srenhu

Za naš rad se zna na nivou Evropske unije i Ujedinjenih nacija

Danica Jovanović, predsednica nevladine organizacije Udruženje Roma Novi Bečej, aktivna je u oblasti zaštite Ijudskih prava i u mnogim drugim organizacijama. Posebno važan i uspešan projekat je SOS telefon na jezicima nacionalnih manjina. Rad i projekti ovog udruženja poznati su i uvažavani čak i van granica naše zemlje.

Na čemu ste kao udruženje najviše radili tokom protekle godine?

Prošle 2016. godine radile smo na smanjenju nasilja nad ženama, bavile smo se ženskim ljudskim pravima u Vojvodini i šire, pokrenule smo projekat za borbu protiv ranih ugovorenih brakova i u okviru njega kampanju „Rano je“. lnicirale smo razne akcije vezane za ženska ljudska prava, ukazujući na to kako se krše, jer institucije sistema ne primenjjuju postojeće mehanizme zaštite od nasilja i zakone, zato do sada imamo 32 ubijene žene i troje dece u nasilju u porodici, femicidi su sve češći. Predstavljale smo rad organizacije na raznim međunarodnim konferencijama i veoma smo ponosne na to. Iza nas je jedna teška, ali uspešna godina.

Kako procenjujete situaciju u opštini Novi Bečej što se tiče ljudskih prava i prava manjina tokom protekle godine? Da li je situacija ista u odnosu na ranije godine ili se menjala?

Situacija u opštini Novi Bečej što se tiče nacionalnih manjina za nas nije ništa drugačija od drugih godina, tačnije od 2000. od kada postojimo, nismo podržane ni u u jednoj akciji u pravom smislu kroz budžet. Nadamo se da će 2017. godina biti godina bolje saradnje i veće podrške za inicijative, za rad na polju Ijudskih prava, tj. manjinskih prava u Novom Bečeju.

Koliko vas institucije sistema prihvataju kao organizaciju i koliko su na raspolaganju?

Mogu reći jako dobro, mi smo poznate u Srbiji na nacionalnom i pokrajinskom nivou. Imale smo niz sastanaka za naš SOS telefon, koji je jedini u Vojvodini i Srbiji. Za naš rad se zna na nivou Evropske unije, na nivou Ujedinjenih nacija. Naš rad je podržan od svih njih, što ne možemo reći za našu lokalnu sredinu. Ne postoji podrška na našim skupovima i na našim akcijama nema podrške lokala.... Ljudska manjinska prava pa još nasilje nad ženama nije intresantna tema, iako mi rešavamo težak društveni problem izostaje podrška. Svakako se nadamo da ce biti više razumevanja za naš težak i važan rad...

Koliko ste prihvaćeni u vašoj sredini kojoj se obraćate?

Teško pitanje. Biti ženska, pa još romska organizacija nije lako u Novom Bečeju. Pa ja se osećam da nismo prihvaćene. Novi Bečej je mala sredina, patrijarhalna i veoma zatvorena, naše akcje gledaju šire, globalne su i mi smo deo svih mreža u Srbiji i šire mislim na EU. Država Srbija ide ka EU integracijama, mislim da mora da se otvori i za ovakav rad kao što je naš, specifičan i zahtevan.

Šta biste istakli kao vaš najveći uspeh, a šta kao najveći neuspeh tokom proteklog perioda?

Naš najveći uspeh jeste što opstajemo i postojimo u teškim vremenima, a ponosna sam jer pokrećemo kampanju „RANO JE“ i bavimo se borbom protiv nasilja nad ženama. Nema neuspeha. Sve je uspeh jer smo tu za žene i to je za nas važno.

Kojim pitanjim ćete se najviše baviti u narednom periodu?

Nastavićemo u istom pravcu malo intenzivnije na temu ranih prisilnih brakova u Banatu i zastupanja u smislu da lokalna samouprava i pokrajina podže rad SOS telefona, to će biti izazov za nas u 2017. godini. Izdaćemo knjigu o ovom problemu. U njoj će biti 138 ženskih priča Romkinja, koje su rano udate. Ponosne smo i srećne, mislim da radimo pravu star, jer ženska prava su ljudska prava.

Uličnim maršom obeležen međunarodni Dan ljudskih prava

Međunarodni dan ljudskih prava 10. decembar obeležen je u subotu uličnim maršom aktivista Udruženja Roma Novi Bečej. Aktivnost koja je organizovana u okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ imala je za cilj da podseti građane da su Ujedinjene nacije 1948. godine usvojile deklaraciju o ljudskim pravima, u kojoj je istaknuto da su ta prava univerzalna i da ne zavise od nacionalne, državne, ideološke, socijalne i kulturne pripadnosti. Danica Jovanović, predsednica udruženja Roma Novi Bečej nije krila svoje zadovoljstvo što je pomenuta kampanja okončana još jednom uspešnom akcijom: „Udruženje Roma Novi Bečej je organizacija koja se bavi ljudskim pravima, pravima žena i borbom protiv nasilja nad ženama, i zato smo povodom Međunarodnog dana ljudskih prava želeli da kažemo da nasilje treba da prestane, da želimo da prekinemo tradiciju ranih i ugovorenih brakova, da femicidi, odnosno ubistva žena moraju da prestanu, kao i da ukažemo na položaj Roma i Romkinja u Vojvodini, odnosno u Novom Bečeju. Ponosna sam i srećna jer je ova akcija postala tradicionalna, jer je izuzetno važno da ukazujemo i da se borimo za Ijudska prava, koja su prava svakog čoveka.“

Aktivnosti udruženja Roma Novi Bečej ne prestaju završetkom kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“, jer, kako kažu, njihova kampanja traje svih 365 dana u godini, boreći se protiv nasilja, femicida i ugovorenih maloletničkih brakova. Dalji planovi Udruženja Roma podrazumevaju pokretanje različitih kampanja, kao i integracija Roma i Romkinja u Vojvodini, odnosno smanjenje nasilja nad njima.

Novogodišnji bazar u organizaciji udruženja Knap

U susret predstojećim praznicima u organizaciji Udruženja KNAP 10. decembra u holu Doma kulture u Novom Bečeju organizovan je novogodišnji bazar. Udruženja iz cele opštine predstavila su se vezenim i heklanim stvarima, unikatno rađenim nakitom i ukrasnim novogodišnjim predmetima, koji su rađeni tehnikom dekupaža i drugim tehnikama. Uz prijatne zvuke prazničnih melodija, bila je ovo prilika za kupovinu i prodaju, ali i za prijatno druženje u duhu novogodišnjih praznika. U sklopu bazara održana je i kreativna radionica za izradu čestitki namenjena devojčicama četvrtog razreda obe novobečejske osnovne škole.

“Suština cele priče je bila da okupimo udruženja iz naše opštine i u tome smo uspeli. Zahvaljujem se svima koji su nas podržaii, pre svega, Turističkoj organizaciji opštine Novi Bečej, ali i svim udruženjima koja su došla, naročito podmlatku KNAP-a, koji se, takođe, predstavio svojim radovima“, rekla je Nadica Josimović, predsednica Udruženja KNAP.

Svi zainteresovani koji su želeli da izlože svoje radove ili da priušte sebi nešto lepo za praznike, mogli su to učiniti i narednog vikenda 17. decembra od 10 do 16h kada je u holu Doma kulture opštine Novi Bečej održan još jedan novogodišnji bazar.

Opština Novi Bečej se pridružila akciji „Čepom do osmeha“

Ukoliko ste danas bacili čep sa flašice vode, mleka ili soka, nemojte to sutra činiti. U Srbiji već neko vreme traje akcija „Čepom do osmeha“ kojoj se danas priključila i opština Novi Bečej potpisivanjem memoranduma o saradnji sa pomenutom humanitarno-ekološkom organizacijom. Akcija je nastala na inicijativu Vanje Petković, diplomirane ekološkinje i predsednice humanitarno-ekološke organizacije „Čepom do osmeha“, koja je tokom svojih studija saznala za sličan primer dobre prakse u Sloveniji, gde je pokrenuta humanitama akcija recikliranja čepova sa ciljem prikupljanje sredstava za pomoć deci sa invaliditetom ili sa nekom smetnjom u razvoju i obrazovno-školskom procesu: „Akcija ima trostruki karakter. To je, pre svega, razvijanje ekološke svesti, zatim empatija prema deci sa smetnjama u razvoju i njihovo uključivanje u svakodnevnicu, kao i njihov osmeh do kog dolazimo kupujući pomogala koja im olakšavaju svakodnevni život. Suština akcije jeste sakupljanje plastičnih čepova kojih ima svuda. Do sada smo sakupili šezdeset tona čepova, koji bi se inače razlagali negde napolju i zagađivali našu životnu sredinu. Sigurnim koracima smo uspeli da aktiviramo ljude i to preko dece, jer oni su naši najveći pokretači. To je jedan lanac, preko dece i vrtića, do roditelja, njihovih komšija i dalje. Danas svi po malo razmišljaju o ekologiji, malo o krajnjem činu, a usput se igramo.“

Priključivanje ovoj akciji ne košta ništa osim dobre volje i entuzijazma. Na koji način će opština učestvovati u ovoj akciji objašnjava Branko Svilengaćin:

„Sasvim je logično i prirodno da se pojača takozvani civilni sektor jednom društveno-odgovornom akcijom. Nas kao društvo, ova akcija ne košta ništa. Potrebno je samo malo dobre volje, entuzijazma i energije da deci sa posebnim potrebama ili sa invaliditetom pomognemo da u našoj zemlji, pa i u Novom Bečeju, jer se i jedna naša sugrađanka nalazi na listi, dobiju pomoćnu opremu, kako bi im život koliko toliko bio lakši.

Osim što je akcija humana, ima i ekološki karakter. Pozvali smo predstavnike škola, predškolskih ustanova i mesnih zajednica kako bi i oni učestvovali i doprineli akciji. Cilj je da se kod najmlađih pa do najstarijih građana poveća svest o potrebi zdrave životne sredine, što je prepoznala i opština Novi Bečej.“

Na teritoriji opštine Novi Bečej kutije za prikupljanje čepova za reciklažu biće postavljene u školama, predškolskim ustanovama kao i mesnim zajednicama.

I ove godine u centru postavljena jelka za mališane

Sa skorim približavanjem novogodišnjih i božićnih praznika, Novi Bečej polako poprima praznični izgled. Kao i svake godine, u sklopu ulične rasvete, najpre je prethodne nedelje postavljena dekorativna rasveta u širem centru grada, a od danas centar krasi i velika jelka postavljena ispred Srednje škole, koju će tradicionalno 23. decembra okititi deca predškolskih i školskih uzrasta. Postavljanje jelke, kao i prethodnih godina, obavljaju radnici JP „Komunalac“.

„Ove godine smo rešili da na vreme postavimo jelku, tako da smo izašli na teren malo ranije nego inače. Na jelku će biti postavljena dekorativna rasveta, a onda za malo više od nedelju dana sledi i tradicionalno kićenje jelke od strane dece. Trudimo se da sve bude na vreme i lepo“, rekla je Sofija Blažin, pejzažni arhitekta JP ,,Komunalac“.

Prostor oko velike jelke u centru Novog Bečeja i ove godine će upotpuniti dekorativna kućica za Deda Mraza, koja je prethodnih godina bila popularno mesto za pravljenje zimskih i novogodišnjih fotografija. Tradicionalno kićenje jelke i dočekivanje Deda Mraza, koje će se održati u petak 23. decembra sa početkom u 10 časova, i ove godine organizuje Turistička organizacija opštine Novi Bečej.

Novogodišnji vašar održan u vrtiću „Poletarac“

Mali dobošari iz vrtiča „Poletarac“ Predškolske ustanove „Pava Sudarski” iz Novog Bečeja najavili su juče sam početak novogodišnjeg vašara koji je održan u ovom vrtiću za sve mališane i njihove roditelje.

Novogodišnji vašar uz pregršt ukrasa i upotrebnih predmeta u čijoj izradi su učestvovali kako mališani, tako i njihovi vaspitači i roditelji, bio je prava prilika da roditelji počaste sebe i svoje najmlađe pred novogodišnje praznike. Vašar je organizovan upravo na inicijativu roditelja, kaže Snežana Ćopić, vaspitačica vrtića ,,Poletarac“ za decu mešovite grupe od tri do šest godina: „U pripremi vašara učestvovali smo svi zajedno, deca, roditelji i vaspitači. Sve je naših ruku delo. Da nije bilo naših roditelja, verovatno ne bi bilo ni novogodišnjeg vašara, bili su vrlo angažovani i kreativni.“

Novac sakupljen od prodaje ukrasa i predmeta u okviru novogodišnjeg vašara biće iskorišćen za potrebe vrtića „Poletarac“.

Ptičijeg gripa u našoj opštini nema – potrebne mere zaštite i preventive

Na 4. sednici Štaba za vanredne situacije opštine Novi Bečej koji je zasedao 13.12.2016, glavna tema bila je upoznavanje sa stanjem botesti avijalne influence, odnosno ptičijeg gripa na teritoriji Republike Srbije. Oformljen je stručno-operativni tim za praćenje kretanja bolesti ptičijeg gripa na teritoriji opštine Novi Bečej. Štab za vanredne situacije opštine Novi Bečej doneo je preporuku građanima opštine Novi Bečej da pernatu živinu drži zatvorenu u objektima u kojima je živina zaštićena od kontakta sa prenosiocima bolesti avijarna influenca (PTIČJI GRIP): druge živine, divljih ptica i životinja.

Bolest ptičijeg gripa se pojavila u južno-bačkom okrugu, na teritoriji Koviljskih ritova, a dijagnostikovana je na uginulim labudovima. Veterinar i član Štaba za vanredne situacije opštine Novi Bečej, Vojislav Blažin, kaže da bolesti ptičijeg gripa još uvek nema na teritoriji opštine, ali da se moraju preduzeti sve mere zaštite i preventive: „Moramo voditi računa jer na ovoj teritoriji postoje zaštićena vodena područja, kao što su Okanj bara, Slano Kopovo, zatim kanalska mreža DTD, Tisa, kao i ostali kanali u okruženju. Ptice iz Evrope koje uglavnom u ovom periodu preleću i sleću na naše područje, čine ga potencijalnim ,,žarištem“. Iako bolesti kod nas nema, moramo se pripremiti. Nema potrebe za paniku, ali domaćinstva, naročito ona koja se nalaze na obodima naseljenih mesta moraju zatvarati živinu. Za puštanje živine uslediće opomene, kao i rigoroznije mere kažnjavanja onih domaćinstava koja ne poštuju preporuke zaštite. Ukoliko se ptičiji grip pojavi na teritoriji opštine Novi Bečej, dalje ćemo već postupati po zakonski predviđenim merama.“

Vrsta ptičijeg gripa koja se pojavila na teritoriji Republike Srbije nije zarazna za Ijude, ali kada je u pitanju živina, stvara velike ekonomske štete, kako direktne, tako i indirektne. Ne postoji vakcina protiv ove bolesti, a jedino rešenje kada dođe do oboljevanja ptica jeste njihova eutanazija. Osnovna preporuka zato i jeste preventiva, odnosno zatvaranje živine u živinarnike i što manji kontakt sa farmama živine, naglasio je Blažin.

Uskoro bista Josifa Marinkovića ispred Doma kulture u Novom Bečeju

Komisija koju je oformio Dom kulture opštine Novi Bečej za izbor biste Josifa Marinkovića danas je donela odluku koji će od radova, od ukupno devet pristiglih, na proleće krasiti prostor ispred Doma kulture. Pet članova komisije odluku je donelo jednoglasno, a pri izboru nije bilo previše dilema, kaže predsednik komisije, Jovan Blat, diplomirani vajar: „Pobedio je rad Zorana Ivanovića iz Beograda koji je realizovao niz skulptura u javnom prostoru. U pitanju je zaista najozbiljniji rad koji nam je stigao. Žao mi je što neke kolege koje su rekle da će poslati svoje radove, nisu to učinile.“

Direktor Doma kulture opštine Novi Bečej, Novica Blažin, zadovoljan je brojem pristiglih radova, ali i izborom pobedničkog rada: „Sada nam predstoji izrada same biste u bronzi, livenje i kasnije izrada postamenta, što sve moramo završiti do 31. marta sledeće godine, kada ističe projekat koji je finansirao NIS u okviru svog programa “Zajednici zajedno”. Bistu ćemo svečano predstaviti javnosti na jubilarnim 25. Obzorjima na Tisi, koja bi trebalo da budu 25. maja. Ono što smo najavljivali, polako ulazi u realizaciju i prostor ispred Doma kulture imaće maii kutak posvećen Josifu Marinkoviću, gde će se naši sugrađani, ali i ostali posetioci Novog Bečeja moći informisati o životu i delu našeg poznatog umetnika.“

Miomir Petrović oduševio Novobečejce promocijom svoje knjige „Kuća od soli“

Po prvi put u bogatoj karijeri Miomira Petrovića, novobečejska publika imala je zadovoljstvo da prisustvuje promociji nove knjige ovog aktuelnog srpskog pisca. U četvrtak 1. decembra u galeriji Narodne biblioteke u Novom Bečeju, održana je promocija knjige „Kuća od soli“. Prema rečima samog autora, u pitanju je metafizički triler, odnosno paraistorijski roman. Iako se bavi tridesetim i četrdesetim godinama prošlog veka i uslovima kulture, umetnosti i trgovine umetničkim delima u Kraljevini Jugoslaviji, roman ne treba gledati kao istorijski priručnik, već samo kao prikaz mogućih razvoja situacija prema verovatnoći da se dese ili njihovoj nužnosti, kaže Petrović: „Reč je o delu kolekcije Kneza Pavla Karađorđevića koji je glavni junak ovog romana, odnosno njen fiktivni, literarni junak, ali sazdan od mnogih junaka te, relativno renesansne, epohe u našoj prošlosti. On ima zadatak da je sačuva i skloni izvan granica Jugoslavije, pod pohlepnom kandžom, kako italijanskog gorfa Ćana, tako i Hermana Geringa. Ono što je izuzetno interesantno jeste vest koju je RTS preneo pre nekoliko dana, da se u obliku nekakve loše sprovedene restitucije, određena umetnička dela potražuju iz Narodnog muzeja u Beogradu od strane Republike Italije. To je još jedan koloplet kada realnost susreće ono što je fikcija. Ovaj roman sam pisao bez saznanja će se tako nešto desiti, ali želim da verujem da realnost potkrada moju književnost, a da nije obrnuto.“ Agneš Đukičin, direktorka Narodne biblioteke opštine Novi Bečej, citirala je nemačku poslovicu rekavši „Šećer dolazi na kraju“, misleći na eksluzivno gostovanje Miomira Petrovića i promociju njegove knjige na kraju ovogodišnjeg programa Narodne biblioteke. Ona veruje da „Kuća od soli“ i njen autor zaslužuju našu najveću književnu nagradu - Ninovu nagradu: „Zašto gospodin Miomir Petrović i zašto „Kuća od soli“? Zašto smatram da je ovo jedan od najboljih i najkvalitetnijih romana koji se pojavio ove godine na našoj književnoj sceni? Zato što je ovo zahtevan pisac koji traži zahtevnog čitaoca. Svi oni koji su čitali i koji će tek čitati ovu knjigu, imaće izuzetno zadovoljstvo da prođu kroz neverovatne svetove od Mediterana, Boke Kotorske, Beograda, ulice Kapetan Mišine, uz mirise i ukuse mora i soli, preko intrigantne priče oko zaostavštine Kneza Pavla i njegovog muzeja, do Kopta i koptske kulture. Nećemo otrkivati previše, pročitajte knjigu „Kuća od soli“.“ Knjiga Miomira Petrovića „Kuća od soli“ od prošle nedelje može se naći u Narodnoj biblioteci u Novom Bečeju.

Knjiga Đorđa Randelja o patrljarhu Pavlu predstavljena u novobečejskoj biblioteci

Promocija knjige „Patrijarh Pavle - svetac kojeg smo poznavali“, novinara i publiciste iz Novog Sada, Đorđa Randelja, održana je u četvrtak 15. decembra u Narodnoj biblioteci u Novom Bečeju. Dvadeset i šesta knjiga Đorđa Randelja jedna je od retkih koje se bave životom i delom jedne od najvoljenijih i najcenjenijih ličnosti u novijoj istoriji na našim prostorima i šire, Patrijarha Pavla.

Pred nastupajuće praznike, nema boljeg razloga za promociju knjige od patrijarha Pavla i velikog prijatelja Novog Bečeja i Novobečejaca, Đorđa Randelja, smatra direktrorka biblioteke, Agneš Đukičin: „Imali smo zaista privilegiju i veliku čast da poznajemo jednog sveca. Patrijarh Pavle je bio čovek koji je živeo po jevanđeoskim pravilima i zaista je bio pravi bogonosac. On je bio jedna od ličnosti koja se rađa jednom u petsto godina. Naš narod je blagosloven što je imao jednog ovakvog patrijarha. Patrijarh Pavle je neko na koga bi svi trebalo da se ugledamo, jer svaka njegova reč je bila zlatna. Setimo se samo one najpoznatije: „Budimo ljudi“. Neka to bude pouka i poruka, kako božićna, tako i novogodišnja.“

Đorđe Randelj, kaže da mu se knjiga o patrijarhu Pavlu ,,desila“ jer se našao na pravom mestu u pravo vreme. Naime, on je u periodu od ’88. do ’90. godine imao novinarski zadatak da izveštava sa Kosova i Metohije, u vreme pre nego što je tada episkop raško-prizrenski Pavle, izabran za patrijarha Srpske pravoslavne crkve: „Dok sam boravio na Kosovu i Metohiji u vrlo neprijatnim i opasnim situacijama, uspeo sam da doprem do njega, što je bila retka novinarska privilegija. Čak sam imao priliku da mu budem i privatni šoter i da ga vozim po manastirima na Kosovu. Sad mogu samo da kažem da smo srećni što smo imali takvog savremenika. Naše generacije nisu mogle da upoznaju Dositeja Obradovića, Vuka Karadžića ili Njegoša, ali ono što ćemo tek jednog dana shvatiti, imali smo tu privilegiju da budemo savremenici jednog sveca. Naslov knjige jeste pomalo drzak, ali to je zaista retka prilika da se tako nešto desi.“

Patrijarh Pavle nije uspeo da pomogne da iz ratova u kojima je srspki narod učestvovao izađemo kao pobednici, ali jeste pomogao da koliko-toliko sačuvamo obraz. On je vodio srspki narod u teškim godinama i presudnim diplomatskim bitkama, zaključio je Randelj pred novobečejskom publikom. Poznati srpski književnik i akademik, Matija Bećković, ocenio je knjigu Đorđa Randelja kao vredan prilog kanonizaciji patrijarha Pavla.

Laslo Šuranji sportista 2016. godine

U organizaciji Sportskog saveza opštine Novi Bečej, a pod pokroviteljstvom lokalne samouprave, u prepunoj sportskoj hali SRC ,,Jedinstvo“, održana je svečanost proglašenja najuspešnijih sportista opštine Novi Bečej.

Za najuspešnijeg, u 2016. godini, proglašen je Laslo Šuranji, paraolimpijac u streljaštvu i osvajač zlatne medalje, u disciplini MK puška na 50 metara, u trostavu i bronzane u ležećem stavu, na 10 metara, na XV paraolimpijadi u Rio de Ženeiru, u Brazilu.

Na drugom mestu je kuglaš Norbert Ernješi, član juniorske reprezentacije Srbije, koja je osvojila zlatnu medalju na svetskom prvenstvu u Hrvatskoj. Ernješi je juniorski prvak države, u pojedinačnoj konkurenciji i drugoplasirani u kombinaciji, pored toga je osvajač dve zlatne medalje na „Trofeju Beograd“, u ekipnoj i pojedinačnoj konkurenciji.

Na trećem mestu je, rukometaš ,,Jedinstva“ iz Novog Bečeja, Vladimir Antonović, koji je, ove jeseni, najbolji strelac Prve lige Srbije sever, sa 80 golova.

Nagrađeni mladi sportisti

U konkurenciji juniorki najuspešnija je Enita Behramaj, prvakinja države u kungfu vušuu, osvajač zlatne medalje na otvorenom prvenstvu Mađarske u Mezeturu, srebrne na otvorenom prvenstvu Balkana, koje je održano u Novom Bečeju. Nedavno je proglašena za najuspešniju takmičarku, u ovoj godini, Savate saveza Vojvodine.

Druga je karatiskinja Radmila Vukelja iz Novog Miloševa, aktuelna prvakinja Vojvodine i nosilac bronzane medalje, na prvenstvu Balkana u Sarajevu, a treća, odbojkašica Ivona Mesaroš, članica OK ,,Jedinstvo“, drugoplasirane ekipe Druge vojvođanske lige Severna Bačka.

Najuspešniji mladi sportista je, karatista Vladimir Brežančić, osvajač dve zlatne medalje (ekipno i pojadinačno) na prvenstvu Balkana u Sarajevu, prvak Vojvodine i pobednik Kupa i član reprezentacije Srbije na prvenstvu Evrope, u kiparskom gradu Limasolu.

Drugi je, kuglaš Dušan Pejin, koji je na prvenstvu Srbije, u kadetskoj konkurenciji osvojio zlatnu medalju u kombinaciji, a srebrnu u pojedinačnoj konkurenciji. Ovim uspesima treba dodati zlatnu medalju (ekipno) na „Trofeju Beograd“ i bronzanu na ekipnom juniorskom prvenstvu Srbije.

Na trećem mestu je mladi košarkaš Vukašin Vučetić, koji je sa 15 godina debitovao u dresu „Jedinstva“ iz Novog Bečeja, u Regionalnoj ligi Srbije sever.

Rukometaši ponovo najuspešniji

Najuspešniji sportski kolektiv, treću godinu zaredom, je ekipa ,,Jedinstva“ iz Novog Bečeja, koja je, u prvom delu prvenstva Prve lige Srbije - grupa sever, zauzela treće mesto sa 14 bodova. Ekipa, koju predvodi trener Mihajlo Petković, zabeležila je šest pobeda, dva puta igrala nerešeno, a doživela tri poraza.

Specijalna priznanja

Specijalno priznanje, za doprinos razvoju sporta, dodeljeno je Jovici Vukelji, treneru karatista iz Novog Miloševa, koji je sportsku karijeru počeo 1973. godine u Zadru, potom nastavio u Zrenjaninu i Novom Bečeju, da bi punu afirmaciju stekao u Novom Miloševu, kao trener. Počeo je u skromnim uslovima, treniralo se na tavanu njegove kuće, ali to nije smetalo da se karatisti iz Novog Miloševa, sa svakog takmičenja vraćaju sa medaljama. Danas je Karate klub ,,MIadost“, zahvaljujući stručnom i predanom radu trenera Jovice Vukelje, jedan od najuspešnijih u Vojvodini i Srbiji.

Po prvi put Plakete Sportskog saveza opštine Novi Bečej, dodeljene su sportistima koji su ponikli u gradu kraj Tise.

Plaketa je uručena fudbaleru, Bojanu Matiću, koji je posle zapaženih igara u novobečejskom ,,Jedinstvu“, prešao u tabor srpskoligaša iz Sente, potom igrao za prvoligaše iz Zemuna i Loznice. Punu afirmaciju stekao je, ove jeseni, u prvoligašu ,,Mačvi“ iz Šapca. Najbolji je strelac ekipe sa B golova i jedan je od najzaslužnijih što je „Mačva“ jesenji prvak, sa lepim izgledima da naredne sezone zaigra u Super ligi Srbije.

Plaketa je dodeljena i Milanu Dakiću, rukometašu ,,Metaloplastike“ iz Šapca, članu juniorske reprezentacije Srbije, koja je učestvovala na prvenstvu Evrope u Danskoj. Na tom prvenstvu pružio je zapažene partije, a na utakmici sa Švajcarskom proglašen je za najboljeg igrača. Standardni je prvotimac superligaša iz Šapca.

U kulturno-umetničkom programu učestvovali su KUD „Bećarac“ iz Novog Bečeja, KUD „Jovan Aćimac“ iz Kumana, USFV „Teodor Pavlović“ iz Novog Miloševa i MKUD „Jokai Mor“ iz Novog Bečeja.

Intervju sa predsednikom opštine: Maksimović sumirao šestomesečni rad lokalne samouprave na kraju kalendarske godine

Pred sam kraj tekuće kalendarske godine, predsednik opštine Novi Bečej, Saša Maksimović, sumirao je danas na konferenciji za novinare rad lokalne samouprave u proteklih šest meseci i najznačajnije događaje koji su obeležili drugu polovinu 2016. godine. On je najpre podsetio na ,,nasleđenu“ situaciju stupanjem na vlast, a koja se odnosi na oko sto šezdeset miliona dinara ugovorenih obaveza i sto trideset miliona dinara duga Doma zdravlja u Novom Bečeju, koji predstavlja izuzetno ozbiljan problem za opštinu Novi Bečej, kao i na oko četrdeset miliona dinara duga JP ,,Komunalac“: „Realni budžet opštine je između petsto pedeset i šesto miliona dinara, kada su sopstveni prihodi opštine Novi Bečej u pitanju, a samo dug iznosi tristo trideset miliona dinara. Nešto od ugovorenih obaveza smo otkazali i time delimično uštedeli ove godine, a nešto što smo procenili da nije na listi prioriteta. Što se tiče duga Doma zdravlja opštine Novi Bečej, ne radi se samo o sto trideset miliona dinara duga, već i o problemima sa apotekama, odnosno ,,nasleđenim“ situacijama u kojim nemate lekova i u kojim niko ne želi da vam da iste. Mi nemamo mogućnost da platimo taj dug. Pokušali smo u nekoj meri interventno da odreagujemo, da pomognemo Domu zdravlja, ali će, to biti vrlo teško. U budžetu opštine Novi Bečej za 2017. godinu smo predvideli čak i reprogram duga Doma zdravlja, za slučaj ako problem ,,padne“ samo na lokalnu samoupravu. Nadam da će država pokazati razumevanje, iako odgovornost nije državna, nego opštine Novi Bečej i bivšeg direktora Doma zdravlja.“

Maksimović se osvrnuo i na pozitivne strane, kao što je prva faza izgradnje industrijskih zona u Novom Bečeju i Novom Miloševu: „Prodali smo prvi plac u industrijskoj zoni u Novom Miloševu. Investitor je iskazao želju da do kraja 2017. godine počne sa radom, a bilo bi zaposleno oko stotinak ljudi. Ugovor je potpisan, sredstva u iznosu od milion i po dinara su već prebačena u budžet opštine. Vodili smo računa da zaštitimo državnu imovinu, tako da tek kada fabrika bude napravljena i vlasnik dobije upotrebnu dozvolu, imovina postaje njegova.“

Svakako jedan od najvećih uspeha lokalne samouprave u proteklom peripdu jeste izbor opštine Novi Bečej za „Grad u fokusu“ i pedeset i šest miliona dinara koji su u te svrhe dobijeni od strane Ministarstva kulture i informisanja, pa se u 2017. godini mogu očekivati značajne investicije, kaže Maksimović: ,,S obzirom da smo projektom „Gradovi u fokusu“ predvideli ulaganja i u žitni magacin u Novom Miloševu, a da je ranija lokalna samouprava ulagala u njega iako nije bio državno niti opštinsko vlasništvo, što je nedopustivo, opština je ove godine kupila žitni magacin u Novom Miloševu. Procenjena vrednost je bila četiri miliona i dvesto hiljada dinara, a magacin je kupljen za tri miliona i sedamsto pedeset hiljada dinara. Takođe, treba istaći da je urađena kanalizacija u Novom Bečeju u dužini od dva kilometra, uz vrednost radova od dvanaest miliona dinara, kao i rekonstrukcija vodovoda u ulicama Brigadira Ristića i Štrosmajerova.“

Gospojina je ove godine po prvi put bila potpuno transparentna, a ostvarene su i značajne uštede u budžetu opštine, istakao je Maksimović: „Tridest šest i po miliona dinara koštala je prošlogodišnja manifestacija, dok je na ovogodišnju potrošeno devetnaest i po miliona dinara. Po prvi put građani, ali i mediji imaju uvid u izveštaj sa Gospojine, koji se nalazi na zvaničnom sajtu opštine Novi Bečej.“

Predsednik opštine Novi Bečej je kao dobro u ostvarenom radu lokalne samouprave pomenuo i uvođenje pravnog sistema u opštinu, zatim skidanje useva sa uzurpiranih poljoprivrednih površina u državnoj svojini, koje je opština Novi Bečej sprovela prva u državi, kao i sanaciju deponije u Bočaru. On je rekao da će se lokalna samouprava i u 2017. godini truditi da unapredi sve vidove kvaliteta života građana, razvijajući industriju, privredu, infrastrukturu, ali i kulturu i turizam. U 2017. godini može se očekivati rekonstrukcija vodovoda u naseljenim mestima, završetak radova prve faze izgradnje industrijske zone u Novom Bečeju, kao i do kraja 2017. završetak radova na prvoj fazi izgradnje industrijske zone u Novom Miloševu. U planu je izgradnja eko česme u Kumanu, kao i kapele u Novom Miloševu, zaključio je Maksimović.

Radna praksa za desetoro mladih nezaposlenih lica

U okviru projekta „Partnerstvom do profesionalnog ostvarenja miadih“, koji Grad Kikinda realizuje u partnerstvu sa Opštinom Novi Bečej i Regionalnim centrom za društveno-ekonomski razvoj - Banat, a koji finasira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije, potpisivanjem ugovora sa mentorskim kompanijama 1. novembra je počela sa realizacijom tromesečna radna praksa za deset mladih nezaposlenih lica sa teritorije opštine Novi Bečej.

Velimir Berbakov iz Zemljoradničke zadruge ,,Miloševo“ iz Novog Miloševa, jedan je od poslodavaca mentora, a za program projekta ima samo reči hvale: „Mladi na ovaj način iz prve ruke uče konkretna znanja i sve ono što će im trebati u životu i daljem radu. Mislim da su tri meseca prakse sasvim dovoljna za početak, ali i da treba nastaviti sa ovim projektom i pružanjem šanse mladima da uz određenu finansijsku satisfakciju steknu znanja, praksu i na kraju se zaposle.“

Projekat „Partnerstvom do profesionalnog ostvarenja mladih“ otpočeo je u julu ove godine kada je dvadeset mladih nezaposlenih lica sa teritorije opštine Novi Bečej prošlo kroz desetodnevni program obuka iz oblasti moderne poljoprivrede i zanatstva. Kako projekat teži da uspostavi strukturu koja će podići kapacitete i zapošljivost mladih, podstičući ih da ostanu u svojoj lokalnoj zajednici, planirana je kombinacija teorijskih i praktičnih programa obuka - radne prakse, u okvim koje će imati priliku da teorijski stečena znanja primene u praksi i dodatno unaprede svoje kompetencije.

Marija Vereb, jedna je mladih nezaposlenih lica koja je dobila šansu da stekne praksu u prodavnici mešovite robe, a kaže da joj ovaj program prakse mnogo znači:

„Veliki je problem današnjice i nas mladih što kad završimo školu nemamo radnog iskustva. Projekat „Partnerstvom do profesionalnog ostvarenja mladih“ nam upravo pruža to iskustvo, a ukoliko se dobro pokažemo, imamo šansu i da se zaposlimo.“

Radna praksa će trajati do februara sledeće godine, nakon čega se očekuje da će najmanje polovina mladih učesnika steći i stalno zaposlenje.

Domu zdravlja Novi Bečej obezbeđena četiri EKG aparata i druga najpotrebnija medicinska oprema

Dom zdravlja u Novom Bečeju ovih dana spominje se zbog velikog duga u kojem se nalazi, a lokalna samouprava nastoji na sve moguće načine da pomogne ovom preduzeću čiji je osnivač. Pored duga i praznih apoteka, Dom zdravlja Novi Bečej ima problema i sa nedovoljnom i zastarelom opremom. Opština Novi Bečej obezbedila je sredstva za pribavljanje medicinske opreme u iznosu od oko 770 hiljada dinara kako bi se stvorio minimum uslova za funkcionisanje ove ustanove.

„Dom zdravlja Novi Bečej ne nalazi se samo u teškom finansijskom stanju, već i po pitanju medicinske opreme. Vozila su, takođe, u lošem stanju. Opština je ovog puta izdvojila skromnija sredstva, ali svakako da su Dom zdravlja i zdravlje naših građana prioriteti opštinske vlasti“, rekao je Saša Maksimović, predsednik opštine Novi Bečej.

Dr Ivan Zec, v.d. direktor Doma zdravlja Novi Bečej, zadovoljan je saradnjom sa lokalnom samoupravom, ali ističe da je zatečena situacija u ovoj ustanovi bila katastrofalna: „Sada pokušavamo da gasimo „požare“ tamo gde se može. Obezbedili smo ono najosnovnije i najpotrebnije da bismo mogli da funkcionišemo. Nabavili smo četiri EKG aparata, od čega jedan stacionami i tri terenska, pet otoskopa, tri puls oksimetra, dva stetoskopa i dva aparata za merenje krvnog pritiska. Što se voznog parka tiče, osposobili smo vozila koja jesu prešla veoma mnogo kilometara, ali su u funkciji.“

Obezbeđivanje sredstava za nabavku osnovne potrebne opreme, zamenik predsednika opštine Novi Bečej, Branko Svilengaćin, nazvao je interventnim pokušajem da se loša situacija makar malo poboljša. On je dodao da se do "kraja ove godine, ali i u sledećoj očekuje još pozitivnih vesti vezanih za Dom zdravlja: „Da se opština Novi Bečej nalazi na ,,nuli“, bili bismo srećni. No, nalazimo se u ogromnom minusu, ne samo kao opština, već i kao osnivači javnih preduzeća i ustanova. Ako se samo osvrnemo na dug Doma zdravlja od sto trideset miliona dinara i na sve obaveze koje proističu iz njega, stalne blokade i potrebe da se pomogne Domu zdravlja, onda jedna ovakva akcija kupovine osnovnog inventara ne predstavlja ništa posebno, već nešto što se podrazumeva i što bi naše ordinacije trebalo da imaju kako bi postojao dovoljan kvalitet zdravstvene zaštite. Međutim, ovaj dug opštinu sprečava da neke vidljivije i životnije stvari uradi kako bi pomogla Domu zdravlja, građanima i opštini sveukupno.“

Na konferenciji za novinare, sumirajući rad lokalne samouprave u proteklih šest meseci, predsednik opštine, Saša Maksimović, i njegov zamenik, rekli su da nastoje da obezbede i novo vozilo za potrebe Doma zdravlja.

Predrag i Dušanka Stanaćev - veliki borci u igri sa sudbinom

Stanaćev Predrag i Dušanka, osobe sa invaliditetom, sa dvoje dece živeli su u maloj kući na kraju Kumana do koje je vodio neasfaltirani, blatni put, što je za Dušanku koja je u kolicima predstavljalo veliki problem pogotovu tokom kišnih dana. Iz fonda „Gospojina vraća osmeh” 2014. godine kupljena im je kuća na adekvatnijoj lokaciji. Kuća u koju su se uselili blizu je asfaltnog puta, ali je problem bio nekoliko stepenika na ulazu koji su Dušku sprečavali da samostalno, bez pomoći izlazi u dvorište.

Predrag je rešio da svojoj supruzi omogući neometano kretanje pa je skupivši skromna sredstva počeo renoviranje prostorija. lako i sam srčan bolesnik svakog dana je pomalo dograđivao, a ponekad bi mu se pridružio i neki drugar. Opština mu je i ovog puta pozitivno odgovorila na zahtev za pomoć. Donirali su deo građevinskog materijala. Sada će porodica Stanaćev imati adekvatnije uslove za život. Predrag Stanaćev kaže da su radovi krenuli letos i da se nada da će sve biti gotovo pre nego što stigne veća zima: „Ako nas posluži vreme ulaz će biti gotov ove zime. Ovako ćemo rešiti i sobu za ćerkicu koja ima 12 godina i trebalo bi da ima sada već svoju sobu. Ja sam zbog zdravstvenih problema sa srcem u penziji tako da su nam primanja vrlo mala i zato sam zahvalan opštini i gospodinu Mirjanu Jakšiću što su nam pomogli da rešimo ovaj problem. Ne znam da li bismo sami to uspeli“.

Iako iscrpljena posle mnogobrojnih operacija tumora na kičmi, Duška Stanaćev ispratila nas je uz osmeh. Ova mlada četvoročlana porodica pokazala je veliku snagu u borbi sa sudbinom nepredajući se pred velikim iskušenjima.

Započet Novobečejski park u čast Lasla Šuranjija

Prva faza izgradnje olimpijskog parka u Novom Bečeju u čast Lasla Šuranjija, zlatnog paraolimpijca i dvostrukog osvajača medalja u streljaštvu iz Rija, otpočela je danas sadnjom drvenastih vrsta, listopada i četinara. Tematski park koji će nositi ime proslavljenog Novobečejca nalaziće se na Miloševačkom putu, pored novoselskog dečjeg igrališta. Park će biti mesto za primer svima, a najviše omladini, rekao je danas predsednik opštine Novi Bečej, Saša Maksimović, i zahvalio se, pre svega, JP ,,Srbijašume“ na donaciji kompletnog sadnog materijala, kao i mobilijara, u vidu klupa i kanti za smeće, koji će biti postavljeni na proleće: ,,Takođe, želeo bih da se zahvalim i Centru za održivi razvoj, kao i Matiji Kovaču, pokrajinskom poslaniku, koji je bio inicijator ove akcije. Na nama iz lokalne samouprave je da sprovedemo sve što je potrebno kako bismo uredili ovaj prostor i dobili lep park.“

Park u čast Lasla Šuranjija nalaziće se na javnoj površini, tako da .će titularno biti u vlasništvu opštine Novi Bečej, a već sada je zaštićen kamerama i reflektorima, kako bi se sprečilo potencijalno uništavanje sadnica i na pravi način omogućila njihova zaštita.

Sadnji prvih sadnica danas je prisustvovao i sam Laslo Šuranji, koji je tom prilikom rekao da je uvek bio pristalica sadnje drveća i da je dobar osećaj videti da su otpočeli radovi: „Siguran sam da će ovaj park biti odličan, ne toliko za mene, koliko za mlade i ostale ljude koji žive u okolini. Ne znam koliko će se sećati mojih uspeha, jer su oni prolazni. Svaka slava traje ,,pet minuta“ i ljudi će to pre ili kasnije zaboraviti, ali će ovaj park ostati pružajući hlad i narednim generacijama.“

Izgradnju tematskog parka osim opštine Novi Bečej i JP ,,Srbijašume“, pomaže i Mesna zajednica Novi Bečej, koja je za pravu fazu obezbedila radnike preko javnih radova za sadnju sadnica. Prema rečima Emila Stevanova, mladog pejzažnog arhitekte i autora projekta uređenja parka, osim zelenih površina park će imati dečje igralište, teretanu na otvorenom, kao i sadržaje za osobe sa invaliditetom: „Postojaće i teretana na otvorenom za osobe sa invaliditetom, kao i parking, tako da će park biti pristupačan i toj grupi korisnika. Takođe, deo staza će biti betoniran, zbog lakšeg pristupa. Trudili smo se da budemo ekonomični, pa će staze uglavnom biti u vidu nekog prirodnijeg popločanja. Park je zamišljen da bude okrenut prirodi, tako da neće biti previše urbanizovan. Od sadnog materijala koristili smo drvoredne sadnice sa kuglastom krošnjom koje će biti uz bicilkističku stazu. Tu su i četinari, iako su uglavnom korišćene žbunaste i drvenaste vrste, kako bismo postigli sukcesivno cvetanje, odnosno atraktivnost tokom cele godine.“

U drugoj fazi izgradnje olipmpijskog parka koja ce uslediti na proleće, biće formirane staze, uz sadnju žbunastih vrsta biljaka, a završetak radova i konačni izgled parka očekuje se krajem sledeće godine.

Mesna zajednica Novo Miloševo na usluzi građanima

Arsen Pajić, sekretar Mesne zajednice Novo Miloševo, rezimirao je rad Saveta u ovoj godini: „Ove godine urađen je parking kod pošte, preko puta ambulante na mestu na kome je bio apsolutno neophodan. Rekonstruisano je postojećih 5 parking mesta i urađeno još 6 potpuno novih tako da sada imamo ukupno 11 parking mesta na ovoj lokaciji. Mesna zajednica je takođe kupila 10 betonskih kanti za smeće koje su raspoređene po centru Novog Miloševa, na pijaci, ispred Doma penzionera, pošte, škole, eko česme. Rekonstruisali smo košarkaški i fudbalskog teren zajedno sa tribinama. Okrečili smo Omladinski dom u sklopu javnih radova. Svakodnevno smo u komunikaciji sa stanovnicima Novog Miloševa i pokušavamo da im budemo što više na usluzi“.

Uređivanjem zgrade stare škole u Kumanu do mesta za pijac

Nakon postavljanja ograde kod tzv. stare škole u Kumanu, Mesna zajednica Kumane u narednom periodu planira da u njeno dvorište premesti zelenu pijacu koja se trenutno održava u centru mesta. Prema rečima Gorana Stančića, sekretara saveta Mesne zajednice Kumane, ovim premeštanjem bi, između ostalog, bio rešen problem zatvaranja saobraćajnica za vreme pijačnih dana: ,,U planu je i sređivanje same zgrade stare škole. Naime, u toku prošle godine sredili smo zabat zgrade, jer je postojala mogućnost da se sruši, a dalji cilj nam je sređivanje fasade, kao i njene unutrašnjosti. Sređivanjem objekta pokušaćemo da privučemo nekog investitora, a da li će tu biti otvorena nova prodavnica, mesara ili nešto drugo, nije bitno, već je bitno da imamo sređeno mesto na kom će Kumančani moći da se zaposle.“

Otvoreno pismo Bočarcima

Novembra meseca 2010. godine, kada sam izabran za predsednika Saveta Mesne zajednice Bočar, sebi, a i prijateljima iz Bočara, sam obećao da ću opravdati moj položaj u Mesnoj zajednici, tako što ću uraditi značajne stvari za naše selo. Te iste 2010. godine, mojim dolaskom na mesto predsednika Saveta, zatekao sam dugovanje u iznosu od 500.000,00 dinara, kao i 3 neopravdana projekta, za dobijena sredstva u 2009. godini, prema AP Vojvodini. Tu 2010. godinu mnogi žitelji pamte kao lošu, iz razloga što su nas te godine zadesile poplave - podzemne vode, što smo uspešno rešili kopanjem kanala u ulicama u kojima je bilo neophodno ispustiti vodu. Mogu da se pohvalim da su članovi Saveta u zimskom periodu uspešno obavljali svoj deo posla, čišćenjem i održavanjem ulica.

2011. godina je godina koja je bila u znaku 800 godina postojanja našeg mesta. 2012. godine, uz pomoć radnika koji su radili na Javnim radovima, smo izbetonirali stazu na Pravoslavnom groblju, dužine oko 100 metara.

Januara meseca 2013. godine, nakon izbora za Savet Mesne zajednice, ponovo sam se našao na mestu predsednika Saveta. Novoizabrani članovi Saveta su već na prvoj Sednici pokrenuli pitanje sadnje sibirskih brestova na „Jamurini“, što smo ubrzo i realizovali. Te iste 2013. godine, putem konkursa koji sprovodi ,,NIS“. kompanija smo konkurisali za rekonstrukciju rukometnog terena, gde smo ostvarili sredstva u iznosu od 800.000,00 dinara. Nakon uspešne javne nabavke, potpisali smo ugovor sa firmom ,,Vojvodinaput“ iz Novog Sada, koja je dostavila najnižu ponuđenu cenu u iznosu od 1.225.867,50 dinara, gde je opština Novi Bečej donirala 425.867,50 dinara. Takođe, postavljeno je i dečije igralište, u parku ispred škole, a uz pomoć radnika koji su bili angažovani preko javnih radova, ozidali smo zid kod Osnovne škole „Dositej Obradović“, a već 2014. godine uspešno smo očistili ,,nemačko“ groblje.

2015. i više nego uspešne godine, smo ostvarili sredstva za rekonstrukciju vodovodne mreže (prva faza), za ulice Vojvođanska i Maršala Tita. Radove na vodovodu izvodila je firma „Hidrovod“ iz Pančeva, a radovi su iznosili 2.817.991,22 dinara. Ubrzo su dobijena sredstva i za Drugu fazu rekonstrukcije vodovodne mreže, koja je obuhvatila Banatsku i Žarka Zrenjanina ulicu, na čijoj su rekonstrukciji radili radnici preduzeća GP Novi Bečej iz Novog Bečeja, za ugovorenu cenu od 3.500,000,00 dinara. Putem konkursa Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu ostvarili smo sredstva u iznosu od 140.000,00 dinara, za kupovinu nove opreme za bioskop (mikseta i snagaš). Učestvovali smo u sanaciji i adaptaciji Lovačkog doma u Bočaru, i takođe je raspisana javna nabavka za izgradnju kapele na Pravoslavnom groblju, na čijoj izgradnji je radila firma ,,PRO CASA“ iz Novog MiloŠeva. Mirnim putem i pregovorima smo uspeli da vratimo zgradu ,,BOTEKS-a“. Polovinom oktobra meseca, zbog neopravdanih sredstava dobijenih 2009. godine za odvodnjavanje, Mesna zajednica je bila prinuđena da vrati dug od 4.000.000,00 dinara (sa kamatom), što je uz pomoć Lokalne samouprave vratila.

2016. godine smo uz pomoć Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, realizovali izgradnju tribina na fudbalskom terenu u Bočaru. U proteklih 6 godina smo izdvajali oko 300.000,00 dinara po godini za čišćenje i odvoženje smeća sa deponije (,Bekoša“), trudili smo se da bočarskim klubovima obezbedimo mogućnost takmičenja, kao i mogućnost treniranja, jer smo u prethodnoj godini, iz bezbednosnih razloga zamenili reflektore na rukometnom i košarkaškom terenu.

Zbog svega prethodnog navedenog 2015. godine Mesna zajednica Bočar je dobila nagradu za unapređenje života u seoskoj sredini Kapetan Miša Anastasijević. Pored svega što smo do sada uradili, ostao je nerešen problem kišne kanalizacije, što je i prioritet u rešavanju komunalnih problema u narednom periodu. Ovim putem bih se zahvalio svim članovima Saveta koji su doprineli da naš rad bude ovako efikasan, saradnicima, kao i Lokalnoj samoupravi od koje smo dobijali veliku podršku u radu.

U Pokrajini sam pokrenuo pitanja ulaganja u stočarstvo, bolje vode za piće, puta Ada Bočar...

Ivica Milankov poslanik u Skupštini Autonomne pokrajine Vojvodine za Novobečejski informator pričao je o tome koja su pitanja kojima se bavio u ovom predstavničkom telu i na koji način je zastupao građane opštine Novi Bečej i cele Vojvodine.

„Bavio sam se temom Železnica Srbije. Za govornicom Skupštine APV sam postavio pitanje: „Zašto se vikendom ukidaju vozovi Kikinda-Zrenjanin-Beograd“ u vreme praznika i vreme vikenda. Tražio sam u ime Srpske radikalne stranke, čiji sam predstavnik, da se to promeni i vrati na prethodno stanje, jer Zakon o saobraćaju kaže da je zabranjeno ukidati vozne linije, pogotovu što su ovi vozovi namenjeni đacima i studentima koji dolaze ili odlaze na školovanje u ove gradske centre.

Autonomna pokrajina Vojvodina ulaže u stočarstvo samo 60 miliona dinara. Posle ratarstva stočarstvo je najrazvijenija grana poljoprivrede u Vojvodini, a ima tako malo ulaganje od strane vojvođanskih institucija: „Ukazali smo na problem prelevmana, carinske zaštite, koju država dotira da bi naši stočari dobijali pravu cenu mleka, pošto ne mogu da budu konkurentni sa ostalim državama Evropske unije, jer njihovi poljoprivrednici dobijaju velike subvencije i imaju sredstva iz Ipard fondova. 31. se te subvencije naše države ukidaju i naši stočari će ostati na ,,vetrometini“, na milost i nemilost neravnopravnog tržišta.“, dodao je Milankov.

Pokrajina je odvojila najmanje sredstva za sport, a za školski sport naročito mala: „Skrenuo sam pažnju da su u više navrata, naročito pred izbore, pokrajinski i republički sekretari za sport obećavali čuvenu fiskulturnu salu u Bočaru, a posebno republički državni sekretar za sport gospodin Peruničić, koji je obećao da će u roku od 6 meseci 2014. sala biti završena. Sada je 2016. i nema indicija da će to biti rešeno.“, nastavlja Milankov i dodaje: „Govorio sam i o pijaćoj vodi u Pokrajini. Pijaća voda je na nezavidnom nivou, pogotovu u srednjebanatskom i severnobanatskom okrugu. U glavnom gradu srednjebanatskog okruga Zrenjaninu, fabrika se gradi više godina i nema indicija kada će biti završena. Ona se gradi više godina, ali ova vlast u tom gradu nema izgovor za ovakvu neefikasnost jer su i oni na vlasti više godina. Sa pokrajinskim sekretarom za poljoprivredu je dogovoren sastanak kako bi se razgovoaralo i o ovoj temi.“

„Postavio sam i pitanje šta se dešava sa izgradnjom dvorca Heterlendi u Bočaru, zbog čega je izgradnja stala. Predizborna obećanja sadašnje vlasti su glasila da će na dvorcu u roku od 6 meseci početi radovi a u roku od 3 meseca će biti završen. Međutim od toga nema ništa. Sad nam pričaju da će biti 2019. godine radovi završeni.

Pokrenuli smo i pitanje zatvorenog puta Ada-Bočar, koji nema upotrebnu dozvolu. Pre nekoliko dana je put ponovo zatvoren. Policija naplaćuje visoke novčane kazne svakom ko se vozi tim putem. Od pokrajinskog sekretara sam dobio obećanje da će taj put što pre dobiti upotrebnu dozvolu.“, završava Ivica Milankov svoje izlaganje o delovanju u pokrajinskom parlamentu.

Na inicijativu Ivice Milankov članovi Pokrajinskog odbora za poljoprivredu, čiji je član, spremaju se da uskoro posete našu opštinu. Na taj način će stanovnici opštine Novi Bečej moći da se informišu o svim temama iz ove oblasti koje ih zanimaju.