Učenice OŠ "Miloje Čiplić"dobile poklon od modne kreatorke Suzane Perić

Osnovna škola "Miloje Čiplić" gostovala je u Dečijem kulturnom centru u Beogradu kod organizacije „PLAVA ŠKOLJKA" - udruženje osoba sa invaliditetom

Osnovna škola "Miloje Čiplić" gostovala je u „Dečijem kulturnom centru" u Beogradu kod organizacije „PLAVA ŠKOLJKA"- udruženje osoba sa invaliditetom. Dan posete obeležen je organizovanjem priredbe i nizom kreativnih radionica. Predsednica udruženja Nadica Blažić je toplo dočekala tri učenice novobečejske škole: Čeh Anu, Tamaru Vuksanović i Tamaru Teofanovski, koje su kao predstavnice škole zajedno sa direktorkom Zoricom Garčev, prisustvovale ovoj manifestaciji.

Ono što je za učenice bilo nezaboravno iskustvo je to što su prisustvovale kreativnoj radionici modne kreatore Suzane Perić, koja je kao prijatelj udruženja aktivno učestvovala i dala svoj doprinos ovoj svečanosti. Posle radionica naše tri učenice su na poklon od modnog salona Suzane Perić dobile na poklon pojedan komad garderobe koju je kreirala.

Upis đaka prvaka

Naredne školske godine, u pet osnovnih škola, upisaće se 218 đaka prvaka

Po već ustaljenoj praksi, u svim osnovnim školama u novobečejskoj opštini, u martu je planiran upis dece rođene 2006. godine, odnosno do 28. februara 2007. godine, u prvi razred osnovne škole. Prema informaciji koju smo dobili u Odseku za javne službe Opštinske uprave Novi Bečej, u narednoj školskoj godini, u pet osnovnih škola, upisaće se 218 đaka prvaka, što je za deset manje u odnosu na prošlu godinu. Prema evidenciji u prvi razred u OŠ „Miloje Čiplić" u Novom Bečeju, upisaće se 48 učenika, od toga 36 na srpskom i 12 na mađarskom jeziku, u OŠ „Josif Marinković" u Novom Bečeju 57, OŠ „ Dr Đorđe Joanović" u Novom Miloševu 70, od toga četiri na mađarskom jeziku, u OŠ „Dositej Obradović" u Bočaru 10 učenika, a u OŠ „Stančić Milan Uča" u Kumanu, 33 učenika, što je u odnosu na prošlu godinu za 14 više, što otvara mogućnost da se ponovo otvore dva odeljenja prvog razreda. Značajno se smanjio broj učenika koji nastavu slušaju na mađarskom jeziku, tako će se u OŠ „Miloje Čiplić" u Novom Bečeju upisati 12, prošle godine je bilo 16, a u OŠ „ Dr Đorđe Joanović" u Novom Miloševu, samo četiri učenika, pa će se formirati kombinovano odeljenje.

Upis đaka prvaka u Kumanu je 16. marta od 8 do 12 sati, u Bočaru 23. marta od 8 do 12, u Novom Miloševu 24. marta od 14 do 18, a u obe novobečejske osnovne škole („Miloje Čiplić" i „Josif Marinković") 24. marta, od 8 do 12 sati. U toku su pripreme za testiranje učenika, a kao i ranijih godina za đake, koji žele nastavu da slušaju na mađarskom jeziku, testiranje će se izvršiti na maternjem jeziku.

Opština pomogla đacima da otputuju u Švajcarsku

10 učenika iz OŠ „Miloje Čiplić" i 10 učenika iz „Srednje škole Novi Bečej" 17 dana boravili u dečijem selu Trogen, u Švajcarskoj

Deca Osnovne škole "Miloje Čiplić" i "Srednje škole Novi Bečej" su u utorak 19. februara predala predsedniku opštine Saši Šućuroviću skroman poklon, kako bi se zahvalila lokalnoj samoupravi na podršci za njihov odlazak na interkulturalnu razmenu u dečije selo Trogen u Švajcarskoj. Ove godine je od 10-25. januara u Trogenu boravilo 20 učenika iz Novog Bečeja. 10 učenika iz OŠ „Miloje Čiplić" i 10 učenika iz „Srednje škole Novi Bečej". U srcu fondacije, u dečijem selu Trogen, u Švajcarskoj prisustvovali su različitim interkulturalnim aktivnostima. Mladi su na kursevima razmenjivali znanje i informacije o interkulturalnim pitanjima, pravima deteta, antirasizmu i drugim temama. Saša Šućurovič, predsednik opštine Novi Bečej smatra da je važno omogućiti da mladi vide različite kulture i običaje van granica naše zemlje i rekao da će se opština uvek truditi da pomogne i da lokalna samouprava pokušava na različite načine da se brine o mladima. Jedan od načina je i taj što su ove godine omogućili dodatne stipendije, ne samo za planiranih 60 studenata, već za sve koji su imali prosek ocena iznad 8.

Farmerska zona u Kumanu

U produžetku Partizanske ulice pripremaju se površine za poljoprivredne proizvođače na višegodišnje korišćenje.

Mesna zejdnica Kumane sprovodi anketu među poljoprivrednim proizvođačima, pre svega među stočarima, o potrebi izgradnje mini farme, budući da je ovo naseljeno mesto više od dvadeset godina poznato po velikom broju muznih krava i proizvodnji mleka.

Prema rečima predsednika Saveta MZ Kumane, Stevana Cucina, problem je što se proizvodnja mleka i mlečnih prerađevina, uglavnom, odvija u izgrađenim objektima koji se nalaze u ekonomskom delu dvorišta proizvođača, uz stambene objekte. Cucin dodaje da takav način proizvodnje ne odgovara modernom načinu iz više razloga, pre svega iz bezbednosno-zdravstvenih, ali i ekonomskih: „Farme ovog tipa se ne mogu proširiti niti proizvođači mogu na adekvatan način da unaprede svoju proizvodnju, jer su ograničeni veličinom placeva u naselju. U budućnosti vidimo opstanak i razvoj sela kroz razvoj intenzivnije poljoprivredne proizvodnje, pre svega zbog strukture zemIjišta i stočarstva".

Savet Mesne zajednice Kumane doneo je odluku da se na teritoriji mesne zajednice uredi „farmerska zona", odnosno da se na kraju naselja u produžetku Partizanske ulice isparcelišu određene površine i urede odgovarajućom infrastrukturom, koje bi bile ustupljene, pod određenim uslovima, zainteresovanim poljoprivrednim proizvođačima na višegodišnje korišćenje. „U toku je izrada urbanističko-tehničkih uslova, a zainteresovanih ima. Ako mogu da se prave industrijske, bescarinske zone i brojne druge zone, možemo i mi da napravimo „farmersku zonu" ubeđen je predsednik Saveta Mesne zajednice Kumane.

Korak ka školi budućnosti

Održan je trodnevni seminar za nastavnike u OŠ "Dositej Obradović" iz Bočara

U decembru 2012. godine, OŠ "Dositej Obradović" iz Bočara realizovala je projekat "Korak ka školi budućnosti". U okviru ovog projekta, 26, 27, i 28. decembra u prostorijama OŠ "Dositej Obradović" Bočar održan je trodnevni seminar za nastavnike pod nazivom "Povećanje kompetencija nastavnika za kvalitetnije ostvarivanje pedagoške efikasnosti rada na času". Seminar je akreditovan od strane Ministarstva prosvete, a autor je profesor Milovan Đurišić. Specifični ciljevi seminara uspešno su realizovani čime se doprinelo povećanju kompetencija nastavnika da planiraju, dizajniraju, organizuju, koriste savremenu tehniku i obrazovnu tehnologiju i efikasno realizuju nastavu. Prethodno navedeno ukazuje da je ostvaren i cilj projekta, a to je "Povećanje kompetencija nastavnika za kvalitetnije ostvarivanje pedagoške efikasnosti rada na času". Seminar je pohađalo 23 učesnika, a nakon završetka seminara (28.12. 2012.) održani su sastanci stručnih veća iz oblasti predmeta pri čemu je utvrđen plan primene stečenih znanja u narednom periodu. Projekat su sufinansirali Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice i Opština Novi Bečej.

Kvalitetnija voda za piće za Novomiloševčane

Kupljeni kvalitetniji dozatori za hlorisanje vode i obezbeđeni agregati, kako usled nestanka struje ne bi nestajala i voda

Ideja Mesne zajednice Novo Miloševo od pre 2 godine, sada je realizovana. Mesna zajednica dve godine poseduje vojni agregat koji nije bio u ispravnom stanju, ali je za njega pokazao interesovanje gospodin Čedomir Žeravica. Postignut je dogovor da bude poklonjen „Boš servisu" tj. Muzeju „Žeravica", a za uzvrat mesna zajednica je dobila dva manja ispravna agregata od 40kw. Agregati će biti iskorišteni na bunarima, kako se prilikom nestanka struje u Novom Miloševu više ne bi dešavalo da nestane i voda. Naravno ovi agregati nemaju toliku snagu da bi mogli da obezbede uobičajen protok od 4 bara koji se očekuje kada ima struje, nego će protok biti manji, oko 2 bara.

U najskorijem periodu Miloševčani mogu da očekuju i kvalitetniju vodu za piće. JKP„Kompred"obezbedio je dozatore hlora, koji se koriste na bunarima u Novom Miloševu. To su dozir pumpe za precizno ubrizgavanje hlora, koje su do sada bile u trošnom stanju, zastareli i nisu dovoljno kvalitetno ispunjavali svoju funkciju.

Ferenc Erdeg, direktor JKP „Kompred" kaže da su kupili 4 dozatora: „Jedan je već stavljen u funkciju. Očekuje se da do kraja marta budu postavljena i ostala 3 dozatora na ostale pumpe u Novom Miloševu. Preduzeće „Kompred" je finansiralo ovu kupovinu, što je bila moja ideja. Prilikom preuzimanja funkcije direktora sa saradnicima sam obišao bunare i ustanovili smo da ti stari dozatori ne mogu više da vrše tu funkciju." Vrednost ove investivije je oko 200.000 dinara.

Proizvodnja letnjeg rasada iz semena

Generativno razmnožavanje

Generativno razmnožavanje je osnovni, najmasovniji i najznačajniji način razmnožavanja. Rezultati proizvodnje cveća iz semena u velikoj meri zavise od porekla i kvaliteta semena. Seme bi trebalo da bude sortno i nabavljeno iz specijalizovanih semenskih kuća, koje garantuju čistoću i kvalitet semena. Poizvodnja letnjeg rasada započinje setvom semena, koja može biti u zaštićenom prostoru sa grejanjem, bez grejanja, na otvorenom u lejama ili sandučićima. Setva semena u zaštićenom prostoru je uveliko počela u plastenicima i staklenicima sa grejanjem, a u zaštićenom prostoru bez grejanja setva počinje oko 20. marta. Posle 15. aprila počinje setva semena na otvorenom kada prođe opasnost od kasnih proletnjih mrazeva. Setva se, po pravilu izvodi u setvenim posudama, koje su prethodno očišćene i dezinfikovane, napunjene setvenim supstratom (nabavljaju se u poluprivrednim apotekama), i zalivene.

Sejancima i mladim biljkama neophodnoje obezbediti: Svetlost: za normalan razvoj biljaka. U nedostatku dovoljne količine svetlosti biljke gube zelenu boju, stvaraju slab korenov sistem, nadzemni delovi se izdužuju i gube čvrstinu, u kasnijim fazama izostaje cvetanje. Postoje biljne vrste kojima je za nicanje neophodna svetlost, dok druge uspešno niču u mraku. U kasnijim fazama razvoja biljake neophodna je optimalna svetlost u zavisnosti od vrste biljaka. Supstrat za setvu treba da ima dobre fizičke osobine zemljišta da je lak rastresit, zadržava vlagu ali ne preteranu. Kada se seme poseje pokrije se tankim slojem supstrata ili vermaculita (sprečava pojavu pokorice).

Temperatura: potrebe biljaka za temperaturom su različite za istu biljku u različitim etapama njenog razvoja, za setvu i nicanjeje potrebna veća temperatura zemljišta, a kasnije se temperatura smanjuje da se spreči izduživanje mladih sejanaca. U zavisnosti od vrste biljaka optimalnatemperatura varira.

Vazduh: neophodno je obezbediti stalnu cirkulaciju svežeg vazduha, to se postiže čestim provetravanjem. Kada se sejanci ispikiraju neophodno je nekoliko dana veoma slabo provetravati, da bi se smanjila transpiracija - disanje biljaka. U toku rasta i razvoja biljke, provetravanje je neophodno.

Prihrana: prihrana mladih biljaka je neophodna od samog nicanja pa do formiranja cvetnih pupoljaka i kasnije za vreme cvetanja. Prihrana se vrši sa specijalizovanim đubrivima u granulicama i vodotopivim đubrivima. Sama prihrana zavisi od vrste cveća i potrebe za makro (azot, fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum) i mikro elementima (bor, molibden, cink, selen,...). Dobro izbalansirana đubriva biljku održavaju u izvanrednoj kondiciji - rast, razvoj, cvetanje i plodonošenje.

Novobečejka u Londonu ponosna na svoj grad

Moji poznanici koji žive u Londonu, a poreklom su iz Srbije ili iz Hrvatske su čuli iz raznih izvora da je Novi Bečej raj na zemlji i da ima lepo uređeno vikend naselje uz Tisu

Valentina Filka već 12 godina živi i radi u Londonu. Kaže da joj je u početku mnogo nedostajao dom i način života koji je karakterističan za Novobečejce, međutim naučila je da voli život u Londonu, gradu koji broji 12 miliona stanovnika i u kome joj treba čak sat i po vožnje u jednom pravcu kako bi došla do mesta na kome radi: "U početku su mi nedostajali Ijudi, jer su u Novom Bečeju svi nekako slobodniji, druže se i slobodno vreme provode po kafićima. Iskrena da budem, sada mi ne nedostaje mnogo stvari kada sam u Londonu, ali ipak volim da provedem leto pored Tise. London gledam kao grad koji nije baš za svakoga, Ijudi ga ili vole ili ne. Ja ga volim i to je moj dom sada. Dan u Londonu brzo prođe jer se gubi vreme na putovanju od jedne do druge tačke. Jako se puno radi, ja napustim kuću pre sedam, a dođem kući posle osam, ali zato su od 6 sati uveče restorani i pabovi puni. Ljudi su jako raspoloženi, puni energije, nasmejani i to se jako oseća, to je nešto što meni, kada boravim u Novom Bečeju, jako nedostaje. Kada dođem u Novi Bečej ponesem sa sobom taj duh i pozitivnu energiju, ali mi ona ne pomogne baš svaki put, jer Ijudi teško žive i to se oseti. Za Božić su mi u gostima bili prijatelji iz Novog Bečeja i prvo što su primetili je da su Ijudi u Britaniji raspoloženi, Ijubazni i nasmejani".

Valentina dodaje da je London je grad koji se konstantno menja i unapređuje, ali da pozitivne promene zapaža i u gradu iz kog potiče: "Moram da priznam da su uočljive promene koje su nastale u Novom Bečeju u poslednjih par godina. Što se tiče Ijudi tu se nije ništa promenilo, ni raspoloženje ni mentalitet. "Velikogospojisnki dani" su prerasli u lepu manifestaciju i sada je super, mislim da to svi pozdravljaju i da je to nešto čemu se svi ovde raduju, naročito mladi. Napravljen je stvarno jedan veliki događaj i puno ljudi to zna, čak i neki moji prijatelji u Londonu, koji su poreklom iz Beograda su čuli za Novi Bečej. Komentar Ijudi koji žive u Londonu, a koji su poreklom iz Srbije ili iz Hrvatske i tamo su već nekih 30- ak godina je da je Novi Bečej raj na zemlji i da je to mesto gde treba živeti posle penzionisanja.

Upoznala sam letos neke Ijude u Beogradu, živeli su nekada davno u Londonu. Oni su čuli mnogo o Tisi i tom delu kod Novog Bečeja i o vikendicama koje se nalaze na obali. Ja takođe imam plac pored Tise pa kada sam u Novom Bečeju tamo provodim mnogo vremena. Jako je lepo imati reku u centru grada. Uglavnom gradovi ne izlaze na reku tako kao Novi Bečej i taj osećaj da si u centru grada, a ipak pored reke u prirodi, je neopisiv. Mislim da Novobečejci nisu svesni toga šta imaju. Na primer, sinoć sam išla da prošetam kejom i nisam videla gotovo nikoga, možda dvoje ili troje Ijudi i to je ogromna razlika kada uporedim Novi Bečej sa Londonom. Ljudi u Engleskoj rade po 8 ili 10 sati dnevno i kada se vrate kući imaju oko dva sata za sebe i to vreme kvalitetno provedu. Ja sam bila u čudu kada sam prvi put otišla u London i videla da Ijudi leže po parkovima. Svi su napolju kada je lepo vreme, sve bašte rade. Često tokom zimskih meseci idem u Kaliforniju kod sestre Irine, gde je i tokom februara i marta preko 20 stepeni. Kod njih Ijudi takođe ne koriste lepo vreme za izlazak nego svi sede u klimatizovanim prostorijama. Međutim, pošto u Engleskoj nemamo toliko sunčanih dana, svaki zrak sunca iskoristimo da izađemo. Šetnje su jako popularne, ali Ijudi ne mogu da planiraju vreme za šetnju pošto je često loše vreme. Postoji jedna izreka kod nas koja kaže da ne postoji loše vreme, već samo loša garderoba. 2003. godine sam bila u Japanu i iznenadila sam se, jer Ijudi rade i preko 12 sati dnevno, imaju 3 dana godišnjeg odmora, a rade 6 dana nedeljno i svi imaju minimum 2 hobija. To su Ijudi koji imaju vremena da se pored toliko posla posvete porodici i to jeono što nas sve razlikuje. Mentalitet ljudi."

Prva sednica Fonda za podsticaje u poljoprivredi

Sredstva Fonda koristiće se za unapređenje i razvoj stočarske, ratarske, povrtarske proizvodnje, proizvodnju voćno-loznog sadnog materijala, revitalizaciju sela...

Prva sednica Fonda za podsticaje u poljoprivredi održana je krajem februara. Na njoj su dogovorene osnovne aktivnosti Fonda, kako bi sredstva preko poslovnih banaka bila što pre distribuirana poljoprivrednim proizvođačima.

Zoran Pušić, pomoćnik predsednika opštine za oblast poljoprivrede rekao je da će u skladu sa Odlukom o osnivanju Fonda sredstva biti usmeravana ka poljoprivrednim aktivnostima: "Da li je to stočarska proizvodnja, ratarska proizvodnja, pčelarstvo, to ćemo da usaglasimo sa članovima Fonda pa ćemo u tom pravcu ulagati finansijska sredstava. Očekujem da prvi konkursi na koje će građani moći da se prijave budu raspisani drugom polovinom maja". Prema Odluci o osnivanju Fonda, sredstva Fonda koristiće se za unapređenje i razvoj stočarske, ratarske, povrtarske proizvodnje, proizvodnju voćno-loznog sadnog materijala, podsticanje proizvodnje biološki vrednije hrane, podsticanje izvoznih programa poljoprivredne proizvodnje, podsticanje pčelarstva i proizvodnju meda, revitalizaciju sela, izgradnju sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, pošumljavanje i druge namene od bitnog značaja za razvoj poljoprivrede.

Ovo je jedan od načina na koji će lokalna samouprava poljoprivrednu proizvodnju pokušati da postavi za okosnicu i nosioca ekonomskog i društvenog razvoja opštine Novi Bečej.

Očekujem da od svojih sugrađana dobijem ocenu svoga rada

Naši principi funkcionisanja su jasni i utemeljeni programskim načelima i statutom stranke, a to je pre svega decentralizacija vlasti. Građani u svojim sredinama znaju šta su prioriteti i znaju na najbolji način kako da potroše novac koji su sami zaradili. - Zoran Pušić.

Naši principi funkcionisanja su jasni i utemeljeni programskim načelima i statutom stranke, a to je pre svega decentralizacija vlasti. Građani u svojim sredinama znaju šta su prioriteti i znaju na najbolji način kako da potroše novac koji su sami zaradili. - Zoran Pušić.

Kakvu politiku LSV vodi na lokalnoj sceni?

Ne postoji razlika između vođenja politike LSV na lokalnoj, pokrajinskoj i državnoj sceni. Naši principi funkcionisanja su jasni i utemeljeni programskim načelima i statutom stranke, a to je pre svega decentalizacija vlasti.To znači da AP Vojvodina ima svoju sudsku, izvršnu i zakonodavnu vlast, imovinu i izvorne prihode, a da lokalne samouprave u okviru svojih nadležnosti mogu raspolagati svojim sredstvima, jer građani u svojim sredinama znaju šta su prioriteti i znaju na najbolji način kako da potroše novac koji su sami zaradili.

Kakvu saradnju ima LSV sa ostalim koalicionim partnerima?

LSV ima korektnu saradnju sa koalicionim partnerima, jer imamo zajedničke imenitelje, a to su razvoj naše opštine i bolji životni standard svakog stanovnika. I to je princip funkconisanja koji nas vodi i dok god budemo mislili da nam je najvažniji život svakog sugrađanina, naši koalicioni partneri će u LSVu imati partnera i sagovornika.

Šta zamerate opoziciji, a šta sebi?

Opoziciji zameram nedovoljnu konstruktivnost i što sve gleda kroz političku prizmu, a ne kroz svoj doprinos u radu lokalne samouprave, kroz predloge, sugestije i ideje, koje bi na kraju doprinele i da lokalna samouprava u nekim segmetima bolje funkcioniše i da svaki stanovnik opštine oseti napredak. Naš rad ne bih komentarisao, već očekujam da od sugrađana dobijem ocenu, jer samo njima odgovaramo pošto smo od njih dobili poverenje da se bavim ovim poslom.