Novogodišnja Atmosfera: Beograd vs Madrid vs Novi Bečej

Beograd je ovih dana tiši nego obično. Još samo novogodišnje svetiljke na ulicama podsećaju da se približava kraj godine. Krizne. Kao i mnoge prethodne. Ima se utisak da je gotovo nepristojno ići u veliku kupovinu. Pa makar pisalo i - rasprodaja. Ipak, rasprodaje su deo novogodišnje atmosfere i ostavljaju onaj lažan osećaj zadovoljstva kada vidiš "pravu" cenu precrtanu i crvenim flomasterom ispisanu za 50 odsto nižu. Ne treba podsećati da je Beograd poznat po lažnim sniženjima. U svakom slučaju, vredi napisati pismo Deda Mrazu, pa kad stigne.

Beograd i u krizi nije izgubio na šarmu. Pa čak i koncerti na trgu, pre i posle porcije ćevapa, umeju biti jednako dobar provod kao i večera u renoviranom Metropolu. Ovde je oduvek važilo pravilo da ćeš se najbolje provesti kada se najmanje nadaš. I možda baš zato malo ko ima odgovor na pitanje kuda za Novu? Svi čekaju da se desi. Bez previše priprema i očekivanja i sa malo nade da će sledeća godina biti bolja. A ja se sećam i, ne tako davnih, novogodišnjih noći u Madridu...

U ovo doba godine centralne madridske ulice su po pravilu zakrčene. Hiljade i hiljade Ijudi hrli iz glavne metro stanice na trgu Puerta del Sol i razliva se po okolnim uličicama. U isto vreme čuju se gotovo svi jezici sveta. Pažnju vam kradu ukrašeni izlozi, ulični umetnici, nastupi dečijih horova na trgovima, tezge sa novogodišnjim ukrasima, slatkišima i balonima... Božićna euforija. Počinje i velika rasprodaja. Verovali ili ne, tog jutra se stoji u redovima ispred šoping molava, pa ko preživi... Bukvalno. Za dobar komad odeće ili par čizama, temperamentne Španjolke su spremne i da se obračunaju. Za najbolje cene treba sačekati januar. Poslednji evro troši se na novogodišnju večeru koja je obavezno u krugu porodice. Čeka se ponoć. Ispred svakog ukućana po 12 bobica grožđa. Za svaki gong na satu po jedna bobica i jedna želja.

Ta porodična praznična atmosfera u Madridu me je uvek podsećala na Novi Bečej i vraćala u detinjstvo. Znate onaj osećaj kada vam je u nozdrvama miris kuće i maminih kolača. Ono u šta i danas verujem je da moj Deda Mraz živi u Novom Bečeju i ni jedne godine nije zaboravio da mi pošalje poklon. Oduvek sam sumnjala da to ima veze s roditeljima... Ovih dana mi često nedostaje da prošetam pored zaleđene Tise, klimnem glavom skoro svakom prolazniku u znak pozdrava, da prvim komšijama odnesem kolače na tacni... Zato ću sebi poželeti takav Božić u Novom Bečeju.

Kad smo kod želja, svim Novobečejcima želim srećnu novu...

U svim učionicama OŠ "Miloje Čiplić" uveden je internet

Konačno je internet uveden i u dva poslednja kabineta OŠ „Miloje Čipljić": u muzičkom i tehničkom kabinetu koji su u izdvojenom delu škole u nekadašnjoj zgradi Radničkog univerziteta. Zorica Garčev direktor škole Miloje Čiplić tim povodom je izjavila: "Sada u svim našim učionicama postoji internet priključak, sa nastavničkim kompjuterom, LCD-televizorom ili LCD monitorom. Nastava je sada po mišljenju učenika, a i nastavnika mnogo zanimljivija i savremenija. Učenici su zainteresovaniji i motivisaniji za rad.“ Sa psihološko-pedagoškog aspekta ovakva nastava podstiče učenike na aktivnost, stimuliše misaone procese i razbija stereotipe o školskim časovima kao „monotonim i nezanimljivim“. Iako smo mala sredina, Osnovna škola „Miloje Čiplić“ ovakvim načinom rada i opremom koju nastavnici aktivno koriste može da parira velikim gradskim školama.

Nagrađena najbolja power point prezentacija o multikulturalnosti

Tea Teofanovska predstavila je primere multikulturalnosti u Vojvodini i dobila nagradu za prvo mesto – fotoaparat

Tajnim glasanjem svih učesnika projekta „Nema razlike", koji je realizovao humanitarni centar „Suncokret" u toku novembra i decembra, odabrana je najbolja prezentacija na temu međunacionalne tolerancije. Učenici svih nacionalnih pripadnosti u informatičkom kabinetu Srednje škole Novi Bečej su sami, uz prisustvo članova projektnog tima i stručnog lica izrađivali power point prezentacije koje su imale za cilj afirmaciju vrednosti multikulturnog društva. Autoru najbolje prezentacije uručena je nagrada predviđena za prvo mesto - fotoaparat. Tea Teofanovska, dobitnica fotoaparata bila je zadovoljna što se njen trud isplatio: "Idem u treći razred gimnazije, prezadovoljna sam nagradom, nisam se nadala da ću pobediti.“

U svojoj prezentaciji predstavila sam pojmove multikulturalnosti i tolerancije, a zatim kako to izgleda u Vojvodini". Humanitarni centar „Suncokret" uputiće pobedničku prezentaciju predstavnicima opštine Nov Bečej, ambasadorima stranih zemalja, zvaničnim sajtovima udruženja koja zastupaju nacionalnu ravnopravnost i međunacionalnu toleranciju, kao i TV i internet stranicama, koje budu zainteresovane. Prezentacija koja je ostvarila opšti cilj projekta, biće emitovana na zvančnom sajtu opštine, ali i na svim web stranicama koje pokažu interesovanje.

Ovaj projekat je podržan od strane Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, upravu i nacionalne zajednice.

Zimski i novogodišnji praznici iz ugla madih

Prve nedelje decembra, ili sa prvim snegom, počinje pominjanje novogodišnjih i božićnih praznika. Svi imaju različite planove, ali svako je podjednako uzbuđen zbog ovog posebnog dela godine.

Zbog toga smo pitali mlade iz Novog Bečeja kako planiraju da provedu zimski raspust i koji im je omiljeni deo ovih zimskih praznika i dešavanja.

Stanislava Milankov: Zimski raspust željno iščekujem. Predstojeće dane planiram da provedem u društvu prijatelja i porodice i tako upotpunim zimsku idilu. Ovom periodu se posebno radujem jer simboliše toplinu i sve nas okuplja oko jednog plemenitog cilja, a to je da se međusobno pomažemo i ulepšamo jedno drugom ove snežne dane. Zbog toga ne mogu da izdvojim ni jedan praznik, nego poručujem da u svim uživamo podjednako. Srećna Nova Godina i Božićni praznici!

Milan Dakić: Provodiću vreme sa svojim bližnjima a najomiljeniji su mi Božić i sankanje.

Sara Oljača: Provešću zimski raspust tako što ću učiti za fakultet, pisaću maturski rad za školu, i družiću se sa najboljim drugaricama. Najlepši deo su mi praznici, Nova Godina i Božić kao i sva ta euforija koja tada nastaje.

Dejan Josimović: Pretpostavljam da ću se prvo dobro naspavati, te nakon par dana zimskog sna ću početi da se okupljam sa mojim drugarima po ceo dan. Naravno, doček Nove Godine i slične žurke su deo koji ne mogu da dočekam, i iskreno se nadam da ćemo se zabaviti. Paaa... volim kada padne sneg, ali ne onda kada je -10, već onaj lepi sneg, na -1 i slično, pa hodam putem kojim niko nije do tad, to mi baš onako izmami osmeh.

Miljana Pejin: Planiram da idem kod drugarice u Novi Sad i gledam puno serija. Najlepši deo je kićenje jelke.

Huan Antonio Lopez Ljerenas Brizuela: Ovo je moja prva zima u Srbiji, sa novom porodicom i prijateljima, i razlikuje se od ostalih do sada. Planiram putovanje sa svojim prijateljima. Posetićemo nekoliko evropskih gradova, a ostatak raspusta ću provesti sa svojim novim prijateljima i novom porodicom. Omiljeni deo mi je doček Nove Godine i to što ne idemo u školu.

Novi izbori u Bočaru

27. januara biće održani izbori za članove Saveta mesne zajednice Bočar

S obzirom na to da je na sednici Skupštine opštine Novi Bečej u novembru, usvojena inicijativa građana Bočara o raspisivanju prevremenih izbora za Savet Mesne zajednice Bočar, Srđan Glavaški, predsednik Skupštine opštine, je u skladu sa svojim ovlašćenjima i Statutom opštine Novi Bečej doneo odluku o raspisivanju izbora i odredio datum 27.01.2013. za dan izbora za članove Saveta MZ.

Istovremeno, Srđan Glavaški, predsednik Skupštine opštine Novi Bečej imenovao je Komisiju za sprovođenje izbora koja će u skladu sa rokovima utvrđenim Zakonom o lokalnim izborima i Statutom Mesne zajednice utvrditi obim i sadržaj izbornih radnji. Izgled i sadržaj obrazaca Komisija je utvrdila na svojoj prvoj sednici održanoj 23.12.2012. godine i svi zainteresovani građani mogu iste preuzimati u sedištu Komisije odnosno u Mesnoj zajednici Bočar, svakog radnog dana sve do 11.01.2013. godine do 24,00 časa kada je poslednji rok za predaju kandidature.

Inače, prema Statutu Mesne zajednice Bočar, kandidat može biti svaki punoletni građanin, stanovnik naseljenog mesta Bočar koji mora obezbediti podršku najmanje dvadest punoletnih građana.

Novomiloševčani u predstavi "Ja, pa ja!!!"

Reč je o komediji koja prepričava događaj borbe za vlast u jednom mesnom odboru

Od nedavno u okviru Udruženja seoskog folklore veterana „Teodor Pavlović" funkcioniše glumačka družina. Autor i režiser predstave "Ja, pa ja!!!" je Stojan Mesaroš.

Radnja ove drame nastala je polovinom devedesetih godina prošlog veka i "kuvala" se do 2006-te godine, kad je i napisana!!!

Reč je o komediji koja prepričava događaj borbe za vlast u jednom mesnom odboru. Komedija ima osam likova i to tri ženska, koje glume: Gordana Rauški, Radojka Rakazov i Jasmina Stanaćev, muške likove glume: Marko Đurić, Nikola Grujić, Peter Pača, Dušan Srbulov i Saša Lakić, a svesrdno im pomažu: Hilda Klačak, Duško Pajić, Jasmina Belić, Danijela Subotički i Gordana Lakić.

Probe se održavaju tri puta nedeljno i njima se može prisustvovati. Premijera predstave planirana je za kraj januara sledeće godine, kao i gostovanje u desetak vojvođanskih mesta. I Karlovo i Beodra imaju dugogodišnju tradiciju dramskih sekcija, u dvadesetom veku ovo je prvi put, posle 22 godine da se taj rad obnavlja. Poslednja, izvođena predstava bila je "Pokondirena tikva", koju je napisao Jovan Sterija Popović, a održana je u staroj zgradi Doma kulture.

Eto, kako se nađe prava zanimacija, u ove kratke zimske dane i dugačke noći u Novom Miloševu.

Ekolozi i mesna zajednica posadili drveće u centru Kumana

Stevan Cucin obećao da će se akcija nastaviti sadnjom u centru Kumana kao i pošumljavanjem vetrozaštitnih pojaseva po obodu mesta.

Kada je prošle godine posečeno drveće u parku ispred Zadružnog doma, u centru Kumana, mnogi meštani su sa negodovanjem komentarisali i sa nevericom prihvatili obećanje mesnih vlasti, da će se na tom mestu podići nov i lepši park. Skoro da se sumnje i ostvare. Na sreću, na inicijativu članova novoosnovanog Duštva ekologa „Stari hrast", Savet Mesne zajednice Kumane je obezbedio sedamdesetak sadnica ukrasnog drveća i šiblja koje su članovi društva ekologa, lovačkog društva i Saveta Mesne zajednice ove jeseni posadili, što u parku ispred Zadružnog doma, što u parku iza Doma zdravlja. Zelene površine u centru Kumana sada krase novo zasađena stabla: katalpi, Pančićeve omorike, sofre, kleke i bele breze. Stevan Cucin, predsednik Saveta Mesne zajednice Kumane, koji je i sam dao svoj doprinos u radnoj akciji sadnje, obećao je da će se akcija nastaviti u toku ove sadne sezone, sadnjom u centru Kumana kao i pošumljavanjem vetrozaštitnih pojaseva po obodu mesta. Dok su ekolozi prihvatili inicijativu, pokrenutu u toku radne akcije, da u okviru ovog druženja organizuju i sekciju mladih gorana kako bi se što veći broj meštana, pogotovo mladih uključio u ove dobrobitne aktivnosti.

Tomislav Ratković o DS-u, političkoj sceni i opoziciji

Drago mi je što je lokalna politička scena počela da funkcioniše. Opoziciji zameram ostrašćenost, to rade na svoju štetu, nas tako ne mogu da ugroze - Tomislav Ratković

Tomislav Ratković, prvi čovek Demokratske stranke u Novom Bečeju za Novobečejski informator rekao je šta očekuje od svojih partijskih kolega u opštinskom odboru, kako doživlljava borbu na lokalnoj političkoj sceni i šta mu najviše smeta kod političkih protivnika na lokalnoj sceni.

Kako ocenjujete rad opštinskog odbora DS u Novom Bečeju u toku protekle godine?

Situacija u Demokratskoj stranci je do skoro bila prilično nedefinisana pa i u okviru novobečejskog odbora. Izbori na vrhu stranke su doveli do toga da se svi izbori na nižim nivoima odlože, tako da još uvek nisu obavljeni izbori za opštinske i mesnih organizacija. To je situacija u kojoj mi praktično funkcionišemo na lokalnom nivou, naravno da smo uključeni u stranački život u našoj opštini, ali dalje od toga ništa se ne dešava. E sada je najzad sve to završeno i nadam se da ćemo početi da funkcionišemo ozbiljnije i na nivou Pokraine, a i kao ozbiljna opozicija na nivou republike.

Koliko je izmenjena politička situacija uticala na rad Demokratske stranke u Novom Bečeju, u smislu promene u institucijama republičke vlasti? Da li vas je to, na neki način, više uputilo na saradnju sa pokrajinskim institucijama?

Iskreno i ranije je većina Vojvođanskih opština bila uglavnom upućena na saradnju sa Pokrajinskim institucijama, sad mislim da to još više dolazi do izražaja. Ova godina će verovatno proći u tome da se uhoda republička vlast, za sada nismo imali neku kvalitetniju saradnju, nadam se da će biti bolje. Na kraju krajeva imamo i Narodnog poslanika iz redova SNS koji će, nadam se, iskoristiti svoj uticaj.

Kako doživlljavate borbu na lokalnoj političkoj sceni? Šta vam najviše smeta kod političkih protivnika na lokalnoj novobečejskoj sceni, a šta cenite kod njih?

Pre svega drago mi je što je lokalna politička scena počela da funkcioniše, sada već postoji prava opozicija i oseti se opozicioni rad. To je dobro za svaku opštinu, da nas natera da budemo bolji, oprezniji, i da bolje radimo. Nažalost opozicija uglavnom ima neke socijalne programe, trude se da budu protiv svega što mi radimo, nemaju ništa konstmktivno da predlože, sem u toj socijalnoj sferi. Tu često ima dobrih ideja koje se prihvate od strane Skupštine. Zameram im ostrašćenost. To rade na svoju štetu, nas ne mogu da ugroze time. Mislim da politika ne može voditi ostrašćeno nego konstruktivno.

Koliko uopšte opštinski odbori partija imaju uticaja na politiku svojih centrala?

U slučaju Demokratske stranke to je veoma specifično pitanje Do sada je bilo izraženo to da pogotovu odbori iz Vojvodine, za ostatak Srbije ne znam, nisu imali nikakav uticaj na rad centrle stranke, ali su zato opštinski odbori iz Vojvodine imali vrlo vetiki uticaj na rad Pokrajinskog odbora, koji se pokazao kao vrlo kvalitetan odbor i odličan rezultat. Mislim da će se promenom rukovodeće strukture u Demokratskoj stranci, model funkcionisanja Pokrajinskog odbora primeniti na celu Srbiju i da će tu opštinski odbori doći do izražaja.

Šta očekujete od svojih članova, a šta od stanovnika opštine Novi Bečej?

Od svih članova, ali pogotovo od članova opštinskog odbora, očekujem da rade na sebi. Pre svega da krenu od svog dvorišta. Svojim primerom da pokažu kako neke stvari treba da se rade, da se ponašaju kako dolikuje članovima demokratske stranke i da šire krug Ijudi koji će se tako ponašati, to je naša misija. Očekujem od članova da šire krug uticaja, da što više stanovništva edukuju u smislu demokratije, demokratskog ponašanja i naravno onih ciljeva kojima teži Demokratska stranka. Svim Ijudima dobre volje želim srećnu i uspešnu Novu godinu.

Nakon 12 godina u opoziciji, SPS ponovo sastavni deo lokalne vlasti

"Nismo protiv bogatih ali jesmo protiv toga da ne postoje jednake šanse da se do bogatstva dođe." - Dragan Balaban

Po rečima, Dragana Balabana, predsednika Opštinskog odbora SPS Novi Bečej, nesumnjivo najznačajniji događaj u tekućoj godini je taj da je SPS nakon 12 godina u opoziciji, uspeo ponovo da bude sastavni deo vlasti i da delovanjem u lokalnoj samoupravi ostvaruje unapred određene ciljeve: "Treba svi da imamo na umu da smo nečiji izbor i da želimo to i da potvrdimo. Prostorije SPS-a u Novom Bečeju su otvorene svakog radnog dana od 10 časova do 14 časova, za sve građane koji se tu mogu informisati o svemu što je vezano za rad lokalne samouprave i predstojećim aktivnostima SPS-a. Adresa u Novom Bečeju je Milorada Popova 1, ili kako je u narodu poznatije kao „zgrada komiteta" , telefon je 771-118." Balaban u nastavku kaže da je civilizacijski svakom čoveku važna hrana i sloboda, a SPS na to dodaje i pravo na rad jer ništa ne ponižava čoveka više nego nemogućnost da radom obezbedi sebi i svojoj porodici pristojan život:" Prihvatajući ideje socijal-demokratije, naša partija se opredelila za realne mogućnosti u postojećim političkim odnosima i nije protiv bogatih ali jeste protiv toga da ne postoje jednake šanse da se do bogatstva dođe." U okviru opštinskog odbora SPS Novi Bečej postoje i Mladi socijalisti kao i Forum žena. Odbornici su vlasnici svojih mandata i zato u SPS-u u Novom Bečeju ističu da je važno ostvariti jedinstvo unutar partije, a takođe i sa koalicionim partnerima.

Projekat razvoja društva koji čini programsku osnovu socijalista zove se demokratski socijalizam tvrdi Dragan Balaban: "Kao autentična stranka levice, prvenstveno se obraćamo onima koji žive od svog rada i izražavamo njihove neposredne i dugoročne interese. Na kraju svim građanima Opštine Novi Bečej, želimo srećne predstojeće praznike i da u novu 2013. godinu uđemo sa više optimizma i tolerancije."

Oštećenje zelenila od snega i leda

U toku ledenih i snežnih zimskih dana susrećemo se sa oštećenima na biljkama prouzrokovanim ledom i snegom. Voda u toku zimskih dana kada je temperatura niska, na površini grana drveća i žbunja stvara ledenu koru koja dovodi do lomljenja biljaka. Težina nagomilanog leda često premašuje težinu same biljke. Kod niskih, zeljastih biljaka štete od pojave leda najčešće su od stvaranja ledene pokorice na površini zemlje, koja prouzrokuje kidanje biljaka i smanjuje sadržaj kiseonika u zemljištu. Štete od leda teško mogu da se spreče, posebno kada su u pitanju biljne vrste sa krtim drvetom. Tako predlog da se sadi drveće koje bolje podnosi savijanje grana tj. koje je elastičnije. Uglavnom su to biljke koje prirodno i rastu pod takvim uslovima egzotičnije biljke iz toplijih krajeva manje podnose nakupljanje leda na svojim biljnim delovima.

Sneg ima i dobrih i loših svojstava na zelenu površinu: travu, cveće i drvenaste biljke. Snežni pokrivač ima dobre izolatorske osobine, zadržava toplotu u zemljištu i sprečava izmrzavanje površinskih delova korena, do čega, inače, lako dolazi u doba jake golomrazice. Pored toga istopljen sneg u proleće predstavlja u mnogim slučajevima dragocen izvor vlage za biljke.

Najznačajnije negativno delovanje snega na ukrasne biljke ogleda se u lomljenju grana i celih stabala pod težinom snega – SNEGOLOMI. Pojedino drveće sa plitkim korenom može da se pod uticajem snega prevrne, izvalivši se zajedno sa korenom - SNEGOIZVALE. Kako zaštiti svoje biljke od snegoizvala i snegoloma? Trebalo bi da se sneg otresa sa biljnih delova dok još pada ili posle padanja, sa nekim dužim motkama. Za manje žbunaste biljke i egzotične biljke koje imaju veliki visinski porast krte grane i egzote, zaštita se izvodi omotavanjem sakupljanjem grana koje se potom vezuju u „snop". Tako se biljke lakše odupru snegolomu. Ovim postupkom se štite i neodrvenjeni delovi krune. Zaštita može da se izvrši omotavanjem čitave biljke, asurama, trskom, likom kanapom ili sargijom.