Povodom godišnjice otvaranja Zavičajnog muzeja „Glavaševa kuća" i useljenja Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranjevčana u dvorišne prostorije muzeja, koje su zavičajci osposobili dobrovoljnim radom, Zavičajni klub Novobečejaca i Vranjevčana je upriličio prigodnu svečanost na kojoj su zvanice bili zaslužni Novobečejci koji su, darujući vredne predmete, dokumenta i fotografije vezane za prošlost ove varoši, obogatili zavičajnu zbirku.

Predsednik Zavičajnog kluba Branislav Vojnov uputio je svima reči zahvalnosti i uručio Zahvalnice darodavcima: Rozaliji Lerik koja je poklonila vredan nameštaj, porcelan i umetničke slike, Arpadu Jageru koji je Zavičajnom klubu poverio na čuvanje kompletno opremljenu berbernicu svog oca i druge vredne stvari, Živojinu Dujinu, za poklonjene predmete vezane za zemljoradnju, Mirku Saravolcu, Bogomiru Momirovu, Balint Palu, Feješ Mihalju, Savi Glavaškom, Alaćan Zoltanu, Miloradu Josimoviću, Ivanu Kovačevu, Mičik Beli, Katona Evgeniju, Radio Novom Bečeju, Gerontološkom centru, JP „Komunalac" i Mesnoj zajednici Novi Bečej.

Za dosadašnju uspešnu saradnju predsedniku opštine Milivoju Vrebalovu uručena je fotografija centra nekadašnje opštine Vranjevo, a gosti Zavičajnog kluba su ovu svečanost iskoristili da domaćinu uruče poklone i tako obogate, sada već vrednu i zanimljivu, zavičajnu zbirku koja je postala deo Muzeja Glavaševa kuća.

Unuci Jagera Arpada su priložili štap za šetnju iz 18. veka i malu vojničku čuturicu, Bela Mičik je poklonio kompletne planove za izgradnju bedema sa kraja XIX veka, Stevan Davidović stare plakate, dok je Milena Kurbanjev, supruga pokojnog Tomislava Kurbanjeva, poznatog novobečejskog književnika, poklonila poslednju knjigu stihova svog supruga i pravo da Zavičajni klub bude izdavač do sada neobjavljene zbirke pripovedaka „Izdanci žirove šume".

Godina 2010. je donela dosta novina i promena u Zavičajnom klubu i muzeju. Sve više je ljudi koji daruju muzeju razne eksponate uvereni da će te dragocene stvari naći pravo mesto kao postavka i na taj način biti oteti od zaborava. Pokazalo se da je mnogo lep osećaj kada darodavac poseti muzej i zatekne restauriran eksponat koji je poklonio. Mnogo puta ga ni ne prepozna odmah, a onda je oduševljenje još veće. To je jedna od funkcija zavičajaca u Glavaševoj kući.

Od eksponata, u 2010. godini, dobijeno je mnogo vrednih knjiga vezanih za Novi Bečej i njegovu istoriju. Plakati, račun-memorandumi čuvenog privatnika Zarića i Gliše Zelembabe za vreme okupacije, pa čak i stariji, palica za šetnju i samoodbranu koja sadrži u sebi bodež, iz 18.veka, oko 200 raznih LP ploča, magnetofona, radio aparata pre i posleratnih, upijači za mastilo iz štamparije Gige Jovanovića kao i njegova tabla sa nazivom knjižare i štamparije, planovi-nacrti nekadašnjeg keja sa kraja 19. veka, novobečejske fotografije, dopisnice, kuhinjski predmeti, svete slike, poljoprivredne alate, razboj, burad, kace, merice iz vranjevačke olajnice-uljare iz 19. veka, razni krunjači, krupači, stara klupa za kong, bogate ručne izrade, kompletni bačvarsko-pinterski alat za celu radionicu, predratne mesingane slavine, pumpe za točenje piva i još mnogo toga....

Što se većih radova tiče, sređena je kompletna bačvarska radionica i popločan pod starim šestougaonim opekama, što dočarava identičnost, daje pravi „miris" toj radionici. Arhiva je sređena, police spremljene za dokumentaciju i sitnije predmete. U dvorištu je posađeno 150 ruža i postavljene razne saksije. Podrum ispražnjen, čeka na izolaciju i kompletnu promenu izgleda, što bi značilo da će Glavašev vinski podrum ponovo otvoriti vrata gostima.

Sve ovo je urađeno sa zadovoljstvom i nadom da će se poslovima u Muzeju priključiti i priteći u pomoć još mnogo Novobečejaca i Vranjevčana koji žele da brinu i čuvaju istoriju ove varoši.

Opština Novi Bečej, u saradnji sa Zavičajnim klubom Novobečejaca i Vranjevčana, prvi put se uključila 15.05.2010. godine u manifestaciju „Noć muzeja". Glavaševa kuća je spremno dočekala posetioce za tu noć.

Program je otpočeo hor OŠ „Josif Marinković", da bi posle govora dobrodošlice profesora dr Aleksandra Kasaša, nastupio folklorni ansambl „Bećarac". Pored stalne postavke, za posetioce je upriličena izložba starih fotografija panonskih kuća, od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Zrenjanina, kao i stare novobečejske razglednice kolekcionara Andre Karolja. U pauzi između književne večeri i predstave Amaterskog pozorišta Novi Bečej, u dangubniku je muzicirao Bela Farkaš sa svojim klavijaturistom. Ni prohladna kišna noć nije mogla da umanji doživljaj Novobečejcima i Vranjevčanima koji su se razišli tek posle ponoći.

Maja meseca 2010. godine Osnovna škola “Miloje Čiplić” je svečano proslavila veliki jubilej škole, sto godina od postojanja zgrade, koja od izgradnje i osvećenja, 8. decembra 1910. godine, nije imala druge namene do obrazovno-vaspitne i kao takva egzistira do danas.

U godini jubileja škola je imala 617 učenika, od toga 415 učenika u odeljenjima na srpskom jeziku i 202 učenika na mađarskom jeziku. U odeljenjima dece sa teškoćama u razvoju bilo je 17 učenika.

U školi je 2010. godine bilo zaposleno 86 radnika i to: 1 direktor, 4 stručna saradnika , 64 nastavnika, 3 radnika za administrativno finansijske poslove i 14 radnika za tehničke poslove i održavanje higijene. Nizom aktivnosti koje su trajale punih pet dana od 24. do 28.maja obeležen je stoti rođendan škole.

Evo kako su ti dani programski bili određeni:

Ponedeljak 24. maj

• Svečana priredba učenika škole u Domu Kulture i dodela nagrada uspešnim učenicima
• Druženje u hotelu „Tiski cvet"

Utorak 25. maj

• Poligon nižih razreda. Sportsko takmičenje mešovitih ekipa roditelja i dece koje su pripremili učitelji i nastavnik fizičke kulture Ljiljana Garčev
• Ritmička tačka učenika viših odeljenja, nastupaju učenice 7-3 , odeljenskog starešine Margit Kiš.
• Projekcija filma „Simpsonovi", gde su glavni likovi učenici škole, pripremila nastavnica Ema Lenkeš

Sreda 26. maj

• Međugradski turnir u malom fudbalu pripremili nastavnici Oto Seke i Dejan Kapriš,
• Puštanje 100 plavih balona u nebo od strane direktorke Zorice Garčev i najuspešnijih sportista sa takmičenja
• Mađarski etno dan, pripremili učenici 8-1 i 8-2 sa učiteljicom Agneš Želi
• Koncert Muzičkog studija „Panta rei" pod umetničkim vodstvom Zoltana Čanjija

Četvrtak 27. maj

• Romski etno dan pripremila bibliotekarka Marica Stojšin
• Srpski etno dan spremili učenici 8-3 i 8-4 sa nastavnicom Dubravkom Drenovac
• Proglašenje pobednika na foto-konkursu sa temom „100" Petak 28. maj
• Koncert orkestra, malog i velikog hora Osnovne škole „Miloje Ciplić" pod rukovodstvom Sofije Gurjanov Jegdić
• Vatromet
• Drugarsko veče u prostorijama trpezarije škole

Mikloš Ružička, profesor u penziji, koji živi u Zrenjaninu, poklonio je Zavičajnom klubu Novobečejaca i Vranjevčana, početkom juna 2010. godine, kompletnu bačvarsku radionicu svog oca Mikloša Ružičke.

Veliki deo alata potiče sa kraja XIX i početka XX veka o čemu svedoče ugravirani inicijali i godine.

Mikloš Ružička - stariji rođen je 1905. godine u Melencima. Bačvarski zanat je izučio kod svog oca koji je pak zanat naučio od svog oca. Neko vreme je radio kod oca, da bi se posle ženidbe nastanio u Novom Bečeju. Ovde preuzima dobro opremljenu bačvarsku radionicu Petera Latinoviča, koja se nalazila preko puta luteranske crkve na glavnoj ulici.

Posle kraćeg vremena, 1934. godine, polaže majstorski ispit za bačvara u Velikom Bečkereku i definitivno otvara svoju samostalnu bačvarsku radionicu. Nakon nakoliko godina uspeva da sazida porodičnu kuću u ulici Petra Drapšina broj 34, gde nastavlja svoj zanat sve do penzionisanja.

Nažalost, iza sebe nije ostavio mladog bačvara koji bi nastavio taj zanat, ali možda u današnje vreme taj zanat više nije ni potreban.

U svakom slučaju, zahvaljujući darodavcu Miklošu Ružički - mlađem, zavičajci su sredili alat i izložili ga u jednoj od pomoćnih prostorija Glavaševe kuće, kao svedočanstvo o jednom starom izumirućem zanatu.

Zahvaljujući opštini Novi Bečej, 24. jula, u Novom Bečeju, treći put je održan oficijalni susret starovremenskih vozila oldtimera.

Skup vozila se odvijao u samom centru, između osnovne i srednje škole. Glavni organizatori, meštani, Kiš Andraš-Bandi i Koso Janoš su dočekali goste - veterane iz raznih klubova: Subotice, Novog Sada, Sombora, Zrenjanina kao i druge pojedince iz Starog Bečeja, Bačkog Gradišta, Stajićeva itd. Kiš Andraš, kao najveći entuzijasta i majstor svog hobija u okolini, i ovoga puta isterao je, sa sinom, 5 NSU motocikala, i jedinstveni švapski tricikl Messeršchmita iz 1956. godine sa kojim je kao unikatom u Srbiji i Mađarskoj osvojio 2010. godine Ginisov rekord u Pečuju.

Koso Janoš je uz pomoć vernih drugova isterao nekadašnjeg pandurskog Tomos Pucha (1958), T-14, i francuskog Solexa, a majstor Mila Vendelin, čuveni motorista, među prvima u Novom Bečeju, svoj beli Velo Solex. Sa idealno očuvanom petnajom (T-15) priključio se, takođe aktivan član, Mirko Saravolac.

Još oko dvadesetak motocikala, marke BMW, NSU, Panonija, Tomos, i tridesetak automobila Opel, NSU, Citroen, Wolkswagen, BMW, Audi, Fiat, Ford, lepo su se uklapali međusobno i ukrašavali stare zgrade svojih generacija. Druženje i izložba je trajala od 10h prepodne do 13 časova, kada je počeo defile kroz grad, propraćen prisustvom mnogobrojnih gledalaca, usput. Vozila od pola veka i do trofrtalja dobro su se pokazala na bečejskim i vranjevačkim putevima, ponosno svirajući i mrmljajući svoju večnost. Prvo stajalište je bilo na glavnom sokaku Vranjeva kod Muzeja, rodne kuće dr Vladimira Glavaša, gde je goste dočekao profesor istorije, dr Aleksandar Kasaš. Bogata priča i divan enterijer je oduševio učesnike.

Nakon toga, u 14 časova, sledi put do šušanjskog Omladinskog doma Ina ručak, gde su podeljene nagrade zaslužnim šoferima.

Pod pokroviteljastvom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Sekretarijata za turizam, NIS Srbijagas-a, DDOR-a Novi Sad, Razvojne banke Vojvodine, uz podršku vlade AP Vojvodine i Televizije Vojvodine, kao medijskog sponzora, u Novom Bečeju su održani tradicionalni, 17. Velikogospojinski dani, kulturno-turistička manifestacija koja je tokom proteklih pet godina zavredela mnoga priznanja i učinila da Novi Bečej bude prepoznatljiv na turističkoj mapi ne samo u Srbiji, nego i šire.

Program Velikogospojinskih dana otpočeo je 22. avgusta 2010. godine u Domu kulture opštine Novi Bečej, izložbom 15. saziva Tiske akademije akvarela, koja je imala međunarodni karakter jer su na koloniji učestvovali pored osnivača Zdravka Mandića, Đorđa Simića i Milorada Maravića, pridruženih članova Vlastimira Nikolića i Tibora Nađa i gosti Aleksandar Bogdanović, Dimitrije Kolarević, Branislav Stojančev Paša, kao i slikari iz inostranstva Viktor Zubko iz Ukrajine, Peter Eleven iz Nemačke i Zoltan Grof iz Mađarske.

U okviru Velikogospojinskih dana, 25.avgusta je, u Domu kulture, u Galeriji „Selo", otvorena izložba slika akademskog slikara Aleksandra Lukovica Lukijana.

Zvanični program Velikogospojinskih dana otpočeo je 26. avgusta na obali Tise gde je održano takmičenje u spremanju riblje čorbe „Velikogospojinski kotlić" i istovremeno, takmičenje tamburaških orkestara. Najbolju riblju čorbu, od 150 učesnika, priredio je Novobečejac Predrag Jakšić, a titulu najbolje tamburaške bande poneli su, takođe, Novobečejci „Tamburaši sa čarde".

Po tradiciji, dan uoči Velike gospojine, rezervisan je za smotru paradnih zaprega, koju, već sedamnaest godina, organizuje KK „Vranjevo". Nakon defilea ulicama grada, na samoj obali Tise održano je takmičenje jednoprega, dvoprega, troprega, četvoroprega i petoprega. Među pobednicima su se našli Novobečejci Nebojša Ostojić (jednopreg), Dragan Mišić (četvoropreg) i Slobodan Adamov koji je vozio pobednički petopreg, a nagradu je dobio i najmlađi učesnik Radovan Adamov sa dvopregom.

Nakon litije, koja je pošla iz pravoslavne crkve ulicama grada, Tiskim kejom do manastira, održano je velikogospojinsko bdenije.

Manifestacija Velikogospojinski dani svečano je otvorena, posle dobrodošlice koju je prisutnima uputio predsednik opštine Milivoj Vrebalov, besedom Gorana Petkovića, državnog sekretara za turizam u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, da bi potom usledili koncerti Ane Bebić i Željka Samardžića.

Na sam dan praznika otvoren je Etno bazar koji je okupio preko šezdeset zanatlija i umetnika iz raznih krajeva Srbije koji su ponudili svoje rukotvorine u vidu odevnih predmeta, suvenira, nakita, pića.

U isto vreme dvorište Narodne biblioteke bilo je otvoreno za mališane svih uzrasta, gde su ih u „Avliji zabavliji" zabavljali glumci pozorišne trupe „Spot" iz Novog Sada.

Na bini kraj Tise, u večernjim satima, otpočeo je muzički program: Delča, Eva Braun, Vlada Divljan, Bajaga i instruktori. Mnogobrojnim posetiocima ni kiša nije smetala da istinski uživaju.

Pod pokroviteljstvom opštine Novi Bečej i Mesne zajednice Novi Bečej, a u organizaciji KBS „Jedinstvo" Novi Bečej, 29. avgusta je održana i revija borilačkih sportova, na kojoj su pored domaćih takmičara učestvovali i takmičari iz Crne Gore.

U večernjem terminu nastupili su gosti iz Republike Mađarske, muzička grupa „Republic", nakon čega je usledio najposećeniji događaj ovogodišnjih Velikogospojinskih dana, koncert popularne sarajevske grupe Hari Mata Hari, koja je održala nezaboravan koncert, posle koga je, tačno u ponoć, otpočeo veličanstveni vatromet, kao završnica Velikogospojinskih dana.

Koliko su ovogodišnji Velikogospojinski dani bili uspešni, pored podatka da ih je posetilo 130 hiljada ljudi, govori i nagrada Turističke organizacije Srbije „Turistički cvet", koji je dodeljen novobečejskoj manifestaciji, na Svetski dan turizma, 27. septembra ove godine.

Zavičajni klub Novobečejaca i Vranjevčana je, po tradiciji dugoj četvrt veka, i ove godine, u okviru Velikogospojinskih dana, 28. avgusta 2010. godine, upriličio godišnji susret svojih članova.

Kako je, početkom ove godine, Zavičajni klub našao svoje utočište u Muzeju „Glavaševa kuća", odlučeno je da se ovogodišnji susret održi baš u dvorištu Muzeja, kako bi svi članovi videli staje do sada urađeno, prikupljeno i sređeno, koliko to prilike i finansije, jednog malog udruženja građana, dozvoljavaju.

Na poziv ovdašnjih članova Zavičajnog kluba odazvalo se stotinak zavičajaca, koji su se u lepom ambijentu Glavaševe kuće najpre družili, a potom prisustvovali godišnjoj skupštini.

Godišnju skupštinu otvorio je predsednik Branislav Vojnov koji je pozdravio sve prisutne i najavio dnevni red koji je podrazumevao da se članovi Zavičajnog kluba upoznaju sa dosadašnjim aktivnostima i sa onim što predstoji do narednog susretanja. Ovom prilikom istaknuti su značajni darodavci, koji su darujući stare predmete ili dokumenta obogatili zavičajnu zbirku i postavku Muzeja, uručene su zahvalnice Novobečejcima i Vranjevčanima koji nisu bili prisutni na svečanosti povodom useljenja u nove prostorije kluba. Goste je pozdravio i član upravnog odbora i jedan od osnivača, Borivoj Ćurčić, a o tekućim radovima u Muzeju govorio je Janoš Koso, trenutno u ulozi domara Glavaševe kuće. Članovi skupštine Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranjevčana izabrali su nove članove Upravnog odbora, Natašu Vidaković i Mirka Saravolca, umesto dosadašnjih Slavice Kovačev i Saše Vidakovića, koji su sprečeni da obavljaju zadatke koji predstoje.

I ove godine Zavičajni klub je izdao Letopis za 2009. godinu, koji sadrži sva značajna događanja u ovoj varoši, ali i tekstove iz prošlosti našeg zavičaja: Nove, nepoznate detalje iz života dr Sentklarai Eugena i Razvoj veterinarske medicine od 18. veka do danas u Vojvodini i njen razvoj u Novom Bečeju i Vranjevu.

O veterinarstvu u Novom Bečeju i Vranjevu, govorili su, ovom prilikom, dr Teodor Dujin, dugogodišnji direktor Veterinarskog naučnog instituta u Novom Sadu, nekada veterinar u Novom Bečeju kao i dr vet. spec. Vojislav Blažin, vlasnik ovdašnje veterinarske ambulante.

Druženje članova Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranjevčana nastavljeno je u restoranu Kum, nekadašnjem omiljenom sastajalištu mladih, na igrankama kod Jelke Pecarske.

U organizaciji Zavičajnog kluba Novobečejaca i Vranjevčana, u petak, 03.09.2010. godine, postavljena je spomen tabla pored ruševina Grada na Tisi. »Na ovom mestu od 15. do 19. septembra 1551. godine vodila se žestoka bitka između hrišćanske i Turske vojske«, stoji natpis na srpskom, nemačkom i mađarskom pismu.

Pored mnogobrojnih zavičajaca svečanosti su prisustvovali predsednik Nemačke nacionalne zajednice Vojvodine Rudolf Vajs, novobečejski katolički i miloševački pravoslavni sveštenik, predsednik i sekretar Skupštine opštine Novi Bečej, predstavnici katedre za istoriju Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, dr Peter Rokai i dr Aleksandar Kasaš, sa svojim asistentima, Ivan Glavaški, Radovan Vlahović, kao i Kristijan Nađ idejni nosilac ovog događaja.

Branislav Vojnov je u ime Zavičajnog kluba, pozdravljajući prisutne, istakao da će zavičajci i ubuduće podržavati sve pozitivne ideje i akcije u vezi našeg mesta kao što je podržao i ovu ideju Kristijana Nađa.

Radovan Vlahović je prisutne podsetio na književno stvaralaštvo Kristijana Nađa i njegov značaj za naš zavičaj. Profesor Kasaš je održao kratko predavanje o Gradu na Tisi i važnosti te bitke koja se odigrala 1551. godine na ovom mestu, među zidinama grada i izvan njih.

Po otkrivanju spomen table domaćini su pozvali uvažene goste da posete Muzej Glavaševu kuću, gde su ih upoznali sa eksponatima iz prošlosti Novog Bečeja i Vranjeva, za šta su istoričari pokazali veliko interesovanje. Po završetku druženja zavičajci su podelili gostima Letopis za 2009. godinu.

Upravni odbor Zavičajnog kluba je na prigodan način obeležio 100. godišnjicu rođenja književnika Bogdana Čiplića, koji se rodio u Novom Bečeju 2. novembra 1910. godine.

Bogdan Čiplić je prvu svoju pesničku knjigu objavio u Novom Bečeju 1930. godine, pod naslovom „Poljana". Tokom svog života objavio je oko pedesetak knjiga, uglavnom pesama ali i romana i drama. Bio je profesor u Temišvaru, Kikindi i Novom Sadu, dramaturg i direktor Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sad.

Na sastanku zavičajaca je pročitan tekst Rapsod Vojvodine stare R. Lotina, objavljen 02.11.2010. godine u listu Dnevnik povodom stogodišnjice rođenja Bogdana Čiplića. Prilog za biografiju Bogdana Čiplića napisao je Lazar Mečkić 1991. godine.

Opšta karakteristika za 2010. godinu je izrazito mnogo padavina. Grožđe je istrulilo, a pšenica je na nekim mestima u ataru ostala nepožnjevena. Ostalo je i dosta neobranog kukuruza na nižim delovima atara.

U januaru je bilo malo snega. Hladno je bilo u III dekadi. Februar je bio sa dosta snega, treći sneg je pao 11.03.2010. godine. Prve dve dekade u martu, nije moglo da se radi u polju. Prolećni radovi su kasnili. Maj mesec kišovit, juni takođe. Voda je ušla u Ljutovo drugi put na 496 cm. Libe su branjene do 657cm.

Neuobičajeno mnogo padavina bilo je od maja do meseca oktobra. Žetva pšenice i berba kukuruza obavljeni su u vrlo teškim uslovima. Jedino je novembar 2010. bio pogodan za radove u polju. Prvi sneg u decembru 2010. pao je 16.12.2010. godine. Vrlo hladno vreme bilo je posle 25.12.2010. godine.

Biranim programskim sadržajima vaspitno-obrazovnog i kulturno-zabavnog karaktera pružena je mogućnost građanima novobečejske opštine da svoje kulturne potrebe konzumiraju u Domu kulture.

Istovremeno, tokom godine, omogućeno je da građani uzmu aktivno učešće u ispoljavanju svog kulturnog potencijala kroz razne aktivnosti koje im se nude u Domu kulture: pozorišni amaterizam, likovno stvaralaštvo, folklorne sekcije, niža muzička škola, gradski hor. Nedeljno u ovim aktivnostima učešće uzme 200 dece i omladine.

Tradicionalna, osamnaesta po redu, manifestacija "Obzorja na Tisi", posle dve godine revijalnog karaktera, povrativši stari sjaj, ponovo je održana u duhu tradicije, 27. i 28. maja 2010. godine, kao Otvoreno takmičenje solo pevača.

Prestižnu muzičku manifestaciju, danas gotovo sasvim zaboravljenog žanra, solo pesme, Dom kulture opštine Novi Bečej organizuje u znak sećanja na život i delo svog nekadašnjeg sugrađanina, velikog kompozitora Josifa Marinkovića (1851-1931). Mladi talenti solo pevanja, učenici srednjih muzičkih škola i muzičkih akademija, podeljeni u tri kategorije, koje je pratio stručni žiri u čijem su sastavu bili profesori mr Vesna Opsenica, mr Marina Trajković Bidžovski i dr Dimitrije Golemović, pokazali su svoje pevačko umeće u okviru otvorenog takmičenja pred publikom, podarivši nam nezaboravne trenutke uživanja. Nakon takmičenja dodeljene su nagrade i priznanja (zlatne, srebrne I bronzane plakete). Novobečejka, Marina Krulj, osvojila je titulu laureata takmičenja, a Specijalna nagrada za najbolje izvođenje solo pesme Josifa Marinkovića pripala je Stefanu Hadžiću iz Zemuna.

U okviru pratećeg programa mladi talenti solo pevanja opštine Novi Bečej: Predrag Kačavenda, Elvira Mihaljfi, Sanja Milenković, Marina Krulj i lleš Bečei održali su koncert solo pesama Josifa Marinkovića zajedno sa učenicima Muzičke škole „Josif Marinković" iz Zrenjanina, na čijem repertoaru su se našla dela Baha, Betovena, Borodina, Rahmanjinova, Krstića i dr. U Galeriji Selo otvorena je i izložba slika "Vojvodina kakvu sam oduvek voleo" Gige Đuragić Dileta, akademskog slikara iz Kovilja. Izložbu je otvorio Dragan Jovanović Danilov, književnik i istoričar umetnosti, a stihove o ravnici, kazivala je dramska umetnica Andrijana Videnović.

Tradicionalno je održana i "Tiska Akademija Akvarela" proslavljajući pri tom jubilej, 15. rođendan ove likovne kolonije. Od ovog saziva kolonija je dobila i međunarodni karakter, jer su pored slikara iz naše zemlje učestvovali i slikari iz inostranstva. Učesnici ovog jubilarnog saziva bili su utemeljivači: Zdravko Mandić, Milorad Maravić i Đorđe Simić, zatim, pridruženi član Vlastimir Nikolić i ostali učesnici Dimitrije Kolarević, Aleksandar Bogdanović, Tibor Nađ, Branislav Stojančev Paša, Viktor Zubko (Ukrajina), Peter Eleven (Nemačka) i Zoltan Grof (Mađarska). Gosti slikari ove kolonije bili su Janoš Mesaroš i Tivadar Košut. Ovaj 15. jubilarni saziv uspešno je realizovan i priređena je izložba novonastalih radova u Galeriji "TAA" Doma kulture kao i retrospektivna izložba "Petnaest godina postojanja TAA" u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti ogranka u Novom Sadu "Platoneum". Pored ovih prestižnih manifestacija, mnogobrojni i raznoliki kulturno-umetnički sadržaji obeležili su rad Doma kulture opštine Novi Bečej u 2010. godini.

U aprilu mesecu Dom kulture je, u saradnji sa Zavodom za kulturu Vojvodine, organizovao Zonsku smotru amaterskih pozorišnih društava severnog i srednjeg Banata i severne Bačke, gde je publika imala priliku da vidi ukupno osam najboljih pozorišnih ostvarenja ovih regiona. Selektor Smotre, Miloš Latinović, najbolje predstave odabrao je za dalja takmičenja pokrajinskog karaktera.

U okviru Velikogospojinskih dana zidove Galerije "Selo" krasile su slike, crteži i karikature našeg istaknutog i čuvenog slikara Aleksandra Lukovica Lukijana.

Neizostavno moramo spomenuti koncert Hora Državne akademske kapele Sankt Peterburga, poznatiji kao Hor "Glinka", pod dirigentskom palicom Vladislava Černušenka.

Gostovanje ruskog hora, jedne od najčuvenijih muzičkih institucija današnjice, bilo je upriličeno povodom premijernog izvođenja Liturgije Sv. Jovana Zlatoustog na romskom jeziku, autora Zorana Mulića (treće izvođenje, posle novosadske sinagoge i Mokranjčevih dana u Negotinu). Pored delova iz pomenute liturgije publika je uživala i u izvođenju dela Miroslava Štatkića, Svetislava Božića kao i u ruskim narodnim pesmama.

Tokom 2010. godine publika je imala priliku da uživa u koncertu autorske muzike Aleksandra Dujina "Drvena bajka", i darovnom novogodišnjem koncertu Hora i Orkestra harmonika Akademskog kulturno-umetničkog društva "Sonja Marinković" Univerziteta u Novom Sadu, pod dirigentskom palicom Gorana Penića.

U saradnji sa Opštinom Novi Bečej, Dom kulture je organizovao Multikulturalni vikend. U prepunom amfiteatru novobečejska publika je imala priliku da upozna narodne običaje i tradicionalne igre i narodne običaje Francuske na koncertu Ansambla narodnih igara i pesama "Alanson" iz Alansona iz Francuske.

Vredno je napomenuti i zanimljive izložbe "Južno od Sahare" i "Bodi art" Muzeja afričke umetnosti iz Beograda, kao i dve projekcije filma "Kao rani mraz" Đorđa Balaševića, koji je nakon premijernog prikazivanja u Novom Sadu i Beogradu, prikazan u Novom Bečeju, zahvaljujući Opštini Novi Bečej. Na premijeri u Novom Bečeju su gostovali Đorđe Balašević i glumci filma: Mira Banjac, Radoje Čupić i Jovana Balašević

Tokom 2010. godine u Domu kulture održano je ukupno 23 koncerta: 12 umetničke muzike, 6 etno muzike i 5 ostalih žanrova, zatim 21 izložba, 13 pozorišnih predstava za decu i omladinu, 16 predstava za odrasle, 5 književnih večeri, nekoliko tribina, performansa i dr.

Ove godine je ponovo počeo sa radom Gradski hor pri Domu kulture, pod umetničkim rukovodstvom Sofije Gurjanov Jegdić.

Godina 2010. je bila izuzetno dinamična za sve korisnike biblioteke i sugrađane, koji su u velikom broju propratili mnogobrojna dešavanja koja su se odigrala u ovoj ustanovi.

Knjižni fond je zanovljen sa 1000 novih naslova i privučen impozantan broj novih korisnika, jer je godina počela sa kampanjom „ČITANJE JE PONOVO U MODI" tj. "KO ČITA POBEĐUJE".

Takođe je izdavačka kuća LAGUNA održala prodajnu izložbu, mini sajam knjiga, koja je doprinela porastu interesovanja za nove naslove i dešavanja na književnoj sceni Srbije.

Saradnja sa školama na teritoriji opštine je, pored već tradicionalne Pesničke štafete, Opštinske smotre recitatora i Čitalačke značke, proširena novim dešavanjima kao što su novogodišnja akcija „Ја verujem u Deda Mraza" i izložba radova učenika Srednje škole, smera dizajn, u našoj avliji.

Književne večeri su bile raznovrsne i izuzetno interesantne. Gošće Rada Đuričin i Vjera Mujović, govorile su najlepše priče velikana srpske književnosti, Ljubica Arsić je predstavila svoju novu knjigu "Klinci od dva metra", Novobečejci su uživali u stihovima monsinjora Jožefa Bogdana „Latice i trn", kao i u kulinarskim čarolijama Paško Čabe, sveštenika, muzikologa, pedagoga i kuvara.

Gospodin Milan Micić je predstavio svoju knigu „Bećarac i seferini", a pisac najčitanije knjige u 2010. godini „Ringišpil" Jelena Bačić Alimpić je takođe bila dragi gost. Izuzetno su bile posećene prezentacije knjiga Novobečejaca „Tragovi u trajanju" Ace T. Đukičina i „Е, moji derani" Dragana Džigurskog, a predstavili su se i novobečejski pesnici Milena Baračkov, Slavica Majin i Radovan Vlahović.

“Leto u Avliji" je otpočelo već tradicionalnim džez koncertom, a završilo najposećenijom „Avlijom zabavlijom" od njenog osnivanja. Smenjivale su se projekcije filmova,   monodrame, izložbe, književne večeri… Renovirani tavanski prostor dao je šansu da se organizuju i izložbe, tako da su se ovde predstavili, od najmlađeg novobečejskog slikara Filipa Čajke, do renomiranog Tibora Nađa, talentovani Novobečejci Ida Marunkić, Agneš Đukičin, kao i gošće iz Beograda Mirjana Jordović i Nataša Čakić Simić.

Godina je završene pretprazničnim koncertom kamernog hora „PRO MUZIKA" iz Subotice, pod vodstvom oca Paška Čabe. I dalje čvrsto verujemo da „KО ČITA POBEĐUJE".

U cilju zadovoljenja komunalnih potreba svojih korisnika, odnosno građana Novog Bečeja, Javno preduzeće za komunalno - stambene poslove „Komunalac" je u 2010. godini, godini, specifičnoj po mnogo čemu, počev od čestih nestanaka električne energije, pa do velikih poplava na teritoriji naseljenog mesta, koristilo sve svoje raspoložive resurse, kako bi mimo svoje redovne delatnosti ublažilo posledice vanrednih situacija i elementarnih nepogoda. U prilog tome govori i činjenica da je za vreme radova na trafo stanici u Novom Bečeju, „Komunalac" punih 80 sati putem rada agregata svojim sugrađanima obezbedio pijaću vodu u odnosu na 15 sati iz 2008. godine, te da je u 2010. godini mašinski iskopano ili odmuljeno 4.800, a ručno 20.000 metara kišnih kanala, porušena su, a zatim i izgrađena 24 kućna propusta, 10 putnih propusta kišne kanalizacije, te je ugrađeno 290 metara betonskih i korugovanih cevi u cilju efikasnijeg i bržeg odvođenja atmosferskih voda.

U cilju poboljšanja organizacije preduzeća i kvaliteta svojih usluga, posle dve i po godine stekli su se uslovi za uvođenje standarda ISO 9001, te su isti i uvedeni u sve segmente poslovanja. U skladu sa tendencijom da se, uprkos velikoj ekonomskoj krizi i dalje razvijaju i šire spektar delatnosti, u 2010. godini započeli su probnu proizvodnju behaton ploča, od kojih je izgrađeno 1.100 m2 staza na Gradskom groblju u Novom Bečeju. Gradsko groblje se između ostalog, od prošle godine može pohvaliti i izgradnjom kolumbarijuma i zajedničke grobnice, dok ambijent kraj kapele krasi i ambijentalna fontana.

Krajem godine realizovan je subvencionisani kredit od strane Vlade republike Srbije za kupovinu teretnog vozila FAP 2023 sa kompletnom opremom za zimsko održavanje puteva, te su tako gotovo svi putevi u gradu prohodni i za vreme većih snežnih padavina.

Kupovinom savremene opreme, alata i mašina iz dana u dan postaju sve efikasniji u savladavanju svih izazova pred kojima se nalaze, skraćujući vreme izvršenja pojedinih operacija i čineći rad radnika neuporedivo lakšim i produktivnijim.

Pored prepoznatljivih i uvek sve lepših cvetnih piramida i preko 40.000 cvetnih jedinica koje su u 2010. godini krasile grad, u saradnji sa Opštinom Novi Bečej, uspešno je realizovano hortikulturalno uređenje novoizgrađenog kružnog toka na ulasku u Novi Bečej iz pravca Bečeja i Zrenjanina. Velika pažnja posvećena je estetskom izgledu centra grada, kako bi Novi Bečej bio lepši za svakog pojedinca ove sredine, a primamljiviji za svakog prolaznika, gosta, turistu, koji bi svoj godišnji odmor ili treće doba proveo baš u ovom gradu.

U 2010. godini novobečejski sportisti su imali više zapaženih rezultata, ali je svakako najznačajniji plasman Ženskog fudbalskog kluba „Novi Bečej" u Prvu saveznu ligu. Pored dobrih igara u prvenstvu, Novobečejke su ponovile prošlogodišnji uspeh i pobedom protiv Pančeva 3:1, po drugi put, osvojile Kup Vojvodine.

Kuglašice Jedinstva iz Novog Bečeja su zauzele drugo mesto u Super ligi, a na Kupu Evrope u Splitu deveto, dok su kuglaši Jedinstva peti u Srpskoj ligi grupa Vojvodine.

Dizači tegova su na ekipnom prvenstvu države, u veoma jakoj konkurenciji, osvojili treće, a na prvenstvu osnovnih škola drugo mesto u Srbiji.

Fudbaleri Jedinstva su u Vojvođanskoj ligi Istok igrali zapaženu ulogu, dok su se rukometaši i košarkaši Jedinstva u Prvoj srpskoj ligi grupa Vojvodina zadovoljili plasmanom u zlatnoj sredini.

Od pojedinačnih rezultata izdvajaju se uspesi kuglašice Zorane Černai, koja je pionirska prvakinja države u kombinaciji, a druga pojedinačno, kik boksera Milana Rakite, koji je na državnim prvenstvima i turnirima osvojio 11 medalja, od toga deset zlatnih i jednu bronzanu i kuglaša Norberta Ernješija, koji je drugi na kadetskom prvenstvu države u kombinaciji, a treći pojedinačno.

Kuglaš sportista godine

Za najuspešnijeg sportistu opštine Novi Bečej, proglašen je kuglaš, juniorski reprezentativac i aktuleni prvak države Robert Ernješi, koji je na 7. svetskom kupu za kadete, koji je održan u Rijeci, osvojio zlatnu medalju, da bi samo nekoliko dana kasnije na 15. prvenstvu sveta, takođe u Rijeci, svoju riznicu medalja obogatio sa još dve zlatne medalje. Na pobedničko postolje popeo se kao svetski prvak u igri parova i kao član juniorske reprezentacije, koja je osvojila titulu svetskog prvaka.

Ernješi je godinu krunisao na prvenstvu države, koje je održano u Apatinu, gde je osvojio još četiri zlatne medalje. Prvak je države u juniorskoj i kadetskoj konkurenciji, pojedinačno i u kombinaciji.

Na drugom mestu je jedan od najboljih fudbalera novobečejskog Jedinstva Velibor Škero, a treća fudbalerka Eni Heđeši, kapiten ŽFK Novi Bečej.

Priznanje Branku Vlaškalinu

Specijalno priznanje za poseban doprinos afirmaciji sporta dodeljeno je treneru novobečejskih dizača tegova Branku Vlaškalinu iz Novog Bečeja, koji je više od četiri decenije prisutan u sportu. Vlaškalin je 15 godina bio aktivni takmičar i višegodišnji prvak države, a potom trener dizača tegova Jedinstva iz Novog Bečeja, sa kojima je 1996. godine osvojio titulu prvaka države, tri puta bio drugi i isto toliko na trećem mestu.

Slušaoci Radija Novi Bečej glasali su za najpopularnijeg sportistu opštine, ta laskava titula pripala je Sanji Radin iz Novog Bečeja, koja je osvojila 11 zlatnih medalja, prvakinja je Vojvodine i Srbije u aso i kombat savateu i kungfuu i pobednik Kupa Beograda u savateu, drugi je fudbaler Goran Stanković, a treća karatiskinja Nikolina Abazaj.

Marija Živković rođena Petrović, učiteljica i nastavnica (muzičke kulture i srpskog jezika) u penziji direktni je potomak porodice Luxeder. O svojim imućnim precima ona pripoveda sledeće:

„Luxeder Đerđ (1837-1918), bio je žitarski trgovac i blagajnik Novobečejske vodne zajednice do kraja svog života. Njegova žena je bila Ana (1846-1918), rođena Čisar iz Segedina. Jedno od dvanaestoro dece, Jelisaveta, bila je moja baka sa majčine strane. Jedan od sinova, Zoltan Luxeder, trgovac mešovite robe, bio je vlasnik zgrade na uglu ulica M.Tita i Narodnog fronta. Kuća je prodata početkom tridesetih godina XX veka kada je Zoltan otišao u obećanu zemlju, Ameriku. Posle kraćeg vremena se vraća kući i do kraja života je radio kao kantor u vranjevečkoj katoličkoj crkvi. Drugi sin, Ervin Luxeder posle smrti svog oca Đerđa, radio je kao blagajnik u Novobečejskoj vodnoj zadruzi.

Snimak fotografa Volkmann Karolja iz 1887. godine koji je verovatno bio prvi novobečejski fotograf sa stalnim ateljeom u Novom Bečeju.

U toj kući mojih predaka - Luxederovih bila je smeštena novobečejska poštanska uprava za vreme okupacije od 1941. do 1944. godine. Sedamdesetih godina XX veka u njoj se nalazila prodavnica nameštaja, nama poznata kao „salon nameštaja".

O svojoj majci i porodici Genči, Marija Živković kazuje: „Moja majka Ana, rođena Genči vrlo rano ostaje bez supruga kada sam ja imala godinu-dve. Udaje se, po drugi put, sada za Tošu T. Grubića sina poznatog kikindskog advokata Toše Grubića. Rođena sestra mog očuha Marija Grubić (31.08.1886 - 28.01.1914.) bila je đak Berlinske akademije umetnosti za slikarstvo, koju i završava. Nažalost, njena slikarska karijera se naglo prekida ljubavnom tregedijom u kojoj ona umire, a njen prijatelj ranjen ostaje u životu.

Porodica mojih roditelja (Genči), živela je u Vranjevu, a krajem XIX veka kupuju kuću pored same dolme, preko puta manastira. Kuća gleda na Tisu, a imala je ulaz iz Čika Ljubine i Zmaj Jovine ulice. Velika kuća sa ogromnim placem bila je potrebna da bi se užarski zanat dede Genči mogao valjano nastavljati. Sada je ta kuća podeljena na dva vlasnika, a u delu dvorišta, iz ulice Zmaj Jovine, sedamdesetih godina XX veka sagradili smo našu porodičnu kuću, moj suprug Obrad Živković i ja.."

Prvi nalaz iz 1947. godine mamutove glave sa kljovama i još nekih delova skeleta nađenog na obali Tise, pripada životinji čije izumiranje pada krajem paleolita i nastankom neolita. Dužina kljova 231 cm, a obim u osnovi 57 cm.

Interesantan je svakako podatak o tačnom mestu gde je mamut pronađen i kako: Nizvodno, na levoj obali Tise, levo od nekadašnjeg prelaza Berečke skele u plitkoj bistroj vodi što je obično bilo u jesen, ribar Rečo Janoš stariji, privlačeći čamac obali udario je u neki predmet veslom na dubini od 20 cm. Sa više udaraca ustanovio je da se tu nalazi nešto neobično, ispričao je to nekima u opštini, a slučajno je sve to čuo i Duško Aćimović, tehničar Vodne zajednice u čijoj je to nadležnosti. Kao nadležan zamolio je Rečoa da ga odvede na to mesto i naravno javio je arheolozima muzeja, koji su odmah došli, izvadili ostatke i preneli ih u Prirodnjački muzej u Novom Sadu na Petrovaradinu.

Drugi nalaz je iz 1959 -1960. godine kada je pronađen zadnji, deblji deo kljove, na nalazištu preko pruge, u rudini Garajevac. Tu se nalazi rudnik gline za opekarske proizvode IGM „Polet", glina se kopala stepenasto u tri sloja ručno asovima, kopači su imali naziv „banjaši" pošto se rudnik zvao „banja".

1959. godine nabavljen je bager koji je skidao sloj po sloj u debljini od 3-4 cm. Bager vedričar je glinu skidao ravno tako da je bagerista negde maja-juna 1960. godine mogao videti u toj ravni, stručno rečeno sočivo, kao neka rupa i to javio svom rukovodiocu. O ovom su odmah obavešteni arheolozi iz Muzeja u Zrenjaninu. Posle zbrinjavanja dela kljove preneli su je u Muzej u Zrenjanin, gde se ona i danas nalazi. Ovaj nalaz je na dubini od 6 do 6,5 metara od površine. Ranije su na dubini od oko 2,4 metara nailazili na grobovi gde su ljudi bili sahranjeni u sedećem položaju. Pored skeleta su nalažene i male keramičke posude zemljane boje, verovatno stavljene prilikom sahrane.

Krajem pedesetih i šezdesetih godina XX veka u Omladinskom domu (koji se nalazio na sadašnjem mestu tržnog centra i autobuske stanice), bolje rečeno u velikoj sali, svake subote su održavane igranke, uz živu svirku. Leti su igranke priređivane u dvorištu Omladinskog doma, kada je orkestar ili bend bio smešten na podijumu koji se nalazio tik uz salu za igranke. Takođe leti, nedeljno jednom, i to utorkom, u bašti Hotela “Jadran” (sada se tu nalazi Poslastičarnica “11 plavih”) izvodila se muzika za ples i igru. Oba ova mesta su bila prilično posećena.

Krajem šezdesetih godina XX veka, tačnije 1969. godine u Subotici je otvoren jedan od prvih disko klubova u tadašnjoj Jugoslaviji koji se zvao “Largo”. Disko klubovi su stravičnom brzinom počeli da niču u Beogradu, Zagrebu i u svim većim ali i manjim mestima naše zemlje. Tada je i Novi Bečej, može se reći, među prvima dobio disko klub, zahvaljujući nekolicini entuzijasta. Naime, Karolj Andre sa svojim prijateljima, braćom Belom i Mihaljem Vrešćak, Ivan Šandorom i Janošem Mesarošem - disk džokejom otvara, početkom novembra 1970. godine, prvi disko klub nazvan “AN-KI” - nebo i zemlja, u prostorijama Omladinskog doma.

Klub je radio u okvirima omladinske organizacije ali je bio potpuno samostalan. Osnivači su uneli svoje magnetofone (trakaše), pojačala (lampaše), gramafone i ploče, a sami su obezbeđivali funkcionisanje kluba, od nabavke pića, novih ploča, grejanja, posluživanja, sve do čišćenja prostorija. Sprave i uređaji u početku možda nisu bili najsavremeniji ali muzika, to jest izbor ploča je bio prvoklasan. Što se moglo čuti na radio Luxemburgu - na top tventiju, to je moglo da se čuje i u Klubu “AN-KI” već posle desetak dana. Ovaj vid zabave mladi su brzo prihvatili i klub je postao velika konkurencija igranci - živoj svirci. Subotom se često dešavalo da je klub bio dupke pun, a u sali za igranke jedva daje bilo nekog. Pojavljivanje disco klubova je ustvari bio početak kraja klasičnim igrankama sa živom svirkom u širem prostoru, a tako i u Novom Bečeju.

Nakon nekoliko godina osnivači se razilaze, a disko klub preuzima Šandor Ivan kome se kasnije pridružuje Geza Zeldag. U tom periodu “AN-KI” se nalazio u zgradi Bioskopa “Vojvodina”, bolje rečeno u delu gde je do nedavno bila prodavnica „Sokolca". Posle izgradnje Radničkog doma (Doma kulture) “AN-KI” se seli u novi prostor i dobija novog, trećeg partnera. Od devedesetih godina prošlog veka vlasništvo i vodstvo nad disko klubom preuzima Zoran Kodranov koji ga vodi do današnjeg dana pod prvobitni imenom od pre četrdeset godina – “AN-KI”.

Svima nama dobro poznata (okrnjena) spratna kuća na glavnoj ulici pod brojem sedam, sa ajnfort ulazom na čijoj kapiji su dve lavlje glave sa karikama u čeljustima, takozvana Rihterova kuća, konačno je povratila svoj prvobitni izgled.

Vlasnik levog krila te sada velelepe zgrade, Safet Isai podigao je sprat iznad svoje poslastičarnice »Šeherezada«, a fasadu i prozore je uradio autentično desnom krilu zgrade. Posle više od devet decenija kako je levo krilo zgrade izgorelo u požaru, bivša kuća gvožđarskog trgovca Huga Richtera ponovo je postala jedna od najlepših spratnih zgrada u našem mestu.

Zgrada je sagrađena u drugoj polovini XIX veka. Na spratu, iznad suvog ulaza nalazila su se dva prozora, a sa leve i desne strane od ulaza po šest prozora. Pri kraju Prvog svetskog rata levo krilo je izgorelo, a na mestu nje je kasnije sagrađena prizemna kuća. Gvožđarska radnja se nalazila u prizemlju desnog krila, a magacini u dvorištu.

Neočekivano za sve, prvog majskog dana 2010. godine, kada je zaokružio sedmu dekadu svog života i počeo da obeležava vredan jubilej, 50 godina rada u sportskom novinarstvu, životnu scenu nepovratno je napustio Zlatoje Marić, advokat i sportski novinar iz Novog Bečeja.

Rođen je 7. aprila 1940. godine u Novom Bečeju. Prve godine detinjstva proveo je u Srpskom Krsturu gde je pohađao osnovnu školu, koju je potom završio u Novom Bečeju. Gimnaziju je završio u Bečeju, a Pravni fakultet u Beogradu. Profesionalnu advokatsku karijeru počeo je u kancelariji oca Slobodana.

Sport je posebno poglavlje u njegovom životu. Kao i mnogi dečaci, igrao je fudbal, da bi se proslavio kao vaterpolo golman. Branio je za Jedinstvo iz Novog Bečeja, Odred iz Kikinde i Proleter iz Zrenjanina. Nakon aktivne karijere ostao je veran vaterpolu, jedno vreme bio je sudija, potom delegat, pa vaterpolo funkcioner i predsednik Skupštine PVK Bečej.

Prve korake u novinarstvu načinio je u beogradskom „Sportu", a potom je godinama bio jedan od najpouzdanijih sportskih dopisnika novosadskog „Dnevnika", beogradske „Politike" i „Sportskog žurnala"

Ostaće nezaboravni njegovi izveštaji iz Londona 1963. godine o atmosferi pre i posle istorijske fudbalske utakmice između Engleske i reprezentacije sveta, za koju su branili legendarni Lav Jašin i naš Milutin Soškić, kao i sa tri svetska, četiri evropska prvenstva i pet finala Kupa šampiona u vaterpolu, čime se retko ko može pohvaliti i u dogledno vreme nadmašiti.

Široj sportskoj javnosti ostao je u nezaboravnoj uspomeni, kada je posle osvajanja zlatne medalje naše vaterpolo reprezentacije na 6. svetskom prvenstvu u Pertu skočio u bazen i zajedno sa Šoštarom otvorio slavljenički šampanjac. Bila je to nezaboravna slika koja je zahvaljujući direktnom televizijskom prenosu obišla svet, uz komentar reportera: „U bazenu je i Zlatoje Marić, advokat iz Novog Bečeja..."

Kodeksu sportskog novinarstva ostao je podjednako predan bilo da je izveštavao sa velikih svetskih i evropskih takmičenja ili pak iz Novog Bečeja, Novog Miloševa, Bečeja, Višnjićeva, ili Kumana. Snagom svoje pisane reči postavio je standarde koji ga sa pravom svrstavaju u jednu od legendi sportskog novinarstva.