srenhu

Aktivnosti u muzeju Glavaševa kuća tokom 2016. godine

BADNјE VEČE obeleženo je na tradicionalan način 06. januara u organizaciji udruženja žena KNAP i TO Novi Bečej

ZIMSKI SUSRET održan je 20. februara, odata je počast dr Vladimiru Glavašu, dodelјene su  zahvalnice zaslužnim darodavcima i donatorima, i proslavlјen je 90-ti rođendan najstarijeg člana Zavičajnog kluba NBV Ilije Nešića.

IZLOŽBA FOTOGRAFIJA „Srpske crkve i manastiri u rumunskom Banatu“, autora Milorada Savića iz Zrenjanina – 15. april

LAZARICA obeležavanje praznika na tradicinalni način uz preskakanje vatre i kokice u organizaciji udruženja KNAP i TO Novi Bečej - 22. april

USKRŠNјE AKTIVNOSTI ZA NAJMLAĐE SUGRAĐANE - farbanje jaja na tradicionalan način u dvorištu muzeja u organizaciji udruženja KNAP -23. april

NOĆ MUZEJA - Nastup folklora udrženja Bećarac i Jokai Mor, izložba slika Dušana Josimovića, izložba obrednih kolača i radionica za izradu ukrasa za obredne kolače u organizaciji  udruženja KNAP, aktiviranje stare berbernice - 21. maj

OLDTAJMER SKUP četvrti međunarodni skup lјubitelјa starovremenskih vozila u organizaciji Oldtajmer kluba Bečej-Novi Bečej, 100-tinak vozila i oko 250 učesnika koji su bili gosti Glavaševe kuće, domaćini TO Novi Bečej i Zavičajni klub NBV - 29. maj

PROMOVISANјE VELIKOGOSPOJINSKIH DANA – 16. avgust

SNIMANјE EMISIJE „RAZGLEDNICE“ RT Vojvodina – dvorište muzeja Glavaševa Kuća -  26. avgust

GODIŠNјI SUSRET ZAVIČAJACA – promocija portreta dr Vladimira Glavaša, rad slikara Milorada Josimovića i promocija Letopisa za 2015. godinu - 27. avgust

DANI EVROPSKE BAŠTINE - 24. septembar

PEČENјE RAKIJE OD GROŽĐA NA TRADICIONALNI NAČIN – u organizaciji TO Novi Bečej i Zavičajnog kluba NBV

Iz Knјige utisaka

Muzej „Glavaševa kuća“ je otvoren za posetioce povodom stogodišnjice od smrti dr Vladimira Glavaša, 16. februara 2009. godine, a knjiga utisaka počela je da se vodi od 3. septembra 2009. godine.

Izbor utisaka prvih posetilaca objavio je dr Aleksandar Kasaš u časopisu „Krovovi“ (Sremski Karlovci 2011. godine, br.79/80, 155-158). Za ovaj broj Letopisa izdvajamo, po nama najzanimlјivije, utiske zabeležene u knjizi u 2016. godini.

05.02.2016.

Ja sam Ivo Krstonošić, unuk paroha vranjevačkog Stevana Krstonošića. Zadivlјen sam kako mladi lјudi čuvaju sećanja na našu prošlost. Nadam se da će se u budućnosti daleko više ovo ceniti. - Ivo Krstonošić

05.02.2016.

Fascinirana sam i zadivlјena sa svim što sam ovde videla i čula od divnih lјudi. - Zlatica Đumić

13.02.2016.

Örülök hogy valakinek még jelent valamit a múlt és őrzi. - P. Timea

14.04.2016.

Nagypéntek alkalmából meglátogattuk a múzeumot! - Sári Tivadar, Csizmadia Róbert, Gafrik Attila, Fodor Jenő

21.05.2016.

Godine su prošle ostavile traga ali ova kuća osta svima draga. Odiše vedrinom i toplotom divnog doma i lepo je vratiti se u prošlosti odma.

Svaka stvar govori hilјadu reči o ovom domu svako će lep utisak steći. - Marijana Pajić sa sinom Mihajlom

29.05.2016.

Divan muzej koji nas vraća u neka prošla vremena gde je čovek bio čovek… - AMK Veteran Novi Sad

20.07.2016.

Kao veliki zalјublјenik u rodne krajeve moje majke, veoma mi je drago što Novi Bečej čuva „ono davno što nekada bejaše“. Od srca Vam želim napredak u radu, razumevanje okoline i mnogo novih gostiju. -  Srdačno Vaša Emilija Vujčić iz Moskve

05.08.2016.

Obilazak po ko zna koji put… ali fenomenalno!!! Volimo vas sve…

- Slađana i Melita

11.08.2016.

Veoma zanimlјiva i lepa postavka! Želim vam mnogo uspeha u budućnosti! Hvala Koso Janošu i Blažin Novici za trud koji su za nas učinili! - Nebojša Čolić

11.08.2016.

Zdravo, ja se zovem Nikola i dolazim sa Islanda. Ovde je mnogo interesantno i lepo. Možda ću doći opet!

20.08.2016.

Nagyon szép. A gondnok nagyon kedves. Örülök hogy itt jártam!

- Bálint Timea és Fodor Jenő

15.10.2016.

Novi Sad, OŠ.“Branko Radičević“ IV.1 i IV.2 oduševlјeni smo ovom kućom, nameštajem i istorijskim podacima koje nam je saopštio Vaš kustos. Ovo je pravo blago, čuvajte ga i ponosite se što imate tako burnu prošlost. Divno, samo tako nastavite, puno uspeha u radu Vam žele 40 učenika IV pazreda i profesori Marija Bokić i Nada Vukadinov.

...

24. „Obzorja na Tisi“

Po ustalјenom redosledu, da se bijenalno smenjuju takmičenja solo pevača i kompozitora, 24. „Obzorja na Tisi“, bila su posvećena pozivnom kompozitorskom konkursu za novu solo pesmu i održana su od 19. do 21. maja 2016. godine.

Čast da ih 19. maja započne pripala je mešovitom horu Pevačkog društva „Prepodobni Rafailo Banatski“ iz Zrenjanina. Svečano otvaranje održano je  20. maja, posle kompozicije Josifa Marinkovića Gde si dušo, usledile su pozdravne reči zamenika predsednika Opštine Novi Bečej Matije Kovača, a potom veoma nadahnuta i emotivna beseda Slavice Kovačev, dugogodišnjeg sekretara manifestacije i dobrog poznavaoca istorije „Obzorja na Tisi“. Nјene tople reči su poput zahvalnice oživele sećanje na Zagorku Jegdić, koja je utemelјila i punih 15 godina svim srcem i sa mnogo lјubavi vodila manifestaciju, nastavnika Branislava Kiseličkog, osnivača dragocene kompozitorove Spomen zbirke, ali i na mnogobrojne druge ličnosti, koje su doprinele da Dani Josifa Marinkovića imaju ovako dugo trajanje.

Centralni događaj drugog dana „Obzorja“ bilo je premijerno tumačenje jedanaest solo pesama (deset u konkurenciji), prispelih na sedmi pozivni kompozitorski konkurs.

Žiri u sastavu Mirolјub Aranđelović Rasinski, Ljubica Živković i Milan Aleksić, odlučio je da prvu nagradu dodeli kompoziciji Da li znaš... Svetozara Saše Kovačevića, drugu solo pesmi Predosećanje Milane Stojadinović Milić a treću kompoziciji Veličanije sv. Savi Miloša Raičkovića.

Pored nagrade stručnog žirija, solo pesma Da li znaš... Svetozara Saše Kovačevića je dobila najviše glasova posetilaca, pa je osvojila i Nagradu publike.

Poslednjeg dana festivala, 21. maja, u velikoj sali Doma kulture, održan je za učenike novobečejskih škola, javni čas na temu Život i delo Josifa Marinkovića. U muzičkom delu programa učestvovali su horovi OŠ „Josif Marinković“ (dirigent: Janoš Fabijan) i „Miloje Čiplić“ (dirigent: Sofija Jegdić Gurjanov) iz Novog Bečeja, kao i OŠ „Dr Đorđe Joanović“ iz Novog Miloševa (dirigent: Aleksandra Krstić), koji su težište u svojim programima dali delima autora kome je manifestacija i posvećena.

Oldtajmeri ponovo posetili Glavaševu kuću

Već po četvrti put od kako je osnovano društvo vlasnika starovremenskih vozila, pod nazivom Oldtajmer klub Bečej -Novi Bečej, posećen je muzej Glavaševa kuća.

Skup vozila je održan 29. maja u samom centru Novog Bečeja, gde su građani mogli da posmatraju raznovrsna auta i motocikala poređana od katoličke parohije do javnog suda. Motocikli su uglavnom bili u parku, a moglo se tu videti i po koji predratni bicikl. Učesnika je bilo i više nego što se očekivalo preko 250 šofera sa suozačima ukupno, a to je odprilike 120 vozila sa raznih mesta cele Srbije kao i Mađarske, Hrvatske, Bosne, Crne Gore, Slovenije, čak jedan iz Engleske doterao svoj auto iz 50-tih godina prošlog veka. Ovom prilikom se moglo reći da su dva Bečeja zajedno, što se organizacije i posećivanosti tiče, napravila jednu od najvećih oldtajmer susreta u Vojvodini. Iz parka se kolona kretala ka glavnoj vranjevačkoj ulici gde su članovi zavičajnog kluba nestrplјivo čekali goste u kapiji muzeja. Oldtajmeraši su sa divlјenjem gledali spomen kuću i iskazali veliku zainteresovanost što je i zabeleženo u Knjizi utisaka.

Posle ručka koji je bio u gostioni „KUM“ išlo se u Stari Bečej na stari hipodrom gde su bile trke oldtajmer motocikala. Kao i pre 50 tak godina kada su bile zadnje trke, dizala se prašina, zvižduci zaredom i pogledi nestrplјivih navijača celom dolmom se ređala. Uz rok muziku sa bine i hladno piće se završile trke. Na kraju se dodelila priznanja najbržim, najlepšim i najočuvanijim oldtajmerima.

Novi Bečej Online

Novi Bečej Online (NBO - www.novibechej.com), internet stranica posvećena prikuplјanju, čuvanju i prezentovanju istorijske i kulturne građe vezane za Novi Bečej i njegove građane, pionirski je poduhvat dvojice entuzijasta: Karolјa Andrea i Saše Vidakovića. Pre više od decenije, 2006. godine, njih dvojica su osnovala ovaj sajt koji je, u međuvremenu, postao jedinstvena baza podataka o Novom Bečeju i Novobečejcima budući da nigde ne postoji sličan izvor informacija o ovim temama. Trenutno, sajt broji negde oko 4000 članaka i 2000 fotografija, a svakoga dana radi se na dalјem prikuplјanju i širenju sadržaja. Kako je jednom prilikom Saša Vidaković slikovito kazao: kada bismo štampali sajt kao knjigu A4 formata, deblјina knjige bi bila negde oko 2 metra.

Iako sajt nema izvore finansiranja, on svakodnevno raste, a svi koji žele da doprinesu istorijskom građom, tekstovima, fotografijama ili na bilo koji drugi način, mogu se obratiti Vidakoviću koji je i glavni administrator ove internet stranice.

23. revija paradnih zaprega

Po tradiciji, 27. avgusta, poslednjeg dana „Gospojine 2016“ u Novom Bečeju, na predivnom keju kraj Tise, Konjički klub „Vranjevo“ organizovao je  23. reviju paradnih zaprega, na kojoj su lјubitelјi konjarstva mogli da uživaju u lepoti ovih predivnih životinja i nadmetanju 36 paradnih zaprega, iz desetak vojvođanskih mesta.

Najlepši fijaker, prema mišlјenju žirija, vozio je Ivan Križan iz Kikinde, najlepše amove imala je zaprega Jovana Požunića iz Novog Bečeja, a najatraktivniju zapregu vozio je, doajen ovog sporta, Vidosav Mojsin iz Melenaca.

Nagrada za najbolјi hod dvoprega dodelјena je Zvonimiru Trajkoviću iz Rume, dok je najstariji učesnik, dugogodišnji učesnik ove manifestacije, Miroslav Alasev (75), član KK „Topot“ iz Kikinde.

Da ova, atraktivna manifestacija ima budućnost, potvrdilo je desetak zaprega, koje su vozili mališani. Poseban aplauz dobile su devojke Marijana Sablјić Popov, Marica Šijački obe iz Novog Bečeja i Milana Rakazov iz Novog Miloševa i dečaci Milan Petrov iz Melenaca, Nemanja Tomić iz Rume, Norbert Varga iz Bačkog Gradišta, Radovan Bogosav iz Novog Miloševa, Želјko Dujin iz Novog Bečeja,  kao i najmlađi učesnik Žarko Golušin.

U konkurenciji četvoroprega pobednik je zaprega koju je vozio Dragan Trifunović iz Šapca, kojem je pripalo i specijalno priznanje, kecelјa za najuspešnijeg vozača.

Po tradiciji 23 reviju okončali su petoprezi, zaštitni znak Vranjevčana i Novobečejaca. U ovoj atraktivnoj disciplini, pobednički pehar podigao je Rade Savić iz Putinaca.

U pauzi, izmešu nastupa ćetvoprega i petoprega, potpredsednik KSV Vjekoslav Popodopulu, je predsedniku KK „Vranjevo“ iz Novog Bečeja, Miodragu Dujinu, za doprinos razvoju konjarstva i dobru organizaciju novobečejske revije paradnih zaprega,  uručio Plaketu Konjičkog saveza Vojvodine.

Velika tragedija na Tisi

po sećanju Milorada Azuckog

Lepog sunčanog dana 12. septembra 1931 godine brodić ,,Stari Bečej“ bio je kao i uvek spreman za plovidbu. Oko trideset putnika, među kojima je bilo i đaka krenuli su iz Starog Bečeja prema Novom Bečeju. Iznenada na nebu su se pojavili gradonosni oblaci orkanske jačine kakvi u ovim krajevima do tada nisu bili viđeni. Putnici brodića svatili su da moraju da preduzmu nešto za svoju bezbednost- počeli su da beže u unurtašnjost brodića. Krmanoš brodića Mladen Krstonošić bio je na velikom oprezu ali protiv velikog talasa koji je zaplјusnuo brodić nije uspeo ništa da preduzme. Voda je ušla u mašinske prostorije i ugasila vatru ispod kazana. Tada je Mlašđa pokušao da spase putnike i lađu, snažnim okretom skrenuo je krmu u stranu nadajući se da će uspeti da se dočepa susedne obale. Ali snaga oluje je bila toliko velika da je voda pokulјala u unutrašnjost brodića koji je počeo da se raspada. Jasno je bilo da nesreća nemože da se izbegne. U čamac za spasavanje smešteni su žene i deca u panici dva putnika skočili su na taj čamac koji se prevrnuo, čuli su se samo vapaji za pomoć. Pomoć nije moglo brzo da se ukaže, tako je život izgubilo desetak putnika. Ovu tragediju i borbu krmanoša Mlađe narod je opevao:

„Plovila je lađa i u lađi Mlađa,

Po Tisi je plovila, s talasi se borila,

Kad je lađa stigla oko pola puta,

Sa zapada stiže olujina lјuta,

S olujinom lјutom vrlo jaka krupa,

Kapetanu lađe prozore polupa.

To je jaka sila, sva se lađa lјulјa,

A kroz prozor voda sva u lađu kulјa.

Kad to vide Mlađa, da se davi lađa,

On je korman pustio i u Tisu skočio.

Tu su bile gospe iz naše Evrope,

Tu su bile seje Brankovića pope.

Tog dana od posledica orkanskog nevremena srušen je i crkveni toranj hrama Svetog Nikolaja u Novom Bečeju.

Utisci sa puta po Rusiji

Već duže vreme postojala je želja da se i kod nas formira Društvo srpsko – ruskog prijateljstva koje bi negovalo i čuvalo tradicije prijateljstva naša dva naroda. Kako je početkom devedesetih godina prošlog veka bilo organizovano društvo u Novom Bečeju, 23. februara 2011. obnovili smo njegov rad, organizovali osnivačku skupštinu i dali ime uduženju '' Vološinov ''. Promovisali smo ciljeve udruženja koje smo kroz statut i naglasili:

''Ciljevi Udruženja su očuvanje i unapređenje prijateljstva i očuvanje osećaja bratstva između srpskog i ruskog naroda, širenje informacija iz onih segmenata naše istorije koji su od značaja za ovaj cilj i delovanje na poboljšanju i unapređenju odnosa između dva naroda u oblasti istorije, kulture, religije, sporta, privrede i drugih oblasti koje su od značaja za ostvarivanje ciljeva Udruženja.'' …

Kao jedan od inicijatora za obnovu rada Društva, u to vreme sam bio izabran i za predsednika društva. Jedna od ključnih aktivnosti u to vreme, bila je da se  povežemo  sa gradom pobratimom Bataiskom koji se nalazi na krajnjem jugozapadu Ruske Federacije u neposrednoj blizini Rostova na Donu. Podsećanja radi, 2008. godine tadašnji pretsednik opštine Milivoj Vrebalov u Sremskim Karlovcima je potpisao međudržavni Protokol o bratimljenju naša dva grada. Kako to kod nas obično biva, Protokol je potpisan i ostao je mrtvo slovo na papiru. Posle niza pokušaja, konačno smo uspostavili kontakt, uz pomoć prijatelja iz ambasade ruske federacije.  Krajem leta 2014. godine stiglo je prvo pozivno pismo iz Bataiska da ih posetimo u septembru. Tih dana desilo se nevreme kod njih i poginula je jedna baka sa unukom , tako da je otkazana svetkovina, a i naš odlazak.

Početkom oktobra stiglo je i drugo pozivno pismo predsedniku opštine, kojim pozivaju goste iz Novog Bečeja na proslavu Dana ruskog jedinstva, početkom novembra. Dan koji se obeležava 4. novembra posvećen je Danu narodnog jedinstva – koji je simbol sloge među Rusima i njihove odanosti otadžbini. Praznik se obeležava od 1612 godine, sa prekidom od 1917. godine, pa do  2005. godine, od kada ga je Ukazom Vladimir Vladimirovič Putin  ponovo uveo kao državni praznik. Predsednik opštine je imenovao petočlanu delegaciju koju su činili: Saša Šućurović, predsednik opštine, Saša Maksimović, predsednik skupštine i narodni poslanik, potpretsednici, Ivica Milankov i Dragan Balaban i pozvan sam i ja ispred društva, na predlog predsednika.

Odlazak u Rusiju za mene je bilo ostvarenje dečačkog sna. Ostvarenje svih onih priča koje nam je pradeda Tadija pričao, a koje smo kao klinci prosto gutali; o nepreglednim prostranstvima Rusije, njihovim stepama i predivnim ljudima koje je sretao tokom dugogodišnjeg boravka u Rusiji u vreme Velikog rata i Oktobarske revolucije ...

Put nas je vodio preko Beča i direknim letom za Rostov. Bio je to zadnji let  linije Beč – Rostov na Donu. Avion je bio skoro popunjen. Let preko Mađarske i Moldavije, pa preko Crnog Mora je trajao prilično dugo. Carinske formalnosti su prošle bez problema. Prevezeni smo bili do našeg pansiona uz napomenu da nas gradonačelnik očekuje u nacionalnoj kući na večeri u 19 časova. Dočekuje nas gradonačelnik sa svojim saradnicima u punom sastavu. Tu je i nacionalni kozački ansambl u narodnim nošnjama, izrazi dobrodolice, zdravice, muzika, bogata trpeza. Tradicionalno gostoprimstvo koje se ne može opisati.

Boravak u Rusiji kao i gostoprimstvo domaćina bili su i ostali nezaboravni. Bili smo u situaciji da upoznamo puno običnog sveta. Na svakom koraku ukazivali su nam gostoprimstvo i široku rusku dušu.

Sutra ujutru u hramu Svete trojice je bila svečana Liturgija. Stari hram je bio prepun naroda. Nama je dodeljeno svečano mesto, odmah ispred oltara. Posle održane liturgije domaćin, protojerej Sergej Nalivajko se obrato okupljenom narodu i i predstavio nas. Dao je reč našem Saši Šućuroviću. Saša je počeo iz duše da im se obraća na srpskom, da se zahvaljuje na gostoprimstvu i ukazanoj časti što smo tu na liturgiji i u Rusiji, uopšte.. Odjednom tajac i prolama se spontani aplauz, nesvojstven mestu gde se nalazimo. Ljudi prilaze da nas pozdrave, samo da nas dotaknu  i na taj način iskažu svoju zahvalnost  da smo tu. Domaćin nas vodi da nam pokaže novi hram koji se nalazi u neposrednoj blizini starog hrama. Hram je velelepan i pokazuje svo bogatstvo Ruske crkve.

Inače, stari hram je počet sa sagradnjom 1854 godine, kada je Bataisk bio selo sa oko 6.000 duša. Razvojem naelja, i crkva se gradila skoro 10 godina, do 1864 godine. Oktobarska revolucija dovodi do novih stremljenja u društvu. Parolom da je religija opijum za narod, tridesetih godina prošlog veka dolazi do masovnog rušenja hramova po Sovjetskom Savezu. Na udaru je bio i Hram u Bataisku. Razlupan, oskrnavljen, postao je ruglo. Služba se nije nikako održavala. Cigle su razvlačene za lokalnu izgradnju domova. Međutim, oni verujući, sklanjali su cigle, čuvali ih i kasnije ih ponovo vraćali da bi ih ugradili u zidove nove crkve. U periodu Velikog otadžbinskog rata hram je i dalje bio razaran, s tim što su Nemci tu bili postavili žicu i jedno vreme je bio sabirni logor za crvenoarmejce. Užas i tuga za hiljadama stradalih na tom mestu. Međutim, po iterivanju Nemaca februara 1943. godine komsomolci i aktivisti razaraju i ono malo što je ostalo od Hrama. Posle rata na mestu crkve izgrađen je bioskop.To je trajalo do osamdesetih godina prošlog veka, kada ga pretvaraju u muzičku školu, a malo zatim u molitveni dom.

Februara 1993. godine za sveštenika je rukopoložen Sergej Nalivajko, koji počinje mukotrpan rad da od bioskopske sale i razrušenog doma napravi neku bogomolju koja će služiti za molitvu Bogu. To je trajalo sve do 2003. godine kada je na tom mestu u porti udaren kamen temeljac za novi hram. Na stotine njudi je tada donelo stare cigle od starog hrama i ugradilo ih u temelje nove crkve...

Sadašnji novoizgrađeni Troicki hram spada u red najlepših crkava u ovom delu Južne Rusije. Njegova unutrašnjost je takođe jedinstvena po urbanističkim rešenjima i spada u red jedinstvenih spomenika ruske pravoslavne kulture na prelazu iz HH u XXI vek. Za to se sigurno mora zahvaliti protojereju Sergeju Nalivajko i gradonačelniku grada Bataiska, gospodinu Valeriju Putilinu, koji su zajedno sa arhitektima i građevinarima kao i žitenjima samoga grada dali nemerljivi doprinos da se ovo prelepo zdanje sagradi.

Danas, u porti pored parohijskog doma, starog hrama postoji sagrađena i velelepna zgrada škole sa učionicama i salom gde se priređuju razne duhovne i ostale manifestacije. Ostali smo bez daha. Dok su nam pokazivali unutrašnjost hrama, onako zaneseni, nismo ni primetili da se iza nas formirao ženski hor, koji je počeo da peva  '' Tamo daleko '' na srpskom jeziku. Pesmu koja kod nas uvek budi određene emocije, međutim tamo, to je bilo nešto veličanstveno. Odjednom su se pojavile suze koje niko nije mogao zaustaviti ... Svugde se čulo -  Braća Srbi. Na velikom gradskom trgu ispred gradske skupštine bio je postavljen ogroman pano, sa rečima koje su svima ukazivale da smo tu i da smo pobratimi. Na velikom trgu je bio veliki defile dece i omladine, defile folkklornih grupa svih nacionalnosti koje žive tu na terenu grada i oko njega. Ne treba ni da naglašavam da smo bili u neposreddnoj blizini  gradonačelnika Putilina i da je i ovde bila najava da su na proslavi prisutni gosti iz Srbije. Na trgu je bio organizovan Bazar narodnih rukotvorina ;  svi nas pozdravljaju i trude se da nas maksimalno ugoste. Tu je i tradicionalna kozačka kuća, gde nas mladi bračni par gosti  tradicionalnim jelima i pićima. Utisci su fantastični. Prosto lebdimo. Ovo su stvarno bili retki trenuci u životu da čovek bude tako ugošćen i više puta sam i tada, a i sada razmišljao, kako i na koji način im se možemo odužiti.

Sam grad Bataisk je relativno mlad grad koji je kao i većina gradova u Rusiji pretrpeo strahovita razaranja u Velikom otadžbinskom ratu. Pored razaranja, preko 5.000 ljudi je dalo život u ratu. Grad koji je dao 12 narodnih heroja.

Grad je inače u ekspanziji sa svojih stotinak i više hiljada stanovnika, uvećava se, raste i razvija se. U vreme SSSR – a grad su zvali Vrata Azije, zbog toga što je bio najveće željezničko čvorište u ondašnjoj državi. Sve pruge za  srednji istok i bivše Sovjetske republike polazile su od njega. Do pre 20 – tak godina na željeznici je radilo oko 50.000 željezničara, Bataičana. Danas je to znatno skromnije, ali i dalje je to cifra od 25 – 30.000 ljudi. Pored toga radi fabrika za proizvodnju lokomotiva za celu Rusiju. Tu je i proizvodnja helikoptera, mašinska industrija...

Na putu smo u protokolu imali i posetu Novočerkassku, nekadašnjoj prestonici Kozaka, gradu sa oko 160 – 170.000 stanovnika. To je grad sa veoma velikim ekonomskim potencijalom i prosperitetom, gradom koji se nalazi u samom vrhu po investicijama, gradu od više hiljada preduzetnika, a nalazi se svega pedesetak kilometara od Bataiska. Po protokolu smo trebali da se nađemo sa njihovim gardonačelnikom. Dočekali su nas u svečanoj sali gradaske kuće sa svojom svitom. Ispred svakog od nas bilo je ispisano mesto sa našim generalijama. Vrlo svečano. Posle razmenjenih protokolarnih simboličnih poklona, i pozdravnih reči, domaćin, gradonačelnik Kirgincev nam je predložio da se naša dva grada bratime. Niko nije bio pripremljen  za tako nešto. Tajac i odjednom bura oduševljenja. Objašnjavamo im da hoćemo, ali da o tome mora prvo da se izjasni naša skupština i da prođe određenu proceduru. Prihvata, ali uz obećanje da moramo ponovo doći u maju na 210 godišnjicu postojanja grada.

17. maja 2015. godine ponovo smo se našli na istom mestu. Ovoga puta bila je to tročlana delegacija. Predsednik Saša Šućurović, potpredsednik Ivica Milankov i ja. Utisci su neponovljivi. Ponovni susret sa starim prijateljima, odlazak kod atamana Ivančenka na daču na obali Dona. Veliki skup na gratskom trgu, gde se Saša obratio sa bine i dobio veći aplauz od samog gubernatora. Potpisivanje protokola naša dva grada izvršeno je u Atamanskom dvorcu i bilo je vrlo svečano. Svečana sala je bila puna zvanica, uz veliki kozački hor koji je kasnije pevao svoje pesme, a sve uz tradicionaln so i hleb na ulazu.

Ovoga puta moram još jednom da se zahvalim našoj potpredsednici Nadici Josimović, koja nas je oba puta snabdela suvenirima. Bili smo kao božić bate oba puta sa mnoštvom ručno rađenih poklončića, a bogme i onih većih i vrednijih koje je Nada sa puno ljubavi osmislila, oslikala, oblikovala, upakovala i spremila. Svakako najvredniji poklon od svih, mada ni ostali nisu bili ništa manje vredni je ikona bogorodice koju je ona sama oslikala i namenila protojereju Sergeju Nalivajko, koji nam je bio domaćin oba puta, a stoluje u Batajsku. Ovim putem joj se srdačno zahvaljujem još jednom na njenom trudu i nesebičnom zalaganju.

Načinili smo mali korak, upoznali puno predivnih ljudi. Upoznali se sa istorijom i kulturom naša dva grada pobratima. Ostaje nam da tu saradnju produbimo i unapredimo. Međutim, postoji ona stara uzrečica '' Bog visoko, Rusija daleko ''.Zaista prostranstva koja se mere hiljadama kilometara, za nas u ovom momentu su velika prepreka. Ipak, lepo je znati da ima ljudi sa kojima se povremeno i čujem i održavam kontakt, tamo daleko i da ima po neko srce koje kuca i za nas.

Veterinarska stanica ''VETVRANJEVO'' d.o.o. Novi Bečej

Veterinarska stanica '' Vetvranjevo '' doo Novi Bečej, od svog formiranja 2002. godine radi na području Novog Bečeja i Bočara. Pre toga, od 1996. godine, bila je privatna veterinarska ambulanta.

Veterinarska stanica radila je do sredine jula ove 2016. godine sa 4 zaposlena doktora veterinarske medicine. Nažalost, sredinom jula iznenada nas je napustio naš kolega dr Kiš Janoš koji je preminuou 58 godini života.

Inače, veterinarska stanica je locirana na Velikom sokaku u Vranjevu ( ul. Josifa Marinkovića 125a ). i brinemo o zdavstvenom stanju malih i velikih životinja, živine i pratimo zdravstveno stanje divlјači i pčela. Pored zdravstvenog stanja tu je i hirurgija, zatim porodilјstvo i osemenjavanje domaćih životinja, goveda i svinja, poslovi iz oblasti D.D.D.  ...

Od 2002. godine, država počinje sa uvođenjem reda u stočarskoj proizvodnji. Da bi se obezbedila tačna kontrola zdravstvenog stanja životinja koja se koriste za ishranu lјudi, država je uvela rigorozniju kontrolu zdravstvenog stanja životinja. Te godine je formirana i centralna baza podataka životinja u Ministarstvu polјoprivrede, odnosno Uprave za veterinu. Od tada, svake godine se vrši kontrola zdravstvenog stanja goveda, ovaca i koza, konja, svinja, živine, pasa i mačaka i pčela. Vršimo kontrolu titra na brucelozu, vađenjem krvi, kod goveda, ovaca i koza. Vršimo tuberkulinizaciju goveda, kontrolu leukoze kod goveda starijih od 24 meseca, takođe kontrolu zaklanih i uginulih krava starijih od 24 meseca na bolest ludih krava. Svinje vakcinišemo protiv klasične kuge svinja. Živinu vakcinišemo protiv atipične kuge živine ( Newcastl disease ). Psi i mačke se čipuju i vakcinišu protiv besnila. Konji se čipuju i vrši se kontrola titra na zarazni pobačaj kobila i infektivnu anemiju. Spisak bolesti je poduži. Ako tome dodamo i kontrolu zaraznih pobačaja kod goveda i ovaca , kontrolu trihineloze kod svinja i dva puta godišnje brze mlečne probe i kntrola ispravnosti mleka, dobija se neka slika o obimu poslova. Da bi se sve to moglo kontrolisati životinje se obeležavaju ušnim markicama ili čipom. Posle toga, sve to se unosi u formulare i na kraju opet sa formulara u cenralnu bazu, preko kompjutera. Svaki vlasnik životinje dobija svoj veterinarski broj pod kojim je zaveden u centralnu bazu tako da se konačno formira kompletna slika o nekom domaćinstvu, odnosno vlasniku životinja. Na osnovu tih podataka država dobija potpunu sliku o tome da li su životinje u nekom gazdinstvu zdrave ili nisu. Ako je sve u redu država po nekim svojim pravilima vlasnicima, držaocima životinja vrši isplatu subvencija  i stiče potpuni uvid u zdravstveno stanje životinja na terenu.

Pre stavlјanja u promet životinje (prodaja životinje novom vlasniku ili klanici ), njoj se izdaje Uverenje o zdravstvenom stanju u koji se unose svi podaci o njoj i o vlasniku životinje. Broj ušne markice, tačan datum obavlјenih mera zdravstvene zaštite i njihov rezultat, tako da inspektor u klanici dobija kompletne podatke o gazdinstvu i životinji. Sledeći korak je da se na svakom truplu ili komadu mesa upisuje bar kod sa tim podacima, tako da potrošač kod kupovine mesa tačno dobija uvid o kretanju od štale do trpeze. Ovim se krug zatvara. Na ovaj način mi tačno, svakog momenta možemo znati gde se neka životinja nalazi i kakav joj je bio zdravstveni status u momentu kontrole. Ovako se u prvom redu,  vrši kontrola širenja zaraznih bolesti koje su od značaja za celu zemlјu. Zbog toga i kažemo da lekari vode računa o zdravlјu lјudi, a veterinari o zdravlјu čovečanstva, jer masa tih bolesti koje napadaju životinje zajedničke su i lјudima i životinjama (zoonoze).

Sav taj posao obavlјaju trojica doktora veterinarske medicine ( veterinara ). Vojislav Blažin, koji je direktor i vlasnik stanice, Nemanja Bojić i Miloš Milojković. Da bi sve to bilo i odrađeno stanica ima zaposlena i tri veterinarska tehničara, Živu Jovanova, Radmilu Stefanović, Ivana Kubeta i Jovicu Matića kao pomoćnog radnika. Od polovine godine u ispomoć je bila zaposlena, na određeno vreme, Elvira Šlјapić koja je radila kao administrativni radnik.

Da bi taj posao mogli da radimo država na svakih par godina raspisuje Konkurs za dodelu terena. Postavlјa uslove i propozicije koji su dosta rigorozni, a mi se trudimo da sve te uslove i ispunimo, konkurišući za poverene poslove.

Klimatske promene koje se dešavaju i kod nas, dovele su do pojave i novih bolesti. Letos smo imali pojave Bolesti kvrgavosti kože kod goveda i bolesti plavog jezika kod ovaca . Da bi se sprečilo širenje bolesti i sprečile ekonomske štete, ove godine se pristupilo vakcinaciji ove dve bolesti. Pošto bolesti plavog jezika nismo imali na našem terenu, ove godine nismo  vakcinisali životinje.

Međutim, ovog leta je bilo izvedeno vakcinisanje kompletnog zapata goveda u Srbiji protiv Bolesti kvrgave kože goveda.

U  periodu prve polovine avgusta, vakcinisali smo ukupno 4.198 grla svih kategorija goveda na našem terenu protiv Bolesti kvrgave kože goveda (  Nodularni dermatitis, Lumpy Skin Disease ) u 246 domaćinstava. ( podaci se odnose na Novi Bečej i Bočar ).

Da bi veterinar mogao samostalno da radi mora da ima položen stručni ispit i da poseduje licencu. Svaki veterinar mora da posećuje edukacije i kurseve i da se na neki način permanentno obrazuje, da prikuplјa  bodove, koji se zbrajaju tokom 5 godina, da bi mogao obnoviti licencu.

Dr Vojislav Blažin je i predsednik okružnog odbora Veterinarske Komore Srbije za srenjebanatski okrug. Zahvalјujući tome, uspeo je za ovih nekoliko godina da organizuje 8 - 9 edukacija za veterinare u Novom Bečeju i na taj način je afirmisao Novi Bečej i  stavio ga na mapu prepoznatlјivih mesta za veterinare.

2015. godine smo tako uspeli da organizujemo i 3 – dnevni '' Simpozijum iz oblasti DDD u Novom Bečeju ''. Novi Bečej tako uspeo da ostavi iza sebe i mnogo razvijenije turističke destinacije od naše. Na seminarima obično bude prisutno u proseku između 100 – 150 veterinara koji proborave u Novom Bečeju i uglavnom odnose prijatne utiske iz naše sredine.

Ovo je kratki prikaz rada naše veterinarske stanice koja se bavi jednim plemenitim poslom, baveći se zdravstvenom zaštitom životinja i na taj način, kao što sam već rekao,  veterinari vode računa o zdravlјu i životinja i lјudi, jer masa tih bolesti koje napadaju životinje, zajedničke su i nama i životinjama (zoonoze).

Izveštaj o radu Društva pčelara Novi Bečej

Protekla godina 2016. je bila što se tiče pčelarstva veoma teška. Sa početkom godine, vremenske prilike nisu bile naklonjene pčelama i nadolazećim pašama. Zime ja bila blaga što je pogodovalo ranom razvoju legla i povećanom potrošnjom hrane u košnicama. Povećana vlaga i puno kišnih dana sa početkom proleća, loše su uticali na razvoj društava te su društva na ulјanoj repici stagnirala jer je bilo svega par dana lepog vremena za izlazak pčela na ulјanu repicu. Bagremova paša je takođe loše prošla zbog vremenskih prilika koje su bile loše naklonjene pčelama. Pčelari su razmestili svoje pčele na suncokretovu pašu, a samo medobranje je bilo različito u zavisnosti od jačine društava i lokacija pčelinjaka. Imali smo seleće pčelare koji su bili iz drugih opština, i svi pčelari koji su se uredno javili, bili su raspoređeni na bezbedne lokacije. Naravno kao i svake godine, imali smo i nesavesne pčelare koji se nisu nikome javlјali i postavlјali su svoje pčelinjake kako su stigli. Pečlari su uredno dobijali obaveštenja o tretiranju komaraca i većina pčelinjaka je prebačena u zimovnike tek posle Velikogospojinskih dana, kada je tretiranje komaraca prošlo. Veterinarska služba je na vreme odradila prolećni i jesenji pregled pčelinjaka, što je bio i jedan od uslova da se dobiju subvencije. Nismo imali pojavu zaraznih bolesti na pčelinjacima niti prijavu masovnog trovanja na suncokretovoj paši.

Društvo pčelara Novi Bečej u protekloj godini je imalo pet sastanaka izvršnog odbora. Od drugih aktivnosti, imali smo nabavku šećera, dvodnevnu ekskurziju, na koju je išlo 40 naših članova, Velikogospojinske dane na kojima su pčelari pozvani da izlažu svoje pčelarske proizvode, počela je škola pčelarstva u decembru i predavanja tokom godine od strane; Polјoprivredne stručne službe, predstavnika otkuplјivačke kuće "Medino", Pokrajinskih predstavnika za agrar i finansiranje u polјoprivredi, pčelara gospodina Milјka Šlјivića, i predstavnika "Medne šume" gospodina profesora Bogdana Stefanovića.Takođe je pčelarima ponuđeno da plasiraju svoj med na Spensu u okviru projekta "Selo u gradu" kao i da krenu u pakovanje meda u tegle i plasman pod projektom porodičnog gazdinstva. Kao što znamo, cena meda u 2016-oj godini je varirala od 4e za bagrem pa do 1,5e za suncokret da bi u jesenjim danima dobili obaveštenje o prestanku otkupa meda od strane otkuplјivačke kuće "Medino".

Broj članova Društva pčelara Novi Bečej se povećao sa 57 iz 2015-te na 66 redovnih članova u 2106-oj godini od kojih je bilo 25 članova SPOS-a. Naše Društvo pčelara Novi Bečej je nastavilo saradnju sa pčelarskim društvima: "UP Tisa Bečej"; "Nektar" Novo Miloševo; "Milivoj Bugarski" Zrenjanin; "Jovan Živanov" Novi Sad; Društvo pčelara "Pomoravlјe" Jagodina. Broj polaznika škole pčelarstva je deset, a od strane optine smo imali finansijsku pomoć u ftampanju promotivnog materijala za školu kao i dotaciju koju smo dobili na osnovu pisanja projekta za ekskurziju. Turistička organizacija Novog Bečeja je uplatija našem društvu jedan mesec zakupa tezge na SPENS-u u okviru projekta "Porodično gazdinstvo", a izlagalo je dva člana svoju robu. Mesna zajednica nam je izašla u susret i koristili smo salu kako za sve naše sastanke tako i za školu pčelarstva. Društvo pčelara Novi Bečej je imalo jednu humanitarnu akciju, a to je prikuplјanje meda za decu u dečijem selu u Sremskoj Kamenici, i tom prilikom je prikuplјeno 20 kilogarama meda.

Pčelarska edukativna ekskurzija

Društvo Pčelara Novi Bečej je organizovalo dvodnevnu edukativnu ekskurziju, sa cilјem promovisanja pčelarstva.

Ekskurzija je organizovana od sredstava Pokrajinskog sekretarijata, opštinske samouprave, i članarina. Održana je 09 i 10 aprila 2016. god. gde je posećeno više destinacija. Prva destinacija je bila u selu Brzan kod porodice Pavlović, gde smo videli njihov način pčelarenja i sam život od pčelarenja. Sledeća destinacija je bila u Stalaću kod porodice Leva Plžnikova, gde smo videli njihov način pčelarenja kao i najveću vrcalјku u Srbiji kapaciteta od 240 rama. U Stalaću smo obavili ručak i produžili u Trstenik roj, gde smo videli fabriku za izradu košnica i izradu sve metalne opreme u  pčelarstvu. Noćenje je bilo u hotelu "Breza" a sutra dan smo nastavili do sela Belanovica. Tamo smo se upoznali sa otkuplјivačem i izvoznikom meda gospodinom Mirićem. Ekskurziju smo završili u selu Jabučje kod poznatog proizvođača matica gospodina Milete Markovića. Upoznali smo se sa njegovim načinom pčelarenja i proizvodnjom matica, te smo u večernjim satima krenuli put Novog Bečeja. Sredstva koja smo dobili od lokalne samouprave,  iskoristili smo za plaćanje usluga hotela "Breza" u Vrnjačkoj Banji.

Laslo Šuranji bez premca

U organizaciji Sportskog saveza opštine Novi Bečej, a pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, u prepunoj sportskoj hali SRC „Jedinstvo“, održana je svečanost proglašenja najuspešnijih sportista opštine Novi Bečej.

Za najuspešnijeg, u 2016. godini, proglašen je Laslo Šuranji, paraolimpijac u streljaštvu  i osvajač zlatne medalje, u disciplini MK puška na 50 metara, u trostavu i bronzane u ležećem stavu, na 10 metara,  na XV paraolimpijadi u Rio de Žaneiru, u Brazilu.

Na drugom mestu je kuglaš Norbert Ernješi, član juniorske reprezentacije Srbije, koja je osvojila zlatnu medalju na svetskom prvenstvu u Hrvatskoj. Na trećem mestu je, rukometaš „Jedinstva“ iz Novog Bečeja, Vladimir Antonović, koji je, ove jeseni, najbolji strelac Prve lige Srbije sever, sa 80 golova.

U konkurenciji juniorki najuspešnija je Enita Behramaj, prvakinja države u kungfu vušuu, osvajač zlatne medalje na otvorenom prvenstvu Mađarske u Mezeturu, srebrne na otvorenom prvenstvu Balkana, koje je održano u Novom Bečeju.

Najuspešniji mladi sportista je, karatista Vladimir Brežančić, osvajač dve zlatne medalje (ekipno i pojadinačno) na prvenstvu Balkana u Sarajevu. Drugi je, kuglaš Dušan Pejin, koji je na prvenstvu Srbije, u kadetskoj konkurenciji osvojio zlatnu medalju u kombinaciji, a srebrnu u pojedinačnoj konkurenciji. Na treći mestu je mladi košarkaš Vukašin Vučetić, koji je sa 15 godina debitovao u dresu „Jedinstva“iz Novog Bečeja, u Regionalnoj ligi Srbije sever.

Najuspešniji sportski kolektiv, treću godinu zaredom, je ekipa „Jedinstva“ iz Novog Bečeja, koja je, u prvom delu prvenstva Prve lige Srbije - grupa sever, zauzela treće mesto sa 14 bodova.

Spisak članova Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranjevčana za 2015. godinu

  1. Azucki Milorad
  2. Antonić Sanja - Beograd
  3. Arbutinov Svetislav
  4. Berbakov Slavica - Beograd
  5. Blažin Vojislav - Bečej
  6. Blažin Ružica
  7. Blažin Sredoje
  8. Bugarin Marija
  9. Bibin Jovan
  10. Banjac Goran - Novi Sad
  11. Vijatov Slavko
  12. Virag Zolika
  13. Vojnov Branislav - Banaš - Novi Sad
  14. Vojnov Branislav
  15. Vranković Svetlana - Novi Sad
  16. Vujkov Bilјana - Novi Sad
  17. Glavaš Trbić Boško - Novi Sad
  18. Glavaš Trbić Maja - Beograd
  19. Glavaški Luka - Lok
  20. Glavaški Božena - Lok
  21. Glavaški Milorad - Novi Sad
  22. Glavaški Smilјka - Novi Sad
  23. Grujić Milena
  24. Dragičević Zoran
  25. Dundić Nada - Novi Sad
  26. Dundić Milan - Novi Sad
  27. Dujin Saša
  28. Đukičin Aca
  29. Erdman Borbala - Subotica
  30. Erdman Marija
  31. Imbronjev Miloš
  32. Jovanov Milorad
  33. Josimović Milorad
  34. Jovanov Monja
  35. Josimović Nikola
  36. Kasaš Aleksandar - Novi Sad
  37. Kasaš Marija - Novi Sad
  38. Kasaš Jovana - Novi Sad
  39. Kovačev Slavica
  40. Koso Janoš
  41. Knežev Branislav
  42. Latić Radivoj - Novi Sad
  43. Mađarev Milan - Beograd
  44. Maksimović Đorđe - Kikinda
  45. Mišić Danilka
  46. Mihajlov Spasoje
  47. Mahova Ljubica
  48. Neborovski Klara
  49. Nešić Ilijaj
  50. Popov Radovan
  51. Pajić Stevan
  52. Rakočević Dragoje
  53. Svilengaćin Radovan
  54. Stanković Dragan
  55. Aleksandar Petrović - Zrenjanin
  56. Ljilјana Petrović
  57. Trebješanin Žarko - Beograd
  58. Trebješanin Tatjana - Beograd
  59. .Trifunjagić Miloš
  60. Urošević Jovica - Beograd
  61. Urošević Sanja - Beograd
  62. Čolić Zorka
  63. Švaner Arpad
  64. Šari Šandor