Muzej „Glavaševa kuća“

Februar 2009.

U ponedeljak 16. februara 2009. godine otvoren je Muzej „Glavaševa kuća“ u ulici Josifa Marinkovića broj 69. Kuća u kojoj se rodio i živeo dr Vladimir Glavaš (1834 -1909), advokat i veliki narodni dobrotvor, je tipičan i reprezentativan primerak kuće iz vremena bidermajera. Rešenjem od 01.04.1968. godine, Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada kuću, zajedno sa enterijerom, nameštajem i portretima stavio je pod zaštitu zakona. Odlukom Izvršnog Veća Vojvodine proglašena je za kulturno dobro od velikog značaja za Republiku (»Službeni list APV« br. 28/91).

Muzej „Glavaševa kuća“

Od ideje, nastale 2005. godine, a radovi su otpočeli 2006. godine, što znači za svega četiri godine, ostvario se davnašnji san Novobečejaca i Vranjevčana da imaju svoj muzej. Predsednik opštine Milivoj Vrebalov je pozdravio prisutne, posebno uvažene goste iz Zrenjanina, Novog Sada i Subotice i ukazao na značaj ove kulturne ustanove za našu sredinu. Profesor dr Aleksandar Kasaš je prisutnima, u svom govoru, otkrio mnoge nepoznate detalje iz biografije dr Vladimira Glavaša.

Predsednik Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranjevčana, Branislav Vojnov, je izrazio veliku radost zavičajaca što su stvoreni početni uslovi za prikupljanje i smeštaj vrednih eksponata iz naše prošlosti. Tom prilikom je, u ime Zavičajnog kluba, Muzeju poklonio uramljenu topografsku mapu Novog Bečeja iz 1883. godine.

Slavica Kovačev je pročitala pozdravni telegram najstarijeg člana Zavičajnog kluba Lazara Mečkića, koji je prevalio devetu deceniju svog života i zbog bolesti bio sprečen da prisustvuje ovoj svečanosti:

„Posebno sam počastvovan Vašim pozivom da 16.02.2009. prisustvujem otvaranju Muzeja „Glavaševa kuća“, na čemu Vam se mnogo zahvaljujem, ali na moju veliku žalost, zbog bolesti, ne mogu prisustvovati. Želim puno uspeha u radu Muzeja uz veliku zahvalnost svima koji su doprineli da Novi Bečej dobije jednu takvu veliku kulturnu ustanovu.“ Lazar Mečkić

Tokom razgledanja eksponata prisutnima su podeljene knjige Iz prošlosti Novog Bečeja, sveske Letopisa za 2007. godinu kao i prigodni filatelistički koverat, u izdanju Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranjevčana, povodom 100 - godišnjice smrti dr Vladimira Glavaša.

Poklon rodnom gradu

Februar 2009.

Od februara 2009. godine vrata Muzeja „Glavaševa kuća" otvarala su se samo po potrebi, delegacijama i organizovanim turističkim grupama. Za meštane Novog Bečeja i Vranjeva pojedinačne posete su otpočele sredinom avgusta meseca kada dežurstvo preuzima vojnik na civilnom služenju vojnog roka i članovi Zavičajnog kluba.

Rozalija Lerik

U knjigu utisaka upisalo se stotinak posetilaca, a među njima i gospođa Rozalija Lerik. Ona je došla, ne samo da se divi kući i eksponatima, nego da obiđe predmete koje je poklonila svom rodnom gradu. Gospođa Lerik je pre pedeset godina napustila Novi Bečej da bi se nastanila u Švajcarskoj, gde je provela radni vek. Daleko od zavičaja, u borbi za egzistenciju, sačuvala je miris Tise, a i banatska prašina joj je ostala u sećanju. Kada je saznala da se od Glavaševe kuće sprema muzej, odmah je ponudila i poklonila svoju zbirku porculanskih šoljica, tanjira i tacnica. Drugom prilikom, oktobra meseca 2009. godine, posle susreta sa predsednikom opštine Milivojem Vrebalovim i Tomislavom Ratkovićem, izrazila je želju da pokloni jedan sekreter, stolove, stolice i knjige sa početka XX veka. Ti eksponati su zapisnički preuzeti, a već posle nekoliko dana, u prisustvu članova Zavičajnog kluba, preneti su u Glavaševu kuću.

Vremenske prilike u 2009. godini

Januar hladan sa mrazevima, do 14.01.2009. godine, temperatura i do -10°C, onda toplije, sa povremenom kišom, do kraja januara.

Februar hladniji, sa malo snega, lepo i toplo vreme do 10. marta. April suv i hladan. Prva kiša pala 30. aprila.

Prva kiša u maju, 13. maja.

Juni mesec kišovit, juli, takođe, sa dosta kiše.

U avgustu kiša u početku, a onda od 5. avgusta do 13. oktobra sušni period. Ova suša je umanjila rod kukuruza, a vinogradi su dobro rodili.

Početkom novembra, 3.11.2009. godine pao prvi sneg, sa kišom. 15. i 16. decembra sneg, 23. decembra vreme je otoplilo.

Tisa ljubav večita

Februar 2009.

Tisa ljubav večita

Povodom godišnjice smrti književnika Tomislava Kurbanjeva, 16. februara 2009. godine, u prostorijama Narodne biblioteke Novi Bečej, održano je književno veče, u znak sećanja na pesnika koji je ostavio neizbrisiv trag na kulturnoj mapi Novog Bečeja. Mnogobrojnoj rodbini i prijateljima, koji su se okupili, predstavljena je, deveta po redu, knjiga pesama Tomislava Kurbanjeva „Tisa, Ijubav večita“. Knjigu je izdala Narodna biblioteka uz podršku lokalne samouprave.

Direktorica biblioteke Agneš Đukičin podsetila je prisutne na život i rad ovog velikog stvaraoca. Gost književne večeri, dugogodišnji bliski prijatelj Tomislava Kurbanjeva, književnik Zoran M. Mandić, govorio je o veličini pesnika i čoveka. Istakao je da je Kurbanjev svoje najlepše pesme napisao kraj reke Tise, posmatrajući tok vode i u njoj prepoznajući život kao relativan oblik postojanja. Posle njegovih reči, Slavica Kovačev pročitala je nekoliko stihova o Tisi - o večnoj ljubavi Tomislava Kurbanjeva.

Uspeh novobečejskih recitatora

Mart 2009.

Na 40. Zonskoj smotri recitatora, održanoj u Čoki, Novobečejci su pokazali izuzetan talenat. U konkurenciji mlađeg uzrasta, od 32 učesnika, Novi Bečej su predstavljale dve učenice. Obe su se plasirale na pokrajinsko takmičenje, koje će se održati u Sečnju: Anastasija Popov, učenica četvrtog razreda OŠ „Josif Marinković“ koja je interpretirala pesmu Dragana Radulovića „Crvenkapa u taksiju“ i Vladana Rajkov, učenica prvog razreda OŠ „Miloje Čiplić“, koja je recitovala stihove Stojanke Grozdanov Davidović „Ljubav od krompira“.

U kategoriji viših razreda osnovnih škola (od 5. do 8.) takmičio se 41 učenik, među njima i sedam učenika iz Novog Bečeja. Na pokrajinsko takmičenje plasirala se Dejana Stojšin ( OŠ „Josif Marinković“) pesmom ,,lgra“ Branislava Crnčevića.

Obzorja na Tisi

Maj 2009.

Sedamnaesta Obzorja na Tisi otpočela su polaganjem cveća na spomen ploču rodne kuće Josifa Marinkovića. Polaganju cveća prisustvovali su gosti iz Beograda prof. dr Dimitrije Golemović i prof. dr Dragoslav Dević koji je i postavio venčić, a od domaćina predstavnik opštine Novi Bečej Stevan Davidović, direktor Doma kulture Marijana Baračkov, direktor OŠ „Josif Marinković" Vladimir Davidović. Nakon nekoliko horskih numera u izvođenju hora osnovne škole iz Vranjeva, prisutni su posetili Muzej „Glavaševa kuća” u kome se nalazi stalna postavka velikana srpske muzike Josifa Marinkovića.

U Srpskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Nikola, potom je održan koncert hora Pravoslavnog srpskog crkvenog društva Pančevo sa duhovnim pesmama poznatih srpskih kompozitora. Horom je dirigovala mr Vera Carina.

Otvaranje izložbe slika i ikona Đorđa Bujnovića u Galeriji „Selo" samo je bio mali predah do početka Obzorja na Tisi. Đorđe Bujnović rođen je u Novom Sadu 1957. godine, gde se i školovao. Slikarstvom se bavi više od 30 godina, a profesionalno poslednjih petnaest. Član je nekoliko udruženja i Srpskog akademskog društva „Vizantija". Učesnik je mnogobrojnih likovnih kolonija i festivala „Mostra Mercato" - Bienno, Italija. Do sada je imao 15 samostalnih i više od 50 kolektivnih izložbi.

Od pohvala i nagrada izdvajamo nagradu za najbolju ikonu na Vidovdanskom salonu u Vršcu 2005. godine. Slike i ikone mu se nalaze u mnogobrojnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu. Sve izložene slike su rađene tehnikom ulje na platnu.

Predsednik opštine Novi Bečej Milivoj Vrebalov otvorio je Obzorja, a besedu o Josifu Marinkoviću je održala prof. dr Ivana Perković, koja je ujedno i promovisala svoju knjigu Od anđeoskog pojanja do horske umetnosti. U knjizi je, ne malo prostora, posvećeno našem kompozitoru Josifu Marinkoviću.

Solisti koncerta solo pesama i operskih arija Sofija Pižurica, Iva Profaca, Nenad Savić i Predrag Milanović uz korepeticiju Ljubice Grujić, briljantno su izvodili svoje numere što je publika aplauzom i nagradila.

NB Radio

Maj 2009.

Prezentacija novog programa RADIJA ,,NB“ i predstavljanje v.d. direktora /od februara 2009. godine/ Saše Dujina i njegovog tima, održano je u Domu kulture opštine Novi Bečej 29.05.2009. godine. „Radio ponovo radi“, kako glasi markentiški slogan, na 106,1 MHz-a, ali ovoga puta sa timom u sastavu: Saša Dujin - direktor, Slađana Đorđijev - urednica na srpskom jeziku, Marija Balo Berta - urednica redakcije za program na mađarskom jeziku, Zoran Kodranov - muzički urednik - saradnik, Radomir Marčićev - šef tehnike, Srđan Maljugić - šef marketinga, Valentina Vlaškalin - pravnica, Olga Garčev - organizator programa. Tonci - voditelji: Tijana Janković, Tibor Burai, Robert Pataki i Zdravko Ćulibrk. Novinari: Marijana Jorgin, Bojana Delić, Dario Tenžera i Milan Kiselički. Kompjuterska podrška: Zoran Đurić.

Program se emituje na tri jezika, a programska šema obuhvata teme iz kulture, obrazovanja, privrede, ekonomije, politike, zdravstva, ekologije i zabave. Na veliku žalost Ijubitelja sporta, sport kao rublika je izostalo iz programske šeme.

Čamce i brodice čuva JP „Komunalac"

Maj 2009.

Skupština opštine Novi Bečej, na sednici održanoj 05. maja 2009. godine, donela je odluku po kojoj JP „Komunalac" preuzima ingerenciju Marine na Tisi. Odluka u celosti ovako glasi:

,,Za držanje i korišćenje čamaca, pedalina i splavova na vodi, osim čamaca koje koriste organizacije koje održavaju i obeležavaju plovne puteve, taksa se plaća u godišnjem iznosu po komadu i to:

- Čamci i pedaline 3.000 dinara

- Jahte iznad 6 metara dužine i splavovi 6.000 dinara

Izložba fotografija Ivana Kovačeva

Juni 2009.

U organizaciji Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranjevčana, u Galeriji „Selo" Doma kulture opštine Novi Bečej, u sredu, 10. juna 2009. godine otvorena je izložba fotografija Novobečejca Ivana Kovačeva, pod nazivom „Novi Bečej kroz obiektiv".

Mnogobrojne posetioce pozdravila je, u svojstvu domaćina, direktor Doma kulture, Marijana Baračkov, da bi se potom prisutnima obratio Borivoj Ćurčić, član Upravnog odbora Zavičajnog kluba, evocirajući uspomene na detinjstvo i mladost koju su zajedno provodili kraj Tise.

Ovom izložbom, rekao je Ćurčić, Ivan Kovačev je ovekovečio pojedine Novobečejce, ne birajući ih po zvanju i funkciji, imenu ili prezimenu, već naprosto po liku koji pleni, kao i delove Novog Bečeja, za koji je vezan srcem, i kome se rado vraća.

Ivan Kovačev je rođen u Novom Bečeju, gde je pohađao osnovnu školu. Potom je završio gimnaziju u Zrenjaninu, a tehnološki fakultet u Banjaluci, nakon čega odlazi u SR Nemačku, gde zasniva porodicu, radi i živi i danas.

Fotografijom se bavi od 1973. godine, a već 1977. postiže veliki uspeh na konkursu umetničke fotografije „BLENDE 77" u Hamburgu, gde njegova fotografija „Cigančići", nastala u Novom Bečeju, osvaja zlatnu medalju.

Obišao je svet i posmatrajući ga kroz objektiv svog Nikona, beležio je svoje utiske. Najdraži su mu svakako oni iz rodnog kraja, što je želeo i da potvrdi, na ovakav način, prvom samostalnom izložbom svojih fotografija u Novom Bečeju (prvu samostalnu izložbu priredio je nedavno i u Hamburgu).

U Galeriji „Selo" izloženo je 30 njegovih radova, a izložbu je posvetio uspomeni na svog velikog prijatelja, takođe Novobečejca, Dragana Glumičića Ganeta, novinara i dopisnika Tanjuga iz Moskve, koji je preminuo pre 7 godina. Njegov portret iz 1977.godine zauzima centralno mesto u Galeriji.

Autor fotografija odlučio je da Zavičajnom klubu Novobečejaca i Vranjevčana, pokloni deset fotografija iz ove postavke u trajno vlasništvo.

Iz prošlosti našeg zavičaja

Juli 2009.

U Galeriji „Selo" Doma kulture opštine Novi Bečej, 3. jula 2009. godine, otvorena je izložba eksponata novobečejskih kolekcionara i pojedinaca, vezana za prošlost Novog Bečeja, pod nazivom ,,lz prošlosti našeg zavičaja".

Tako je Zavičajni klub Novobečejaca i Vranjevčana svojim sugrađanima i gostima u gradu kraj Tise, učinio još jedno veče nezaboravnim, jer izloženi predmeti, fotografije i dokumenta, nisu nikoga od prisutnih ostavili ravnodušnim.

Pozdravljajući mnogobrojnu publiku, Novobečejce, Vranjevčane i njihove goste, direktor Doma kulture Marijana Baračkov istakla je značaj ove izložbe, rečima da se ne može uspešno u budućnost ako se ne poznaje prošlost.

Izložbu je zvanično otvorio predsednik Zavičajnog kluba Branislav Vojnov, koji je govorio o značajnim projektima Zavičajnog kluba, među kojima je i ovaj koji nas vraća u prošlost zavičaja, koja je sudeći po eksponatima bila veoma bogata, a prisutne je na mađarskom jeziku pozdravio Janoš Koso, član Upravnog odbora Zavičajnog kluba.

Na zidovima galerije postavljene su fotografije znamenitih Novobečejaca, Josifa Marinkovića, Gige Jovanovića, Konstantina Vukova, ali i manje poznatih, no isto tako vrednih pomena, nastavnica Zlate Jovanović, Klare Komaromi, koja se udavila u nevremenu koje je zadesio malu lađicu na Tisi 1931. godine, porodice Lukseder, pa, ikona sv. Jovana koju je slikao Milorad Majin Krka, otac Dubravke Nešović.

Mladi kolekcionar Janoš Koso, zajedno sa svojim učiteljem Andre Karoljem, vredno je sakupljao eksponate od svojih sugrađana i na stolovima, zastrtim starinskim stoljnjacima, našli su se zanimljivi predmeti koji su predstavljali ukras domova, a mnogi su imali i upotrebnu vrednost kao što su stone lampe, boce za vino i pivo iz Rohoncijevog podruma, ručno kovani lokoti, berberski alat, nekadašnji „figaro" za kovrdžanje kose i slično.

Tu su se našli i lepi primerci starih gramofona iz kolekcije Mirka Saravolca, a prisutni su mogli da čuju i zvuke sa starih ploča. Izložene su stare citre, kao i deo duvačkih instrumenata vatrogasnog orkestra, delovi starinskog nameštaja, razboj iz 1905. godine, na kome bi se i danas može tkati, odeća, obuća i mađarska narodna nošnja.

Među eksponatima, počasno mesto, našla je fotokamera Konstantina Vukova koju je nasledio Geza Sakač, kao i pisaća mašina iz vremena Gige Jovanovića, kao i knjige sa štambiljima ovog novobečejskog štampara.

Putokazi u Novom Bečeju

Juli 2009.

JP Direkcija pobrinula se za postavljanje tabli sa putokazima koji upućuju putnike namernike kako da stignu do značajnih objekata u gradu i okolini. U skladu sa statutom opštine, na tablama je ispisan tekst na srpskom jeziku, na jeziku nacionalne manjine - mađarskom i na značajnijim međunarodnim jezicima - engleskom i nemačkom.

Godišnji susret zavičajaca

Avgust 2009.

Godišnji susret zavičajaca i Godišnja Skupština Zavičajnog Kluba održana je u nedelju, 30. avgusta u Domu kulture opštine Novi Bečej. Doček gostiju i druženje uz piće i kafu otpočeo je u deset i trajao je do 11 časova. Tada je predsednik Zavičajnog kluba Branislav Vojnov pozdravio prisutne i referisao o godišnjem radu udruženja, koji je protekao dinamično sa mnogo aktivnosti.

Nakon toga je, Borivoj Ćurčić, član upravnog odbora, upoznao zavičajce sa programom i predao reč Vasi Popoviću koji je održao jedno malo predavanje o Tisi i odbrani od poplava. Posle kraće diskusije i obilaska izložbe našeg cenjenog slikara Tivadara Košuta, prisutni su se uputili ka Vranjevu, u posetu Muzeju „Glavaševa kuća". Konvoj automobila je upotpunio i jedan turistički otvoreni minibus na električni pogon, pogodan za udobnu i atraktivnu vožnju.

Ispred Glavaševe kuće dobrodošlicu je posetiocima poželeo predsednik opštine Milivoj Vrebalov - Miša. Od otvaranja Muzeja verovatno nije bio ovako veliki broj posetilaca u jednom danu, kao sada. Puna kuća i dvorište znatiželjnih Novobečejaca i Vranjevčana uživalo je u lepoj postavci i interesantnim eksponatima. Ujedno im se pružila prilika da vide, za useljenje spremnu prostoriju Zavičajnog kluba, u kojoj će njihovi darovani predmeti biti izloženi i čuvani. Takođe su doznali da je od 17. avgusta muzej otvoren svakim danom, sem nedelje, od 8-15 i od 17-19 časova.

U dobrom raspoloženju zavičajci su krenuli ka kafić- restoranu pored Tise, gde ih je čekao zajednički ručak.

Tiska akademija akvarela

Avgust 2009.

Učesnici ovogodišnje kolonije Tiske akademije akvarela dali su dvadesetak novih radova koji su javnosti po prvi put predstavljeni 23. avgusta. Likovni kritičar Sava Stepanov je dao uvodnu reč, a onda je izložba i zvanično otvorena. Osim dela začetnika kolonije Đorđa Simića i Milorada Maravića, kao i pridruženog člana Tibora Nađa, prisutnima su svoja dela, ove godine, predstavili Milivoj Štulović, Viktor Škrabanj, Maja Verzoti i Eleonora Tol, ali i počasni gosti kolonije Vojin Tišma i Janoš Mesaroš.

Crkveni jubileji

200 - godišnjica crkve svete Klare Asiške i 25-godišnjica svešteničkog jubileja novobečejskog župnika Janoša Šotija

Sveti Stevan, prvi mađarski kralj, 1030. godine osnovao je 10 biskupija, a među njima je i Čanadska biskupija. U torontalskom velikom dekanatu je bila i bečejska crkva. Prema tajnoj arhivi Vatikana postoji pisani dokumenat da je sveštenik Peter Domonkoš imao obavezu da uplati desetinu od 28 groša i 1 banališa.

Turski osvajači su 1551. godine zauzeli crkvu Arač i njihova vladavina je trajala do 1686. godine, kada su Turci napustili Budim. Naši krajevi su počeli sa oslobađanjem od Turaka pobedom kod Sente, 1697. godine. Prema Karlovačkom miru porušili su bečejsku tvrđavu do temelja. Konačna pobeda Austrije nad Turcima usledila je 1716. godine kod Temišvara, kada je oslobođena Torontalska županija. 1723. godine bečki dvor je osnovao katoličku biskupiju u Temišvaru.

Prvo bogosluženje je bilo kod nas u privatnoj kući 1745. godine. Zvanični župni ured je formiran 1758. godine. Od tada su počeli voditi crkvena dokumenta.

Temelj sadašnje crkve je postavljen 1804. godine. Donator crkve je bila Klara Papapulizo, koja je bila pravoslavne vere. Sahranjena je u crkvi Svetog Nikole u Novom Bečeju. Izgradnja crkve je završena u jesen 1809. godine. Donatorka nije mogla da prisustvuje svečanosti, zbog upada Napoleona u Beč. Posvećenje crkve je bilo poslednje nedelje oktobra 1809. godine.

Prvi sveštenik je bio Ištvan Štaršitz, franjevac. Sadašnji župnik je 28. u redosledu. U 19. i 20. veku bilo je sledećih sveštenika po zvanju: Antal Maderlih, Šandor Rigo, Đerđ Gross, Laslo Šipoš, Emil Stojanovič i Kalman Kovač. Dekan Šandor Hajdu je jedini među živima. On služi u Boki. Od devojaka su postale redovnice Siromašne školske Sestre naše Gospe i to: Juliana Zedi, Katalin Faćol, Eržebet Đerki, Marija Farkaš, Katalin Kovač i Magdolna Lukač. Među živima je jedino Ana Hideg, koja radi kao učiteljica veronauke i crkveni muzičar u Bečeju.

U dugačkoj istoriji naše crkve vredno je istaći sledeće:

- U prvom svetskom ratu su odneli sva zvona u ratne svrhe, zatim su nabavljena druga,

- Farbanje fresaka crkve je uradio akademski umetnik Isidor Mole iz Ljubljane 1961. godine,

- Izvršena je elektrifikacija orgulja i zvona,

- 2006. godine izvršena je potpuna rekonstrukcija krova crkve i župnog ureda, sa zamenom svih crepova.

Janoš Šoti član Društva Isusovaca je u Novom Bečeju od 2002. godine. On je rodom iz Bačke, iz mesta Adorjana. Pored novobečejske župe on služi u Vranjevu i Banatskoj Topoli. 11. avgusta 2009. godine održana je izuzetna svečanost jer su istog dana proslavljena dva jubileja. Tim povodom su, msgr. dr Laslo Nemet, biskup iz Zrenjanina, kao i Laslo Lukač poglavar Društva Isusovaca mađarske provincije, održali misu i svečanu propoved, u prisustvu velikog broja sveštenika i vernika.

Sećanje na mađarsku revoluciju

Svečanost povodom obeležavanja mađarske revolucije iz XIX veka održana je 10. oktobra 2009. godine. Tog dana je obeležen završetak rekonstrukcije spomenika posvećenog palim borcima iz mađarske revolucije na novobečejskom groblju. Takođe je izvršeno posvećenje novog kipa grofa Leiningen Westrburg Karolja u porti katoličke crkve.

Prvi spomenik na groblju je bio postavljen marta 1904. godine. Od tada ovaj spomenik nije bio negovan, te je bilo neophodno da se očisti. Ovaj stručni i umetnički posao je uradila Karolina Biači, apsolventkinja na Akademiji primenjenih umetnosti, struka restaurator za kamen iz Budimpešte. Ona je rodom iz Nove Crnje. Karolina je pre svečanosti održala stručno predavanje o značaju svog rada.

Svečanost je nastavljena u katoličkoj crkvi Svete Klare Asiške. Svetu misu, u prisustvu novobečejskog župnika Janoša Šotija, člana Društva Isusovaca i redovničkog brata Novaka Vincea, služio je msgr. Laslo Hužvar, biskup u penziji.

Slavlju je prisustvovao i Andraš Besterci, reformatski duhovnik iz Mezetura. Oni su zajedno osvetili novi kip.

Grof Leiningen Westerburg Karolj je bio oženjen Alizom Šišanji unukom novobečejskog veleposednika. Leiningen je prešao na stranu mađarskih revolucionara, zbog čega je bio osuđen i obešen zajedno sa još 13 mučenika u Aradu, 06. oktobra 1849. godine. On je tada imao 30 godina, a supruga 22. Za sobom je ostavio sina od jedne i ćerku od četiri godine.

Grof Leiningen, koji nije znao mađarski jezik, bio je, zbog vojničkih vrlina, izuzetno cenjen među vojnicima. Stekao je pukovničko zvanje u Košutovoj revoluciji. Ponudili su mu da zatraži pomilovanje preko engleske kraljice Viktorije, pošto su bili u dalekom rodbinskom srodstvu, ali je to odbio sa obrazloženjem, da je već jednom pregazio vojničku zakletvu.

Novopostavljeni spomenik je dar bratskog grada Mezetura, te su predsednik opštine Novi Bečej Milivoj Vrebalov - Miša i gradonačelnik Mezetura dr Deneš Drašković zajedno otkrili spomenik. Pored naziva ova dva grada na spomeniku piše da su njegovo postavljanje pomogli Umetnička Fondacija i društvo Benko Đula iz Mezetura, kao i MKD Jokai Mor iz Novog Bečeja, a spomenik je delo umetnika Đerfi Šandora iz Karcaga, Mađarska.

Stogodišnjica fudbala u Novom Bečeju

Avgust 2009.

Na stadionu kraj Tise u Novom Bečeju, 1. avgusta, obeležen je veliki jubilej, jedan vek od kada je odigrana prva fudbalska utakmica u Novom Bečeju.

Pre početka proslave, aktere utakmice, kombinovanog sastava aktivnih fudbalera i veterana FK Jedinstvo, pozdravili su Saša Šućurović, predsednik kluba i Arsen Tošić, sportski direktor, dok je o stogodišnjici novobečejskog fudbala govorio Stevan Davidović.

Prva utakmica, o kojoj postoji pisani trag, odigrana je u Novom Bečeju 1. avgusta 1909. godine, između fudbalskih ekipa novobečejskih i zrenjaninskih đaka.

Opasuljivanje Novog Bečeja

Avgust 2009.

Tradicionalno takmičenje u spremanju belog čorbastog pasulja s mesom „Opasuljivanje Novog Bečeja“, u organizaciji Amaterskog pozorišta Novi Bečej održano je 8. avgusta, na platou Tiskog keja.

Na ovogodišnjem takmičenju učestvovalo je 20 kulinara, a prvo mesto osvojio je Boško Jankov. Drugo mesto je pripalo vrsnom kulinaru Šandoru Ivanu, prošlogodišnjem pobedniku, a treće Zoltanu Sabou koji je takođe bio uspešan prethodnih godina.

Velikogospojinski dani

Avgust 2009.

„Stara stvar u Novom Bečeju, slava je za Gospojinu“, stihovi Đorđa Balaševića trebalo bi da dožive malu promenu jer se u Novom Bečeju svake godine krajem avgusta dešavaju nove pozitivne stvari vezane za „Velikogospojinske dane“. Reč ,,stara“ trebalo bi da zameni ,,sjajna“, jer poslednje četiri godine organizatori priređuju sve bogatiji i raznovrsniji program, u Novi Bečej krajem avgusta dolazi sve više zvezda iz Srbije i sa prostora bivše Jugoslavije. U varošicu kraj Tise dolazi i sve više posetilaca, onih ,,običnih“, ali i Ijudi iz javnog života Srbije.

Ove godine mnogobrojne posetioce „Velikogospojinskih dana“ zabavljali su Haris Džinović, YU grupa, Kiki Lesendrić, Neno Belan, Vlado Georgiev, „Dan 6.“, „Sveti gral“, održana je Smotra paradnih zaprega, Etno bazar, revija borilačkih veština, defile motociklista.

Izložba slika Tivadara Košuta

Izložba slika novobečejskog slikara Tivadara Košuta, koji živi i radi u susednoj Mađarskoj, otvorena je u okviru manifestacije „Velikogospojinski dani“, u Galeriji ,,Selo“ Doma kulture opštine Novi Bečej.

U prisustvu stotinak gostiju i Ijubitelja likovne umetnosti, predsednik Skupštine opštine Novi Bečej, Matija Kovač, svečano je otvorio izložbu, a o slikaru i njegovom delu govorila je istoričarka umetnosti Ana Davidović.

Tivadar Košut, ,,bez čvrste koncepcije i jasnog opredeljenja, entuzijasta, zanesenjak i likovni animator“, kako ga mnogi opisuju, napustio je rodni Novi Bečej 1992. godine, kada se sa porodicom preselio u Mađarsku, gde i danas živi i radi. Vezu sa zavičajem nikada nije prekidao, uvek mu se sa mnogo topline i ponosa vraćao, svestan da se iz njega otisnuo u svet evropske i svetske umetnosti.

Ponovo pobedio bački petopreg

Manifestacija je počela u četvrtak (27. avgust) Smotrom paradnih zaprega u organizaciji Konjičkog kluba „Vranjevo". Pred oko 3.000 gledalaca prodefilovala je 81 zaprega u četiri konkurencije - jednoprezi, dvoprezi, četvoroprezi i petoprezi.

Najzanimljivija je svakako bila parada petoprega, zaprega koje su kroz istoriju samo Novobečejci imali dozvolu da prežu.

Najbolji petopreg (od ukupno 12) upregao je Vojislav Gaković iz Kucure, koji je pored slave dobio i ček na 50.000 dinara. Drugo mesto zauzeo je petopreg Stevana Dražete iz Banovaca (nagrada od 20.000 dinara), a treće konji Milenka Radakovića iz Surčina (10.000 dinara).

U pauzi Smotre paradnih konja, na bini na Tiskom keju nastupili su mališani Predškolske ustanove „Pava Sudarski“ sa predstavom „Banatska svadba“.