Završena biciklistička staza

Đaci i ostali građani deonicu puta na kojoj je dozvoljen saobraćaj teretnim vozilima izbeći će korišćenjem novoizgrađene biciklističke staze

Veliki broj đaka koji su se biciklom prevozili do škole bio je ugrožen na prometnom magistralnom putu zbog intenzivnog saobraćaja. Najviše iz tog razloga, a i zbog ostalih sugrađana koji koriste bicikl kao prevozno sredstvo, Mesna zajednica Novi Bečej odlučila je da uđe u kapitalni projekat izgradnje biciklističke staze od Geberovog bloka do pružnog prelaza u Novom Selu. Radoslav Šećerov, zamenik predsednika Saveta mesne zajednice Novi Bečej kaže da je preostalo samo da staza bude adekvatno obeležena: „Staza je dvosmerna tako da ćemo obezbediti adekvatnu vertikalnu i horizontalnu signalizaciju kako bi mogla da se koristi na najadekvatniji način. Materijal za biciklističku stazu obezbeđen je novcem od samodoprinosa, a radovi su izvedeni u okviru javnih radova".

Još jedna inventivna akcija obeležila je rad Mesne zajednice Novi Bečej u ovom periodu. U dogovoru sa građanima i uz asistenciju Javnog komunalnog preduzeća „Komunalac" skupljen je sav šut i postavljen kao tvrda podloga za put od slanog kopova prema Pesku. Posle ravnanja adekvatnom mehanizacijom dobijen je kvalitetniji i čvršći put. Na taj način domaćinstva su se oslobodila nepotrebnog otpada koji je korisno upotrebljen da bi se poljoprivrednim proizvođačima olakšao saobraćaj do svojih njiva.

„Serbia Manifatture" otvara novi pogon za još 50 radnika

Za preko 230 zaposlenih u bivšoj „Pobedi" pored redovnih plata dobri uslovi rada biće upotpunjeni organizovanim prevozom do fabrike

U ovom momentu u fabrici obuće „Serbia Manifatture" radi preko 230 zaposlenih, a od toga 160 radnika primljeno je na neodređeno vreme. Svakog dana obezbeđenim prevozom stiže 60 radnika sa teritorije cele opštine: iz Bočara, Novog Miloševa i Kumana. U planu je da se i za radnike iz Novog Bečeja obezbedi prevoz do radnog mesta.

Kurbanjev Ester radi u fabrici od osnivanja. Kaže da je zavolela ovaj posao i da je zadovoljna uslovima rada: „Važno je kada se nečim baviš da to što radiš i zavoliš. Bitno mi je i to što su plate redovne, što baš u današnje vreme nije čest slučaj.

Ranije se nisam bavila ovim poslom, ali ovde ima puno ljudi koji mi pomažu da ga naučim. Za našu četvoročlanu porodicu ovo je prihod koji nam mnogo znači".

Njen kolega iz krojačnice Sebastijan Fabijan kaže da je u „Serbia Manifatture" zaposleno još dva člana njegove porodice: „Sestra i brat rade isto ovde. Dopada nam se zato što radimo pre podne, pa imamo dovoljno vremena da se bavimo i drugim stvarima posle posla. Plata je redovna, tako da smo zadovoljni. Ranije sam radio u hladnjači. Tamo mi nije bilo dobro pa sam došao ovde. Mislim da u okolini skoro nije otvorena ni jedna ovakva fabrika i zato smatram da je ovo veliki uspeh." Kao i porodica Fabijan i porodica Atanacković ima tri člana u fabrici obuće „Serbia Manifatture".

Zorka Atanacković se bavila sličnim poslovima i ranije: „Ja, sin i najmlađa ćerka radimo ovde. Posao mi nije težak. Iskreno meni je dobro, a i mojima." Senada Slavković iz rukovodstva „Serbia Manifatture" kaže da su nakon nepunih šest meseci rada zadovoljni postignutim rezultatima, pre svega napretkom koji su radnici ostvarili u procesu proizvodnje: „Za oko mesec i po dana se očekuje otvaranje novog pogona, a samim tim i Zorka novih pedesetak radnih mesta. Zahvaljujući viziji naših investitora i zalaganju zaposlenih kao i pomoći lokalne samouprave postavili smo temelje jedne uspešne poslovne priče koja je sada važna poslovna karika velike međunarodne modne kompanije, a to je u današnje vreme zaista retko pa je samim tim i privilegija za sve nas".

Sanja Radin osvojila zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u kik – boksu

Sanja Radin kaže da je ostvariia svoj cilj i da će nastaviti da trenira koliko može, ali zbog povrede ne veruje da će moći da nastavi sa takmičenjima

Na Svetskom prvenstvu u kik - boksu koje je održano od 21. do 24. septembra 2012. u nemačkom gradu Hajdelbergu, učestvovalo je 2.800 takmičara iz 140 klubova i 60 država.

Novobečejka Sanja Radin takmičarka KBS „Jedinstvo" - osvojila je prvo mesto u juniorskoj konkurenciji do 60 kg u disciplini kick light. U svojoj konkurenciji imala je tri borbe.

U četvrt finalu se borila sa Norvežankom, u polufinalu sa Alžirkom, a u finalu sa Tajlanđankom: „Ovo je jedna od najznačajnijih pobeda, presrećna sam, još nisam svesna toga šta mi se dogodilo. To je jedinstven osećaj, neopisiv. Odmah taj dan, javIjala sam se putem skajpa i fejsbuka, svi su me zvali, nažalost nisam mogla da se javim, ali zato su poruke pristizale. Ludnica je, juče kada sam stigla bila je puna kuća, svi dolaze da mi čestitaju, baš je lep osećaj."

Do ovog uspeha Sanja je stigla upornim vežbanjem i mnogim odricanjima. U svoj sportski napredak i uspehe, koji su zasluženo stigli uložila je mnogo.

Sanja kaže da je ostvarila svoj cilj i da će nastaviti da trenira koliko može, ali zbog povrede ne veruje da će moći da nastavi sa takmičenjima.

Predstavnici čuvene biblioteke u Budimpešti posetili našu biblioteku

Nađ Zoltan, iz Budimpešte prijatno iznenađen programom koji su im Novobečejci priredili

U poseti Narodnoj biblioteci u Novom Bečeju bili su prošlog meseca predstavnici najčuvenije „Sečenji" biblioteke iz Budimpešte. Tradicionalno obilazeći kolege iz susednih zemalja mađarski bibliotekari obreli su se i u Novom Bečeju. Nađ Zoltan, predstavnik budimpeštanske biblioteke kaže da je prijatno iznenađen programom na mađarskom jeziku, koji su im kolege iz Novog Bečeja priredile. Grupa od 30-ak Mađara, u svom obilasku Novog Bečeja, posetila je spomenik grofa Leningena, koji se nalazi u dvorištu katoličke crkve. Jožef Melar, sveštenik katoličke crkve kaže da je razlog posete taj što se planira da grof Leningen bude proglašen za katoličkog mučenika.

Popravljen kolovoz i uređena deponija

Planirana popravka kolovoza i u ulici Đure Jakšića

U toku avgusta meseca mesna zajednica Bočar je sa 9 tona hladnog asfalta popravila kolovoze u ulicama Žarka Zrenjanina i delu Banatske ulice. Nastavljeni su i radovi na ulepšavanju mesta.

Igor Munćan, predsednik saveta mesne zajednice Bočar kaže: „Pored redovnih aktivnosti Mesne zajednice Bočar i javnih radova, koji su pri kraju, juče smo završili čišćenje deponije, koja se nalazi preko pruge. Ovaj projekat finansirala je opština Novi Bečej. Očistili smo tu i još neke divlje deponije pored puteva. Radove su izvodili javno komunalno preduzeće „Kompred" i mesna zajednica Bočar, a trajali su šest dana. U pregovoru smo da dobijemo još 9 tona hladnog asfalta, kojim bi popravili kolovoz u ulici Đure Jakšića koji je u jako lošem stanju. Želeli bismo da pre zime asfaltiramo i taj deo."

Predstavnici Mesne zajednice Bočar apeluju na sugrađane da se oslobađaju smeća na za to predviđenom mestu i koriste mesto koje je određeno za deponiju.

Takođe mole građane da počnu istresanje smeća od najudaljenijeg dela deponije pa da idu ka bližim, kako ne bi zakrčili put istresajući smeće odmah na početku.

Obeležen dan oslobođenja Kumana u Drugom svetskom ratu

U Kumanu je 2. oktobra obeležen Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu i 70 godina od nemačkih racija. Ljubiša Stančić seća se vremena kada je veliki broj njegovih sugrađana nastradao u nemačkim racijama.

Godine 1942. kada je imao samo 15 godna umalo nije zbog svog britkog jezika nastradao i on: „Kao šegrt kod berbera išao sam sa njim da obrijemo zarobljenike, koji su bili smešteni u školi. Među njima je bio i moj stric. Pozvao me je da mu ispričam šta ima novo i dok sam mu pričao jedan Nemac mi je rekao da izađem. Pošto je stric znao šta me čeka rekao mi je da ne idem. Dobro sam prošao, jer sam za razliku od većine zatvorenika, koji su odatle odvedeni i streljani, dobio samo šut u zadnjicu".

Ljubiša se seća i dana oslobođenja kada je dočekao ruskog izvidnika, pomogao mu da se smesti i prespava u njegovoj kući, a ujutru ga odveo u opštinu po novog konja, kojim je Rus nastavio put do Novog Bečeja. U znak sećanja na ove dane mesna zajednice Kumane organizovala je polaganje venca i parastos žrtvama. Stevan Cucin predsednik mesne zajednice Kumane: ,,Mi smo obeležili ovaj dan parastosom palim žrtvama u Drugom svetskom ratu i polaganjem venca na spomen ploču a zatim smo posetili spomen sobu".

Novobečejac Laslo Šuranji branio boje Srbije na Paraolimijadi u Londonu

Na Olimpijadi sam pucao u četiri discipline, dve sa vazdušnom puškom i dve sa malokalibarskom puškom - Laslo Šuranji

Laslo Šuranji živi je primer nesalomivosti ljudskog duha. Činjenica da je hendikepiran nije ga obeshrabrila i naterala da se izoluje od drugih, naprotiv.

Uspešno bavljenje streljaštvom dovelo ga je na Paraolimpijadu: „Meni je ovo bila prva Olimpijada na kojoj sam nastupio, prošle godine sam takođe imao ispunjene norme, ali nisam otputovao. Sada sam ispunio kvalifikacione norme u prvoj godini četvorogodišnjeg ciklusa. Na Olimpijadi sam pucao u četiri discipline, dve sa vazdušnom puškom i dve sa malokalibarskom puškom. Najbolji plasman mi je 17. mesto sa vazdušnom puškom, stojeći stav, zatim 20. mesto trostav sa malokalibarskom puškom. Nisam zadovoljan plasmanom jer nisam postigao svoje najbolje rezultate zbog nekih problema koje sam imao."

Laslo kaže da je Paraolimpijada totalno drugačija od drugih takmičenja i da svaki sportista zaista treba da doživi to iskustvo:

„Bili smo 20 dana tamo pa sam imao vremena da odgledam i druga takmičenja. Bilo je sportova koje ja do sada nisam ni video na Olimpijadama, kao što je boćanje i mačevanje u kolicima. Zahvaljujem se i Opštini bez čije podrške ne bih možda uspeo da stignem u London na Paraolimijske igre."

Na pitanje o planovima za naredni period Laslo Šuranji odgovara sa smeškom da će narednih mesec dana samo da se odmara. Onima koji ga znaju jasno je koliko su pripreme za Olimpijadu i takmičenja na njoj iscrpla Lasla, jer ga u drugoj situaciji ništa ne može zaustaviti da uporno trenira dva puta dnevno.

Novi Bečej - prestonica svetskog dana interkulturalnosti

Deca iz Italije, Čilea, Meksika, Rusije, Belgije, Venecuele, Brazila, sa Tajlanda i mnogih drugih zemalja družila se sa svojim vršnjacima iz Srbije u Novom Bečeju

Huan Antonio Lopez iz Meksika može bez problema na čistom srpskom jeziku da kaže: „Dolazim iz Meksika, ja sam Huan. Srbija je lepa." U sredu 24. avgusta, pre oko mesec dana Huan je stigao u Srbiju i u Novom Bečeju će provesti godinu dana u programu razmene srednjoškolaca: „Posetio sam Beograd, Novi Sad, Novi Bečej i veoma mi se sviđa. Drugačije je dosta od Meksika ima dosta istorijskih znamenitosti i veoma je lepo. Ljudi su ovde veoma druželjubivi i uključuju me u razne aktivnosti."

U ovom mestu zatekao ga je i svetski dan interkulturnog dijaloga koji se krajem septembra obeležava u celom svetu. Centraina proslava povodom ovog dana za našu zemlju organizovana je baš u Novom Bečeju. Od 27. do 30. septembra Novi Bečej je domaćin 26-oro dece iz celog sveta, koja su putem srednjoškolske razmene stigla u Srbiju.

U organizaciji Evropskih volontera AFS-a deca iz Italije, Čilea, Meksika, Rusije, Belgije, Venecuele, Brazila, saTajlanda i mnogih drugih zemalja u Novom Bečeju provešće nekoliko dana sa vršnjacima razmenjujući informacije i iskustva iz svojih zemalja.

Anastasia Zuboreva iz Rusije dolazi iz Ki- rova ostaće u Novom Bečeju godinu dana: „Veoma je lepo u Srbiji, videla sam Zrenjanin, Novi Bečej, Bečej, Beograd, Novi Sad. Ja idem ovde u srednju školu sa mojom sestrom Kristinom u treći razred gimnazije", ispričala je Anastasia na tečnom srpskom koji je savladala za oko mesec dana, ona kaže da je razvijanje dijaloga među pripadnicima različitih nacija korisno zato što se razvija tolerancija i stvari se počnu posmatrati iz drugog ugla.

Pozdravljajući prisutne na priredbi na kojoj je svako od njih predstavio svoju zemlju Saša Šućurović, predsednik opštine Novi Bečej rekao je da bi mnogi nesporazumi, netolerancija, sukobi i ratovi možda bi bili izbegnuti da su se zaraćene strane bolje razumele: „Upoznavanje sa različitim kulturama, ili još bolje Ijudima koji ih predstavljaju dobar je put u mnogo tolerantniju i mirniju budućnost. Tražimo sličnosti koje nas spajaju uz poštovanje, razumevanje i uvažavanje naših različitosti. Mi u Vojvodini vekovima vežbamo tu veštinu i mislim da smo uspeli u dobroj meri da je savladamo."

Muzej „Glavaševa kuća" obogaćen novom prostorijom i eksponatima

Eksponate najčešće svom zavičajnom muzeju daruju Novobečejci dok neophodne radove uglavnom izvode aktivniji članovi Zavičajnog kluba

Zavičajni muzej Glavaševa kuća na dostojanstven način predstavlja deo istorije Novog Bečeja svima koji mu dođu u pohode. Janoš Koso domar muzeja „Glavaševa kuća" kaže da ga posećuju gosti sa svih meridijana: „U početku, pre 2-3 godine, dolazili su samo Novobečejci, Vranjevčani, a sada dolaze i ekskurzije sa strane iz raznih mesta Vojvodine, čak iz Nemačke, Mađarske. Imali smo posetu i iz Australije. Pročulo se i u drugim krajevima o našem zavičajnom muzeju. Muzej svakodnevno neko posećuje dok organizovane ekskurzije dolaze 1 - 2 mesečno". Prošle godine Muzej je obogaćen vinskim podrumom specifičnim za ovo podneblje, dok je ove godine dobio još jednu prostoriju u kojoj je prikazan izgled tipične devojačke i momačke sobe iz davno prošlih vremena. Eksponate najčešće svom zavičajnom muzeju daruju Novobečejci dok neophodne radove uglavnom izvode aktivniji članovi Zavičajnog kluba, tako je i bačvarska radionica dopunila svoj asortiman eksponata za vrlo interesantne primerke alata. Muzej je otvoren od 7 do 15 sati radnim danima, a subotom od 9 do 13 sati.

Deseti rođendan Udruženja žena iz Kumana

20 udruženja dolazi nam u goste, a specijalni gost nam je Olgica Aćimović iz Fondacije mladih poljoprivrednika Borke Vućić - Nada Marinkov

Udruženje žena iz Kumana proslavlja 10 godina osnivanja. U skladu sa skromnim mogućnostima predstavnice udruženja obeležiće ovaj značajni jubilej. Nada Marinkov predsednica udruženja kaže: „lmamo 26 članica. Okupljamo se jednom nedeljno, a po potrebi pojačavamo broj sastanaka. Učestvujemo u raznim aktivnostima od farbanja jaja za Uskrs, do podržavanja aktivnosti mesne zajednice ili drugih udruženja u Kumanu. Sa svima sarađujemo, gde možemo nešto da pomognemo. 20 udruženja dolazi nam u goste, a specijalni gost nam je Olgica Aćimović, predstavnica Fondacije za doškolovavanje mladih poljoprivrednika Borke Vućić." Udruženje žena iz Kumana učestvuje na raznim manifestacijama, tako da je prva naredna aktivnost koju imaju već 13. oktobra kada treba da otputuju u Suboticu.