Kao normalna pojava - mamuti u našem ataru

Prvi nalaz iz 1947. godine mamutove glave sa kljovama i još nekih delova skeleta nađenog na obali Tise, pripada životinji čije izumiranje pada krajem paleolita i nastankom neolita. Dužina kljova 231 cm, a obim u osnovi 57 cm.

Interesantan je svakako podatak o tačnom mestu gde je mamut pronađen i kako: Nizvodno, na levoj obali Tise, levo od nekadašnjeg prelaza Berečke skele u plitkoj bistroj vodi što je obično bilo u jesen, ribar Rečo Janoš stariji, privlačeći čamac obali udario je u neki predmet veslom na dubini od 20 cm. Sa više udaraca ustanovio je da se tu nalazi nešto neobično, ispričao je to nekima u opštini, a slučajno je sve to čuo i Duško Aćimović, tehničar Vodne zajednice u čijoj je to nadležnosti. Kao nadležan zamolio je Rečoa da ga odvede na to mesto i naravno javio je arheolozima muzeja, koji su odmah došli, izvadili ostatke i preneli ih u Prirodnjački muzej u Novom Sadu na Petrovaradinu.

Drugi nalaz je iz 1959 -1960. godine kada je pronađen zadnji, deblji deo kljove, na nalazištu preko pruge, u rudini Garajevac. Tu se nalazi rudnik gline za opekarske proizvode IGM „Polet", glina se kopala stepenasto u tri sloja ručno asovima, kopači su imali naziv „banjaši" pošto se rudnik zvao „banja".

1959. godine nabavljen je bager koji je skidao sloj po sloj u debljini od 3-4 cm. Bager vedričar je glinu skidao ravno tako da je bagerista negde maja-juna 1960. godine mogao videti u toj ravni, stručno rečeno sočivo, kao neka rupa i to javio svom rukovodiocu. O ovom su odmah obavešteni arheolozi iz Muzeja u Zrenjaninu. Posle zbrinjavanja dela kljove preneli su je u Muzej u Zrenjanin, gde se ona i danas nalazi. Ovaj nalaz je na dubini od 6 do 6,5 metara od površine. Ranije su na dubini od oko 2,4 metara nailazili na grobovi gde su ljudi bili sahranjeni u sedećem položaju. Pored skeleta su nalažene i male keramičke posude zemljane boje, verovatno stavljene prilikom sahrane.

Povezani članci

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam