U proleće 1995. godine, sneg je pao na rascvetale višnje, šljive i kajsije. Zbog toga je rod ovih vrsta jako podbacio u rolu. Šljive i kajsije koje su ostale, kvarile su se pred zrenje, zbog gljivičnih oboljenja. U jesen je i grožđe propadalo zbog gljivičnih oboljenja, jer je septembar bio kišovit iznad proseka za ovaj mesec. Kukuruz je dobro rodio, više od prosečnog višegodišnjeg roda. Zbog nedostatka nafte, ostalo je i neobranog kukuruza. Oktobar mesec je bio suv i topao pravo "miholjskog leto".
Teško se zbog toga oralo, a i pšenica koja je zasejana rano, nije mogla da nikne do 05.11.1995. kada je pao prvi sneg, visine oko 20-30 cm. Sneg se otopio do 10. novembra, pa je do 26. novembra bilo hladno sa manjim mrazevima. Drugi sneg je pao 12. decembra i ostao do 23. decembra.
Ako se uzme u obzir i vrlo niska cena pšenice u leto 1995. godine koja je iznosila 12 para po kg onda su jasni razlozi, zašto je u jesen 1995. godine zasejano vrlo malo pšenice, neke procene idu na jednu trećinu od proseka uobičajenog za naše prilike.
U doba žetve vekna hleba od 600 g koštala je 90 para. Jedan kg soli bio je po ceni od 1 - 1.3 dinara po kg. Jedan kg šećera stajao je 3 din. Nafta se na slobodno prodavala po ceni od 3 DM za litar (oko 4-5 din).
