logoban

Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom sadržaju sajta, bolje rezultate pretrage, mogućnost komentarisanja članaka, kvalitetnije fotografije i druge pogodnosti. Kako da se registrujem?
 

Stari – novi zanat izrada fijakera

"Sve je manje dobrih tamburaša, fijakera i salaša. Sve je manje konja, konja koji jure, a ustvari nikuda ne žure" kaže pesma koju najlepše otpeva Zvonko Bogdan. Istina je da nema fijakera bez dobrog majstora. Jednog dobrog, koji sam izrađuje i restaurira stare fijakere, našli smo u Novom Bečeju.

Dobrivoj Rajić je interesovanje za konje i fijakere nasledio je od oca, a da "ispeče zanat" pomogli su mu i stari, seoski majstori. Kao osnovac je novac za džeparac, zarađivao u stolarskim i bravarskim radnjama i tamo je naučio stvari koje ne bi naučio da se samo bavio ovim zanatom. Sa ponosom ističe da je izrada novih i restauracija starih fijakera velik izazov za majstora jer se ništa ne radi šablonski, već je svaki detalj unikat: "Ja sam mnogo puta rekao, zanat se ne uči, zanat se krade, ali je najveće bogatstvo kada imaš od koga da ga ukradeš. Ovo je specifičan posao, slažem se sa onima koji kažu da je ovo preteča stolarskog zanata. Samo, što se u stolarskom zanatu prave šablonski delovi, a ovde ne. Svaki je deo unikat za sebe, kako ga oblikujete ručno, tako će izgledati na fijakeru. Svaki deo fijakera prođe ručnu obradu majstora. Kolarski posao je vezan za svu obradu drveta, a što se tiče kovačkog zanata, on je malo širi, jer u njega spadaju potkivanje i izrada kovanih kapija, neka preteča bravarskog zanata. Kod fijakera ne možete da odvojite ova dva zanata, ako hoćete kompletan proizvod da isporučite mušteriji što mušterije u današnje vreme i traže - da na jednom mestu dobiju sve. Tako da sam ja počeo da se bavim jednim i drugim poslom, jer sama izrada metalne konstrukcije za fijakere je kovački posao, zatezanje točkova, jeste da se prave od drveta, ali na kraju taj točak treba da se stegne da bi mogao da se koristi, to je već kovački deo posla. Ta dva zanata se nikako ne mogu odvojiti u ovom poslu".

Mladi majstor iz Novog Bečeja sa ponosom nas je proveo kroz radionicu "Stari fijaker". Iako je izradom i restauracijom starih fijakera počeo da se bavi kako bi dopunio kućni budžet, danas mu firma, čije je osnivanje pomogla republička subvencija, donosi osnovni prihod. Ideju da pokrene sopstveni biznis, dobio je od ljudi koji su se interesovali za njegov rad. Budući da je sve manje zanatlija, a da se sve više ljudi okreće tradicionalnim vrednostima, njegov hobi, postao je posao: "Nije bilo puno posla, nego jednostavno više nijedna stara kolarska ili kovačka radnja ne radi. Stariji majstori urade eventualno jedan fijaker godišnje. Video sam neku finansijsku mogućnost za sebe i svoju porodicu. Sve su popularnije tradicionalne svadbe, koje se ne mogu zamisliti bez fijakera koji vozi kuma i mladence. Sve više ljudi se okreće tradiciji i tradicionalnim vrednostima, a istovremeno je sve veći broj zaljubljenika u konje, konjarstvo i zaprege. Ranije su me angažovali prijatelji, rodbina, radio sam tri fijakera godišnje, a danas je sve drugačije" ističe Dobrivoj i ponosno dodaje da njegova firma "Stari fijaker" jedina koja u ovoj oblasti koja poseduje sertifikat -Stari zanat-.

Dobrivoj kaže da može da se živi od ovog posla, ali da nije kao u pesmama: "U jednom momentu, ne mogu da kažem da je zamrla tradicija, ali nije bilo tolikog interesovanja. Ljubav se ne gubi nikad, ali iz nekog razloga je bilo manje i posla i manje su ljudi prezali zaprege. U poslednje vreme su zaprege dosta vezane za turizam, svadbi već manje ima, ali je više to kao neka turistička ponuda. Samo prezanje zaprega i fijakeri već prelaze u stalnu turističku atrakciju naše turističke organizacije, pa dosta turističkih agencija, kada prave izlet ili nešto, žele da uključe fijakere i zaprege u svoj program".

Naručioci posla su iz svih delova Srbije. Dobrivoj kaže da Vojvođani uglavnom traže restauraciju, a da su ljudi iz Srbije zainteresovani za nove kočije. Za 19 godina koliko se bavi ovim poslom, najmanje je radio za Novobečejce: "Angažuju me ljudi od Subotice do Pirota. Radio sam blatobrane ljudima iz Pirota, čovek iz Niša je doneo fijaker, iz Lajkovaca, Leskovaca, Čačka, Novog Sada, Rume... Bukvalno se iz cele Srbije ljudi interesuju za moj rad. Na godišnjem nivou restauriramo 10-15 fijakera, a izradimo godišnje, istovremeno, i tri do četiri nova. Prosek popravke iznosi oko 600 eura, to su te neke osnovne popravke, tapaciranje, farbanje, eventualno neke sitnije popravke, a izrada novog fijakera je od 3000 eura pa naviše, u zavisnosti od želja". Iako ovo nije mala cena ljubavi prema konjarstvu, Dobrivoj kaže: "Kako neko ima ljubav prema automobilima i motorima, tako neko ima ljubav prema konjima i zapregama, tako da ljudi nekada ne gledaju koliko to košta, nego im je bitno da to traje. Ne mogu da kažem da određena grupa ljudi kupuje ili restaurira fijakere. Zaista je velik broj ljudi koji se time bave i koji su jednostavno zaljubljenici u konje i zaprege".

Pored toga što izrađuje nove fijakere, Dobrivoj Rajić je nedavno imenovan za predsednika konjičkog kluba "Vranjevo" : " Mnogi su me pitali iz kog razloga sam ja to prihvatio, a ja smatram da svi međusobno treba da se pomažemo. Ipak sam u situaciju da komuniciram i sarađujem sa ljudima iz konjičkog sporta i smatram da je ovo način da iskoristimo moja poznanstva za dobrobit svih".

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com