srenhu

Zdravstvena preventiva dobija svoje mesto

Pre nekoliko dana Dom zdravlja u Novom Bečeju sačinio je materijal u kome se tretiraju zdravstvene prilike u naseljenim mestima komune kao i rad zdravstvenih službi na ovom području.

Zdravstveno stanje stanovništva na području komune uslovljeno je nizom faktora i možemo sagledati samo kroz određene pokazatelje kojima je u izveštaju posvećena pažnja.

Prema popisu stanovništva iz 1964. godine u Opštini Novi Bečej ima oko 35.500 stanovnika od kojih skoro polovina živi u naseljenom mestu Novi Bečej. Oko četrdeset osam odsto otpada na produktivno stanovništvo. Od celokupnog broja stanovnika u 1964. godini aktivnih socijalnih osiguranika bilo je nešto manje od 5.000. Ovom broju treba dodati još i preko deset hiljada članova porodica osiguranika i preko 14.000 poljoprivrednih proizvođača  koji su socijalno osigurani. Neznatan broj onih lica koji uživaju besplatnu zdravstvenu zaštitu a još manji onih koji plaćaju zdravstvene usluge.

Vanredna konferencija SSRN

Kritički se odnositi prema slabostima

U nedelju je održana vanredna konferencija Druge Mesne organizacije Socijalističkog saveza u Novom Bečeju.

Konferenciji su pored oko 100 delegata prisustvovali i Milan Racković, predsednik Opštinske skupštine, Stevan Škrbić predsednik Opštinskog odbora Socijalističkog saveza, Nikola Svilengaćin, sekretar Mesnog komiteta Saveza komunista Prve mesne zajednice i drugi.

Savetovanje poljoprivrednih inženjera i tehničara

Koristan dogovor

Prošle subote u Novom Bečeju održano je savetovanje društva inženjera i tehničara struke poljoprivredne, kojem je prisustvovao i predsednik opštinskog odbora SSRNS Stevan Škrbić. Savetovanje je posvećeno razmatranju nekih pitanja agrotehnike jesenje setve i diskusija o grupisanju obradivih površina u društvenom i privatnom sektoru.

Uvodno izlaganje u agrotehnici jesenje setve dao je inž Radovan Popov, tehnički rukovodilac na Poljoprivrednom dobru Sokolac u Novom Bečeju. On je prethodno istakao korisnost ovakvog dogovora na nivou opštine jer on omogućuje sagledavanje ove problematike na užem terenu što ima prednost u odnosu na savetovanje organizovanom na širem području. Zatim je drug Popov izneo da je u našoj komuni zemljište takvo da su zastupljeni svi tipovi poznati u Vojvodini, mada je to moguć slučaj čak i kod jedne poljoprivredne organizacije. Zbog toga je prema njegovim rečima principijalno pogrešno da se neka pitanja agrotehnike uopštavaju i generališu. To se odnosi kako na đubrenje tako na oranje i sve druge radnje. Obzirom na neka iskustva stečena na našem području orijentaciona dubina oranja trebalo bi da bude na 30 do 35 cm. a količina veštačkog đubriva od 600 do 1000 kg po hektaru. Istovremeno nije se, prema njegovom mišljenju, do sada vodilo dovoljno računa o predusevu za pšenicu kao i o stanju zemljišta pred pripremu setve.

Ivan Vioglavin

Ivan VioglavinPojavio se 1930. godine za vreme monarhofašističke diktature Aleksandra Karađorđevića i generala Petra Živkovića. To je vreme najcrnje reakcije i triumfa Zakona o zaštiti države. To je doba stroge ilegalnosti Komunističke partije, kada su njeni  borci noseći barjak revolucije, bili osuđivani na dugogodišnju robiju i umirali pod policijskim batinama ili ubijani metkom pri „pokušaju“  bekstva kako je zločin posle policija pravdala.

Tada u takvim uslovima živeo je radio i razvijao se mladi osamnaestogodišnji zemljoradnik Ivan Vioglavin. Rodio se u Kumanu 1912. godine u siromašnoj porodici. Svršio je osnovnu školu,  i već kao mladić osetio svu nepravdu koju su kapitalisti činili siromašnima. Pošto njihov posed od nekoliko jutara nije dao „ni živeti ni mreti“ to je Ivan morao da radi kod seoskih gazda. Tako je vrlo rano na svojoj koži osetio kapitalističku eksploataciju. Po dolasku sa posla, noću i nedeljom je čitao. Čita sve što mu je palo pod ruku. U početku su bili romani i priče, da bi doznije sve više tražio marksističku literaturu. Da bi mogao više čitati on se upoznaje i druži sa ljudima mnogo starijim od sebe, sa kojima raspravlja o onome što je čitao. Bio sam jedan od njegovih drugova pa mi je poznato sa kakvom je strašću čitao i sa kakvim je razumevanjem shvatio ono što je čitao.

Dobri rezultati

Preko internog biltena omogućeno redovno praćenje svih zbivanja u kolektivu

Nedavno je u ovoj radnoj organizaciji, koja je inače jedna od najkompletnijih po svim službama u komuni, organizovana analitičko-planska služba čiji je osnovni zadatak da izrađujei prati izvršenje godišnjeg plana. I do sada je praćeno izvršenje plana, međutim sada se radi tome da se ono čini na daleko potpuniji način i njime je obhvaćeno čitavo poslovanje preduzeća. Kao industrijskom preduzeću najvažnija ekonomska kategorija je proizvodnja i njeni faktori. Iz tog razloga u pomenutim analizama, u takozvanim „Biltenima“ najviše se tretiraju oni faktori koji utiču na izvršenje proizvodnog plana preduzeća.

Manje ekonomija – manje službenika

Nove privredne mere unele su dosta živosti u radne organizacije novobečejske opštine. Svugde se radi na iznalaženu rezervi radi što boljeg uklapanja u nove uslove privređivanja.

Tako se i na poljoprivrednom dobru Sokolac ovih dana sprovodi u delo nova sistematizacija radnih mesta i reorganizacija radnih jedinica. Na taj način doći će se do niza ušteda.

Dosada je Poljoprivredno dobro Sokolac imalo sedam ekonomija sa površinom od 500 do 900 hektara. Na ovim ekonomijama radio je 41 administativni službenik, razjedinjene ekonomije često su sarađivale sa radnom snagom i sve je to dovodilo do znatnih teškoća u radu.

Na marginama naših pravilnika

Pravilnikom jedne sasvim slučajne posete jednoj radnoj organizaciji u isto tako sasvim slučajnom i nevezanom razgovoru saznali smo jedan podatak koji nas je naveo da o njemu razmišljamo. Posledica takvog razmišljanja je i ovaj napis.

Naime saznali smo da je pravilnik ove radne organizacije, određenije rečeno ustanove, utvrđeno pravo radnika da pri polaganju ispita, za pripremanje, koristi četiri dana plaćenog odsustva. Kada smo dalje u ovom smislu konsultovali jedan broj radnih organizacija utvrdili smo da je praksa sasvim različita, odnosno da se izdvajaju dve radne organizacije koje su ovo pitanje regulisale normativnim aktom i jedna kod koje se za svaki konkretan slučaj odlučuje na organu upravljanja. Većina ostalih radnih organizacija upražnjava praksu da svojim radnicima odobrava plaćeno odsustvo na dan ispita i eventualno još jedan dan za pripremu. Kod svih se inače radi o školovanju koje je interesantno u manjoj ili većoj meri, za radnu organizaciju.

Ove godine u novobečejskoj gimnaziji

Prvi put ispit zrelosti

Ove školske godine Gimnazija u Novom Bečeju je postala potpuna i prvi put će učenici polagati veliku maturu. U gimnaziji postoji 11 odeljenja i na tom broju će se, verovatno, i ustaliti. Ove godine ukupno se upisalo 280 učenika. Oni su, uglavnom, sa područja naše komune ali ima dosta učenika iz zrenjaninske komune pa čak i iz Inđije. Do ove godine primali su se svi učenici bez ikakvih uslova, ali ove godine prvi put je uveden prijemni ispit za upis u školu. Prema odluci Saveta odlični i vrlo dobri učenici iz osnovnih škola primani su bez polaganja ispita a oni koji su završili sa dobrim i dovoljnim uspehom morali su da polažu ispite iz srpskohrvatskog jezika i matematike. Na pijemnom ispitu bilo je 28 učenika i od toga je svega 5 položilo prijemni ispit. Sadašnja generacija prvog razreda po kvalitetu je daleko najbolja od svih dosadašnjih upisanih. Ranijih godina dolazilo je mnogo do ispisivanja učenika u toku školske godine jer nisu bili dovoljno pripremljeni da prate nastavu a to je zajednicu dosta koštalo. Dokaz tome je i dosta veliki broj ponavljača iz tih generacija.

Ove školske godine škola radi u dve smene jer ima svega šest učionica a 12 odeljenja (sa jednim završnim odeljenjem Ekonomske škole iz Zrenjanina). Broj nastavnog osoblja se povećao na 17. Ovih dana javio se i fizičar i verovatno je da će doći u našu školu i tada bi se kadrovski problem u potpunosti rešio.

Sa plenuma Opštinskog komiteta SOJ

Počela predizborna aktivnost

Proteklog četvrtka održan je proširen Plenum Opštinskog komiteta Saveza omladine kojem su pored članova prisustvovali i predsednici aktiva Saveza omladine sa područja naše opštine. Na dnevnom radu ovog omladinskog radnog dogovora bile su pripreme za izbore koji će se održati do kraja godine.

Pre nego što se prešlo na dnevni red predsednik Opštinskog komiteta Branko Stančić dao je kraće obrazloženje zbog čega se ovo omladinsko rukovodstvo nije sastajalo više od tri meseca. Razloge treba tražiti u tome što su članovi ovog rukovodstva bili angažovani u odbrani od poplava tokom meseca juna, a potom su nastupili godišnji odmori kada bi se inače teško mogli sakupiti. Iako je Plenum iznete razloge prihvatio kao opravdavajuće, mi ipak mislimo da je pauza bila prilično duga i ona se može osvetiti na same pripreme i tok izbora.

Odmor i rekreacija

Prošlo je već nekoliko godina otkako je osnovano Letovalište za decu i omladinu opštine Novi Bečej. Analiziranjem dosadašnjeg rada konstatovano je niz uspešnih rezultata, kako u pogledu podizanja  mentalnog i fizičkog zdravlja dece i omladine, tako i na planu organizovanog rada sa decom oko usvajanja vaspitnih uticaja, sticanju i uobličavanju geografskih i istorijskih pojmova na bazi očiglednosti, a poseban uspeh je zabeležen u oblasti fizičkog vaspitanja, naročito u obučavanju dece u plivanju i ostalih sportova na vodi.

Iskorenimo nepismenost

Pitanje nepismenosti i obrazovanje odraslih i ako je u više mahova stavljano na dnevni red Saveta za prosvetu i kulturu i dalje ostaje aktuelno. Sadašnji stepen razvitka zahteva puno uključenje radnog čoveka u sve proizvodne procese te se nameće ovaj problem u sve aktuelnijem obliku.

Zakasneo korak

Iako se već davno osećala potreba, Mesni komitet Saveza komunista u Novom Miloševu na svojoj zadnjoj sednici razmatrao je pored ostalog i rad Kluba tehnike. Kažemo već davno stoga jer je postojanje ovog kluba samo registrovano u evidenciji opštinskog rukovodstva Narodne tehnike a period njegove aktivnosti se već gubi iz sećanja čak i onih nekada najaktivnijih njegovih članova.

Pre skoro punih deset godina Klub tehnike u Novom Miloševu beležio je vrlo značajnu aktivnost. Okupljao je oko 200 članova, raspolagao je sa vrlo skromnim materijalnim sredstvima i opremom, a preko niza kurseva obučio blizu sto traktorista i vozača amatera. Kasnije je nabavljen za potrebe aktivnosti kluba jedan mali fića i džip, naravno sredstvima koja su značila istovremeno vid dužnog priznanja društvu za zaista plodnu aktivnost kluba.

Više javnosti u radu

Obućarska radnja „Pobeda“ spada u red manjeg broja kolektiva u našoj opštini koji će imati znatne teškoće oko uklapanja u nove privredne mere.

Ovo preduzeće koje broji pedesetak radnika ostvarilo je oko 100 miliona dinara bruto promet u prošloj godini. Svega šest režiskih radnih mesta zauzimaju neproduktivni radnici.

Jedan od bitnih faktora prilikom donošenja privredne reforme – javnost rada u ovom malom kolektivu nije sprovedena. Reforma nije objašnjena, ni na jednom skupu. Kako u upravi preduzeća kažu, radnici se ne interesuju za reformu već samo za svoje zarade koje nisu baš ni tako male, ali ni garantovane. Sve je ovde vezano za produktivnost.

Plodan rad

Centra za stručno i opšte obrazovane pri Narodnom univerzitetu

Programom rada za 1964/5. godinu bila je predviđena velika širina aktivnosti na stručnom i opštem obrazovanju. U svome radu na obrazovanju odraslih Centar ne samo što je u ovoj školskoj godini operativno izvršavao zaheve pojedinih privrednih organizacija i institucija, kao i svoga programa, nego je kreativno prilazio čitavoj problematici obrazovanja odraslih. Pri Centru za stručno i opšte obrazovanje analizirane su i utvrđene potrebe, birajući prema njima i ličnim mogućnostima polaznika određene sadržaje i metode obrazovanja. Blagovremeno obezbeđenje literature i programa, kao i angažovanje velikog broja spoljnih saradnika iz samih privrednih organizacija i van njih, prelazeći pri tom i opštinske međe, doprinelo je kvalitetnijem radu na stručnom i opštem obrazovanju.

Blagoje Štetin

Blagoje Štetin – kooperant zemljoradničke zadruge u Novom Miloševu već niz godina sarađuje sa zadrugom. Njegova petočlana porodica u kooperaciji ima 17 kat. jut. zemlje a sarađuje kao stočni proizvođač. U zadruzi smo saznali da je on jedan od najboljih kooperanata i zbog toga rešismo da ga posetimo. U nizu kuća slične jedna drugoj potražili smo onu pod brojem 59. Domaćina nismo našli u kući ali se on urbrzo vratio.

Blagoje Štetin se i neseća tačno godine kada je počeo da sarađuje sa Zemljoradničkom zadrugom. Veli da je to bilo još negde 1955. godine i dodaje da nikad nije bilo tako visoka marža po kilogramu stoke kao ove godine.

Jedno popodne u „platnenom selu“

Na samoj obali Tise, gde je nekada bilo igralište, prošle nedelje mogao se videti nesvakidašnji prizor. Kamp, sazdan od desetak šatora oko koga je uvek bilo živo.

Već šestu godinu učenici bočarske Osnovne škole provode ovde po nedelju dana u prirodi, uz igru, razonodu i sve ono što ide u korak sa boravkom u prirodi na domak reke koja pruža sve uslove kompletnog odmora.

Po pravilu to su učenici sedmog razreda koji uz simboliču uplatu provode ovde možda malo kratko vreme ali po svemu sudeći prijatno. Ovakva logorovanja uvek ostaju u sećanju i dugo se prepričavaju. Često postaju teme pismenih zadataka koje kasnije pišu učenici u školi.

U sastavu severnobanatskog partizanskog odreda

Početkom septembra meseca 1941. godine partizani su jedno vreme boravili na Livadama bliže Galadu, u neposrednoj blizini salaša Milana Veskova. Na okupu nisu bili svi borci. Jedna grupa je pre nekoliko dana otišla na Ostro, u sastavu novog odreda. Oni koji su još ostali ovde – Klima, Laza, Selika, Arkadije, Bracika i Dragomir Pajić – obavljali su poslednje pripreme u ciju prebacivanja prikupljenih materijala i hrane.

Tih dana, jedne večeri Klima je sazvao sastanak mesnih aktivista. Na njemu je upoznao drugove o formiranju Severnobanatskog partizanskog odreda kod Melenačkog ostrva i o skorom odlasku i ostalih boraca na Ostrvo. Povodom ovoga događaja Klima je istakao značaj borbe ovako krupne partizanske jedinice i njen odraz na dalje rasplamsavanje Ustanka u ovom delu Banata.

U Mlekobanatu održana vanredna konferencija Saveza komunista

Za novog sekretara izabran Đura Stanković, a za zamenika Rada Todorović

Krajem prošlog meseca, posle niza sastanaka u Mlekobantu, održana je i vanredna konferencija Osnovne organizacije Saveza komunista. Ona je usledila posle uvođenja prinudne uprave u ovoj radnoj organizaciji, a istovremeno i posle sastanka Osnovne organizacije na kojem je smenjen dosadašnji sekretar Milovan Pejin kao i ceo sekretarijat. Bio je to u isto vreme i dogovor komunista koji je opterećen bremenom teških problema koji proizilaze iz vrlo teške situacije u koju je dovedena radna organizacija, a i problema koji se nalaze unutar same osnovne organizacije, što je na odgovarajući način, srazmerno ulozi Saveza komunista, uslovilo takvo stanje radnog kolektiva u celini.

Tragom jednog konkursa

Tokom februara meseca tekuće godine Prva  mesna zajednica raspisala je konkurs za prijem u službu jednog administrativnog službenika. Kandidat je,prema uslovima konkursa, trebao da ima srednju ili nižu spremu, odgovarajući broj godina radnog iskustva na istim ili sličnim poslovima ali i bez prakse, kao i da se služi mađarskim jezikom.

Na raspisani konkurs, koji je inače bio otvoren do popune radnog mesta, javilo se više kandidata sa različitom spremom, sa i bez radnog iskustva, kao i sa znanjem mađarskog jezika ali i oni koji ovim jezikom nisu vladali. Normalno je bilo očekivati da se konkurs zaključi i da se Savet ove mesne zajednice odluči za jednog od kandidata koji je raspolagao najboljim uslovima, i koji bi najbolje odgovarao zahtevima radnog mesta za koje je konkurs raspisan.

Ponovo povećanje prometa

Stupanjem na snagu novih mera zapažalo se izvesno zatišje ili bolje rečeno stagnacija prometa da bi posle desetak dana poprimilo tendenciju porasta. Tako na primer u mesecu avgustu ostvareno je 265 miliona dinara prometa a u istom mesecu prošle godine 204 miliona dinara što čini porast od oko 30 odsto.