Početkom 2011. godine zavičajci su otpočeli sa sređivanjem podruma u Glavaševoj kući. Posle izbacivanja raznog loma i krša usledilo je ravnanje poda. Poslovi su dobro napredovali, a sredinom novembra završeno je postavljenje flaster cigli. Grede, na čemu de se „buduća” burad smestiti, nabaviljene su u toku leta, ali nisu bile obrađene dok se ne pronađe burad za vino, kako bi se po meri mogle obraditi.
Jednog novembarskog dana, u posetu Muzeju Glavaševa kuća došla je Monika Monja Jovanov /Mesaroš/. Posle razgledanja eksponata upoznata je i sa tekućim radovima u podrumu. Kada je doznala da nedostaje burad za vino, odmah se ponudila da reši ovaj problem.
Posle dva dana sve je dogovoreno i zavičajci su mogli da prenesu poklonjenu burad. Deda Mihalj Mesaroš, od koga je Monja nasledila burad, pored svoje kolarske radionice, imao je vinograd sa bačke strane Tise /preko puta Manastira/ i na Bisernom ostrvu.
Da je deda Mihalj bio uzoran vinogradar vidi se i po buradima koja su i sada, posle trideset godina, u vrlo dobrom stanju.
Poklonjena burad od 60, 2x100, 2x500 i 600 litara smeštena su u sređeni podrum, a stara impozantna presa za grožđe u ajnfort kapiji, ispod merdevina za tavan.
