srenhu

Primeran radnik i dobar drug

Rođen 1935. godine u kumanačkoj siromašnoj seljačkoj porodici, rano ostavši bez majke Solarev Marinko je osetio sve teškoće na koje mlad čovek nailazi u životu. Poučen gorkim iskustvom, stavio je sebi u zadatak da što pre završi školu i postane „svoj čovek“. Kao primeran  učenik završio je industrijsku školu mašin-bravaskog smera i zaposlio se u biv. SRZ „Žarko Milankov“.

Došavši u ovu sredinu kao mlad radnik i afirmisan omladinac, želeo je da što  više stekne stručnog znanja. Pristojnim ponašanjem i korektivnim odnosom prema starijim i drugovima ubrzo je stekao ugled i postao  jedan od najboljih radnika.

Lazar Pajić

Za Lazara Pajića, novomiloševačkog prvoborca i komadanta dragutinovačkog partizanskog odreda neraskidivo je vezana ilegalna i kasnije borbena aktivnost ne samo u Miloševu nego i u čitavom Severnom Banatu.

Lazar Pajić, rođen je 1903. godine u Novom Miloševu (tadašnjem Dragutinovu). U svom rodnom mestu završio je osnovnu školu posle čega je ostao da radi kao zemljoradnik na posedu roditelja. Iz perioda kada je Lazar počeo sa ileganim radom raspolažemo sa vrlo malo podataka. Smatra se da je on pristupio naprednom pokretu već tredesetih godina. Za vreme izbora 1936. godine kada je pobedila levičarski nastrojena opozicija, Lazar Pejić je već aktivno radio u ilegalnom pokretu. Krajem 1937. godine bio je primljen u Komunističku Partiju Jugoslavije. Na zboru u Kikindi gde je komunista Žarko Milankov bio biran za poslanika i gde je prvi put došlo do otvorenog sukoba između žandarmerije i partije Lazar je već imao zaduženje. U to vreme on je bio proganjan od ondašnjeg režima i u njegovoj kući sve su češći pretresi. On ipak uspeva da se uvek na vreme skloni. Aktivno učestvuje u akciji prikupljanja „Crvene pomoći“ zatvorenicima i članovima njihovih porodica.

Novembarsko hapšenje

Neprijatelj je strpljivo čekao da selo i polja pokrije prvi, veći sneg pa da preduzme opštu hajku na NOP i njegove istaknute borce u Dragutinovu i Beodri; Na Dragutinovački partizanski odred, koji mu je tokom leta i jeseni zadao dosta muke.

Fašistički plan bio je veoma jednostavan; čim padne sneg blokirati selo pa pomoću mnogobrojnih grupa policajaca i angažovanih Mađara i Švaba iz Beodre izvršiti detaljan pretres sela i atara; svake kuće, svakog dvorišta i salaša. Ovakav plan, iako držan u najvećoj tajnosti, mogao se naslutiti već prvih dana novembra, s obzirom na užurbanost i česta posećivanja policajskih funkcionera i agenata opšitnama u Dragutinovu i Beodri.

Slobodan Perić

Za ime ovog radničkog borca, upornog i vatrenog revolucionara, Novobečejci su najviše čuli i doznali onda kada ga više nije bilo među živima – na dan njegove sahrane.

Njegov vek i kao čoveka i kao revolucionara – nije bio dugačak: umro je u dvadesetodrugoj godini života i u petoj godini uporne borbe protiv nepravde, samovolje, pljačke i progona radnih masa od strane velikosrpske buržoazije.

Rođen je u bivšem Vranjevu 1913. godine. U toku prvog svetskog rata ostaje bez oca, a neposredno posle rata i bez majke koja se preudala ostavivši Slobodana babi i dedi. Posle osnovne škole, u kojoj se naročito isticao i po inteligenciji i po marljivosti i vladanju, Slobodana nema ko dalje da školuje pa zato odlazi na izučavanje zanata u Stari Bečej. Ovde u redovima radnika, proletera, sirotinje, prolazi kroz životnu školu koja ga najneposrednije i najpotpunije vaspitava i obrazuje za životni poziv. U ovoj „školi“ susreće i upoznaje i bedu i nepravdu, i stradanja, a istovremeno i njihove nosioce, njihove uzroke, protiv kojih je radnička klasa Jugoslavije ustala i digla glas. I Slobodan Perić je bio među hiljadama novih ljudi koji su se solidarisali sa potplaćenim i obezpravljenim, ojačavši zajednički front borbe protiv nenarodnog režima i njegovih postupaka.

„Klub mladih“ očekuje podršku

Nedavno je „Klub mladih“ u Bočaru održao svoju Godišnju konferenciju na kojoj je razmatrana dosadašnja aktivnost kluba koji je za kratko vreme svoga postojanja zabeležio vidne rezultate. Kako je na konfereniji istaknuto klub je postigao naročito dobar uspeh  u kulturno zabavnoj i sportskoj aktivnosti.

U okviru kulturno-zabavnog života klub je pripremio tri pozorišna komada i priredio jednu emisiju „Mikrofon je vaš“. Posle vrlo dobrog prijema u svom mestu odlučeno je da se sa istim programom nastupa i u ostalim mestima, ali se pri ovome naišlo na finansijske poteškoće.

Iz rada muzičke sekcije Osnovne škole „Stančić Milan-Uča“

Pred njima je budućnost

U toku 1964. godine pri Osnovnoj školi „Stančić Milan-Uča“ u Kumanu ozbiljno se prišlo radu u već postojećoj muzičkoj sekciji. To je bilo dovoljno da mlade ljubitelje muzike privuče i da pod kontrolom stručnog nastavnika muzičkog vaspitanja druga Gvozdenov Svetislava pođu, početničkim koracima, ka upoznavanju tajni ove plemenite veštine.

Sa mladalačkim žarom i ljubavlju prema muzici nekoliko mladića i devojaka istrajalo je u iskušenju, da li će uspeti savladati osnovno znanje iz muzike i hoće li ikada biti sposobni da samostalno nastupaju i zabavljaju svoje drugove i meštane. Tokom prošle i ove godine odricali su se mnogo čega i svoje slobodno vreme provodili sa svojim nastavnikom koji im je pružao maksimum razumevanja i stručnog uputstva. Zahvaljujući velikoj upornosti, verovatno i talentu, u toku prošle školske godine ovi mladići svojim nastupima na nekoliko svečanih akademija i priredbi prijatno su iznenadili Kumančane.

O nekim problemima i stanju kadrova u privrednim i vanprivrednim organizacijama

Opštinsko sindikalno veće stavilo je sebi u zadatak da orijentiše članstvo na politiku daljnjeg delovanja u sprovođenju rezolucije o stručnom obrazovanju kadrova, društveno-ekonomskog i ostalog obrazovanja. Obazovanje je bitan faktor za društveni razvitak naše zajednice, privrede, javnih službi, škola, naučnih institucija i društveno-političkih organizacija.

U našoj opštini zaposleno osoblje i njihova struktura pokazuje gde se mogu uočiti problemi i na čemu se ubuduće mora zasnivati aktivnost Sindikata. Podaci Zavoda za statistiku bivšeg sreza Zrenjanin iz 1964. godine pokazuju da je ukupan broj zaposlenih 3.688 u stalnom radnom odnosu, 574 radnika u sezonskom radnom odnosu što je ukupno 4.426 radnika. Od toga žene čine 1.018, omladine 718 što u procentima čini: 23 odsto žena, 16,2 odsto omladine i učenika 3,7 odsto. Što se tiče strukture obrazovanja zaposlenih ona je takva da je i uslovila postavljene zadatke Sindikalnog veća. Od prikazanih podataka radnika visokokvalifikovanih ima 196, kvalifikovanih 892, polukvalifikovanih 624 i nekvalifikovanih 1,581 radnik.

Iz rada inspekcijskih organa

Sa sednice Saveta za privredu Skupštine opštine

Savet za privredu Skupštine opštine, na svojoj sednici održanoj 10 o.m. između ostalog, razmatrao je i informaciju o radu inspekcijskih službi za period januar-juni 1965. godine.

Uvodno izlaganje o radu pomenutih službi podneo je dosadašnji šef Odseka ovih službi, koji je upoznao članove Saveta o stanju, problemima i preduzetim merama, odnosno nastojanjima službe za saniranje postojećeg stanja, tj. poštovanje zakonskih propisa.

Tokom proteklog polugođa inspekcijski organi izvršili su ukupno 1958 redovnih pregleda i obilazaka. Za ustanovljene nedostatke doneto je 516 rešenja. Za nepridržavanje mera iz ranije donetih rešenja, kao i za kršenje zakonitositi, podneto je 157 prijava – zahteva za pokretanje administrativno-kaznenog postupka, a u mandatnom postupku kažnjena su 42 lica u ukupnom iznosu od 87.000 dinara.

Značajan porast akumulacije

Prošlog petka održana je dvadesetšesta zajednička sednica Opštinskog veća i Veća radnih zajednica kojoj su prisustvovali Ištvan Palašti, predsednik Socijalno-zdravstvenog veća pokrajinske skupštine sa područja opštine kao i predstavnici Službe društvenog knjigovodstva iz Zrenjanina.

U centru pažnje odbornika oba veća bila je Analiza periodičnih obračuna privrednih organizacija za period januar-septembar tekuće godine, o čemu je odbornicima dostavljen iscrpan materijal a dato je i uvodno izlaganje od strane Nedeljka Petrića, pomoćnika direktora SDK Zrenjanina.

Izrada statuta kasni

Na nedavno održanom proširenom sastanku Predsedništva Opštinskog sindikalnog veća i Opštinskog odbora sindikata radnika uslužnih i društvenih delatnosti razmatrano je pitanje aktivnosti na izradi Statuta radnih organizacija.

Aktivnost oko izrade Statuta radnih organizacija traje u opštini više od tri godine. Ovi normativni akti privrednih organizacija treba da do 31.decembra budu usaglašeni sa Osnovnim zakonom o ustanovama. Aktivnost oko donošenja ovih akata u radnim organizacijama naše opštine ni u ovom dugom periodu nije bila u svim kolektivima podjednako uspešna i intenzivna. Uglavnom se ovom poslu prilazilo dosta kampanjski. U većini kolektiva izrada ovog dokumenta suviše se zadržavala u okvirima komisija a vrlo je malo bilo o njima diskusija na kolektivima. Bilo je i takvi radnih organizacija, kako je istaknuto na ovoj sednici, koje su očekivale da neke radne organizacije izrade Statut kako bi imale “uzoran primer” koji se prema nekim mišljenjima izmenom nekih članova mogao uskladiti sa sopstvenom praksom i problemima. Međutim, ovakvi pokušaji u konkretnoj praksi nisu bili ostvarljivi.

Kurir Veselin „Čizmaš“

U toku prošle godine u svakom broju našeg lista objavljivali smo fragmente iz Hronike „Žito u plamenu“, međutim u prvim, do sada izašlim brojevima lista  to nismo činili iz objektivnih razloga. Obzirom da je ova godina jubilarna jer u njoj slavimo 25-godišnjicu Revolucije a i na izraženu želju većeg broja naših čitalaca, počev od ovog broja, nastavićemo sa objavljivanjem fragmenata, hronike čiji je autor Milivoj Popov.

Masovnost Narodnooslobodilačke borbe i povećane aktivnosti njenih pripadnika u svakodnevnom izvršavanju raznovrsnih i teških zadataka, istiskivala je iz legalnih redova boraca sve veći broj učesnika, ilegalni uslovi života i rada, kao što je poznato, bili su veoma složeni i ograničeni, a kako se broj brzo povećavao moralo se misliti šta sa ovolikim brojem ljudi u ovo doba godine i u uslovima ne postojanja bilo kakvih oružanih formacija na teritoriji Severnog Banata.

Koliko smo humani

Nedavno je Komisija  za zapošljavanje i profesionalnu rehabilitaciju invalida rada SO-e Novi Bečej, posetila radni kolektiv Obućarske radnje „Pobeda“ u Novom Bečeju. Cilj ove posete bio je želja da se postigne sporazum za prijem jednog invalida rada radi profesionalne rehabilitacije. Tom prilikom vođen je razgovor sa rukovodiocem organizacije, šefom računovodstvene službe i predsednikom radne zajednice, kojima su objašnjeni pozitivni propisi koji regulišu ovu materiju. Međutim, i ako je ranije skoro bio postignut sporazum da se može primiti jedno lice radi izučavanja obućarsog zanata, ovom prilikom članovima komisije je stavljeno do znanja da je na jednom od sastanaka radnog kolektiva odlučeno da nema mogućnosti za rad invalida rada, kao i njihovu profesionalnu rehabilitaciju.

Akcija prikupljanja pomoći za postradale od poplava

Tokom novembra i decembra na teritoriji opštine Novi Bečej organizovana je i sprovedena akcija za prikupljanje dobrovoljnih priloga za poplavljene u Vojvodini. Čitavom ovom akcijom rukovodio je Opštinski štab za prikupljanje pomoći koji je formiran od predstavnika Opštinskog odbora SSRNS, Opštinskog odbora Crvenog krsta, Opštinskog veća Saveza sindikata i društvenih radnika. U sprovođenju akcije učestvovale su i skoro sve radne organizacije sa područja opštine. Na samom početku publikovan je oglas sa pozivom građana da svojim prilozima pomognu onima kojima je vodena stihija u proleće ove godine porušila domove, uništila imovinu i ostavila ih nezbrinute pred nastupajuću zimu.

Jovan Radonić

Sada dok nameravam da pišem ove redove, sećam se reči Jovana Radonića – dok smo se vraćali sa jednog sastanka:

- Eto, vidiš, ovakav je bio mrak – kada čujem nešto krc-krc: lomi se – mislim –stablo. I, stvarno, pođem tamo slomljena sadnica. Napred druga – požurim i stignem deliju. Vraća se iz kafane kući, usput, valjda iz dosade ili proba snagu, lomi mladice... Sutradan me moli da kažem da nisam video – što sam video!...

Novogodišnji zločin

Trideset i prvog decembra 1941. godine, opštinski panduri su razneli po selu oko osamdeset poziva za tzv. kuluk. U njima je pisalo: da jedan muški član iz kuće dođe prvog januara ujutru kod Opštine i da sobom ponese ašov ili lopatu.

Meštani su znali da je prvog januara nova godina i da je uglavnom slave katolici (Za pravoslavce je važila ona koja po pravoslavnom kalendaru pada 14. januara). U toliko su pozivi za kuluk predstavljali iznenađenje i čuđenje. Nagađalo se o svemu i svačemu. Pretpostavljalo se da će fašisti na novu godinu streljati pohvatane partizane u novembru prošle godine, pa su pozvani toliki ljudi da ih zakopaju.

Predlozi za diskusiju

Sad kada se najviše govori i radi na iznalaženju rezervi na svakom polju i na osnovu toga na otklanjanju svih nedostataka, možda je vreme pogledati i uporediti sve naše organizacije i uočiti iz novog ugla probleme.

Posmatrajući rad organizacija u komuni moguće je uočiti da nije bilo dovoljno poslovne saradnje već svako za sebe izolovano radi, usitnjavajući i već tako mali obim poslova u mestu i okolini. Stvarajući tako neku vrstu stihijske konkurencije, nicali su neopremljeni pogoni radnje u više preduzeća iste struke.

Ne ulazeći dublje u analiziranje i detaljisanje svih momenata koji utiču na cene usluga, može se zaključiti da su iste bile velike ne samo u odnosu na privatnike nego i u odnosu na druga preduzeća van našeg mesta obzirom da su se sukobljavali sa takvim teškoćama koje uopšte nisu mogli rešiti na primitivan  skup, i danas u eri mehanizovanosti i automatizovanosti neekonomičan način.

Traži se veća aktivnost

Nedavno je održana Godišnja konferencija Društva za brigu i vaspitanje dece Prve mesne zajednice iz Novog Bečeja. Iz podnetog materijala i diskusije zaključuje se da je aktivnost Društva u proteklom periodu bila pretežno orijentisana na socijalnu zaštitu nezbrinute dece: kupovina odeće i obuće, upućivanje u letovališta i slično. Pored toga, dobrim delom Društvo se angažovalo na sprovođenju Jugoslovenskih pionirskih igara, organizovanju dečjih proslava, naročito uspešno je sprovedena proslava Dečje nedelje i prijem pionira.

Konferencija je ovakvu aktivnost ocenila kao veoma korisnu, ali istovremeno je zacrtala potrebu šireg zahvatanja dečje problematike, posebno na planu vaspitanja koristeći razne oblike. Da se što više angažuje Komisija za pedagoški rad sa roditeljima, da se forsira preventivni rad, pripremaju predavanja iz oblasti vaspitne zapuštenosti i maloletničke delikvencije, da se obogati sadržaj rada na roditeljskim sastancima i iznalaze druge pogodne forme u smislu vaspitnog podizanja mladih generacija.

Zavodi se mesni samodoprinos

Ovih dana na području opštine održavaju se zborovi birača na kojima se zavodi mesni samodoprinos i donosi Odluka o doprinosima i porezu građana.

Tako su u Novom Miloševu pre nekoliko dana održani zborovi birača u podružnicama Socijalističkog saveza na kojima je bilo reči o komunalnoj izgradnji u 1966. godini i o predlogu Odluke o zavođenju mesnog samodoprinosa.

Plan komunalne izgradnje predviđa da se u idućoj godini izgradi druga etapa vodovodne mreže kroz naseljeno mesto, da se rekonstruiše postojeća električna mreža i izgradi spomen ambulanta „ Dr. Đorđe Jovanović“ zatim podigne drvored i zeleni pojas na ulicama.

Potrebna je postupnost u sprovođenju integracije

Izvod iz diskusije Milivoja Popova, političkog sekretara OK SKS na sednici Pokrajinskog komiteta SKS za Vojvodinu

U materijalu za današnju sednicu Pokrajinskog komiteta rečeno je, između ostalog, da je za našu Pokrajinu od posebnog značaja razvoj integracionih procesa u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije.

U diskusiji bi i sam rekao nešto iz dosadašnje prakse u vezi integracije u poljoprivredi, ali sa aspekta metoda, i načina sprovođenja ovog veoma važnog procesa u privredi.

Smatram da smo u poslednje vreme učinili ozbiljnije zahvate u pogledu okrupljavanja poljoprivrede i da još uvek ostaje mnogo da se uradi u toku narednog perioda. Pa s obzirom na greške i slabosti koje smo učinili do danas u pogledu konkretnog postupka u sprovođenju integracije, nije suvišno i ovom prilikom skrenuti na njih pažnju, ne bi li ih u predstojećoj praksi zaobišli ili izostavili.

Doneta odluka o stopama poreza i doprinosa građana

Nedavno je održana 27. zajednička sednica Opštinskog veća i Veća radnih zajednica Skupštine opštine Novi Bečej kojoj je predsedavao Milan Racković, predsednik skupštine. Odbornici oba veća imali su pred sobom materijal koji je sadržavao niz vrlo značajnih odluka. Tako je razmatran predlog i doneta odluka o stopama i poreza građana na teritoriji opštine Novi Bečej. Odluka o ustanovljenju mesnog samodoprinosa o kojima je razmatrano na zborovima birača u svim podružnicama Socijalističkog saveza na području naše opštine.