logoban

Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom sadržaju sajta, bolje rezultate pretrage, mogućnost komentarisanja članaka, kvalitetnije fotografije i druge pogodnosti. Kako da se registrujem?
 

Kritički pogled na stvarnost u obrazovanju iz ugla jednog direktora škole

Sve je više zastrašujućih vesti po novinama o nasilju po školama i to ne samo o vršnjačkom nasilju nego i nasilju učenika prema nastavnicima. Osnovna škola "Miloje Čiplić" je od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije bila jedna od 17 škola uzoraka u Srbiji u kojoj je vršena analiza digitalnog nasilja među učenicima. Tim povodom obavili smo intervju sa direktorkom škole Zoricom Garčev, koja je pokušala da nam rasvetli pozadinu ovakvih slučajeva iz njene perspektive.

Šta je po vama glavni razlog za sve češća nasilja koja se javljaju po školama?

Uopšteno rečeno za to postoji više krivaca i objektivnih faktora. Zakon je u velikoj meri, na strani učenika kao krajnjeg produkta sistema obrazovanja i vaspitanja dok su školama kao ustanovama, nastavnicima i samim direktorima u većini slučajeva, ovlašćenja u velikoj meri veoma ograničena. Primera radi, ako učenik učini neku od težih povreda obaveza učenika, koja su isključivo zakonom regulisana, nastavnik i pedagoško-psihološka služba, mogu samo informativni razgovor da obave sa učenicima jer za analizu samog događaja i kažnjavanje krivaca za učinjenu povredu, škola je je u obavezi da postupi po sledećoj proceduri: nastavnik koji je svedok celog slučaja ili odeljenski starešina moraju da upravi škole dostave pismenu izjavu u kojoj se navodi o kakvom incidentu je reč, na osnovu toga direktor zaključkom pokreće disciplinski postupak, polom se pisanim putem u zakonskom roku obaveštavaju roditelji o pokretanju disciplinskog postupka u kojem se roditelji učenika obaveštavaju o tačnom datumu i satnici zakazanog ročišta.Tako se pozivaju i učenici-svedoci. Na zakazano ročište učenik je u obavezi da dođe u pratnji roditelja. Tada pred disciplinskom komisijom koju čine, direktor, sekretar, stručni saradnik i odeljenski starešina kao i predmetni nastavnik na čijem času je došlo do incidenta, učenik daje izjavu koja ulazi u zapisnik .Tada se učenik samo saslušava i na osnovu svih prikupljenih izjava, posle ročišta, disciplinska komisija raspravlja o kazni koja učeniku sledi. Postoje u pitanju teža povreda obaveza učenika, kazna može biti Ukor nastavničkog veća i jedinica iz vladanja ili Ukor direktora i dvojka iz vladanja što iziskuje sazivanje Nastavničkog veća koje te ocene mora da potvrdi i da da svoju saglasnost glasanjem. Ukoliko Nastavničko veće odluči da je pored ukora, kazna za učenika i premeštaj u drugu školu, roditelj ili starartelj učenika mora da da saglasnost na takvu odluku ili u protivnom učenik se ne sme prebaciti u drugu školu. Priznaćete i sami nimalo jednostavna procedura a diskutabilno je i koliko je u svakom segmentu i opravdana.

Da li smanjena ocena iz vladanja utiče na učenika?

To je ono što je veoma poražavajuće, vrlo često nema nikakvog efekta na učenika iako mu od šestog razreda ta ocena ulazi u prosek i snižava ga, dok u nekim slučajevima snižava i opšti uspeh učenika. Vrlo često se dešava da učenici gotovo i da ne reaguju na sniženu ocenu, posebno ako već imaju slab opšti prosek ocena. Ono što nas kao prosvetne radnike zabrinjava je jedna neobjašnjiva apatija roditelja i u velikom broju slučajeva pomirljivost roditelja sa celom situacijom i sniženom ocenom.

Postoji izvestan broj dece koji svoje ponašanje poprave ali to su oni učenici koji su se u takvoj situaciji zadesili nesretnim spletom okolnosti, dok kod učenika sa ozbiljnim problemima u ponašanju ovo gotovo da nema nikakvog efekta, potpuno im je svejedno, ali to su uglavnom učenici viših odeljenja.

Šta se dešava ako slučaj morate da prijavite policiji?

Policija reaguje na svaki naš poziv i odaziva se ali se tada saslušanje vodi u policijskoj stanici takođe u pratnji roditelja, ali i tu postoji jedan veoma bitan faktor koji otežava situaciju a to je da sa tom decom, razgovor smeju da obavljaju samo oni policajci koji su prošli obuku za rad sa maloletnim licima, i naravno oni slučaj procesuiraju u skladu sa zakonom što je potpuno odvojeno od procesa kažnjavanja u samoj školi. Moram da budem iskrena i da kažem da takvi slučajevi koji se vode na "dva fronta", pri tome mislim na kažnjavanje u školi i procesuiranje od strane policije i po potrebi i proceni tužilaštva i od strane sudskih organa, daju veći efekat ali nisu nažalost baš svi slučajevi posao policije i suda iako spadaju u težu povredu obaveze učenika.

Šta su najčešće teže disciplinske povrede učenika u vašoj školi?

Lakše povrede discipline se kažnjavaju trojkom i četvorkom iz vladanja i takođe od šestog razreda ulaze u prosek. One su regulisane internim Pravilnikom o vaspitno-disciplinskoj odgovornosti učenika. Teže povrede discipline su isključivo regulisane Zakonom o osnovama sistema obrazovanaja i vaspitanja. Kod nas su to uglavnom u posledenje vreme krađe, upotreba mobilnog telefona u svrhu prevare u postupku ocenjivanja i najčešće neopravdano izostajanje učenika od preko 40 časova. Za sada imamo sreće da nemamo teških fizičkih ozleda među vršnjacima mada nam se pojavljuju slučajevi psihičkog zlostavljanja medu vršnjacima što obavezno kažnjavamo ako učenici prijave, jer se dešava da neki trpe uvrede i psihičko zlostavljanje a ne prijavljuju ili to učine kada to ode već predaleko. Prosvetni radnici u izvesnim situacijama osećaju da ne mogu mnogo da učine jer, učenika ne smete da izbacite sa časa, ne možete da mu date lošu ocenu ako je nedisciplinovan na času a da pri tome učenici jako dobro znaju svoja prava a svaki put se iznenade kada se od njih očekuje ispunjavanje i izvršenje njihovih obaveza. Sve u svemu nije uopšte danas lako biti prosvetni radnik a biti direktor sa tolikim obavezama i odgovornostima a sa toliko proceduralnih pravila je poprilično stresan i odgovoran posao.

Šta je po vama moguće rešenje ovih i sličnih problema?

Da ne zadiremo preduboko i preširoko u temu jer postoje stvari koje trenutno ne možemo da promenimo, apelujem na roditelje da više kod kuće razgovaraju sa svojom decom, da se interesuju za sva zbivanja u školi i da pravilnim i realnim stavom upute svoju decu na rešenje problema i na ispravno ponašanje i prema zaposlenima u školi i prema vršnjacima. Mislim da u ovom momentu roditelji zajedno sa nama mogu najviše da učine za svoju i našu decu.

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com