srenhu

Dobra proizvodna orijentacija

Skoro celokupna privreda u našoj Opštini posle stupanja na snagu novih privrednih mera došlo je u povoljniji položaj. Ipak, nekoliko radnih organizacija u opštini sukobljava se sa nekim problemima koji su više objektivne nego subjektivne prirode. Preduzeće za proizvodnju moderne konfekcije „Uzor“ u Novom Bečeju spada u red onih radnih oranizacija koje su od julskih mera na ovamo sukobljavala sa nizom teškoća. Međutim, ovo preduzeće se ipak uklapa. O tome kako i kakvi su njihovi problemi, razgovarali smo u upravi ovog kolektiva.

Privreda i kadrovi

Razvoj privrede u opštini nameće potrebu za što većim brojem svestrano obučenih radnika u proizvodnji koji su sposobni da izvršavaju i najsloženije operacije u procesu rada.

Ako pogledamo kvalifikacionu strukturu zaposlenih u privredi naše opštine možemo konstatovati da je ona prilično nepovoljna. Radna snaga koja traži zaposlenje preko službe za zapošljavanje je takođe većinom nekvalifikovana. Međutim, ne treba izgubiti iz vida činjenicu da radne organizacije čine značajne napore da kvalifikacionu strukturu radnika poprave doškolavanjem. Nesumnjivo da je ovakva politika kolektiva ispravna, ali se istovremeno postavlja pitanje obezbeđenja radničkog podmladka koji će u datom momentu biti sposoban da zameni starije radnike. Priliv svršenih učenika škole za kvalifikovane radnike znatno je veći, tako da se višak radne snage pojavljuje u sve oštrijoj formi. U sadašnjim uslovima vrlo se retko dešava da radne organizacije vrše zamenu nekvalifikovanih radnika sa kvalifikovanim. Činjenica je da taj problem stoji i da će još sigurno dugo zahtevati veću društenu intervenciju do potpunog rešenja.

Sa majkom Milana Stančića – Uče

Nova Spomen-škola koja je u čast Dana republike otvorena u Kumanu nosi ime prekaljenog revolucionara Milana Stančića „Uče“, čoveka čija je mladost neraskidivo vezana za revoluciju ovog kraja. On je u martu ratne 1942. godine pao pokošen rafalom dok je svojim poslednjim rečima pozdravljao partizane. Takvog „Uče“ seća se ratna generacija i sećaće se još mnogo generacija koje prođu kroz prostrane učionice ove škole koje je on samo mogao zamišljati.

Kooperacija zahteva punu pažnju

U ponedeljak je održana proširena sednica Opštinskog komiteta Saveza komunista, kojoj su prisustvovali i sekretari mesnih komiteta i sekretari osnovnih organizacija SK i zemljoradničkih zadruga. Sednicom je rukovodio politički sekretar Popov Milivoj koji je u uvodnom izlaganju ukazao na značaj pitanja koja će se razmatrati na ovoj sednici.

Analizu društveno-ekonomskih pojava i kretanja, vezanih za kooperaciju u poljoprivredi naše opštine je podneo u ime grupe Opštinskog komiteta SK Lazić Vojislav. Analiza je uspešno istakla brojne probleme vezane za dalji razvoj kooperativnih odnosa kao osnovni vid za intenzivikaciju i unapređenje poljoprivrednim gazdinstvima. Za njeno dalje sprovođenje potrebno je pre svega materijalna i kadrovska opremljenost, nosilaca kooperacije – zemljoradničkih zadruga. Ovo je potrebno pre svega iz razloga, što kroz kooperativne odnose prodiru društvena sredstva u sekdividualnu proizvodnju radi njene modernizacije, primena nove tehnologije i uopšte sprovođenje savremenijih metoda obrade zemlje.

Otvorena Spomen-škola

Svečanom otvaranju prisustvovali su Jovan Veselinov, sekretar CK SKS, Đurica Jojkić, sekretar PK SKS za Vojvodinu, Oskar Davičo član CK SKJ, Radovan Grković član CK SKS, Milan Gvozdenov, predsednik Kulturno prosvetnog veća pokrajinske skupštine, Emil Kevrešan, Žarko Župunski, Nada Tatić, Jožef Šoltes, savezni i republički poslanici, zatim mnogobrojni istaknuti društveno-politički radnici zrenjaninske i naše opštine kao i više prvoboraca Kumana i ovog kraja. – Školu je otvorio Rada Radin, predsednik Opštinskog odbora SUB NOR-a. Na prigodnoj svečanosti govorio je Milan Racković, predsednik Skupštine opštine Novi Bečej.

Trka sa vremenom

Izvršenje programa jesenje setve na društvenom i individualnom sektoru u novobečejskoj opštini još uvek kasni. Ipak, za poslednjih desetak dana prema informacijama Odelenja za privredu Skupšine opštine u Novom Bečeju došlo je do nešto većeg obima ugovoravanja. To je verovatno uslovljeno boljim vremenskim uslovima.

Pod pšenicom na individualnom i društvenom sektoru planirano je ove godine preko 7.300 hektara. Do 20. ovog meseca ugovoreno je nešto više od 1.700 hektara. Setva pšenice na društvenom sektoru izvršena je na 2.350 hektara od planiranih 3.500 hektara. Od 3.800 hektara u kooperaciji setva je izvršena na 1.200 hektara što je svega 32 odsto od planiranih površina. Na individualnom sektoru od planiranih 3.500 hektara setva je izvršena na svega 850 hektara.

Rad tek predstoji

Pre dve godine u našoj opštini još nije radilo ni jedno odeljenje pri osnovnim školama za mentalno zaostalu decu. Tako je bilo pre dve godine. Danas pri osnovnim školama u komuni radi pet odeljenja koja obuhvataju oko 50 učenika. Ova odeljenja rade pri osnovnoj školi, Vranjevo, i Miloje Čiplić u Novom Bečeju. Postoji i jedno odeljenje u Novom Miloševu. Kategorizaciju je izvršila komisija ali njenim radom nije bilo ni približno obuhvaćen broj dece u opštini ometene u psihozi – fizičkom razvitku. Ipak je mnogo više dece kategorisano no što je obuhvaćeno u pomoćnim odeljenjima. Mada još ni iz daleka nije rešen problem potpunog obuhvatanja mentalno zaostale dece čini se da je na putu potpunog rešenja. Samo prošle i ove godine otvoreno je po 2 odeljenja.

Prva radiomehaničarska radionica

Već dugo vremena novomiloševčani su, od svojih nadležnih, tražili da se u mestu otvori jedna radionica u kojoj bi vršile opravke radio aparata i drugih elektro uređaja. Kako kažu oni dosta im je putovanja do Kikinde, N. Bečeja pa čak i do Zrenjanina udaljenog od N. Miloševa preko 50 km., da bi popravili mali kvar na svom radio aparatu. Krajem prošlog meseca u N. Miloševu je najzad otvorena davno željena radiomehaničarska radionica. Radionicu je otvorio mladi Guljaš Peter – radiomehaničar koji će meštanima pružati sve usluge na radio aparatima električnim rešoima, peglama i drugim uređajima.

Kupili knjige na kredit

Posle fuzije svih biblioteka sa teritorije novobečejske opštine u Matičnoj biblioteci u Novom Bečeju registrovano je nešto više od 18.000 knjiga. Međutim, ovaj broj ni izdaleka nije adekvatan potrebama opštine.

Po  jugoslovenskom proseku na svakog stanovnika u našoj zemlji dolazi po jedna knjiga. Slično je i u našoj Pokrajini, ali naš opštinski prosek je samo nešto više od 0,5 knjiga po jednom stanovniku.

Priča „Naših novina“ - Sumnja

Dok se nisu venčali stalno su mu smetala ulična svetla. Slučajni prolaznici izazivali su nemir u njemu dok ju je držao pod ruku, a ljubazni pozdravi, njoj upućeni, stvarali su nemirno more u grudima njegovim. Izraz mračnog nespokojstva postepeno se nastanio u azuru vođa njegovih.

Svetlost je nailazila samo u njihovom malom stanu, dok su ruže umirale među oblacima, a zvuci orkestra nestajali u toplini dušeka.

Udaljen od nje, često je gladio slušalicu telefona, a jednog dana uzalud je odjekivala zvonjava u praznom stanu. Tada je u mislima izdvajao sve likove, sećao se svih ljubaznih pozdrava i osmeha. U praznini stomaka grčevi su pevali pesmu bola, sve dok zadihan ne uđe u stan i susretne osmeh rascvetale prolećne trešnje.

Nedeljko Stančić

Uvek pristupačan i neposredan Nedeljko Stančić, već više od dve decenije aktivan je društveno-politički radnik. Rođen je 1920. godine u Kumanu. U članstvo SKOJ-a primljen je u prvim ratnim danima 1941. godine. Kao aktivan član organizacije ubrzo je primljen i u KPJ. Bilo je to krajem rata 1944. godine. I za vreme NOB-a Nedeljko Stančić bio je aktivan društveni radnik i učesnik NOB-a od 1941. godine. Po prvim danima oslobođenja 1945. godine vraća se u rodno selo gde je izabran za sekretara partijske organizacije. Na toj dužnosti je sve do 1949. godine. Potom je biran za predsednika seljačke radne zadruge i na toj dužnosti ostaje do 1955. godine. Nedeljko danas radi kao službenik zadruge a već više godina je predsednik Mesne zajednice, član MK u OK SKS.

Ono čega se najradije seća iz svoje dugogodišnje društveno-političke aktivnosti svakako je učešće na Kongesu Narodnog fronta. O tome je uvek spreman da kaže koju reč impresioniran veličinom događaja i svojim nastupom. Eto, toliko bismo u najkraćim crtama mogli reći o čoveku koji je mnogo toga ugradio u život svog rodnog sela. Potali smo ga a on nam je odgovorio na nekoliko pitanja.

Orijentacija ne „bebi-bif“

Na nedavno održanoj sednici Zadružnog saveta Zemljoradničke zadruge u Kumanu razmatrano je devetomesečno poslovanje. Prema onome što cifre pokazuju dejstvo privrednih mera na ovu poljoprivrednu organizaciju veoma se pozitivno ocenjuje. Za devet meseci dohodak je bio 88 miliona dinara što je u odnosu na isti period prošle godine više za 83 odsto. U fondove ove poljoprivedne organizacije izdvojeno je oko 27 miliona dinara, što je za 2,5 put više nego u istom periodu prošle godine. Međutim, u zadruzi su svesni činjenice da je do ovoga značajnoga povećanja došlo iz razloga jer su se ulaganja u proizvodnju vršila po starim cenama a realizovana je proizvodnja po novim – ekonomskim cenama koje su došle zajedno s novim merama privredne reforme. Zbog toga je Zadružni savet odlučio da ovu razliku izdvoji u poslovni fond zadruge.

Povećan promet smanjuje zalihe

Sada, nešto više od tri meseca sprovođenja privredne reforme, može se sigurnije govoriti o tokovima tržišta. Na početku ovog velikog posla na tržištu su se ispoljile pojave koje su izazvale veliku bojazan. Naime promet većeg broja proizvoda i grupa proizvoda počeo je da opada odnosno stagnira, pa u vezi stim počele su zalihe da rastu. Bilo je za to više razloga. Pre svega potrošači su pre same reforme, očekujući više cene, kupovali namirnice daleko iznad trenutnih potreba i to nije moglo, a da ne utiče na smanjene prometa prvih meseci bar u avgustu i septembru.

Korisna inicijativa

Kvalifikaciona struktura zaposlenih u Opštoj zemljoradničkoj zadruzi u Bočaru, prema poslednjem izveštaju, ni izbliza ne zadovoljava, što je svakako jedan od odlučujućih faktora niže ostvarenih prinosa predviđenih planom za 1965. godinu.

Ovaj problem je u potpunosti sagledan i sada se čine mnogi napori, oko njegovog otklanjanja. U tom smislu je protekao i poslednji sastanak Zadružnog saveta, kada se raspravljalo o mogućnostima poboljšanja ove strukture. Na ovoj sednici trebalo je doneti odluku za izdavanje novčanih sredstava u iznosu od 700.000 dinara, koja bi se uložila za pripreme i organizovanje nastave za dokvalifikovanje radnika u stočarstvu, u saradnji sa Narodnim univerzitetom u Novom Bečeju.

Za 9 meseci – 28 miliona u fondove

Na nedavno održanoj sednici Zadružni savet Zemljoradničke zadruge u Novom Miloševu razmatrao je devetomesečni bilans poslovanja. Na ovom skupu usvojen je devetomesečni obračun i izvršena je raspodela dohotka.

Zemljoradnička zadruga u Novom Miloševu poseduje nešto više od 110 hektara obradivih površina te je njeno poslovanje uglavnom orijentisano na stočarstvo. U poslednjih devet meseci u Zadruzi je zabeležen nagli pad svinjogojstva što je prouzrokovano, uglavnom, nepovoljnim uslovima po ovu privrednu granu posle donošenja novih privrednih mera. Međutim, poslednjih meseci naglo je poraslo interesovanje poljoprivrednih proizvođača za tov junadi.

Oktobarsko hapšenje

Tokom rata Nemci su nastojali da po svaku cenu osiguraju kakvu, takvu podršku i autoritet novoosnovanoj kvislinškoj vladi u Beogradu, na čelu sa izdajnikom srpskog naroda Nedićem. Upirali su se na razne načine i služili se svim sredstvima kako bi skrenuli pažnju Srba od Narodnooslobodilačkog pokreta. Uporno su radili na tome da Narodni ustanak prikažu u očima domaće i strane javnosti kao uskostranačku, avanturističku, terorističku, a u celini komunističku borbu dirigovanu neposredno iz Moskve.

Da bi postigli planirani cilj fašisti se nisu oslanjali samo na svoju uvežbanu propagandu već su pribegli novom sredstvu, nekoj vrsti „prisilnog političkog seminara“. Evo kako je sve to približno bilo izvedeno ratnih dana na teritoriji tadašnjeg novobečejskog sreza:

Nezadovoljni trgovinom

Novomiloševčani, naročito proslednje godine prilično su nezadovoljni radom trgovinskog preduzeća Potisje u svom mestu. Niz potrebnih artikala ne mogu se dobiti u njihovim prodavnicama zbog čega su meštani primorani da putuju u obližnja mesta i da se snabdevaju često svojim najosnovnijim kućnim potrebama.

Pre tri godine Novo Miloševo je imalo samostalno trgovinsko preduzeće za svoje naseljeno mesto, savet potrošača i kako kažu tada je problema bilo daleko manje.

Sada poslovođe novomiloševačkih prodavnica samo trebuju robu i veoma često se dešava da se u njihovim prodavnicama ne mogu dobiti ni staklo, ni boje a ni niz drugih artikala, pa građani putuju u druga mesta da bi nabavili potrebnu robu.

Ovo pitanje veoma često je pokretano na zborovima birača ali do danas nije se ništa bitno izmenilo.

U poslednje vreme cene voznih karata opet su poskupile što stvara nove probleme meštanima koji su se do sada snabdevali u obližnjim mestima.

Novomiloševčani sada već s pravom očekuju da će trgovinsko preduzeće Potisje ipak učiniti nešto i na taj način uštedeti svojim potrošačima nepotreban put i gubljenje vremena.

Nepotrebna anonimnost

Predsednik Opštinske skupštine, Milan Racković ustupio nam je pismo koje mu je anonimno dostavljeno sa željom da ga objavimo. Tekst istog doslovno glasi:

„Dragi Druže predsedniče oprostite što Vam se obraćam ali verujte da sam primoran vam napisati ovo pismo. Ja prosto neznam dali neko vodi računa o Meštanima ovog mesta. To je toliko važan problem a najmanje se vodi računa Radnici ne mogu da kupe sebi Doručak nema šta Mesarska zadruga vodi svoje račune gleda šta je rentabilnije i to proizvodi a ne ono što treba radnicima. Sitna roba koju dobije od Beka a To su Kosti pa i ono Malo Mesa sastruže.

Ugovaranje kasni

Zemljoradnička zadruga u Novom Miloševu u protekloj ekonomskoj godini sarađivala je u ratarskoj proizvodnji sa individualnim sektorom na oko 3.460 hektara. Plan ugovaranja za prošlu ekonomsku godinu izvršen je sa 78 odsto. Ovaj prosek veći je kod nekih kultura kao što su pšenica, šećerna repa i suncokret. Za ugovorene površine zadruga obezbeđuje sav reprodukcioni materijal, daje mehanizaciju a obavezuje kooperante da svoje tržne viškove isporuče Zemljoradničkoj zadruzi. Međutim, ugovaranje za ekonomsku 1965/66. godinu je u početnoj fazi i ugovorene površine su neznatne.

Kod ugovaranja saradnje sa individualnim sektorom u tovu svinja dosadašnji rezultati skoro obezbeđuju da se planski rezultati premaše. Naročito interesovanje u poslednje vreme zabeleženo je kod tova junadi i zadruga veoma teško uspeva da zadovolji potrebe.

Proizvođačima su ove godine dati novačani avansi za kupovinu 33 komada priplodnih junica, 47 komada tovljenih junadi i 1.250 tovnih svinja u visini od 24,560.000 dinara. To će svakako doprineti razvoju stočarstva u ovom mestu te se u narednoj godini očekuju još bolji rezultati.

Preživeli najstrašnije

U želji da povodom praznika posvetimo napis našim građanima koji su preživeli najveće strahote rata posetili smo porodicu Bešlin Svetozara penzionera iz Novog Miloševa. Planirali smo da vodimo razgovor sa bračnim drugovima Desankom i Svetozarem preživelim iz Mathauzena i Ravenabrika. Međutim, dočekala nas je primetno uzbuđena samo Desanka jer se Svetozar, njen životni saputnik, nalazi u Zrenjaninskoj bolnici na lečenju. U pitanju je oboljenje koje je posledica napornog rada u kamenolomu, međutim sve će biti u redu, naš list neće ni izaći a Svetozar će već biti ponovo kod kuće.