nabujalu vodu. I uprkos tome što je tako često upriličila gorke trenutke i izazvala nemerlјivu štetu koja je dovodila do očajanja, narod je opraštao Tisi i čak ju je lјubomorno voleo. Tokom 1889. kao na krilima stigla je nevesela vest da je Ministarstvo trgovine već donelo odluku da predviđenom regulacijom voda, glavni tok Tise zaobiđe Turski Bečej na razdalјini od nekoliko kilometara, što bi grad lišilo rečnog života koji je predstavlјao klјučni uslov njegovog opstanka. Naš grad to nije mogao da dozvoli. Strepnja je udružila najbolјe sinove grada i dok je županija Torontal i opština Turski Bečej upućivala dopis Ministarstvu, u Budimpeštu je krenula delegacija pod vođstvom dr Jenea Sentklaraija (Eugen-Evgenije Nedić) teologa, Aladara Tosegija sreskog lekara i Ištvana Ištvanfija kralјevskog javnog beležnika”.

U navedenom tekstu je deo izvoda iz govora kojim se Ištvan Ištvanfi obratio na skupu u Budimpešti, u nazočnosti Ministra unutrašnjih poslova, grofa Geze Telekija, a koji verno odslikava očajničku borbu vođenu protiv izvođenja već donetog tehničkog plana:

„Predstavnici smo vredne i skromne, svojim svakodnevnim brigama ophrvane opštine Turski Bečej koja se prostireu slikovitom krajoliku uz obalu donje Tise.

Nismo se osmelili da oduzimamo dragoceno vreme prdstavnicima kralјevske vlade da bi dobavili privilegije za naš grad - preživlјavamo skromno i sopstvenim snagama. Samo nam ne oduzimajte blago koje posedujemo zahvalјujući blagodetima prirode, ne oduzimajte nam imetak koji to postade zahvalјujući našim precima što se pre više od 500 godina naseliše na pogodnom mestu i osnovaše naselјe Turski Bečej; ne oduzimajte nam dobra koja nam očevi ostaviše u amanet, koja posedujemo i koja su nam berićetna i koja bi sinovima želeli da ostavimo u nasleđe, a upravo ta dobra je nakanila da nam oduzme nova regulacija Tise.

Lepo i slavodobitno je upravlјati rekama i blagoslov za one koji reč „regulacija" koriste u pravom smislu. Ideja se, međutim začela u umovima s nestalnim ambicijama, na osnovu neprestano menjanih tehničkih planova koji će izvesti eksperiment nad milionima lјudi i čitava područja dovesti do prosjačkog štapa - a to je u najmanju ruku nesavesna, nepatriotska nadmenost. U davna, varvarska vremena, u takvim prilikama građani varoši bi se pro aris et focis latili oružja da se odbrane ili bi izginuli u samoodbrani. Na današnjem stupnju civilizacije i podmukli napad se događa u civilizovanoj formi, nastupa u vidu sankcionisanog tehničkog plana na koji se ne može podići mač. Stoga smo i mi bili primorani da se na odgovarajući način naoružamo i delujemo putem razotkrivanja nepovolјnog stanja i da snagom argumenata utičemo na pretpostavlјene uzdajući se u njihovu nepristrasnost, u plemenitost srca koja kucaju za domovinu i moć da spreče zlo.

Dođosmo kao predstavnici kod gospodina Ministra unutrašnjih poslova mađarske države, koji je i zaštitnik naših opština, da u ime hilјade stanovnika našeg kraja ponizno i s nadom molimo da se s pitanjem Turskog Bečeja podrobno pozabavi i da ima milosti da stane na put sprovođenja sumanutog plana čije bi ostvarenje dovelo do propasti našeg grada i čitavog stanovništva.

Preklinjemo Vas da mudrim i odlučnim postupkom ostanete u istoriji zabeleženi po istini i pravdi koja se očituje u sudbini mađarskih opština, po Božjoj promisli datih na upravlјanje kralјu - od kojih ni jednoj nije dozvolјeno da propadne, nego je štaviše, svaka sačuvana u celosti i puštena da ličnim snagama utire put svojoj sreći..."

Prve apoteke na prostorima južne Austro-Ugarske javlјaju se sredinom XVIII veka. U Novom Sadu osnovana je 1740, Bečkereku (današnjem Zrenjaninu) 1784, a dvanaesta po redu apoteka u Vojvodini osnovana je u Novom Bečeju, koja je u registar uvedena 1802. godine, a nalazila se na novobečejskoj glavnoj ulici na broju 21.

Od druge polovine XIX veka u njoj je radio apotekar Robert Turn (1841-1904), početkom XX veka kuća je bila u vlasništvu porodice Bizek, da bi je 1922. godine kupio imućni vranjevački gazda Svetozar Veselinov, koji je 1924. prodao Ladislavu Guloviću (1881-1967), apotekaru iz Osijeka.

Inetresntno je da i danas na drvenariji novobečejske apoteke stoji natpis „Utemelјeno 1798. godine". Ta godina odgovara datumu prve apoteke u Bečeju (Starom), a po nekima, izuzetno vredan stilski nameštaj apoteke prenet je iz prve starobečejske apoteke (1798-1802), što je manje verovatno. Moguće je da je stara apoteka ipak utemelјena 1798. godine, ali je zvanično počela sa radom 1802. godine. Apoteka i deo kuće su 1954. godine konfiskovani, te postaju opštedruštvena imovina, a kasnije društvena svojina, da bi se 1974. godine uknjižila u korist Doma zdravlјa.

Tokom proteklih 210 godina, u prvoj novobečejskoj apoteci, su radili apotekari Robert Turn, dr Deže Bizak, mr Ladislav Gulović (1924-1962), Draginja Koledin - Ekica (1956-1962) i magistra Vera Kartel do 1967, koja je u njoj radila sve do preselјenja. Apotekari Bizek i Gulović su u njoj stanovali, što je u to vreme bila praksa, kako bi u svako doba dana i noći, obavezno otvarali, radi izdavanja potrebnih lekova.

Sredinom osamdesetih godina prošlog veka, apoteka se sa svojim prvobitnim nameštajem preselila u zgradu tadašnjeg Dečijeg dispanzera, gde se i danas nalazi. Stilaski nameštaj je postavlјen po istom rasporedu kao i u prvobitnoj apoteci, a kompletne radove izvršio je stolarski radnik Đerđ Farago.

Između dva svetska rata i za vreme okupacije postojala je apoteka „Kod Svetog Đorđa" u kojoj je radio Oto Kinzl (mr ph Otto Kniesel), koja se nalazila na glavnoj ulici pored kuće Huga Rihtera, kasnije Save Zarića i Gliše Zelembabe (danas je na tom mestu pekara „Evropa"), a bila je vlasništvo trgovca Đoke Radivojevića.

U Vranjevu je takođe, u tom periodu, postojala apoteka koja se zvala „Kod spasiotelјa", a zgrada nalazila se na uglu ulica Svetozara Markovića i Josifa Marinkovića. Danas je ta zgrada u vlasništvu Stevana Pajića. U njoj je prvo (posle prodaje kuće u Novom Bečeju) radio neko vreme dr Deže Bizak, zatim Jožef Pajfer, a potom Mgr Gliša Veselinov, ova apoteka je prestala sa radom šezdesetih godina XX veka.

Opšta ocena je da je 2012. godina bila vrlo sušna. Pored male količine padavina u vegetacionom, bila je prisutna i vazdušna suša, tako da ni vinova loza nije morala da se štiti od plamenjače.

Najviše je podbacio rod kukuruza, soje, šećerne repe, a pasulјa skoro i nije bilo. Kajsije nisu rodile jer su, zbog niske temperature, izmrzli cvetni pupolјci. Temperatura se 9. februara 2012. godine spustila na - 27 C.

Tokom januara i februara bilo je veoma hladno, sa dosta snežnih padavina. Mart je bio suv, bez padavina. April je bio sa dosta padavina. Maj je bio kišovit. Jun sa malo padavina. Drugi deo juna imao je dosta tropskih dana, koji su se nastavili i tokom jula. Prosečna temperatura je bila u intervalu 35-38 C. U avgustu se tropski dani nastavlјaju. Septembar je uglavnom bio suv. U oktobru je bilo malo kišnih dana. Novembar je bio relativno topao, sa kišom u prvom delu, ali bez mraza. Početkom decembra bilo je mraza, a posle i snega.

Zimski susret zavičajaca

Pripremama za, sada već tradicionalno, okuplјanje povodom obeležavanja godišnjice smrti dr Vladimira Glavaša, prethodile su promene u rukovođenju udruženjem. Posle pismene ostavke prethodnog predsednika, odlučeno je da ulogu vršioca dužnosti predsednika udruženja preuzme Branislav Vojnov, sekretara Monja Jovanov i blagajnika Janoš Koso.

Zimski susret održan je 15. februara 2014. godine. Ovo je bila prilika da se polaganjem venca na grob dr Vladimira Glavaša oživi sećanje na tog plemenitog čoveka. Venac su u ime Udruženja položoli Branislav Vojnov, Milorad Josimović i Monja Jovanov. Prilikom obeležavanja godišnjice smrti dr Vladimira Glavaša posetiocima je priušteno zadovolјstvo da vide vredan poklon porodice Banjac, polukoncertni klavir iz druge polovine 19. veka. Dodelјena su i priznanja darodavcima za prethodnu godinu.

Noć muzeja

Manifestacija Noć muzeja održana je 17. maja 2014. godine u Muzeju Glavaševa kuća. Posetioci su imali priliku da pogledaju izložbu ručnih radova žena iz udruženja Jokai Mor, izložbu crteža Franzišeka Nernaka i izložbu starih fotografija iz kolekcije Narodne biblioteke Novi Bečej, ali i da uživaju u stihovima Jovana Jovanovića Zmaja uz gitarsku pratnju. Iznenađenje večeri biloje gostovanje hora roditelјa OŠ “Josif Marinković" koji je prigodnim numerama bio kruna ove večeri.

Pečenje rakije na stari, tradicionalni način

Sredinom jula 2014. godine, Zavičajni klub je organizovao manifestaciju, Pečenje rakije na stari, tradicionalni način, u dvorištu Muzeja Glavaševa kuća. Materijal za rakiju bila je kajsija iz dvorišta Muzeja i donacija Bore Gvozdenca, tako da je u „pogonu" bio veliki kazan. Prisutni posetioci mogli su da uživaju u prigodnom posluženju i zvucima tamburaškog orkestara Obzorja.

Izložba slika Tibora Nađa

Tokom trajanja Gospojinskih dana, u Zavičajnom klubu održana je izložba slika našeg sugrađana, slikara Nađ Tibora. Izložene su slike vlasništvo kolekcionara slika i umetničkih predmeta prof, dr Aleksandra Kasaša.

Godišnji susret zavičajaca

Redovna godišnja Skupština održana je u subotu, 25. avgusta 2014. godine. Susret je protekao u prijatelјskoj atmosferi. Sedamdesetak zavičajaca okupilo se u dvorištu Muzeja I „razgovoru nije bilo kraja". Na Skupštini je promenjen sastav Upravnog odbora Zavičajnog kluba, u koji su imenovani: Branislav Vojnov, Mirko Saravolac, Janoš Koso, Monja Jovanov, Milorad Josimović, Svetislav Arbutinov, Stevan Davidoić, Arpad Švaner i Nikola Josimović.

Predstavlјen je izveštaj o radu za proteklu godinu što su prisutni jednoglasno podržali. Predstavljen je i Letopis (dvobroj) za 2012-2013. Komentari prisutnih bili su pozitivni, uz opasku da bi bilo dobro da se sastav Zavičajnog kluba podmladi, kako bi se mladi postepeno uklјučili u rad ovog udruženja i nastavili negovanje ove lepe tradicije.

Sve manifestacije i programi koji se osržavaju u okviru muzeja Glavaševa kuća, Zavičajni klub je sproveo u delo uz pomoć lokalne samouprave i Turističke organizacije na čelu sa Nemanjom Vaskovićem.

Ceđenje grožđa na tradicionalni način

Manifestacija Proizvodnja vina na tradicionalni način održana je krajem septembra. Grožđe za vino koje se uzgaja u Muzeju, dopunjeno je donacijom Bore Gvozdenca. Članovi folklornog udruženja „Bećarac” kojim rukovodi Olivera Blažin, uveličali su ovaj događaj.

U tradicionalnim nošnjama dočarali su običaj gaženja grožđa uz pratnju tamburaškog orkestra „Obzorja". Sve ovo je propratila ekipa RTV, i emisije „5kazanje" na čelu sa Borom Otićem, tako da je naša mala varoš predstavlјena široj javnosti.

Zavičajni klub na RTS

Tokom 2014. godine, u nekoliko navrata ekipe RTS snimale su priloge kojima je promovisala Novi Bečej, u čemu su doprinos dali i članovi Zavičajnog kluba, pre svih Branislav Vojnov predsednik kluba. Prilozi koji su snimlјeni vezani su za priče o regulisanju toka reke Tise, Glavaševoj kući i vožnji patrijarha.

Poseta ambasadora Kralјevine Norveške

U sklopu posete našem gradu, a povodom otvaranja Kancelarije za borbu protiv siromaštva, njegovoj ekselencijj ambasadoru Kralјevine Norveške, Nilsu Ragnar Kamsvagu, upriličen je prijem u dvorištu Muzeja „Glavaševa kuća" gde su mu domaćini bili čelnici lokalne samouprave i predsednik Zavičajnog kluba Branislav Vojnov.

Obeležena 70-ta godišnjica oslobođenja Novog Bečeja

U organizaciji Društva rusko-srpskog prijatelјstva i Zavičajnog kluba U Domu kulture organizovana je 4. oktobra svečana akademija povodom 70 godina od oslobođenja Novog Bečeja (1944-2014). U programu su učestvovali hor srpske pravoslavne crkve iz Pančeva, Svetislav Nićetin i učenici OŠ „Miloje Čiplić" koji su izveli splet borbenih pesama, dok je orkestar „Obzorja" izveo nekoliko ruskih pesama u pratnji solistkinja Sanje Milenković i Jelene Paulјev. Referat na temu „Uticaj Crvene armije u oslobođenju Srbije 1944/45" podneo je prof. dr Aleksandar Kasaš.

Scenografiju je izradila Monja Jovanov, sa akcentom na georgijevsku lentu koja je prisutnima bila delјena u holu Doma kulture, uz poruku „DA SE NE ZABORAVI"!

Akademija je bila izuzetno posećena i praćena sa velikom pažnjom, gosti iz Ruske ambasade i ovog puta su poneli izuzetno lepe utiske iz našeg grada.

Otkrivanje makete novobečejske tvrđave

U holu Doma kulture opštine Novi Bečej, 20. juna 2014. godine otkrivena je maketa novobečejske tvrđave na Tisi. Inicijativa za izradu makete potekla je od Doma kulture, a autorsko je delo umetnika Milorada Miće Josimovića, koji se potrudio da što vernije prikaže svu monumentalnost ovog utvrđenog grada, uz konsultacije i stručni nadzor prof. dr Aleksandra Kasaša.

Maketa je deo stalne postavke Doma kulture.

Tokom 2014. godine, na adresu Muzeja „Glavaševa kuća" stiglo je više poklona od naših sugrađana, za ovu priliku izdvajamo:

1. Dvorišna klupa iz 19. veka, ostavština porodice dr Lasla Patakija, poklon Mileta Lazića Rođe,

2. Enciklopedije (Brockhous converstion leksikon Leipzig 1883), poklon dr Aleksandra Kasaša,

3. Veliki nemački kantar, od 500 kg nosivosti, poklon Slobodana Vaščića,

4. Veliki drveni baštenski sto za osam osoba, ručni rad majstora Imre Korenčija,

5. Polikoncertni bečki klavir obložen orahovim furnirom iz bidermajer epohe (sredina 19. veka), poklon porodice Banjac,

6. Dve autorske kaligrafije, poklon Ankice Josimović.

Među donatorima su: Jovana Glavaški, Zita Torjai, Želјko Lungulov, Ištvan Đerki, Sava Glavaški, Veselinka Nađalin, Branislav Vojnov, Branislav Boberić, Pater Roža iz Bečeja, Sredoje Blažin, Ilija Nešić, Aleksandar Suvačarov, Julijana Tot, Lazar Laušev, Šandor Nikoš, Ružica Sudarski, Žužana Seleš, Silard Bognič, Kata Galetin, Ivan Lalić, Vladimir Davidović, Miomir Pecarski i Nikola Josimović.

Muzej „Glavaševa kuća" je otvoren za posetioce povodom stogodišnjice od smrti dr Vladimira Glavaša, 16. februara 2009. godine, a knjiga utisaka počela je da se vodi od 3. septembra 2009. godine. Izbor utisaka prvih posetilaca objavio je dr Aleksandar Kasaš u časopisu „Krovovi" (Sremski Karlovci 2011. godine, br.79/80, 155-158). Za ovaj broj Letopisa izdvajamo, po nama najzanimlјivije, utiske zabeležene u knjizi u 2014. godini.

2. april 2014.

Doći u Novi Bečej, a ne posetiti ovu lepotu neprocenjiva je šteta. Hvala Vam dragi prijtelјi što ste uspeli da sačuvate i ostavite u amanet mlađim generacijama istoriju Novog Bečeja.

Zoran Knežev, hroničar i publicista Novog Sada

3. april 2014.

Sa velikim zadovolјstvom dolazimo u posetu Muzeju koji nam budi prijatne emocije.

Vrtić „Leptirić", vaspitačice Bilјana Gojković i Sanja Jocković

8. april 2014.

Sa velikim zadovolјstvom dolazimo u posetu Muzeju, drago nam je što je blizu našem vrtiću i da možemo često da ga posećujemo. Hvala Vam na lepom dočeku i doćićemo i drugi put.

Deca i vaspitači vrtića „Kolibri" iz Vranjeva

29. april 2014.

Vrlo impresivno i sa stilom prezentovano, a u isto vreme moguće uz korišćenje novih tehnologija i računara približiti istoriju i mlađima. Svaka čast i napred. Videćemo se mi opet sa porodicom!

Nedelјko Kužet iz Inđije

27. maj 2014.

Snimam TV prilog „5-kazanje".

Bora Otić

27. maj 2014.

Hvala na Gostoprimstvu. Želim vam uspeha u održavanju i radu ove vredne, divne kuće. Čuvajte ovo blago!

Uz zahvalnost, Olivera Skoko, kustos Narodnog muzeja Zrenjanin

29. maj 2014.

Sjajan utisak! Kuća koja oslikava devetnaesti vek u Banatu u potpunosti.

Ljubomir Popović

29. maj 2014.

Sa velikim zadovolјstvom sam dva puta posetila ovaj sjajan muzej.

Vesna Šouc

30. maj 2014.

Kada se otvori drvena kapija ulazi se u prošlost i nastaje pravo oduševlјenje. Zahvalna sam nastavnici što nas je dovela u ovaj raj.

Olivera Juras, vodič, TA „Crveni signal" Sombor

7. jun 2014.

Svetsko, a naše „Vranjevačko"!

Joka, Maja, Neda i Cveta

15. jun 2014.

Zahvala porodice Šajtinac iz Bečkereka, lepota i mistika čuvaće uspomenu na veliko ime i neprolazno delo Glavaševo.

Ljudmila Šajtinac, Mirjana Šajtinac, Mila Jakšić Šajtinac, Uglјeša Šajtinac

17. jul 2014.

Iskreno se zahvalјujem na lјubaznosti svih u ovoj zavičajnoj kući koji su mi svojom pričom pomogli da steknem nova znanja o prošlosti Vranjeva i Novog Bečeja. Posebno ističem Koso Janoša.

Slavica Gajić, kustos etnolog, Narodni muzej Kikinda

8. avgust 2014.

Veoma detalјno opisana istorija kuće i porodičnog života veoma poznatih Srba. Hvala Vam i sve najbolјe.

Stana Downie, London

20. avgust 2014.

Sjajno iskustvo! Trebalo bi imati više ovakvih mesta po Srbiji.

Zahvalni Agota Kosoruš i Miloš Vlainić

21. avgust 2014.

Jedna lepota kako se poštuju protekla vremena, lјudi koji su u životu uradili nešto i iza sebe ostavili „nešto". U muzej me je doveo moj drug Bane Vojnov, kao i Vitomira Gavrilovića iz Rumenke. Čuvajte ovo i dovedite decu da vide odakle potiču!

Pukovnik u penziji Petar Žigić, Novi Sad

27. avgust 2014.

Ne mogu da skrijem oduševlјenje onim štom sam videla. Svaka čast očuvanju istorije, hvala profesoru na „času istorije" koji nam je održao.

Miroslava Terzin, Kikinda

27. avgust 2014.

Vrlo lepa postavka. Služi na čast celokupnom Srpstvu. Veliki uspeh Zavičajnog društva Vranjevo.

Slavko Terzin, Kikinda

11. septembar 2014.

Srećna sam i očarana sa svim eksponatima. Drago mi je da gospoda: Kasaš Aleksandar i Janoš Koso sa toliko ljubavi, emocija i pažnje prenose na nas posetioce.

Babić Nevenka, Beograd

10. novembar 2014.

Polaznici „Druge šanse", drugi i treći ciklus, 0Š "Josif Marinković" Vranjevo

Marija Šajin, Denis Salihović, Maja Đin, Marija Zlatar i drugi i profesorica istorije Jelena Čivčić

16. novembar 2014.

Svoju prijatelјicu iz Slovenije sam rado povela da joj pokažem naš lepi muzej.

Vesna Raškov