Sertifikacija za povoljno poslovno okruženje u Novom Bečeju

Opština Novi Bečej i još deset opština iz Srbije obezbedilo je uslove za potpisivanje Deklaracije o ulasku u program sertifikacije po regionalnom BFC standardu o povoljnom poslovnom okruženju u jugoistočnoj Evropi.

U skupštini Grada Beograda Deklaraciju su potpisali Novi Bečej, Niš, Novi Sad, Lebane, Bela Palanka, Sombor, Zrenjanin, Pančevo, Vrnjačka Banja, Ivanjica i Sremska Mitrovica.

Saša Šućurović, predsednik opštine Novi Bečej, rekao je da je ulazak u proces sertifikacije za povoljno poslovno okruženje logičan nastavak i rezultat svega što su Novobečejci u oblasti privrede i administrativnih olakšica unapredili u poslednjih nekoliko godina: "Bili smo pioniri u mnogim aktivnostima usmerenim ka unapređivanju poslovnog okruženja od pravnog uređenja ove oblasti do konkretne realizacije na terenu. Pre samo nekoliko godina među prvima smo dali opštinsko poljoprivredno zemljište u zakup poljoprivrednim proizvođačima. Skratili i ubrzali administrativne procedure za investitore i uveli razne vrste olakšica i podsticajnih mera."

Predsednik Upravnog odbora NALED-a Vladan Atanasijević kazao je da je njegova želja da što više gradova i opština u Srbiji unapredi svoje poslovno okruženje, a da je od 2012. godine proširena saradnja i na lokalne samouprave u Hrvatskoj, Makedoniji i Bosni i Hercegovini.

Ministarka državne uprave i lokalne santouprave Kori Udovički kazala je da je NALED dokaz da opštine u Srbiji mogu da posluju dobro, ali da investitori zemlje na Balkanu posmatraju kao region, a ne kao posebna tržišta. "Saradnja među lokalnim samoupravama, regionalna saradnja, je od izuzetnog značaja, da bi svaka zemlja u njemu mogla da dođe do dobrih investicija. Svako ko misli da dođe u Srbiju, misli da dođe u region” kazala je Udovički. Novobečejci su zainteresovanim investitorima ponudili dvadesetak parcela u industrjskoj zoni "Istok" u kojoj se sada nalaze silosi privatne kompanije i poljoprivredno-preduzetnički inkubator, otvoren pre samo nekoliko nedelja od strane ambasadora SAD, Majkla Kirbija.

Industrijska zona u Novom Bečeju smeštena je na površini od 33 hektara, komunalno je opremljena i za buduće investitore obezbeđeni su voda, struja i gas. Planirano je otvaranje novih radnih zona koje su smeštene na izlasku iz Novog Веčеја, kao i u Novom Miloševu, a izgradnja nove radne zone planira se i u Kumanu.

Predstavnici opštine Novi Bečej tre nutno su u pregovorima sa zainteresovanim investitorima, uglavnom iz oblasti obnovljivih izvora energije i poljoprivredne proizvodnje. "Mnogim investitorima odgovara i dobra povezanost naše opštine sa ostalim gradovima i opštinama, pre svega zbog Tise, kanala sistema Dunav-Tisa-Dunav I pruge koja povezuje Pančevo, Zrenjanin i granicu sa Rumunijom", rekao je Matija Kovač, zamenik predsednika opštine Novi Bečej.

Umrežavanje Poljočuvarske službe sa lovačkim društvima uz novo vozilo

“Iako dve zasebne službe, želja lokalne samouprave je da na terenu funkcionišu kao celina, jer su obe na terenu tokom cele godine i zajedno mogu da učine mnogo” - Matija Kovač

Opština Novi Bečej ima dobro organizovanu Poljočuvarsku službu, ali u cilju poboljšanja i njenog još efikasnijeg rada, lokalna samouprava je preduzela korake da je umreži sa lovočuvarskim društvima na teritoriji opštine. Tim povodom, održan je sastanak poljočuvara i lovočuvara koji je imao za cilj dogovor o međusobnoj saradnji. Saradnja ove dve službe tiče se očuvanja staništa za divljač, a samim tim očuvanja populacije divljači na području lovišta opštine Novi Bečej. Iako dve zasebne službe, želja lokalne samouprave je da na terenu funkcionišu kao celina, jer su obe na terenu tokom cele godine i zajedno mogu da učine mnogo toga na polju očuvanja lovišta, prirodnih resursa, pašnjaka, kao i useva na njivama, smatra Matija Kovač, zamenik predsednika opštine Novi Bečej: „Opština Novi Bečej, na svu sreću, ima dobro organizovanu Poljočuvarsku službu. I ove godine to radi agencija „Beli vuk". Želja opštine Novi Bečej je da naši poljoprivrednici shvate da opština svoje resurse usmerava ka onim uslugama koje će doprineti da i bezbednost u ataru i sami usevi koji su na njima da budu sačuvani. Naravno da to nije lak posao u ovom vremenu koje je ekonomski veoma teško, ali i ovom akcijom vidite da pokušavamo da pojačamo i koordinišemo taj rad zajedno sa lovočuvarima. Danas smo predali na upotrebu jedno novo vozilo, koje smo kupili zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu. To je iz naših sredstava od zakupa poljoprivrednog državnog zemljišta."

Saradnja između ovih službi je i ranije postojala, ali, prema rečima Milana Budakova, koordinatora rada Poljočuvarske službe, ima dosta prostora za poboljšanje iste. On kaže da postoji obostrana želja za saradnjom u cilju očuvanja staništa divljači, pošto je primećeno da se seku šemu i uništavaju trstici, a samim tim se smanjuje i njihov broj.

Dežurni telefon Poljočuvarske službe, 063/382-414, 24 sata je u funkciji i na njega građani mogu prijaviti sve nepravilnosti koje uoče.

SRS ponovo „staje na noge"

Ivica Milankov predsednik opštinskog odbora Srpske radikalne stranke ispričao je za Novobečejski informator koliko je zadovoljan funkcionisanjem koalicije i stanjem u opštinskom odboru, kao i o trenutnim dešavanjima u stranci.

Koliko ste zadovoljni radom opštinskog odbora SRS?

“Mislim da trenutno možemo i moramo bolje, ali sam zadovoljan. Test su nam bili republički izbori. Treba da se potrudimo da budemo još bolji na narednim izborima koji dođu, bili lokalni ili pokrajinski. Cilj nam je da SRS bude zastupljena i dalje na lokalu u i Pokrajni. Mislim da su i naši članovi zadovoljni radom opštinskog odbora SRS."

Šta ste u poslednje vreme radili, a šta planirate u narednom periodu?

“SRS je u poslednje vreme, od završetka izbora do sada, imala dešavanja koja je obeležilo moguće puštanje predsednika stranke, Vojislava Šešelja, iz pritvora u Hagu. Čekali smo rezultate i šta će se desiti. Nisu bili povoljni u ovom trenutku po nas, predsednik se nije vratio. Tim povodom smo imali mitinge na kojima je bio veliki odziv opštinskog odbora i mislim da SRS u opštinskom odboru Novi Bečej treba da bude ponosna na svoje članstvo. Mislim da će to uvek biti na tom nivou. SRS planira da pomogne opštini Novi Bečej na svim nivoima, da učestvuje u vlasti, da pomogne opštini da nastavi razvoj, da se što više ljudi zaposli u opštini Novi Bečej u budućem periodu, da gledamo da privučemo investitore, da bezbednost ljudi bude na visokom nivou, da povećamo natalitet u opštini, da se što više mladih ljudi zadrži u opštini, kao i da se što više firmi otvori."

Koliko ste zadovoljni funkcionisanjem u koaliciji na lokalnom nivou?

“Sa strane gledišta SRS mislim da uvek može bolje. Ja sam uvek govorio da sve stranke treba da učestvuju u vlasti i u boljitku opštine Novi Bečej. Mislim da ova vlast, onako kako je postavljena, za sada funkcioniše kako treba i da nema većih trzavica. Naravno da postoje neslaganja, ali gleda se da se sve u hodu reši, tako da, za sada, ova koalicija je stabilna. Šta će biti u buduće, videćemo. To sve zavisi od razvoja situacije na mnogim nivoima."

Kako procenjujete stanje SRS kao kompletne stranke?

„SRS, kao što znate, nije prošla cenzus na republičkim izborima. Ovo je drugi put, što je za stranku koja je bila sa velikim rejtingom loše. Mislim da sve strukture stranke treba da se podmlade i promene. Takođe, mislim da se trenutno stanje popravlja. Koliko sam shvatio i video u novinama rejting stranke se povećao, ali se povećao sa glasinama da će se predsednik vratiti. Trenutno je najveća šansa stranke da podigne svoj rejting vraćanje predsednika. Mislim da će se to desiti, nadam se ove godine. Stranka kao stranka, koja nije parlamentarna, ima jako veliki problem sa finansijama. Lokali, naravno koji su u vlasti, se trude koliko mogu da pomognu, pa tako isto i opštinski odbor Novi Bečej pomaže koliko može. Čini mi se da postoji mogućnost da stranka ponovo stane na noge i da, ako ne isto, onda bar približno bude jaka na sledećim izborima."

Premeštanje farmi iz naseljenog mesta Kumane u rezervat prirode

Premeštanje farmi će omogućiti povećanje stočnog fonda, bolju i kvalitetniju proizvodnju mleka, a samim tim će povećati i standard ljudi koji se bave uzgojem krava muzara

Dislociranje farmi iz naseljenog mesta na prostor Specijalnog rezervata prirode "Okanj bara" i regulisanje fekalne kanalizacije, budući su projekti Mesne zajednice Kumane. Tim povodom održan je sastanak sa predstavnicima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Javnog vodoprivrednog preduzeća "Vode Vojvodine", JP DTD "Gornji Banat", upravljačima Specijalnog rezervata "Okanj bara", a prisustvovao je i predsednik lokalne samouprave, Saša Šućurović, uz prisustvo predstavnika Mesne zajednice Kumane. Savetovanje po pitanju ova dva projekta obavljeno je, pre svega, sa direktorkom Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Điljanom Panjković, s obzirom da se oba tiču i zaštite životne sredine, kazao je Stevan Cucin, član Saveta Mesne zajednice Kumane i predsednik Društva ekologa "Stari hrast", zadužen za zaštitu životne sredine. Kada je premeštanje farmi izvan naseljenog mesta u pitanju, Cucin objašnjava: "To su veći proizvođači mleka koji imaju 50 i 100 krava. Mi smo ranije izvršili anketiranje zainteresovanih ljudi koji bi da izmeste svoje objekte van naseljenog mesta u skladu sa propisima. Nekih 500 metara od naseljenog mesta u pravcu jugozapada, Mesna zajednica ima svojih oko 85 hektara. S obzirom da je to zaštićeno područje, Specijalni rezervat prirode "Okanj bara", pozvali smo predstavnike Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, odnosno direktoricu Biljanu Panjković.”

Projekat za fekalnu kanalizaciju Mesna zajednica Kumane ima godinama, ali je potrebno da se sada on aktuelizuje, navodi Cucin: "Problematika je slična pošto ta trasa vodi u pravcu jugoistoka, prema Zrenjaninu, a takođe je zaštićeno područje, odnosno Park prirode "Rusanda". Ono što u Mesnoj zajednici dalje sledi u skladu sa dogovorenim je da se moramo u pisanoj formi obratiti Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, odnosno u saradnji sa lokalnom samoupravom, koja će nam pomoći, da tražimo odgovarajuće uslove, kako će te farme preciznije izgledati."

Premeštanje farmi kao dobar korak je prepoznala i Pokrajna, koja je predvidela određene subvencije, kaže Cucin i dodaje da se Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode Mesna zajednica Kumane mora obratiti i u vezi sa projektom fekalne kanalizacije, kako bi na najbolji način bili regulisani uslovi za njegovo sprovođenje.

Dom kulture pod novim svetlom

Stara rasveta zamenjena novom, postavljeno 18 led panel ploča kojima su pokriveni hol, pozorišna sala i galerije

U toku jula meseca u Domu kulture opštine Novi Веčеј je izvršena zamena stare rasvete, koja je, prema rečima direktora ove ustanove, Novice Blažina, bila više nego dotrajala. Osim toga, takva rasveta je i veliki potrošač, kaže Blažin i objašnjava: "Do sada je korišćenje velikih lustera sa 74 sijalice snage 60W u svakom, i to samo u holu, u pozorišnoj sali je bilo preko 100 lusteri sa po 2 sijalice iste snage, dok su obe naše galerije do sada imale po 25 lustera sa 2 sijalice, takođe. S obzirom na veliku potrošnju, dotrajalost sijaličnih grla i samih lustera, loš kvalitet sijalica, smatram da je ovo ušteda i ulaganje koje će se u naredne 2 godine sigurno isplatiti. Pored uštede, koja je primarni cilj, dobili smo i moderniji izgled hola i pozorišne sale, pri čemu se nova rasveta odlično uklopila i u čitav ambijent Doma kulture. Kupljeno je i postavljeno ukupno 18 led panel ploča snage 36W po panelu, a pokriven je kompletan hol, pozorišna sala, kao i obe galerije (TAA i Selo). Želja je da se galerije u narednim godinama osvetle i opreme originalnom opremom za galerijske prostore, no ostaje da vidimo da li ćemo biti u mogućnosti to da učinimo.”

Vrednost poduhvata zamene stare rasavete novom u Domu kultura iznosi 200.000,00 dinara, završava Blažin.

Održana 21. sednica Skupštine opštine Novi Bečej

Glavna tema sednice je bila, kao i na nedavnoj održanoj sednici Opštinskog veća, Gospojina 2014

Održana je 21. sednica Skupštine opštine Novi Bečej na čijem je dnevnom redu bilo 12 tačaka. Odbornici su na početku sednice usvojili dnevni red i zapisnik sa prošle sednice SO, a zatim je, doneta Odluka o izradi plana detaljne regulacije jugoistočne radne zone u Kumanu. Glavna tema sednice je bila, kao i na nedavno održanoj sednici Opštinskog veća, Gospojina 2014.

Saša Maksimović, predsednik Skupštine opštine Novi Bečej je istakao da sve odluke koje su vezane za Gospojinu donosi Skupština opštine, što i jeste njen zadatak: „Sve odluke će biti u skladu sa zakonom, da odbornici znaju o čemu se radi. U principu, tema današnje sednice SO je bila, da se sve stavi u okvire zakona i da vidimo koliko možemo raditi na tome da manifestacija ostane kakva jeste, a da pri tome, uslovno rečeno, ne košta ništa."

Doneta je Odluka o privremenom korišćenju prostora javne namene u Novom Bečeju, za vreme trajanja Gospojine. Ovom odlukom određuje se privremeno korišćenje prostora na površinama javne namene u vreme trajanja manifestacije.

Odlukom Organizacionog odbora Gospojina 2014, u skladu sa Programom manifestacije odrediće se prostori na kojima će aktivnosti organizovati lokalna samouprava i prostori koji će se izdavati u zakup. Za privremeno korišćenje površine javne namene za aktivnosti koje organizuje lokalna samouprava ne plaća se zakupnina. Kao što odluka propisuje Organizacioni odbor će odlučiti koje su to površine javne namene koje će lokalna samouprava koristiti, koji će se sadržaji organizovati, kao i na koji način će se sprovoditi organizacija.

Takođe je doneta Odluka o poveravanju poslova javnog parkirališta za vreme manifestacije. Ovom odlukom određuje se JP „Komunalac" iz Novog Bečeja da za potrebe opštine Novi Bečej obavi poslove komunalne delatnosti - upravljanje javnim parkiralištima u naseljenom mestu Novi Bečej, u određenom periodu. Poverene poslove JP „Komunalac" obavljaće u vreme trajanja manifestacije Gospojina 2014, od 22-24. avgusta, od 14,00 do 24,00 sata. JP “Komunalac" nije u mogućnosti da trajno obavija Komunalnu delatnost javnog parkirališta, te mu se samo vršenje usluge privremeno poverava na tri dana. Cilj ove odluke je ostvarivanje prihoda koji će se uplatiti u budžet opštine.

Na 21. sednici je doneto Rešenje o obrazovanju komisije za utvrđivanje činjeničnog stanja u postupku vraćanja pašnjaka selu Kumano na korištenje. Doneto je i Rešenje o razrešenju i imenovanju predsednika i članova Saveta za migracije opštine Novi Bečej.

Uz štrudle i bogat program Novomiloševčani proslavili Svetog Iliju

Nakon novomiloševačkih Dana sela, svi s nestrpljenjem očekuju jednu od najvećih manifestacija koja se održava u čitavom regionu, novobečejsku Gospojinu. Pripreme uveliko traju

Pravljenjem velike štrudle, takmičenjem tri generacije žena (bake, majke, unuke) u pravljenju štrudli, izborom za najbolju štrudlu, kao i takmičenjem u brzom jedenju istih, upotpunjen je ovogodišnji program manifestacije Dani sela Novog Miloševa, ovim svojevrsnim Festivalom štrudle. Štrudle, ili kako u Novom Miloševu vole da kažu, gibanice sa makom, rogačem, orasima, jabukama, višnjama, i ove godine su na manifestaciji Dani sela Novog Miloševa bile jedan od glavnih razloga da se poseti seoska slava Sveti Ilija. Mameći svojim izgledom i ukusom, već tradicionalno poslastica su svih gurmana koji odluče da posete Novo Miloševo. Festival štrudli godinama je jedan od zaštitnih znakova ovog naseljenog mesta u opštini Novi Bečej, kao i čuvena gibanica sa sirom, gurmanski specijalitet novomiloševačkih žena. Uz bogat kulturno-umetnički program, razna takmičenja, Novomiloševčani su poslednjih godina stvorili prepoznatljivu manifestaciju. Tome u prilog govori i rekordan broj ovogodišnjih posetilaca.

Sada već tradicionalno, manifestacija je počela takmičenjem u kuvanju riblje čorbe Zlatni kotlić 2014, a organizatori takmičenja, USFV „Teodor Pavlović" i Udruženje žena Novog Miloševa, više su nego zadovoljni brojem ovogodišnjih takmičara. Pred takmičenje u kuvanju riblje čorbe, u organizaciji Omladinskog kluba Novo Miloševo i uz pomoć volontera Kancelarije za mlade opštine Novi Bečej, održana je i Dečija ulica, koncept koji se već godinama može videti u okviru novobečejske Gospojine, sa mnoštvom radionica i sadržaja za najmlađe.

Bogat kulturno-umetnički program okupio je, kao i svake godine, goste iz zemlje i inostranstva. Predsednik USFV „Teodor Pavlović" iz Novog Miloševa i jedan od domaćina, Duško Pajić, kaže da su organizatori učinili sve u svojoj moći da organizacija protekne u najboljem redu: „Ро prvi put su nam došli dragi gosti iz opštine Kraljevo. Iako su putovali dugo, odigrali su profesionalno i ovo je saradnja koja će u budućnosti sigurno potrajati. Takođe, imali smo i goste iz Rumunije."

Petar Kolović, predsednik Kulturnog centra Samaila iz opštine Kraljevo, oduševljen je prijemom. Prema njegovim rečima, Kulturni centar Samaila po prvi put gostuje u Vojvodini.

Samo reči hvale imaju i gosti iz Rumunije, folkolorni ansambl Floare iz Neraua iz Rumunije. Kalin Kožokaru, predsednik Udruženja, kaže da su se s velikim zadovoljstvom odazvali pozivu svojih kolega iz Novog Miloševa: „Bilo nam je vrlo lepo, i deca i svi ostali smo vrlo zadovoljni. Hvala i Rumunima iz Kikinde koji su dali sve od sebe da budemo ovde."

Uz dobro atmosferu, odličnu hranu i mnogobrojne posetioce, manifestacija je završena koncertom grupe Amadeus, a žurka u Novom Miloševu je potrajala do jutarnjih časova. Nakon novomiloševačkih Dana sela, svi s nestrpljenjem očekuju jednu od najvećih manifesatacija koja se održava u čitavom regionu, novobečejsku Gospojinu. Pripreme uveliko traju, a ovogodišnji slogan manifestacije „Ako hoćeš, samo se nasmeši.”, mami na ludi provod, u Novi Bečej.

200 godina pravoslavne crkve u Bočaru proslavljeno na Danima sela

Seoska slava u Bočaru počela je svečanom liturgijom u hramu posvećenom Saboru Svetog Arhangela Gavrila, a okupio se veliki broj Bočaraca

U Bočaru su 26. i 27. jula održani Dani sela, a istovremeno je pravoslavna crkva obeležila svoju slavu, Svetog Arhangela Gavrila. Kako kažu u Mesnoj zajednici Bočar, za pravoslavnu crkvu ova godina je posebna, jer se navršilo 200 godina od njenog osnivanja, što nije malo, ponosni su Bočarci. Seoska slava u Bočaru počela je svečanom liturgijom u hramu posvećenom Saboru Svetog Arhangela Gavrila, a okupio se veliki broj Bočaraca. Usledio je svečani ručak, kome su se pridružili gosti iz Giroca iz Rumunije, sa kojima Mesna zajednica Bočar ima odličnu saradnju već tri godine. Dane sela Bočara je posetio i predsednik opštine Novi Bečej, Saša Šućurović zajedno sa svojim saradnicima.

Igor Munćan, predsednik Saveta Mesne zajednice Bočar, kaže da ni ove godine Dani sela nisu mogli proteći bez tradicionalnog takmičenja u kuvanju riblje čorbe, koje je okupilo sve gurmane, ljubitelje ovog specijaliteta. Cilj takmičenja je bilo, pre svega, dobro druženje, kaže Munćan. Istim povodom odigrana je i prijateljska utakmica između FK Jedinstvo i FK Giroc, a ovog puta više sreće su imali prijatelji iz Rumunije, priča Munćan.

Aktivisti Omladinskog kluba Bočar, koji je osnovan zimus, na oduševljenje svih koji su imali priliku da gledaju, u sali bioskopa su izveli performans „Samo da rata ne bude", koji su vredno pripremali poslednjih meseci.

Na samom kraju programa na ovogodišnjim Danima sela Bočara održanje koncert mladih zvezda Granda: Katarine Živković i Stefana Petrušića, koji posetilo oko 500 ljudi, a prošao je bez ijednog incidenta. Zvezde Granda su Bočarce zabavljale do kasno u noć. U Mesnoj zajednici su zadovoljni organizacijom manifestacije, a više nego zadovoljni su bili i posetioci, kaže Munćan i dodaje: „Plan je da se i u buduće Dani sela održavaju kad i crkvena slava. Zahvalio bih se svima koji su pomogli oko ovogodišnje organizacije: opštini Novi Bečej, Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova, kao i svima koji su dali svoj doprinos da ulepšaju našu seosku slavu.”

Predstavnice NAPOR-a I USAID-a posetile Kancelariju za mlade

Istaknut značaj budućeg Omladinskog centra koji će na jednom mestu mladima pružiti sve sadržaje koji su im potrebni da uče I da se usavršavaju

Na poslednjoj radionici koja je održana u okviru projekta „Farmovizuj se!", mladima opštine Novi Bečej je predstavljeno karijerno informisanje, a prezentovale su ga članice Karijernog info kutka, još jednog od projekata Kancelarije za mlade. Radionici su prisustvovale i predstavnice NAPOR-a (Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada) i USAID-a. Cilj izvornog projekta NAPOR-a, u okviru kog se sprovodi projekat „Farmovizuj se!", jeste osnaživanje i podsticanje mladih na omladinski rad u lokalnoj zajednici, kaže Jelena Stojanović, članica NAPOR-a: „Ono što je nama cilj jeste da imamo obučene i sertifikovane omladinske radnike koji će raditi sa mladima i koji će ih zapravo osnaživati da preuzmu aktivnu ulogu u društvu i ne samo to. Kada kažemo da preuzmu aktivnu ulogu u društvu, zapravo ono što nam je cilj je da se mladi osnaže, da steknu životne veštine koje će biti primenljive na bilo šta što u životu odluče da rade. USAID finansira ovaj projekat i nama je, u sklopu čitavog projekta, zapošljavanje mladih u fokusu."

Stojanovićeva je izrazila pozitivne utiske povodom radionice, ali je posebno istakla značaj budućeg Omladinskog centra koji je ovom prilikom posetila, a koji će na jednom mestu mladima pružiti sve sadržaje koji su im potrebni da uče i da se usavršavaju.

Velika Gospojina

Praznovanje Uspenja Bogorodice ustanovljeno je 528. godine po želji cara Mavrikija koji je 15. avgusta, prema julijanskom kalendaru, pobedio Persijance. Od tog datuma svi hrišćani slave taj praznik.

Prema pravoslavnom kanonu, Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira. Scena Uspenja Bogorodice obavezan je motiv u pravoslavnom freskoslikarstvu jer je za život i smrt Bogomajke vezan smisao hrišćanske vere i molitve. U srpskom manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića sa početka 13. veka, oslikana je jedna od najlepših predstava Uspenja, sa Hristom koji u naručju drži novorođenu dušu Bogomajke, zagledan u njeno telo na odru.

To je jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, posvećen danu kada je ona "preseljena na nebo". Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodiIja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena. Običaj je da se od velike do male Gospojine (21. septembar) beru lekovite biljke. "Po Raspeću Gospoda, Presveta Bogorodica je nastavila da živi kod Svetog Jovana Bogoslova. Uglavnom sve vreme do smrti provela je u Jerusalimu. U starosti, često se na mestu Vaznesenja molila Gospodu da je što pre uzme sebi. Javio joj se arhangel Gavrilo i rekao joj je da će se upokojiti za 3 dana. Poželela je da vidi sve apostole i svi se oni čudesno sabraše, osim apostola Tome. Onda se upokojila mirno, bez ikakve muke. Apostoli su je sahranili u grob Svetih Joakima i Ane, u Getsimanskom vrtu. Trećeg dana stiže i apostol Toma.

Kada su otvorili grob da celiva telo Svete Prečiste, unutra ga ne beše, behu samo plaštanice. Pretpostavlja se da je Presveta Bogorodica živela više od 60 godina.”

Običaji u Srpskom Narodu na Veliku Gospojinu

Pred ovaj praznik ustanovljen je post, i koji traje od 14-27, avgusta u veče. Vreme između Velike i Male Gospojine, koja se obeležava 21. septembra, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje svih plodova i lekovitih trava, pa se odlazi na izvore koji, prema narodnom verovanju, imaju lekovito dejstvo. Tada žene beru međudnevičke trave: kićicu, kriju (ricinus), hajdučku travu (mesečinu), papričicu ili bobicu, ugaslicu, konjski bosiljak, cvet od lipe, zreo rod od korova, drena, šipka, oskoruše, šljive i trna, drugi rod od jabuke (koje u jesen cvetaju) i malu zelenu lubenicu. Ovim travama leče se razne bolesti. Takođe se ostavljaju i međudnevička jaja od živine kao najbolja za upotrebu i rasad.