logoban

Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom sadržaju sajta, bolje rezultate pretrage, mogućnost komentarisanja članaka, kvalitetnije fotografije i druge pogodnosti. Kako da se registrujem?
 

Tragom jednog pisma

U susret 105- toj godišnjici rođenja Bogdana Čiplića

Krajem ove godine, tačnije 2. novembra 2015. godine, navršava se tačno, 105 godina od rođenja, jednog od najznačajnijih Novobečejaca, Bogdana Čiplića (1910-1989), koji pripada krugu najplodnijih vojvođanskih književnika i publiciste. Objavio je više od 50 knjiga, brojne publicističke tekstove i pozorišne kritike. Bio je profesor u Novom Sadu, Kikindi, Temišvaru, direktor Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, novinar i urednik „Slobodne Vojvodine", preteče današnjeg novosadskog „Dnevnika".

Bogdan Čiplić

Dugi niz godina u OŠ „Miloje Čiplić" u Novom Bečeju, koja nosi ime njegovog rođenog brata, bila je „Spomen soba porodice Čiplić", sa originalnim nameštajem, mnogobrojnim fotografijama i dokumentima. Nažalost, ova soba danas ne postoji, a deo nameštaja se nalazi u pomenutoj školi i Muzeju „Glavaševa kuća”.

U Čiplićevim mnogobrojnim knjigama spominju se nostalgično, Vranjevo, Novi Bečej, Tisa, Gradište, Arača, a vranjevačke sokake i paore niko nije opevao toplije, iskrenije i jednostavnoje od Bogdana Čiplića.

Nјegove drame igrane su na mnogim scenama širom tadašnje Jugoslavije, a „Traktat o sluškinjama" i na pozornici Radničkog doma, danas Doma kulture opštine Novi Bečej.

Novobečejci su, 1975. godine, pomogli da se objavi knjiga pesama Bogdana Čiplića „Zmajevi od Turskog Bečeja" (Opštinska zajednica kulture, 1975, Štamparija “1.maj" Novi Bečej) i 2003. godine, kada je novosadska Izdavačka kuća „Prometej" objavila knjigu „Antologija Čiplić", koju je priredio Draško Ređep.

Nisam imao nameru da pišem o stvaralaštvu Bogdana Čiplića, nego da čitaoca podsetim na ovog znamenitog i značajnog Novobečejca kojeg smo, nije to prvi put, lagano počeli, neopravdano, da zaboravlјamo.

Ovom prilikom, tragom jednog pisma Bogdana Čiplića, koje je, iz Beograda, 7. februara 1951. godine, uputio znamenitom književniku iz Zrenjanina Todoru Manojloviću (1883-1968), želeo sam da se vidi u kojim se književnim krugovima tadašnje Jugoslavije Bogdan Čiplić kretao i ukažem na to koliko je bio cenjen i uticajan.

Evo sadržaja pisma, čiji se original čuva u zrenjaninskom Istorijskom arhivu (Fond 34, arhivski broj 831/IX).

Dragi čika Tošo!

Najpre da vam čestitam na studiji o Dobrinoviću. Vrlo, vrlo impresionira bogatstvom i dubinom studije i stilom.

Ja sam večeras posle sastanka plenuma Udruženja NR Srbije razgovarao sa I. Andrićem. Isporučio sam mu Vaš pozdrav. On se iskreno obradovao i zahvalio, a zatim je zabrinuto pitao u kakvim prilikama Vi živite. Ja sam mu ih diskretno, ali istinito ocrtao. Nadam se da sam uspeo da ga ubedim u pravo stanje, a da ne vređam Vaše dostojanstvo. Vi me niste na to ovlastili, ali sam bio u situaciji da sam - po pitanju Andrićevom - morao to objasniti. On je odmah potegao pitanje Vašeg članstva u Udruženju i rekao da je o tome bilo reči, ali da bi trebalo videti u kakvoj je to sada fazi. Ja sam mu objasnio koliko ja znam o toj stvari. On mi je rekao da smatra da se Vi niste ogrešili - da bi to bila kakva smetnja.

Pre sastanka, ovo isto veče, razgovarao sam sa Desankom Maksimović. Izručio sam joj Vaš pozdrav i rekao ono što smo se dogovorili. Ona je sve veoma lepo primila i obećala da će se zauzeti u svom delokrugu. Obradovala se pozdravu i poruci. Bila je, naravno i raznežena i ožalošćena...

... Ja sam, inače, zdrav. Prvu knjigu romana (biće dve) završio sam (po drugi put). Sada je redigujem, pa se nadam da ću za mesec dana (pošto mora da se prekucava) moći da je predam izdavaču t.j. da je ponudim. A sudbina izdavanja na svet, to je, naravno u dubiozi. Kao i obično i uvek.

Vrlo ću se radovati ako me se još budete setili, a za svaku uslugu stalno Vam stojim na raspoloženju, kao dosad

Mnogo pozdrava Bogdan.

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com