srenhu

Korak napred

U veoma plodnoj delatnosti rada Narodnog Univerziteta u Novom Bečeju zapaža se i rad jednog odeljenja poljoprivredne struke, koje su organizovali PD „Sokolac“, Zemljoradnička zadruga i Narodni Univerzitet.

Polaznici kursa po završetku rada dobijaju zvanje kvalifikovanog radnika ratara – traktoriste, sa dozvolom za vožnju u javnom saobraćaju. Troškove kursa većim delom snose radne organizacije, iz sredstava namenjenih za stručno osposobljavanje radnika, i Zavod za zapošljavanje radnika iz Zrenjanina. Za ovaj kurs vladalo je veliko interesovanje među radnicima, naročito kod mlađih pa i kod individualnih poljoprivrednih proizvođaća. Individualni poljoprivredni proizvođači sami snose troškove svoga školovanja, ali svakako da je to jedan od načina da se njihov nivo opšteg i tehničkog obrazovanja poboljša.  Pored toga u Novom Bečeju ima dosta veliki broj privatnih traktora za čijim volanom sede ljudi koji su često i potencijalna opasnost za javni saobraćaj. Šteta je svakako što kurs ne pohađa veći broj individualnih poljoprivrednih proizvođača, sopstvenika traktora, i ako troškovi školovanja nisu veliki.

Skup boraca

U nedelju je održana masovna konferencija udruženja boraca NOR-a u Novom Miloševu, na kojoj je prorađivan kongresni materijal Saveza udruženja boraca NOR-a Jugoslavije. Na ovom masovnom skupu je govorila Nada Tatić, savezni poslanik, koja je kao delegat prisustvovala na V kongresu Saveza udruženja boraca NOR-a. Ovom skupu su prisustvovali Milivoj Popov, politički sekretar opštinskog komiteta SKS i Radin Rada predsednik Saveza udruženja ove organizacije.

Fragmenti iz prošlosti našeg kraja

Prihvatajući se zadataka objavljivanja u „Našim novinama“ samo nekih fragmenata iz prošlosti našeg kraja, osnovna namera mi je da, na osnovu do sada objavljenog materijala, posebno iz istorije Vojvodine, izdvojim onaj deo koji se odnosi na sadašnje naseljeno mesto Novi Bečej i njegovu užu i širu okolinu, te da naše građane upoznam samo sa nekim istorijskim događajima prohujalih vekova, a koji su, posredno ili neposredno, vezani za istoriju našeg mesta.

Jasno je da pri tome nisam, objektivno, mogao da dođem do celukopnog objavljenog materijala, niti da izbegnem neke istorijske događaje koji se odnose na šire područje, a posebno one koji su, na bilo koji način vezani za istoriju našeg naroda u oviru Habsburške monarhije, kao i njenih odnosa sa Turskom, kad je ova, u svojim osvajačkim pohodima, zauzevši  Balkansko poluostvro, prešla Savu i Dunav, zakoračila u Srednju Evropu i, sa manjim prekidima, tu se zadržala sve do početka XVIII veka.

Predkongresna aktivnost u SSRN

U petak, 28. januara 1966. Opštinski odbor Socijalističkog saveza je u sklopu predkongresne aktivnosti organizovao diskusiju na temu: ORGANIZACIONO POLITIČKI RAZVITAK SSRNJ I PREDLOZI ZA IZMENU STATUTA.

Ovoj diskusiji je prethodilo uvodno izlaganje koje je podneo predsednik Opštinskog odbora, -Socijalističkog saveza, Stevan Štrbić, u kojem su naročito istaknuta ona mesta koja su u tezama data alternativno.

Najviše pažnje u ovoj diskusiji posvećeno je pitanjima vezanim za položaj, prava i obaveze članstva Socijalističkog saveza, odredbama koje regulišu kolektivno članstvo u Socijalističkom savezu, principe organizovanja, konstituisanja rukovodećih foruma, odnose među njima, između njih i članstva, načela rotacije i reizbornosti i izgradnju Opštinske organizacije kao osnove Socijalističkog saveza radnog naroda.

Problemi omladine na dnevnom redu

Nedavno je održana sednica Grupe političkog aktiva Opštinskog komiteta Saveza komunista na kojoj je razmatran predlog za analiziranje nekih najaktuelnijih problema iz rada Saveza omladine i mladih ljudi uopšte, da bi se zatim govorilo o načinu pripreme materijala koji će razmatrati Opštinski komitet SK u toku ovog meseca.

Društvena imovina nije dovoljno zaštićena

Novi uslovi privređivanja u radnim organizacijama u našoj opštini pokrenuli su i inicirali niz pozitivnih privrednih kretanja, međutim Odeljenje za unutrašnje poslove Opštinske skupštine i Služba društvenog knjigovodstva na svojoj nedavno oržanoj proširenoj sednici izneli su predstavnici radnih kolektiva svoja zapažanja koja prema njihovom mišljenju  pogoduju razvoju privrednog kriminala u opštini.

Osnovni uslovi koji omogućuju razvoj kriminala u privredi, kako je konstatovano na sednici, je slabo fizičko obezbeđenje radnih organizacija, odnos prema društvenoj imovini, nedovoljna aktivnost organa upravljanja, kao i slabosti unutrašnje kontrole u radnim organizacijama.

Prva etnička kretanja

Iz prethodnog poglavlja videli smo da je naše područje bilo naseljeno još u preistorijsko doba, odnosno da tragovi ljudskih naselja datiraju već oko 3.000 godina pre novo ere. Međutim, sasvim je sigurno da je čovek živeo u našem području i mnogo ranije, ali iz tog perioda nisu nađeni nikakvi tragovi i neposredni dokazi iz jednostavnog razloga što čovek te daleke prošlosti nije bio proizvođač ni u najjednostavnijem vidu, već je ceo njegov život bio najneposrednije zavisan od prirode i u svemu je veoma ličio na život životinje bez vidnijih tragova organizovane ljudske zajednice.

U vreme kada se na jugu Balkanskog poluostrva grčke državice bile u  punom jeku svoga razvoja i kada su na Apeninskom  poluostrvu već  uveliko bili udareni temelji buduće Rimske Imperije, u VI veku pre naše ere na našem užem i širem području (uglavnom, istočno od reke Tise i južno od reke Moriša) kao najstariji stanovnici pominju se plemena pra–ilirsko-keltsko-tračko-dačkog porekla. Među najpozatija plemena iz tog perioda pominju se Agatirsi, za koje se pretpostavlja da su preci Dačana i Tračana (ili njima vrlo slični) sa izvesnim primesama skitske krvi.

Utrt put boljoj perspektivi

Ugovorena poslovna saradnja između Uzora i beogradske konfekcijske kuće Franjo Kluz

Od samog  momenta prerastanja Krojačke zadruge u Preduzeće savremene kofekcije Uzor, organi upravljanja i svi članovi ove radne zajednice svoju perspektivu sagledavali su u čvrstim kooperativnim odnosima sa većim kofekcijskim kućama ili u integraciji. Takva razmišljanja članovi radne zajednice nalaze svoju potvrdu i u činjenici da se radna organizacija sve više, i sada skoro isključivo, u svojoj proizvodnji orijentisala na dečju i omladinsku konfekciju, jer je ostala konfekcija bila zastupljena kod veliki konfekcijskih kuća.

Prošle i ranijih godina Uzor je sarađivao sa novosadskim Novitetom. Međutim obim ove saradnjevio je neznatan. Stoga su nastojanja ove radne zajednice bile usmerene na otvaranje sopstvenih prodavnica a istovremeno i na iznalaženje mogućnosti za poslovnu saradnju sa jednom od renomiranih konfekcijskih kuća. Tako su u junu mesecu prošle godine počeli razgovori sa predstavnicima Industije padobrana i konfekcije Franjo Kluz iz Beograda . Rezultat ovih razgovora je potpisivanje ugovora 13.decembra 1965. godine o poslovnoj saradnji za 1966. godinu.

Berberi nisu prvi ljudi – ali nisu ni poslednji

U eri preračunavanja i uklapanja u uslove nove privredne reforme Berbersko-frizerskih zadruga „HIGIJENA“ iz Novog Bečeja je na opšte iznenađenje dobro startovala i izborila sebi mesto pod suncem. Već dugi niz godina u zadruzi  je zaposleno 8 do 10 radnika berbersko-frizerske struke da bi se konačno u 1965. godini ovaj broj stabilizovao na osam. Ovi radnici su raspoređeni u 4 salona koji su locirani: u centru grada, na železničkoj stanici i po 1 u „Vranjevu“  i Novom Selu. Od svog postojanja – zadruga je formirana 1. maja 1950. godine – do danas postignut je najveći finansijski uspeh baš u ovoj, po mnogo čemu prelomnoj godini. Ostvarenje ukupnog prihoda u finansijskom pokazatelju je relativna stvar, pošto na njega utiču i drugi faktori van radnog kolektiva, no svakako je interesantno istaći činjenicu da je u 1965. godini ostvaren ukupan prihod od 6,000.000.- starih dinara, što u odnosu na 4,600.000.- dinara iz prethodne godine pretstavlja povećanje od 30 odsto. Daleko je interesantnije uporediti ostvarenje čistog prihoda gde je sa 3,993.000.-dinara u 1964. godini povećano na 5,445.000.- u 1965, tj. za 38 odsto.

Rekreacija i odmor na dnevnom redu

U vreme sprovođenja privredne reforme problem organizovanja dnevnog i nedeljnog odmora, predstavlja sve važniji zadatak koji zahteva i organizovaniji prilazak radnih organizacija njegovom rešavanju.

Savetovanje koje je početkom održano na inicijativu Opštinskog sindikalnog veća, samo je potvrdilo činjenicu da mi u opštini nemamo jedinstveno mišljenje o radu na potpunijem i doslednijem organizovanju godišnjih odmora. To nije ni čudo. Proteklo je već skoro šest godina od kako je jedan skup ljudi razmatrao pitanje organizovanja nedeljnog, dnevnog i godišnjeg odmora naših radnika.

Doneti zaključci sa Opštinske konferencije

O mladima smo više puta govorili, rekli smo kako su radili u protekloj godini i onima ranije. Isticali smo njihove pozitivne rezultate i negativnosti u njihovom radu. Ove godine čini se da se u opštinskom rukovodstvu želi postići znatno više nego prethodne godine. Zaključak nam se nametnuo posle Plenuma Opštinskog komiteta Saveza omladine koji je razmotrio i formulisao zaključke godišnje izborne konferencije i ukazao na smernice ove godine. Jedna od najvažnijih  odluka plenuma je da se u aktivima Saveza omladine raspravlja o zaključcima opštinske konferencije i da aktivi na bazi njih pokrenu svoju aktivnost. Koliko će se uspeha postići bez sumnje zavisi od samih aktiva Saveza omladine.

Kako ne treba prilaziti integraciji

Vršilac dužnosti direktora iznenada stavio Radnički savet u poziciju da zakazuje referendum bez znanja kolektiva – Radnički savet posle sedam dana poništio prvobitnu odluku o zakazivanju referenduma – Probuđene društveno-političke organizacije i kolektiv na dobru – Zabeležen jedinstveni slučaj metoda kako ne treba prilaziti integraciji.

Poslednjih desetak dana prošle godine izgledalo je da će se u kolektivu „Bisernog Ostrva“ provesti mirno u znaku očekivanog uspešnog završetka poslovne godine i u pripremama za doček Nove godine. Međutim, iznenada prostrujala je u radnoj organizaciji vest: dele se pozivi za sednicu Radničkog saveta koji treba da zakaže referendum o pripajanju dobra PIK –u „Bečej“ iz Bečeja. Posledica ovakve vesti bilo je iznenađenje jer niko nije znao objasniti od kuda da se odjednom tako na brzinu o tako bitnom pitanju treba da odluči.

U toku subote, nedelje i ponedeljnika do 9.časova deljeni su pozivi za sednicu. Sednici su pored kasno dobijenog poziva, pored članova Radničkog saveta, prisustvovali i Milivoj Popov, Sekretar Opštinskog komiteta SKS, Milan Racković, predsednik Skupštine opštine Novi Bečej i Stevan Uhlarik, direktor PIK-a „Bečej“ iz Bečeja.

Razmatran rad inspekcijskih službi

Početkom februara u Skupštini opštine održan je sastanak sa svim inspektorima na temu problemi u radu ovih organa. Obzirom na značaj pitanja i ocene stanja u svakoj od inspekcijskih službi, inspektori su ponaosob iznosili najvažnije probleme sa osvrtom na poteškoće u razrešavanju istih.

Tako su u radu sanitarne inspekcije istaknuti problemi nepoštovanja propisa kod pribavljanja dokumentacije za vodovod u Novom Miloševu, zatim za kanalizaciju i otpadne vode zgrade Doma zdravlja u Novom Bečeju. Posebno je istaknut problem otpadnih voda u mlekarama u N.Bečeju, N. Miloševu i Bočaru, a isto tako i postojećim pekarama u privatom sektoru. Obrazlažuči pojedinačno svaki sanitarni  inspektor je istakao potrebu obezbeđenja pekare u socijalističkom sektoru koja bi odgovarala postojećim propisima, s obzirom na ranije odluke SO-e, a takođe naglasio da će prići preduzimanju oštrijih mera kod privatnih pekara koje ne odgovaraju ni najminimalnijim uslovima izmenjenog-dopunjenog pravilnika o pekarama.

Primer drugova u našoj sredini

Dogodilo se to letos na moru. Letovao sam zajedno sa tridesetak učenika naše škole u Promajni, ispod Biokova.

A Biokovo je moćna krševita planina, visoka da se sa nje kažu, i Italija može videti. Popeti se na sam vrh, to je bila želja svakog od nas.

I jednog  jutra krenusmo. Nas dvadesetak. Ne bih pričao o usponu. Popeli smo se na vrh, nauživali u vidiku. Italiju doduše nismo videli, ali smo bili zadovoljni. Trebalo se još samo sići. Tu u stvari počinje moja priča o drugarstvu, jedna od nebrojenih priča o najlepšoj čovekovoj vrlini.

Više kriterijuma za raspodelu sredstava

Na nedavno održanom proširenom sastanku aktiva direktora škola u Opštini raspravljalo se o finansiranju  obrazovanja. Sastanak je zakazan sa ciljem da se pronađu kriterijumi za raspodelu sredstava društvenog fonda za školstvo. Ova diskusija treba da pripremi materijal za proširenu sednicu Saveta za prosvetu i kulturu Opštine.

Na ovome veoma dugom sastanku koji je trajao od 8 do 15 i 30 časova izeta su u diskusiji niz mišljenja o ovom pitanju: da se između Fonda i korisnika Fonda sačini ugovor o finansiranju delatnosti; da kriterijumi za raspodelu budu po utvrđenoj vrednosti i da se izračunavaju po broju odeljenja i broju učenika;  da se škole finansiranju po sistematizaciji radnih mesta kao što je rađeno i prošle godine; po času i društvenoj vrednosti časa na bazi radnog ugovora.

Da se finansira po zaposlenom i to tako da se priznaje radno iskustvo u intervalima od 5 godina tako da bi početnici do 5 godina službe primali: učitelj 70.000 din. nastavnik 75.000 st.dinara i profesor 80.000 starih dinara.

Izneto je i mišljenje da se izdvoje opšti troškovi zajednički za sve korisnike koji su takoreći nepromenljivi a ostali deo sredstava da se dobije po jednom od godišnjih kriterijuma. Bilo je i takvih mišljenja da se finansira na osnovu kvaliteta postignutih rezultata na kraju godine. Međutim, tu se postavilo pitanje stručnog aparata koji bi ocenjivao kvalitet postignutih rezultata i došlo se do zaključka da je za sada to nemoguće.  Konačna  formulacija mišljenja aktiva rukovodilaca škola uslediće na narednom sastanku.

Koristan dogovor

Opštinski sud u Novom Bečeju održao je na Narodnom univerzitetu 14. februara t.g. sastanak sa predstavnicima radnih organizacija u vezi praktične primene Osnovnog zakona o radnim odnosima. Sastanak je bio dobro posećen što pokazuje interesovanje radnih organizacija za pravilno i blagovremeno regulisanje radnih odnosa unutar njihovih radnih zajednica. Puna tri sata na pitanja predstavnika radnih organizacija odgovarali su sudije Opštinskog suda, sudija Okružnog suda u Zrenjaninu Cvejanov Veljko i šef ispostave Zavoda za zapošljavanje u Novom Bečeju, sa ciljem da raščiste pojedina nejasna pitanja u vezi sa primenom pomenutog zakona.

Sastanak je potpuno uspeo čemu je doprinela i dobra organizacija sastanka. Radne organizacije su još prvih dana januara bile obaveštene o ovom sastanku, upućen im je poziv da upute pitanja i dostave probleme koje imaju oko primene zakona, sudije Opštinskog suda su posetile niz radnih organizacija a predsednik suda je svoje beleške o primeni zakona dostavio pre sastanka svim radnim organizacijama.

Sinteza velikih mogućnosti

Višenedeljna aktivnost Komisije za odmor i rekreaciju radnika pri Opštinskom sindikalnom veću je okončana. Posle svestranog razmatranja problematike vezane za odmor i rekreaciju radnika, upućena je preporuka Opštinskog sindikalnog veća, svim radnim organizacijama da uzmu aktivnost učešća u rešavanju zadataka sindikata u oblasti omora i rekreacije radnika, posle ukidanja karte za putovanje K-15.

Stvaranje uslova za odmor i rekreaciju proizilazi iz potreba svakog radnog čoveka za aktivnim odmorom, koji u krajnjoj instanci utiče na proizvodnju i proizvodne  rezultate. Preporuka Opštinskog sindikalnog veća sadrži jednu veoma pogodnu varijantu za stvaranje rekreativnog centra, koji bi prema svim mišljenjima, mogao da zadovolji sve potrebe dnevnog i nedeljnog odmora. Prema ovome predlogu Centar bi bio lociran u Gradištu pored reke Tise kod „grada“. Smatra se da je ovo mesto najpogodnije i da se taj teren može osposobiti, uz najmanja ulaganja finansijskih sredstava.

Nešto o spomenicima srednjeg veka

Na levoj obali Tise, nešto uzvodno od sadašnje skele, na mestu „Gradište“, nalaze se ostaci Novobečejske tvrđave, čiji počeci padaju u II vek naše ere, u vreme rimskog imperijatora Hadrijana, kojem je pala u deo neslavna uloga da bude prvi rimski car sa kojim počinje nova faza u životu Rimske Imperije – odbrana državnih granica od sve veće najezde varvara – naroda koji su živeli van granica ogromne države.

Kao srednjovekovno utvrđenje pod nazivom Castellanum de Beche, Novobečejska tvrđava pominje se 1342. godine, a verovatno konačno oblikovana između 1300-1320. godine.

Sasvim pouzdano je utvrđeno da je prvobitna tvrđava bila na današnjem ostrvu – koje je i tada postojalo – i da je bila veštački vezana za obalu.

Najpotpuniji podaci o Novobečejskoj tvrđavi potiču s kraja XVII veka – upravo iz vremena pre nego što će biti konačno porušena.

Uspešno poslovanje zadruge u Novom Miloševu

Prošlog ponedeljka održana je sednica Zadružnog saveta zemljoradničke zadruge u Novom Miloševu na kojoj je usvojen završni račun za 1965. godinu. U materijalu koji je tom prilikom podnet savetu izneto je niz pokazatelja o poslovanju Zadruge u toku poslovne godine koja se u celini smarta pozitivnom. Ukupan promet je ostvaren u iznosu od 1 milijarde 490 miliona starih dinara, a ostvaren neto produkt iznosi 205 miliona dinara.

Orijentacija na proizvodnju paprike

Biserno ostvo će ove godine zasaditi paprikom 100 ha. Očekuje se bruto produkt od 340 miliona starih dinara što čini četvrtinu bruto produkta ove radne organizacije.

Na nedavno održanoj sednici radničkog saveta, ovog uzornog i veoma poznatog kolektiva i van granica naše zemlje, proizvođača povrtarskih kultura, doneta je odluka kojom je u proizvodno-finansijskom planu zacrtano da se ulazi u proizvodnju paradajz paprike „Rutund“ na površini od 103 ha. Ovom odlukom je Biserno ostvo stalo u red proizvođača paprike kao vodeća radna organizacija sa područja Vojvodine.