Na velikom svetilištu naše Revolucije

U okviru programa ekskurzija svojih učenika, kao i povodom proslave dvadesetogodišnjice proglašenja naše Republike, a pod parolom „DVADESET GODINA U SLOBODI", Osnovna škola “Vranjevo" u Novom Bečeju organizovala je za svoje učenike sedmih razreda desetodnevno logorovanje u Saveznom omladinskom centru „Sutjeska" naTjentištu.

Blagovremeno sprovedene sve pripreme i, pored učeničkih uplata, pomoć škole u iznosu od 100.000 dinara, sve je to doprinelo da se ova dobra zamisao do kraja sprovede u delo, a učenici najneposrednije upoznaju sa jednom od najvećih epopeja naše revolucije. Korist koju su učenici dobili boravkom u ovom Centru višestruka je, a ono što su oni neposredno videli, čuli i doživeli sigurno će im ostati u trajnoj uspomeni kao redak i izvanredan doživljaj.

Omladina bez svog doma

U centru Novog Miloševa, iza lepog parka, (nalazi se zgrada koju meštani zovu  “omladinski dom". Zaista, kada se stranac uputi ka toj zgradi, koja ga privlači svojim lepim izgledom, pomisliće da je stvarno izabrano najlepše mesto gde će omladina da se zabavlja i odmara.

Na ulazu, na mermernoj ploči uklesane su reči: “Omladina Novog Miloševa izgradila je ovaj Dom dobrovoljnim radom uz pomoć ostalih društvenih organizacija". Dom posvećuje svom junačkom sekretaru SKOJ-a Milenku Milovanovu. OMLADINA NOVOG MILOŠEVA 25. maja 1959. godine".

Malo novih članova

Na nedavno održanoj proširenoj sednici Opštinskog komiteta Saveza komunista  kojoj su pored članova OK prisustvovali članovi Kontrolne komisije, sekretari Mesnih komiteta i jedan broj članova Opštinskog političkog aktiva, razmatrana je Informacija o godišnjim osnivačkim konferencijama u opštinskoj organizaciji SK i analiza jednogodišnje prakse prijema novih članova.

Obe Informacije podneo je Milivoj Popov, politički sekretar OK SKS. Informišući komitet o održanim osnivačkim konferencijama SK drug Popov je izneo tok priprema i održavanja konferencija, da bi zatim dao povoljnu ocenu izvršenja čitavog zadatka. Izuzetak predstavlja jedino vrlo slabo prisustvo članova SK u kom smislu je Komitet zaključio da se ovo pitanje izuči i da se preduzmu mere u odnosu na komuniste koji su ovu svoju obavezu neodgovorno shvatili. U kraćoj diskusiji data je puna podrška kako oceni izvršenja zadatakata tako i potrebi da se odnosni broj komunista pozove na odgovornost.

Od zadruge do moderne konfekcije

Od 92 uposlena samo petoro neproizvodnih

Jedna od mlađih radnih organizacija Dečji kaput od moherau našoj Opštini je preduzeće savremene konfekcije „Uzor“ u Novom Bečeju. I u  tako relativno kratkom vremenskom periodu od 6 godina ono je imalo vrlo interesantan razvojni put. Sa vrlo skromnim ambicijama 1959. godine formirana je Krojačka zadruga  sa svega 12 radnika. Predmet rada  bile su isključivo usluge građanima, šivenje odela po meri i – u manjem obimu – usluga drugim konfekcijskim preduzećima. Takav obim rada zadovoljavala je oprema od 5 šivaćih mašina, a ukupan prihod jedva je dostizao 32 miliona dinara.

Iako neznatna poslovna saradnja sa većim konfekcijskim kućama nije bitno uticala na poslovne rezultate, ona je ipak bila presudna za ovaj radni kolektiv. Ona je, ustvari, rodila ideju o mogućnostima daljeg razvoja ove radne organizacije kao konfekcije, koja je zainteresovala ne samo radnike kolektiva, već se o tome počelo vrlo ozbiljno razmišljati i u skupštinskim organima. Prišlo se izučavanju mogućnosti potreba tržišta za razvojem radne organizacije u ovom smislu i pored vrlo brojnih i vrlo razvijenih konfekcijskih kuća u zemlji.

Sagledavanja su ukazala na jedini put razvoja kao preduzeća za dečiju konfekciju jer je u zemlji bilo samo dve slične radne organizacije. Tako je septembar 1963. godine bio presudan za ovaj do tada vrlo mali radni kolektiv. Sledio je ponovni skromni početak. Zadruga je prerasla formalno u preduzeće za izradu konfekcijskih odevnih predmeta sa akcentom na izradu dečje konfekcije.

Miloš Popov – Klima

Miloš Popov – KlimaRođen 1913. godine, vaspitan u naprednoj seljačkoj porodici još kao dečak Miloš je omiljen u susedstvu u svome kraju. Prirodno bistar i otresit, najbolji je đak među svojim vršnjacima. Još kao strariji gimnazijalac počinje da se bavi političkim radom osuđujući monarhošašistički režim i diktaturu Aleksanda i Živkovića. A kada je posle završene gimnazije stupio u poljoprivrednu školu, po prvi put je izrazitije ispoljio svoju buntovničku narav prema nepravdi i protekcionaški raspoloženim nastavnicima. U ovoj školi je „zbog neposlušnosti i nediscipline“ imao prvi susret sa žandarmima.

Posle Ade, Miloš je već poznati političar na selu. Ljudi po „ćoškovima“, na ulicama, omladina na šetalištu, u „kolu“, s divljenjem slušaju Miloševa izlaganja o korupciji nenarodnog režima, o besomučnoj eksploataciji sirotinje, o progonu hiljade naprednih ljudi samo zato to su nastojali da upoznaju svoj narod sa istinom i uzrocima njihovog zla i nevolje.

Tih godina Miloš nije traćio vreme po seoskim  „rogljevima, prelima i na korzou“. Momačku razonodu kod njega je zamenila dobra knjiga: Gorki, Balzak, Dostojevski, Darvin, a nešto kasnije Lenjin, Marks, Segal, Lenski , i drugi.

Godine 1935. Miloš odlazi u Vršac, u Srednju vinarsku školu. I ovde je imao neprilika zbog svog naprednog shvatanja i stava i zalaganja da to svoje shvatanje prenese na što veći broj drugih. Isteran iz internata, jedno kraće vreme skoro gladuje i potuca se od druga do druga. Njegove školske kolege otkidaju od svojih usta i krišom iznose hranu iz internatske menze da bi njemu, „drugu Klimi“ utolili glad.

Za kratko vreme među najboljima

U toku 1963. godine, u vreme kada se kolektiv „Mlekobanata“ značajno proširivao, u njegovoj sredini obreo se i mladi iz Našica (SRH) Stevan Makoj. On je bio jedan od mnogih koji su tada a i kasnije došli u ovaj kolektiv. Međutim, istovremeno i jedan od onih koji su svoju dalju egzistenciju vezali isključivo za razvoj „Mlekobanata“. Takav utisak se stekao već na samom početku, jer se Makoj brzo uvrstio među najbolje radnike. Kao kvalifikovani radnik kasnije postao je rukovodilac odeljenja prijema i pasterizacije.

Takvim odnosom prema radu, a posebno prema radnicima, skreće pažnju i već neposredno po svom dolasku nalazi se na listi kandidata za Radnički savet, koji mu posle poverenja kolektiva, ukazuje i novo, izabravši ga za njegovog predsednika. Od tada se Makoj skoro u potpunosti posvećuje interesima kolektiva, učestvujući u rešavanju vrlo složene problematike, dajući svoj pun doprinos.

Za bolju opremljenost vatrogasnih društava

O opremljenosti i stanju vatrogasne službe razmatrano je nedavno na sednici Saveta za unutrašnje poslove SO-e Novi Bečej. Pitanje opremljenosti i priprema za žetvu i vršidbu bilo je jedno od najvažnijih tačaka koje je razmatrao Savet. Takođe, razmatrala se stručna spremnost članova DVD-a, finansiranje, kao i niz drugih pitanja.

Razmatrajući organizaciono pitanje Savet je doneo zaključak da se omasovljenju društva mora ozbiljno prići jer je broj članova u stagniranju. Veoma je mali broj pomažućih članova, malo je omladinaca i pionira u društvu. Zbog toga potrebno je da se više angažuju DVD-a i ostali politički i društveni faktori, organi vlasti , a u prvom redu mesne zajdnice.

Donet je zaključak da se povede računa za stručniji i kvalitetniji kadar koji će biti sposoban da rukuje savršenijim tehničkim sredstvima. Nužno je da se održavaju seminari ali se ovde nailazi na teškoće. Ljudi koje treba slati na školovanje vezani su radnim odnosom i radne organizacije treba da pokažu više razumevanja i pomagati vatrogastvo u ovom smislu.

Diskusija o novom privrednom sistemu

U cilju da bi se što bolje razumele promene u našem privrednom sistemu, koje su najavljene početkom godine Zakon o privredno-planskim merama u 1965. godini i upoznali se sa stavovima u kongresnim materijalima, u Kumanu je 1. jula 1965.godine na inicijativu koordinacionog tela političkog aktiva Opštine Novi Bečej, održano predavanje o novim privrednim merama.

Na zajedničkom sastanku članova Saveza komunista predavanje je održao Voja Lazić, direktor Komunalne banke iz Novog Bečeja. Iz predavanja i iz diskusije koja se posle razvila, prisutni su stekli određena znanja o značaju najavljenih privrednih mera, i upoznali se sa problemima društveno-ekonomskog razvoja mesta Kumana.

U okviru diskusije na ovu temu inž Milorad Krstić održao je 9.jula 1965. godine predavanje za kolektiv  Poljoprivrednog dobra „Zrenjanin“ imanje Kumane. On je govorio o novim privrednim merama, konkretno , o ulozi Poljoprivrednog dobra „Zrenjanin“ u sastavu IPK „ Servo Mihalj“ Zrenjanin.

Time je pružena mogućnost građanima da više i bolje upoznaju promene u našem novom privrednom sistemu.

Rešenje pitanja trgovine

Iako Bočar ima oko 3.000 stanovnika ima samo jednu mešovitu prodavnicu u kojoj se može nabaviti ponešto od industrijske robe i prehrambenih proizvoda i ima jednu gvožđaru koja je delimično snabdevena sa potrebnom robom. Treću prodavnicu je prošle godine otvorio AIK „Čoka“ iz Čoke koja je snabdevana sa mesnim proizvodima i alkoholnim pićima, a  delimično voćem i povrćem.

Koristan prostor ovih prodavnica je nedovoljan, tako da potrošač satima čeka i kupa se u znoju dok pazari, naročito u mešovitoj prodavnici gde je svakog dana opšta gužva, a naročito subotom.

Prodavnice su slabo snabdevene robom, tako da potrošači moraju odlaziti u susedna mesta da pazare. Pri tome plaćaju voz i gube vreme, što, logično, dovodi do negodovanja građana i na zborovima birača se postavljaju pitanja: kada će biti rešeno pitanje trgovine da Bočarci ne moraju odlaziti u susedna mesta da kupuju potrebnu robu.

Bolji uslovi rada u štampariji „1.maj“

Uslovi rada u štamparskom preduzeću „Prvi maj“ u Novom Bečeju bili su veoma teški do pre nekoliko godina. Radilo se na zastarelim mašinama, nije bilo dovoljno radnih prostorija, ni prostorija u kojima bi radnici mogli da obeduju ili drže svoje radne i druge sastanke. To je uticalo i na zdravstvenu sposobnost radnika i dovodilo do čestih bolovanja, jer se ,na primer, jelo na radnim mestima, kraj mašina i tako dalje.

Razmatrana aktivnost članova Saveza komunista

Angažovanost članova Saveza komunista u društveno – političkoj aktivnosti, bila je osnovna tema o kojoj je raspravljao Opštinski komitet Savez komunista na nedavno održanoj svojoj proširenoj sednici.

Analizu, koja je prezentirana Opštinskom komitetu, sačinila je grupa političkih aktivnista, na osnovu, temeljnog sagledavanja stanja po pitanju angažovanosti i aktivnosti članova Saveza komunista i ona predstavlja deo zadatka istaknutih na Drugoj vanrednoj konferenciji Opštinske organizacije Saveza komunista, kao i nastojanje da se realizuju stavovi i zaključci Osmog Kongresa Saveza komunista Jugoslavije.

U tom cilju izvršena je jedna opšta anketa svih članova Saveza komunista kroz koju se sagledalo kako, gde i koliko su komunisti angažovani i kakva je njihova aktivnost. Kroz ovu anketu došlo se do vrlo značajnih podataka.

Tako na primer, uočeno je da je najveći broj članova Saveza komunista angažovano u izbornim telima Skupštine opštine i radničkim savetima radnih organizacija, što je veoma pozitivno.

Osavremenjen sadržaj rada

Savez za društveno vaspitanje dece opštine Novi Bečej razvija svoju aktivnost preko pet mesnih društava i to: u Bočaru, Novom Miloševu, Kumanu i dva u Novom Bečeju organizovana pri mesnim zajednicama.

Evidencija pokazuje da je u ovim društvima učlanjeno oko 1.500 članova. Dosadašnja aktivnost društva se, uglavnom, svodila na pružanju materijalne pomoći nezbrinutoj deci, deci bez roditelja i porodicama sa više dece. Ipak, to nije i jedina aktivnost. Društva su u većini slučajeva samoinicijativno organizovala niz drugih drušeno – korisnih akcija, posete porodicama, razgovore savetovanja, dečje nedelje, korišćenje bibliotečkog materijala i dr.

U sprovođenju Programa rada Savez je u ovoj godini uz pomoć i puno angažovanje mesnih društava uveo organizovani pedagoški rad sa roditeljima, pružao podršku u rešavanju konfliktnih situacija u pojedinim porodicama, izdvajao pomoć za decu koja se nađu u stanju socijalne potrebe i upućivao ih na letovanje. Poseban akcenat, međutim, dat je u organizovanju raznih dečjih aktivnosti i sprovođenju Jugoslovenskih pionirskih igara. U ovom delu Programa najveću aktivnost pokazale su osnovne škole.

Osnovci iz Kragujevca posetili Novi Bečej

Ovih dana učenici Osnovne škole iz Kragujevca bili su gosti svojih vršnjaka u Osnovnoj školi Vranjevo.

Ova đačka ekskurzija iz Kruševca na svom dvodnevnom gostovanju, koje je orgnizovano u čast 4. oktobra, Dana oslobođenja Novog Bečeja je veliki odraz međuškolske saradnje Osnovnih škola Kragujevca i Novog Bečeja.

Pored sportskih susreta učenici iz Kragujevca zajedno sa svojim vršnjacima položili su cveće na novom Spomen groblju a na dan oslobođenja prisustvovali su svečanom prijemu u Skupštini opštine. Gosti iz Kragujevca takođe su bili u jednodnevnoj poseti Poljoprivrednom dobru Biserno ostrvo.

Domaćin gostiju iz Kragujevca, Osnovna škola Vranjevo, i ovoga puta je dokazala svojom izvrsnom organizacijom da je škola o kojoj se može sve najlepše govoriti jer organizacija koju su ovoga puta prikazali gostima iz Kragujevca je za svaku pohvalu.

Prvo hapšenje

Dvadeset i drugog juna 1941.godine, bila je nedelja, fašisti su preduzeli prvu veću  i organizovanu akciju protiv komunista i drugih rodoljuba.

Toga dana okupator, pooštrava mere protiv stanovništva u vezi kretanja i obaveštavanja. Najpre je počelo oglasom putem opštinskih dobošara, da svi posednici radio-prijemnika i bicikla predaju iste opštini u roku od dvadeset i četiri časa. Na ovaj način i onako mali broj prijemnika u selu bio je povučen a meštani su ostali bez najpogodnijeg sredstva informisanja u času kada su vesti bile najnužnije s obzirom na značaj i unutrašnjih i spoljnjih događaja.

Istog dana okupator pojačava policijske patrole, a uvodi i policijski  čas od 18, a najkasnije od 20 časova, da bi tako ostalo sve do kraja rata. Bilo je strogo zabranjeno okupljanje građana po kućama i na ulici, o čemu je policija revnosno vodila brigu.

Čovek s torbom

On je ušao na malu seosku stanicu noseći s mukom jednu, naizgled, sasvim običnu torbu. Međutim, dimenzije ove torbe više odgovaraju veličini osrednje vreće. Šta više, da nije tih kožnih uprtača koji tako nemilosrdno seku pleća, moglo bi se s pravom i pomisliti da se radi o vreći.

Još u hodniku vagona počeo je polako da se oslobađa uprtača. Spustivši je najzad kraj vrata, skinuo je šešir otkrivajući retku, prosedu kosu i strpljivo, presavijenim šeširom obrisao oznojano čelo.

„Zdravo je teška, moj druže“!

„Vidi se, teška je“ – saučestvujem.

„Svake nedelje ja nju vučem, prokletinju – nastavi moj saputnik – deran mi, ako izvolite znati, uči tehničku školu pa mu nosim namirnice za ovu nedelju“.

Graditi ili adaptirati

U blizini Novog Bečeja nalazi se velika, lepa zgrada okružena parkom i borovom šumicom. Zgrada je sazidana od vrlo čvrstog materijala i ima više od deset prostranih prostorija kao i nekoliko manjih sala. Ona je sada veoma zapuštena i mnogomilionska vrednost propada pred očima sviju nas.

Građanima našeg mesta nedostaju mnogi objekti za odmor i rekreaciju a ovo mesto kada bi se uredilo, bilo bi idealno za to. Naravno, ovo bi se moglo koristiti uz izvesna novčana ulaganja. O ovome se, verovatno, ranije raspravljalo, i sada se vrše pripreme za izgradnju lovačkog doma u Novom Bečeju, ali po svim izgledima do njegove izgradnje neće doći. Dosada su obezbeđena sredstva u visini od 25 miliona dinara i ukoliko ostanu neiskorišćena u toku ove godine ona će se ugasiti.

Dogovor o daljoj aktivnosti

Na nedavno održanoj proširenoj sednici Opštinskog komiteta Saveza komunista, koji  su pored članova OK prisustvovali sekretari mesnog komiteta SK, rukovodioci radnih organizacija i drugi aktivisti, razmatrana je Informacija o dosadašnjoj aktivnosti i pripremama za sprovođenje privredne reforme u Opštini.

Informaciju je podneo Koledin Ilija, sekretar OK za društveno – ekonomska pitanja.

Podneta Informacija ocenila je dosadašnju aktivnost u vezi objašnjavanja i tumačenja ciljeva privredne reforme, gde je konstatovano: da su suština i ciljevi ove reforme u osnovi shvaćene; da su naišli na izvanredno interesovanje i da su dobili jednodušnu podršku radnih ljudi i većine građana naše komune;  izražena je velika želja i čvrsto nasojanje da se od načelnog usvajanja ciljeva reforme privrednog sistema, pređe odlučno konkretan rad sa preispitivanjem celokupne dosadašnje prakse u oblasti privređivanja.

Dobri rezultati

Nedavno je savet Druge Mesne zajednice na svojoj proširenoj sednici razmatrao finansijsko poslovanje za proteklo polugodište. Sastanku je prisustvovao i jedan broj članova mesnog odbora Socijalističkog saveza. Posle vrlo detaljno podnetog izveštaja o obimu šestomesečnog rada zajednice razvila se diskusija.

Savet druge Mesne zajednice je u svom izveštajnom periodu poslovao vrlo dobro o čemu svedoče i podaci koji su izneti na sednici. Za prvu polovinu godine ostvareno je više od polovine plana predviđenog programom rada Mesne zajednice. Valja napomenuti da je druga Mesna zajednica u proteklom periodu dobijala redovno dotacije od Skupštine opštine a ostvarivala je i vanredne prihode što je mnogo pomoglo da se njena delatnost i rad odvija redovno.

Bez kamenih puteva

Jedan ozbiljan problem godinama se nameće selu, a to je što selo ni sa jednim od okolnim mesta nije povezano kamenim putem. Postojeći putevi su letnji kolovozi izlokani sa velikim rupama, da je prosto čudo kako se tuda kreću vozila. Loša saobraćajna veza u mnogome je uticala na samu strukturu poljoprivredne proizvodnje.

Ljudi su se većinom orijentisali na gajenje žitarica i uzogoj tovnih svinja, dok su ostale grane poljoprivrede zanemarene, sve iz razloga što je selu jedina veza sa „ostalim svetom“ železnica.

Put prema Novom Miloševu u dužini od 5 km. započet je pre tri godine i do sada je postavljena kamena podloga u dužini svega od 2 km.  Za ovu godinu  „BILO“  je predviđeno da se put nastavi za 1 km. međutim i ta mogućnost je otpala.

Postavlja se pitanje koliko bi dana trebalo za izgradnju jednog autoputa, kada bi se radilo sa istom ažurnošću kao put od Bočara do Novog Miloševa.

Dohodak osnov za raspodelu

Jednogodišnje iskustvo trgovinskog preduzeća „Potisje“

Integracija trgovinske mreže na teritoriji komune Novi Bečej, započeta 1961. godine a okončana krajem 1962. godine između ostalih problema postavila je kao primarno-pitanje unutrašnje raspodele. Ovo je donekle bilo i normalno, s obzirom na usitnjenost trgovinskih radnih organizacija i uglavnom zastarele unutrašnje organizacije rada.

Neposredno po okončanju procesa integracije postavljena je nova unutrašnja orgnizacija rada, formirano je sedam prometnih ekonomskih jedinica po strukama, jedna uslužna i jedna ekonomska jedinica „Zajednički poslovi“ i pristupilo se analitičkoj proceni radnih mesta koja će nam kasnije dati kriterije za pravilno i objektivno nagrađivanje.

Analitička procena radnih mesta pružila je i niz drugih koristi, kao što je izrada solidarnog programa stručnog uzdizanja kadrova, a iznad svega služi pravilnom odabiranju potrebnog kadra radi ostvarenja načela „pravi čovek na pravom mestu“.