Saša Maksimović, predsednik novobečejske skupštine o budžetu, skupštini, politici...

Saša Maksimović, predsednik Skupštine opštine Novi Bečej počeo je da se bavi politikom 1998. goine. Oženjen je Majom i ima ćerku Anastasiju i sina Mihajla. Po struci je inženjer prehramhene tehnologije, pored toga je i student ekonomije, jer smatra da zbog razumevanja opštinskog budžeta, budžeta Republike Srbije i „zbog svega ostalog treba čovek da zna malo više".

Kako ste ušli u politiku?

Najiskrenije, po starom sprskom običaju - iz inata zbog presinga tadašnje vlasti da moram biti član tadašnje vladajuće stranke ili neću moći da zadržim tadašnji posao na radiju. Ja sam iz inata ušao u Radikalnu stranku i 2000. godine sam dobio otkaz na Radiju NB iako nikada nisam mešao politiku u svoj posao i tada sam se baš zainatio. 2004 godine postajem odbornik u Skupštini opštine, 2008. godine sam izabran za Narodnog poslanika, tada sam dao ostavku na mesto odbornika. Smatrao sam da neko drugi treba to da radi i te godine zbog svima poznatih činjenica nastaje i Srpska napredna stranka čiji sam jedan od osnivača. 2012. godine izabran sam ponovo za Narodnog poslanika, a 2013. godine postajem predsednik Skupštine opštine Novi Bečej“.

Kako vidite Skupštinu na čijem ste čelu, da li ona ima svoju pravu ulogu?

Skupština opštine je ta koju su građani, birali, da vas podsetim, predsednika opštine bira Skupština a ne građani direktno na izborima, takav nam je izborni sistem, te odbornike su birali građani i ti odbornici imaju obavezu da zastupaju građane i interese građana na sednici Skupštine opštine.

Uporedite novobečejsku i republičku skupštinu?

Od 2008. godine sam u odboru za poljoprivredu, član sam Republičkog odbora za privredu, energetiku i regionalni razvoj i član sam Parlamentarne delegacije u skupštini Mediterana tako da mi je dobro poznato funkcionisanje Narodne skupštine Republike Srbije i poprilično se funkcionisanje razlikuje iako je princip sličan. Različita je uloga vladajućih poslanika i odbornika od uloge odbornika opozicije ili poslanika opozicije. Ujedno mislim da je u ovom trenutku konstruktivnija opozicija u Skupštini opštine Novi Bečej nego opozicija u Republici Srbiji. Mislim da opozicija u republičkoj skupštini ”luta”, jednostavno nema svoj cilj a po svoj prilici ga skoro neće ni pronaći“.

Sada smo imali završnu sednicu na kojoj su donete neke lepe odluke koje se tiču stanovništva opštine Novi Bečej?

Mislim da je ovo bila jedinstvena prilika kada je budžet u opštini donet jednoglasno, glasovima i vladajućih odbomika i opozicionih odbornika, što znači da je domaćinski urađen u skladu sa mogućnostima, a one su tolike kolike jesu. Mislim da smo doneli dosta korisnih odluka, recimo povećanje nadoknade za rođenje deteta za 50% koja je predviđena budžetom opštine, preusmeren je deo sredstava sa Velikogospojinskih dana, praktično je prepolovljen, na izgradnju industrijske zone, što će biti prioritet, naravno u dogovoru sa našim koalicionim partnerima, da u narednim godinama 2014, 2015, 2016. prioritet bude zapošljavanje građana. Često mi ljudi kažu, svako selo u Srbiji ima industrijsku zonu, razlika je što mi nemamo barem ne uređenu i treba još dosta truda da uložimo da bi prvo stigli sve ostale opštine. Prioritet mora da bude zapošljavanje i to će biti isključivo kroz industrijske zone i projekte koji slede u 2014 i 2015. godini. Deo sredstava od Velikogospojinskih dana je preusmeren i na, nažalost nephodnu, narodnu kuhinju.

Šta mislite šta bi još trebalo da pomenemo kada je u pitanju funkcionisanje Skupštine i vaše mesto predsednika Skupštine?

Bilo bi dobro objasniti građanima odluku o snabdevanju vodom za piće na teritoriji opštine Novi Bečej koju, čini mi se, većina ne razume. U skladu sa zakonskim regulativama svi ovlašćeni distributeri vode moraju imati licence, ispunjavati zakonske uslove, a Mesne zajednice nemaju čak ni pravo da konkurišu za tako nešto, naravno mislim na građane Kumana i Bočara jer su u slučaju ta dva naseljena mesta mesne zajednice bili distributeri vode. Od ove godine su te poslove preuzela komunalna preduzeća Komunalac i Kompred od kojih očekujem bolji nivo usluge nego što su to građani do sada imali. Takođe, dosta je odluka koje su sada stavljene u zakonske okvire, što do sada nije bio slučaj, kao što su odluka o poveravanju poslova javnog parkirališta za vreme Gospojinskih dana, odluka o poveravanju poslova komunalne delatnosti zimskog održavanja javnih puteva u opštini Novi Bečej i donošenje Strategije održivog razvoja za period 2014-2020. godine...

Koliko građani mogu da očekuju, da li je uopšte realno da očekuju, bilo kakvu pomoć zbog toga što ste vi republički poslanik?

Ja jesam poslanik u neko nezgodno vreme, u smislu da je država rešila da steže kaiš i ja to potpuno podržavam, od smanjenja plate političarima, pa do svega dalje, zabrane zapošljavljanja u javnim preduzećima, iako ne nailazim baš na neko razumevanje ni među svojim članovima, članovima SNS-a ali ni među članovima drugih partija ali to je neophodnost. Morate razumeti da je država pred bankrotom. Najprostiji primer vam je kada kući uzmete jedan kredit, drugi kredit, uzmete treći pa refinasirate prva dva, pa onda treba da uzmete i četvrti a trošite koliko ste i trošili i onda znate da vama nema spasa, tu je negde i država Srbija bila. Trenutno se država zadužuje samo u smislu refinansiranja postojećih sa povoljnijim kreditima, mi smo imali u nekom predhodnom periodu 2010/2012 godine zaduživanje po 7%, država Srbija se sada zadužuje za 1,5-2%, ne da bi trošila nenamenski ta sredstva nego za refinansiranje postojećih kredita, što je jako strašno jer vi nemate mogućnost da investirate te pare nego refinansirate obaveze koje ste nasledili. Republika Srbija godišnje plaća milijadu evra samo za kamatu za dosada uzete kredite. Povoljna okolnost je ipak što imam direktan pristup ministrima i vladajućoj strukturi, ali građani će razumeti kada kažem da nijedan ozbiljan projekat nas nije sačekao i intezivno se radi na projektima infrastrukture i mislim da će građani videti, relativno brzo, razliku između pređašnje i sadašnje koalicije. Ono što ponovo može biti ograničavajuća okolonost su republički izbori, ali videćemo“.

Kako vi vidite prosperitet Novog Bečeja?

Jedino što ja želim da moja deca ostanu pored mene u Novom Bečeju. Kako? Nije cilj obezbediti samo svoju decu, nego obezbeđujući svojoj deci obezbediti svima ostalima. Ja hoću da moja deca ostanu ovde, da budu ponosna zato što su imala oca koji je nešto doprineo. Razmišljaj o svojoj deci, radi za sve ostale. Mora se krenuti od zapošljavanja inače za opštinu Novi Bečej spasa nema. Promenili smo neki odnos i sam LDP je promenio neki odnos tj. dosadašnje razmišljanje, kroz neke druge projekte ćemo finansirati turizam i Gospojinske dane, ali da ono malo sredstava što imamo u budžetu praktično plasiramo u industrijske zone jer je tu jedini spas Novog Bečeja i zapošljavanje građana. Vidim zapošljavanje građana kroz industriju, odnosno kroz preradu.

Ono što je potencijal Novog Bečeja je prerada vezana za poljoprivredu, ništa drugo. Naravno imamo jako dobre tekstilce, jako dobre mašince, ali ne i sirovine za sve to, i onda su naši ljudi prinuđeni da rade za sitne pare u uslužnoj delatnosti. S obzirom da je opština Novi Bečej 70% poljoprivredna opština, taj se proces treba zaokružiti. Osim „Žitoprerade“ nemamo ništa, sve ostalo treba tek da se napravi i tu je ustvari potencijal Novog Bečeja, u poljoprivredi i prehrambeno-preradjivačkoj industriji.

Opština Novi Bečej ima potencijale i u turizmu i u drugim granama privrede ali se pristup i razmišljanje moraju promeniti, to svakako neće biti lak posao ali je krajnje vreme da se razmišlja domaćinski a ne potrošački.

Davanje krvi prihvaćen običaj u Novom Bečeju

Humanitarnoj akciji dobrovoljnog davanja krvi, koju organizuje Crveni krst Novi Bečej u saradnji sa Centrom za transfuziju krvi Zrenjanin, odazvao se veliki broj Novobečejaca, a posebno je bilo primetno i prisustvo mladih osoba, čime je osim osnovnog ciija, a to je prikupljanje ove dragocene tečnosti, ispunjen još jedan cilj koji je Crveni krst postavio, a to je podizanje svesti kod omladine našeg grada o značaju ovakvih akcija.

16. januara u fiskultumoj sali OŠ “Miloje Čiplić” u Novom Bečeju krv je dao i mladi novobečejac Janko Janoš: „Ovo mi je treći put kako dobrovoljno dajem krv. Smatram da je to veoma humano i da treba pomagati Ijudima, ne daj Bože da nekad nama zatreba krv. Smatram da je odziv svaki put kada dolazim sve veći i veći. Želim da pozovom sve mlade Ijude da dolaze u što većem broju, da pomognu onima kojima je to neophodno“.

U akciji doborovoljnog davanja krvi redovno učestvuje i predsednik opštine Novi Bečej Saša Šućurović, sa svojim članovima porodice koji su takođe redovni davaoci krvi.

Crveni krst opštine Novi Bečej u saradnji sa Centrom za transfuziju krvi 3 puta godišnje organizuje gradsku akciju dobrovoljnog davanja. Branislav Vesin, predsenik Crvenog krsta Novi Bečej ističe da je dati krv plemenita stvar koju treba svako da poštuje: „ Danas ne da smo zadovoljni nego smo prezadovoljni.

Januar mesec je najteži mesec u godini, mnogo slava i slavlja iza nas. Za sada imamo preko stotinu, ali očekujemo oko 160 davalaca krvi. Mladih je dosta, bar njih 30 je danas prvi put dalo krv, to je za nas starije super, ali očekujemo da ih bude još“. dr Biljana Andrić, spec. transfuziolog iz opšte bolnice „Đorđe Joanović“ Zrenjanin slaže se sa činjenicom da Novi Bečej spada u jednu od najhumanijih sredina u Srbiji.

Cilj sastanka inspekcijskih službi lokalne samouprave sa novobečejskim privrednicima - bolja saradnja otvorena kominikacija

„Država Srbija, koju ja predstavljam u našem okrugu, čini sve da pomogne privrednicima da opstanu, da se razviju i da budu još uspešniji. Ovaj sastanak je organizovan u tom smislu. “ — Dušan Šijan

U svečanoj sali Skupštine opštine Novi Bečej, u sredu 18. decembra, održan je sastanak na koji je predsednik opštine Novi Bečej pozvao privrednike, predstavnike inspekcijskih organa, predstavnike Srednjobanatskog upravnog okruga, kao i lokalne samouprave. Sastanak je organizovala opština Novi Bečej u saradnji sa Srednjobanatskim upravnim okrugom, inspekcijskim organima, Udruženjem preduzetnika opštine Novi Bečej i Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj opštine Novi Bečej.

Sastanak je bio namenjen svima koji su želeli da čuju nešto više iz oblasti rada inspekcijskih organa, da se bliže upoznaju sa načinom njihovog funkcionisanja, s ciljem ostvarivanja što bolje saradnje i otvorene komunikacije između privrednika i onih koji su nadležni da kontrolišu zakonitost njhovog poslovanja. Zainteresovani privrednici su imali priliku da ranije pošalju sva pitanja čiji su ih odgovori zanimali, kako bi se ubrzala sama komunikacija i dobijanje odgovora.

O uspešnosti i značaju sastanka, predsednik optine Novi Bečej, Saša Šućurović, kaže sledeće: „Sastanak je više nego dobro prihvaćen. Preduzetnici su se odazvali i mislim da ćemo imati još bolju saradnju nego prethodnih godina. Lokalna samouprava ima dosta planova što se tiče preduzetništva i privrednika. Treba zajedno sa njima da sednemo, da se dogovorimo šta je to najbolje za njih jer ispostavilo se kao i sa plastenicima da smo mi mislili da je to super, a da se prijavio nedovoljan broj. Znači, potrebno je da budu informisani svi ljudi koji žive u opštini kako bi došli do svog biznisa i kako bi zacrtano ostvarili. Ovo je jedan od prvih sastanaka. Mislim da ćemo imati, čim prođe Nova godina, i sledeći korak i sledeće sastanke, da će biti bolja saradnja i neka smo sredstva u budžetu odvojili za preduzetnke i privrednike koje ćemo plasirati i mislim da ćemo im omogućiti uslove koji će biti bolji nego u prethodnom periodu.“

Zamenik predsednika opštine Novi Bečej, Matija Kovač, kaže da je glavna smernica i zaključak sastanka jeste da država mora ozbiljno da se pozabavi sivom i crnom ekonomijom, koje uveliko stvaraju probleme u funkcionisanju onih ljudi koji na potpuno legalan i ispravan način vode svoj biznis: “U svakom slučaju postoji jasna namera države, da će u narednom periodu država Srbija u saradnji sa svim organima, koji sprovode upravo te mere, biti odlučna.“ Kovač je još jednom pohvalio rad Kancelarije za LER što je na lep i kvalitetan način organizovala ovaj sastanak.

Laslo Šuranji najuspešniji sportista 2013. godine

U organizaciji Sportskog saveza opštine Novi Bečej i medijsku podršku Radija Novi Bečej, u prepunoj hali SRC „Jedinstvo“, za najuspešnijeg sportistu opštine Novi Bečej u 2013. godini, proglašen je paraolimpijac Laslo Šuranji, koji je na Evropskom prvenstvu u streljaštvu za osobe sa invaliditetom, koje je održano u španskom gradu Alikanteu, u disciplini vazdušna puška, stojeći stav na 10 metara, novim svetskim i evropskim rekordom (206,4 kruga) osvojio zlatnu medalju, na istom takmičenju Šuranji je osvojio srebrnu medalju u trostavu discipline malokalibarska puška na 50 metara. Šuranji je bio uspešan i na Svetskom kupu u Antalija, gde je osvojio srebrnu medalju u disciplini standardna puška stojeći stav, a bronzanu u disciplini padajuća meta. Nagradu Laslu Šuranjiju uručio je Zoran Mićović, predsednik Paraolimpijskog komiteta Srbije.

Drugi, na listi najuspešnijih, je eks reprezentativac Srbije i aktuelni prvak države u kuglanju Žolt Kiš, član „Jedinstva“ iz Novog Bečeja. Na trećem mestu je rukometaš Đorđe Vujackov, kapiten novobečejskog „Jedinstva“, člana Druge lige sever.

Najuspešnija seniorka je odbojkašica „Jedinstva“ iz Novog Bečeja Vanja Ivančev, u kadetskoj konkurenciji najuspešnija je prvakinja Vojvodine u tekvondu i vicešampionka Srbije Rebeka Pataki, članica Tekvondo kluba „Novi Bečej“, a najuspešnija pionirka prvakinja Vojvodine i Srbije u borbama Kasija Milošević, članica Karate kluba „Sen pai“ koja je u borbama na Svetskom šotokan karate prvenstvu održanom u Novom Sadu osvojila srebrnu medalju.

Najuspešnija ekipu, je ŽFK „Novi Bečej“, koji se posle tri godine igranja u Prvoj ligi, plasirala u Super ligu Srbije, gde u konkurenciji osam najboljih klubova u Srbiji zauzima šesto mesto.

Priznanje novinaru „Novobečejskog informatora“

Sportski savez opštine Novi i Bečej je, za poseban doprinos afirmaciji i razvoju sporta, Specijalno priznanje dodelio novinaru „Novobečejskog informatora“ i sportskom hroničaru Stevanu Davidoviću, koji punih 40. godina prati i izveštava sa sportskih zbivanja u novobečejskoj opštini, a autor je pet sportskih monografija.

Za trenera godine proglašen je Jovan Stančić, nosilac cmog pojasa treći dan, trener Karate kluba „Sen pai“ iz Novog Bečeja čiji su članovi, pod njegovim nadzorom, u 2013. godini osvojili 96 medalja.

Najperspektivnija takmičarka je kuglašica „Jedinstva“ Brigita Zolnai, standardni član seniorske ekipe, koja je na pionirskom prvenstvu Srbije, koje je održano u Apatinu, osvojila dve zlatne medalje, pojedinačno i kombinaciji. Najperspektivniji mladi takmičar je prvak Vojvodine i Srbije u savateu i kungfu vušu Milan Đurić, član Kluba borilačkih sportova „Jedinstvo“ iz Novog Bečeja, koji je osvojio zlatnu medalju na svetskom kupu u Sarajevu, kupu Evrope u Varaždinu i otvorenom prvenstvu Zagreba.

Najuspešnija po rezultatima u školskom sportu je OŠ „Dr Đorđe Joanović" iz Novog Miloševa, koja je pobednik u pet disciplina, a u atletici pet prvih i jedno drugo mesto. Najuspešniji sportista školarac je Dejan Jocković iz OŠ „Josif Marinković“ iz Novog Bečeja, koji je u gimnastici na prvenstvu Vojvodine osvojio zlatnu, a na prvenstvu Srbije, koje je održano u Kostolcu, bronzanu medalju.

Slušaoci Radija Novi Bečej glasali su za najpopularnijeg sportistu opštine, ta laskava titula pripala je Danijelu Pavloviću, košarkašu novobečejskog Jedinstvo, na drugom mestu je rukometaš Đorđe Vujackov, a trećem fudbaler „Jedinstva“ Marko Njagrin.

Vanja Grbić i ostali pecaroši takmičili se u lovu na manića na obali Tise kraj Novog Bečeja

„Ja ovu manifestaciju pre svega doživljavam kao jedno jako dobro druženje i evociranje nekih dobrih stvari u nama, gde zajednički okupljeni oko lepe pasije, ribolova, možemo da razmenimo ono što je naše iskustvo ili uopšte ono što je naše zajedničko zadovoljstvo, da provodimo vreme u prirodi “ - Vanja Grbić

Na 63. kilometru reke Tise, pokraj brane kod Novog Bečeja, održano je drugo po redu takmičenje „Manić - Tisa 63“ u pecanju ribe manića, prvo te vrste u svetu. Manić je zimska riba, jedina slatkovodna vrsta bakalara koja se migracijom iz Severnog ledenog mora nastanila i u blizini Novog Bečeja.

Organizatori ovog jedinstvenog takmičenja, Klub ljubitelja reke Tise „Tisa 63“, prezadovoljni su ovogodišnjim odzivom pecaroša, čiji je broj 50% veći nego na prvom organizovanom takmičenju, u januaru ove godine. Lep sunčan dan, odlična atmosfera, dobra muzika i hrana, lako su pomogli takmičarima da izađu na obalu i da zabace svoje udice. Od 75 prijavljenih takmičara, 52 je odlučilo da, u subotu 28. decembra, izađe na vodu i ukrsti svoje štapove na ovom takmičenju. Ove godine takmičara je bilo, osim iz svih krajeva Vojvodine i Srbije, i iz Mađarske, Rumunije, Bosne i Hercegovine. Takmičari su mogli pecati sa maksimum 3 štapa, sa po 2 udice, a ribu su morali sačuvati u krpenoj mreži, kako se ne bi oštetila.

Ovu ribolovačku manifestaciju, kao svojevrsni zimski turistički događaj, prepoznala je i pomogla opština Novi Bečej, na čelu sa Sašom Šućurovićem, predsednikom opštine koji je otvorio manifestaciju. Kao promoter takmičenja i ove godine svoju podšku je pružio i naš istaknuti sportista, Vanja Grbić, takođe, ribolovac i zaljubljenik u prirodu. Grbić je rekao da kao što je prvi šut na fudbalskom terenu ili prvi servis na odbojkaškom, njegovo će biti prvo zabacivanje na ovom takmičenju.

Aleksandar Veselinović, jedan od organizatora manifestacije, pre samog takmičenja, je rekao sledeće: „Najviše imamo takmičara iz Mađarske, njih 12, a veliko je čudo i nas organizatora i takmičara da se prijavila i jedna gospođa iz Novog Bečeja, Olivera Blažin, koja će biti posebno nagrađena i počašćena. Takmičenje počinje u 15h i peca se do 19:30h, posle toga se riba meri i boduje se ulov. Boduju se prva tri mesta i najveći ulov.“ 

Još jedna specifičnost ovogodišnjeg takmičenja, kako je naveo i Veselinović, jeste žena takmičar, Olivera Blažin, kojoj je bilo žao što se jedina od žena prijavila na takmičenje. Ona je apelovala na ostale žene pecaroše, da se prijave sledeće godine, kako bi postojala bar neka konkurencija.

Završni deo ove manifestacije bio je u svečanoj sali „Šušanj“ u Novom Bečeju, gde su uz prigodan program dodeljene i nagrade najuspešnijima. Prvo mesto je osvojio Branislav Vratunić iz Bačkog Jarka, drugo Jovica Trifunović iz Subotice, a treće Tot Andraš iz Kanjiže. Diplomu za najveću ribu dobio je Slobodan Galić iz kikinde koji je dan ranije, na održanom treningu, ulovio manića od 600 grama. Diplomu za najmanju ulovljenu ribu dobio je Željko Trivunović iz Subotice. Tokom takmičenja je ulovljeno 12 manića, a pobednik treninga je bio Slobodan Galić.

Pobednik Motorfleks remont iz Bečeja

Pobednik zimskog tumira u malom fudbalu u Novom Bečeju je ekipa Motorfleks remont iz Bečeja, koja je u finalu pred blizu 700 gledalaca, savladala Pet prijatelja iz Temerina 4:2. Za pobedničku ekipu, kojoj je pripala nagrada od 200 hiljada dinara, igrali su Dragan Lolić, Borko Pavlović, Dalibor Ivanić, Mirko Ivanić, Predrag Rosić, Goran Žigić, Zoran Zukić, Zoran Malić, Predrag Mijić, Dragan Mandić, Čedo Tomčić.

Drugoplasiranoj ekipi „Pet prijatelja“ koja je igrala u sastavu Nemanja Jorgić, Nemanja Miljanović, Lazo Letić, Aleksanđar Erak, Dragan Tomić, Mihajlo Kozomara, Savo Kovačević, Filip Bajić i Dragan Milović pripala je nagrada od 80 hiljada dinara.

U utakmici za treće mesto ekipa Mibaks iz Novog Bečeja pobedila je Knot autofleks iz Bečeja 4:2 i osvojila nagradu od 40 hiljada dinara.

Za najboljeg igrača tumira proglašen je Zoran Zukić iz pobedničke ekipe, najbolji strelac (osam golova) je Nebojša Đukić iz ekipe Knot autofleks, a najbolji golman Markov Živkov (Knot autofleks).

Novogodišnji koncert Doma kulture oduševio novobečejce

Dom Kulture opštine Novi Bečej u saradnji sa Turističkom organizacijom opštine Novi Bečej, Sportsko rekreativnim centrom “Jedinstvo”, a pod pokroviteljstvom opštine Novi Bečej u subotu 21. decembra u hali sportova organizovao je novogodišnji koncert folklornih ansabala naše opštine, a uz to i novogodišnji sajam domaćih kolača sa degustacijom.

Na novogodišnjem koncertu učestvovali su MKUD “Jokai Mor” - Novi Bečej, USFV “Teodor Pavlović”- Novo Miloševo, KUD “Jovan Aćimac”- Kumane i KUD “Bećarac”- Novi Bečej.

Nedavno je odlučeno da se u Novom Bečeju osnuje Novobečejska asocijacija “Etno bazar” kojoj će moći da pristupe sva zainteresovana udruženja, ali i pojedinci, s ciljem jedinstvenog i lakšeg plasmana na turističko tržište. Turistička organizacija Novi Bečej i opština Novi Bečej su prepoznali potencijale koji leže u našim udruženjima, koja su protekle godine na pravi način kroz niz akcija predstavili opštinu Novi Bečej. “Ovo je jedan korak dalje, da ta udruženja učvrstimo, da ih podignemo na viši nivo, da probamo da ih organizujemo u jednu asocijaciju koja će biti mnogo uvidljivija kako za naše posetioce i za širi region, tako i za Novi Bečej.” - kažu iz asocijacije.

Novica Blažin, direktor Doma kulture Novi Bečej je prezadovoljan koncertom: “Zadovoljan sam kako su to Kulturno umetnička društva izvela na parketu. ZadovoIjan sam i posećenošću, bilo je preko 600 gledalaca. U holu sportske hale je bio “Bazar novogodišnjih kolača”, domaćice koje imaju afiniteta ka pravljenju kolača su prihvatile naš poziv i sa nama organizovale ovu degustacionu izložbu novogodišnjih kolača, što je bilo vrlo lepo prihvaćeno, imali smo čak i Deda Mraza i Baba Mrazicu koji su delili kolačiće publici”.

lgor Balmazović, ispred turističke organizacije Novi Bečej, dodaje: “Turistička organizacija se potrudila da prikupi sva udruženja građana koja se bave takvim stvarima. Oni su zbog deca koja su nastupala ovde prihvatili da naprave novogodišnje kolače. Doneli su i neke svoje rukotvorine koje su izložili. Njih je naš Deda Mraz delio publici i mislim da je sve uspeo da podeli. Zaista su bili izdašni sa pripremom. Bilo je 8 udruženja ovde. Jedno udruženje nije imalo hranu, ali su imali svoje rukotvorine, dečije igračke. Vrlo smo zadovoljni kako je sve to ispalo. Ljudi su prijatno iznenađeni, jer se retko događa da ima tolika količina degustacije i da niko ništa ne naplati. Ovo je prvi zvanični nastup asocijacije. Sad dolazi Nova godina, a posle nje idemo dalje sa radovima. Ima raznih bazara na koje će ići asocijacija.“

Pesmama Grujice Rođenkova do lekarske torbe

Akciju nabavke lekarske torbe za ambulantu u Novom Miloševu, Mesna zajednica je sprovela uz podršku LADOPS-a, neformalnog udruženja žena naše opštine

Kada se spoje umetnost i humanost, reči poezije i nabavka lekarske torbe za ambulantu u Novom Miloševu, iznedri se književno veče i promocija knjige pesama Grujice Rođenkova pod nazivom „Vetrovi roglja mog“, koja je održana u petak 24. januara u Novom Miloševu. Ideja, da se prihodi od prodaje ove knjige iskoriste za jedan humani cilj, potekla je iz Mesne zajednice Novo Miloševo, koja je i finansirala štampanje i LADOPS-a. Aleksandra Đuričin, je u ime Saveta Mesne zajednice Novo Miloševo, obećala da ovakva podrška miloševačkim umetnicima neće biti i poslednja: „Ovo nije prvi put da Mesna zajednica finansijski podrži štampanje jedne knjige, a sigurno ne i poslednji. U dogovoru sa Grujicom Rođenkovim odlučili smo da se knjiga prodaje, negde oko 250 primeraka, prihod ide u humanitame svrhe, odnosno našoj ambulanti za kupovinu terenske torbe, koja će sadržati sve one instrumente koje treba da sadrži jedna terenska torba.“

Akciju nabavke lekarske torbe za ambulantu u Novom Miloševu, Mesna zajednica je sprovela uz podršku LADOPS-a, neformalnog udruženja uspešnih žena naše opštine. Cilj LADOPS-a je da prepozna probleme i potrebe građana novobečejske opštine i da im pomogne u rešavanju istih. Autor knjige poezije „Vetrovi roglja mog“, Grujica Rođenkov, ponosan je na sprovedenu akciju i spajanje umetnosti i humanosti, jer kako i sam kaže, umetnost uvek može i treba da služi u takve svrhe: „Poezija ne može da se napiše kad hoćeš, po mom mišljenju, nego kad ti dođe, nekad je to samo jedna reč i onda izađe cela pesma, bar ja tako pišem, u jednom dahu, i nikad se ne vraćam da pregledam da li je možda neka reč bolja ili ne.“ Zbirka pesama Grujice Rođenkova je izdata i uz podršku Banatskog kultumog centra. Ova izdavačka kuća iz Novog Miloševa učestvovala je u doniranju ovoj akciji besplatnim uređivanjem, recenziranjem, pripremom knjige, radovima oko preloma i dizajna knjige. Senka Vlahović Filipov, potvrdno odgovara na pitanje da li su retki slučajevi da su književnost i knjige uopšte izvor bilo kakvih prihoda i humanitarnih akcija: „U pravu ste da to nije čest slučaj da su kultura, književnost i knjige izvor za bilo kakve prihode i bilo kakve hu manitarne akcije ove vrste, tako da večeras imamo jedno književno veče koje nije obično i koje pored te svoje osnovne funkcije, kakve književne večeri imaju, a to je da približe knjigu čitaocima i da ih duhovno obogati i oplemeni, kao i kasnije u toku čitanja, ima i tu neku dodatnu funkciju, jednu nadgradnju koja je jedna plemenita i humana akcija koja je ovde pokrenuta od strane Mesne zajednice, od strane autora iz Novog Miloševa, da se kupi ta lekarska torba za Dom zdravlja.“

Ljubav prema ilustraciji i poeziji kroz teoriju i praksu

Mlada autorka iz Novog Miloševa, Senka Vlahović Filipov, teoretičarka umetnosti, grafički dizajner, multimedijalni umetnik i ilustrator, u četvrtak 16. januara u Domu kulture u Novom Bečeju imala je promociju svoje knjige „O ilustracijama knjiga poezije: istorija, teorija, praksa“. Promocija je održana u Galeriji „Selo“, a istovremeno je otvorena i izložba ilustracija ove autorke, nastalih prema stihovima knjige njenog oca, Radovana Vlahovića, „Večernji akt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerski". Izdavanje Senkine knjige o ilustracijama finansijski je podržala Mesna zajednica Novo Miloševo, a sama autorka kaže da se ovom tematikom bavila iz dva razloga, oba sasvim logična. Prvi je, pre svega, njena velika ljubav prema poeziji i ilustraciji. Najradije ilustruje knjige poezije, jer odgovaraju njenom senzibilitetu i duhu. To je i bio razlog da sa velikim zadovoljstvom odabere obradu i ilustraciju knjige poezije svoga oca, koju dobro poznaje i razume. O drugom razlogu Senka kaže: „Upravo to praktično bavljenje ilustracijama me je navelo da istražujem sa teorijskog stanovišta i došla sam u situaciju da još na studijama, shvatim da gotovo da nema literature na srpskom jeziku koja se bavi ilustrovanjem uopšte. Jedna jedina knjiga je objavljena na srpskom jeziku, to je knjiga Vesne Lakićević Pavićević „Ilustrovana štampa za decu u Srba“, koja je objavljena 1994. godine. Dakle, posle 20 godina se javlja tek druga knjiga, to je ova moja knjiga i upravo zbog tog nedostatka literature sam se ja i ohrabrila i odvažila, uz veliku podršku i insistiranje mog urednika Slobodana Ivkova, istoričara umetnosti i teoretičara primenjene umetnosti, da knjigu objavim, iako sam mlad autor i da prosto učinim nešto što bi u javnosti otvorilo to pitanje ilustracije koja je zapostavljena. Zašto je ilustracija toliko bitna i zašto je bitno da se nešto na tom planu pokrene? Upravo zbog toga zato što je svuda oko nas. Ilustracija ima veliku moć komunikacije, ona brzo i lako prenosi poruke, nekad mnogo bolje i od reči i teksta. Prosto iz tog vremena dominacije pisma i znaka prelazimo u dominaciju slike i tu ilustracija ima svoje izuzetno značajno mesto i otuda je bitno i to teorijsko promišljanje ilustracija.“

Sanacija sanitarnog čvora u OŠ „Dositej Obradović“

U OŠ “Dositej Obradović“ u Bočaru privode se kraju radovi na sanaciji sanitamih čvorova. Deca ove škole sada će imati bolje uslove u svojim kupatilima i toaletima. Ovu akciju sprovodi Mesna zajednica Bočar u saradnji sa opštinom Novi Bečej i JP „Komunalac“, koji je iskoristio malu pauzu u svojoj građavinskoj sezoni i rešilo da pomogne OŠ „Dositej Obradović“ u Bočaru: „ Uz dobru volju se može sve postići, a sve u cilju da deca imaju bolje sanitarne uslove i da bezbrižnije provode svoje školske dane“ - rekao je Miloš Zvekić, direktor JP „Komunalac. Igor Munćan, predsednik Mesne zajednice Bočar kaže da bi radovi trebalo da se završe u roku od nekoliko dana: „Završili smo zid u dužini od 40 metara, sada smo postavili kapiju koja je ostala neurađena, nastavili smo sa radovima na sanaciji sanitamih čvorova, a na proleće ćemo videti da osposobimo kuhinju, da postavimo pločice i uradimo sve što je potrebno da bi nesmetano funkcionisala“.

Saša Šućurović, predsednik opštine Novi Bečej kaže da je ovo dobar primer, da kada se nešto hoće i ima želje, sve može da se uradi: „Ovo je pre svega dobra saradnja Mesne zajednice i JP „Komunalac“, predsednik Mesne zajednice je rekao koji je problem u Bočaru, kontaktirao naš JP „Komunalac“ i sa nekim malim sredstvima rešili veliki problem koji je škola imala. Smatram da takvu sradnju treba da imaju i ostale škole u opštini Novi Bečej, da traže pomoć od  Javnih preduzeća i opštine. Mislim da ćemo ovu praksu nastaviti i u sledećoj godini, i u ovoj uraditi dosta stvari koje su godinama stavljane ispod tepiha, koje nisu urađene“.

Dejan Škorić, domar OŠ „Dositej Obradović“ ne žali što je i za vreme praznika morao da radi kako bi do početka drugog polugodišta deca imala bolje sanitarne uslove: „Radovi su po mom mišljenju dobro izvedeni. Nije je bilo dobro stanje u sanitarnim čvorovima, a sada je super, lepo izgleda. Sve to još treba da se obriše i doradi, jer smo imali jako malo vremena, radili smo vikendom i za vreme praznika pošto se lepila keramika na keramiku pa je bilo potrebno više vremena za sušenje“.