Dvanaest veličanstvenih

Novi Bečej, 27. avgusta

Nebom iznad lepog gradića Novog Bečeja, čiji se barski tornjevi ogledaju kao u zejtinu u mirnoj vodi Tise, dan uoči Velike Gospojine leteo je beli aeroplan. Iz aeroplana u maglenoplavim visinama iskakali su u bezdan padobranci, hrabri letači, sledbenici sanjara Ikara i njegovog oca Dedala. Padobranci - lebdači izvodili su gore razne akrobacije i bravure, pa posle padali baš na obeleženu metu pored Tise.

Oni su najavili i otvorili ovdašnju priredbu - Reviju paradnih konja i kočija.

Velika Gospojina je zaštitnica Novog Bečeja. Ovde je to veliki svetac i blagdan. Tog dana niko nije radio: ni opština, ni dućani - samo kafane i poslastičarnice. Park pored blagodarne Tise, sa mnogobrojnim klupama u senkama starih krošnji, bio je prepun lepo opravljenog sveta, sa decom, balonima, lilihipom i sladoledom. Na dugačkoj i lepo uređenoj obali Tise, sa belim čamcima i čitavom jednom regatom, kuglama i lampionima na kitnjastim električnim stubovima - bila je jedna velika promenada i svetina sa suncobranima, šeširima šuškavom svilom, štiklama, cvikerima i ridiklama.

Kultura

Radnički dom „Jovan Veselinov Žarko"

Ustanova kulture Radnički dom "Jovan Veselinov Žarko" u Novom Bečeju ostvarila je tokom 1997. godine planom utvrđene programske sadržaje i obezbedila svojim sugrađanima brojne i kvalitetne kulturne programe. Realizovano je 109 sadržaja iz: književne, likovne, muzičke i pozorišne umetnosti. Pored sadržaja vezanih za kulturu u najužem smislu te reči, u prostorijama Radničkog doma organizovani su turniri, seminari, tribine, susreti, disko programi i rok koncerti.

Radnički dom je samostalno realizovao 55, devet sa Narodnom bibliotekom, devet sa KUD "Jokai", trinaest sa Amaterskim pozorištem (sekcije na mađarskom i srpskom jeziku) i Grupom "PAAD", a 23 sadržaja realizovano je u saradnji sa osnovnim školama, srednjom školom, predškolskom ustanovom, MZ Kumane, MZ Novi Bečej, MZ Bočar, Domom kulture "Marija Pajić" Novo Miloševo, radnim organizacijama i udruženjima.

Pavle Janković Šole (1939-1997)

U Novom Sadu je poslednjih dana novembra u 59 godini umro književnik i dugogodišnji odgovorni urednik Dramskog programa Radio Novog Sada Pavle Janković Šole.

Pavle Janković je rođen u Novom Bečeju 1939. godine, a najveći deo radnog veka - više od 35 godina - proveo je u Radio Novom Sadu, gde je bio i rodonačelnik multimedijalnog teatra u projektu "Scena 13".

Jedan je od najzaslužnijih za negovanje tradicije "Zmajevih dečjih igara", čiji je jedno vreme bio direktor, a ostaće upamćen kao inicijator osnivanja književne zajednice Novog Sada i njen prvi predsednik.

Poslednjih godina rukovodio je i Pozorištem "Vesela kornjača" koje je uspešno negovalo dečji repertoar.

Sve što je ovaj stvaralac činio i gotovo sve što je napisao bilo je posvećeno deci, njihovom svetu, njihovim radostima i tugama odrastanja. Ovakvu konstataciju najbolje ilustruju njegove knjige pesama "Ko bi rekćo", "Gorski smeško", "Srebrna prašina", "Oblak u jastuku", "Koštica" ili dramske predstave "Lažikaži iz džaka", "Čudesna kocka", "Gde stanuje smeh", "Stidna glista" i "Doktor stida".

Pavle Janković Šole je bio poznat kao veliki ljubitelj dece, zaljubljenik u dečiji svet i njihovo odrastanje o čemu najbolje svedoči podatak da ih je imao čak desetoro.

Sve ono što je uradio ostade da živi u onima koji su ga voleli, čitali i poštovali.

Molim nadležne da me proglase za novog Novobečejca

Ako ste iz nekog drugog grada, gde vas sve nervira: sebični ljudi, gramzive žene, nevaspitana deca, razmaženi psi, poludivlje mačke, pomahnitali automobili (sa crnogorskim tablicama), usmrđeni vazduh i fekalizovane reke, znajte da postoji jedan grad za koji ja lično jemčim da je normalan, smiren i ljudski.

Moje javno deklarisano zaglavlje za proglašavanje Novog Bečeja centrom vasione, temelji se na neprestanom pronalaženju razloga da do njega dođem i u njemu proboravim što duže vremena.

Kada me moji novobečejski prijatelji takvom prilikom sretnu, obično kažu: "Evo, došli nam opet Pančevci", mada ja uvek dolazim u jednini. Ne bi ni voleo da im dovodim množinu Pančevaca, Zrenjaninaca, Kikinđana, Novosađana ili Beograđana, sem nekih probranih, a i njih ne moram, jer i oni dođu sami.

Obrazovanje i društvena briga o deci

Osnovna škola "Miloje Čiplić"

U školskoj 1996/97. godini OŠ "Miloje Čiplić" u Novom Bečeju je pohađalo 877 učenika koji su nastavu slušali na srpskom i mađarskom jeziku.

U razrednoj nastavi, od prvog do četvrtog razreda, ukupno je bilo 429 učenika u 16 odeljenja, nastavu na srpskom jeziku slušalo je 292, učenika razvrstanih u 10 odeljenja, a 139 učenika nastavu je pohađalo na mađarskom jeziku, a formirano je 7 odeljenja.

U predmetnoj nastavi, od petog do osmog razreda na srpskom jeziku nastavu js pohađalo 217 učenika u 9 odeljenja i na mađarskom jeziku u 8 odeljenja.

Ukupno u školi je radilo 35 redovnih i 2 specijalna odeljenja za lako mentalno - retardiranu decu.

Puno razloga za slavlje

90 godina IGK "Poleta"

IGK "Polet" danas predstavlja modernu poslovnu kuću sa preko 1000 zaposlenih, koji sve svoje proizvode izrađuju po najvišim svetskim standardima kvaliteta. A priča o ovom kolektivu, koji se danas citira kao reper kvaliteta kada je reč o branši proizvođača crepa, cigli i keramičkih pločica počinje još davne 1869. godine, kada je Vagner Andraš u Vranjevu podigao prvu ciglanu u ovom kraju.

Međutim, današnja moderna fabrika izrasla je na temeljima one koju je 1907. godine podigao Vagner Ištvan, i u kojoj su, po prvi put u Novom Bečeju proradile prve prese na parni pogon za proizvodnju crepa, dok su se cigle i dalje pravile ručno. Te godine prvih 30 radnika počelo je da stvara Polet, radeći često i u nemogućim uslovima, iskopavajući glinu ručno i sa dubine od 9 metara. Taj embrion današnjeg giganta u to vreme proizvodio je 2 miliona komada cigle i crepa. S rastom i razvojem fabrike i sam Novi Bečej polako je počinjao da menja svoje lice.

Osnovan "Radio Novi Bečej"

Godina 1997. ostaće u analima Novog Bečeja upamćena po jednom izuzetnom događaju na informativnom planu. U prizemlju zgrade Mesne zajednice 20. septembra u večernjim satima počelo je emitovanje eksperimentalnog programa "Radio Novog Bečeja".

Nova informativna kuća formirala je Skupštine opštine Novi Bečej kao Javno preduzeće radio difuzne delatnosti.

Novobečejski radio predajnika jačine 1 KW emituje program na frenkvenciji 106,1 MHz FM stereo. U prvih nekoliko meseci novobečejski radio je emitovao muzički eksperimentalni program u vremenu od 7 do 24 sata.

Radio nije imao zaposlene, a pet ton majstora je angažovano preko omladinske zadruge, VD direktora bio je Stevan Davidović. Krajem godine, po raspisanom konkursu, za direktora je imenovan Ninoslav Stanisavljev, a početkom 1998. godine počeo je i redovan radio program na srpskom i mađarskom jeziku.

Rashodi veći od prihoda

Privreda i društvene delatnosti okom statistike

Privreda Opštine Novi Bečej po godišnjem računu za 1997. godinu iskazalo je finansijske rezultate koji ukazuju da su ukupni rashodi za 0.5% veći od ukupnih prihoda, zatim, da je iskazani gubitak za 52,0% veći od iskazanog dobitka. Broj zaposlenih, mereno na bazi časova rada, je u padu prema 1996. godini za 7,2%, dok obaveze i potraživanja beleže rast koji je brži od rasta cena.

Iskazni ukupni prihodi za 1997. godinu iznose 423.153 hiljade dinara, i manji su od iskaznih ukupnih rashoda za 2.115 hiljada dinara, jer su rashodi dostigli nivo od 425.268 hiljada dinara.

Poslovni prihodi i poslovni rashodi kroz svoju međuzavisnost određuju uspešnost poslovanja privrede. Na 100 dinara poslovnih rahoda privreda ostvaruje samo 95 dinara poslovnih prihoda, znači tržište ne prihvata sve nastale poslovne troškove kod određenog broja preduzeća, usled čega nastaje gubitak.

Sport

Sportsku 1997. godinu u Novom Bečeju obeležili su svojim veoma dobrim igrama košarkaši Jedinstva. U Drugoj srpskoj ligi Novobečejci su pružali zapažene partije, pa su na kraju takmičarske sezone osvojili prvo mesto, a time i plasman u plej-of za ulazak u Prvu srpsku ligu.

U konkurenciji Mirijeva iz Beograda, Smedereva i Mionice Novobečejci su na kraju mini lige sa 4 pobede zauzeli prvo mesto i tako ostvarili svoj najveći uspeh plasman u Prvu srpsku ligu.

Novobečejci su na startu plej-ofa poraženi u Beogradu od Mirijeva 89:85, da bi potom savladali Mionicu u Valjevu 92:87, potom slede tri uzastopne pobede. U izuzetno kvalitetnoj utakmici pobeđeno je (Smederevo 97:86, zatim Mirijevo 90:86, dok ekipa Mionice nije doputovala u Novi Bečej pa je susret registrovan službenim rezultatom 20:0.

Odluka o prvaku pala je u Smederevu gde su Novobečejci poraženi 98:90, ali zahvaljujući ubedljivijoj pobedi pred svojim navijačima (11 razlike) osvojili su prvo mesto.

Mesna zajednica

Izveštaj o radu Mesne zajednice Novi Bečej u 1997. godini

Poštovani Novobečejci, veliko mi je zadovoljstvo što je u pripremi treća sveska Letopisa. Bez lažne skromnosti verujem da će ove naše sveske Letopisa ostati generacijama posle nas da ih čitaju i da će im omogućiti da na najbolji način shvate kako se živelo i radilo u ovim našim vremenima. Zbog toga svim čitaocima Letopisa podnosim izveštaj o radu u Mesnoj zajednici Novi Bečej za 1997. godinu.

Rad Mesne zajednice Novi Bečej u 1997. godini bazirao se na realizaciji programa mesnog samodoprinosa, realizaciji programa utroška naknade za korišćenje komunalnih dobara u opštoj upotrebi i objedinjavanju svih aktivnosti građana Novog Bečeja u okviru mesne zajednice.