Prioritet sanacija atmosferske kanalizacije

U ulicama Jugoslovenska i Maršala Tita u toku su radovi na prokopavanju atmosferske kanalizacije, pošto se voda u kanalima nalazi voda još od maja meseca. Igor Munćan, sekretar MZ kaže da će se sanirati sve atmosferske kanalizacije u Bočaru, ali da su prioritet ove ulice pošto su to najniže tačke u selu pa voda u njima najduže ostaje: „To je najugroženiji deo, voda stoji od maja meseca, ne povlači se, samo nadolazi nova i sada pokušavamo da spasimo taj deo sela. Nivo vode je viskok, a radovi će sprečiti da ona ne uđe u kuće. Uz pomoč lokalne samouprave radimo na sprečavanju poplava, a radovi u ove dve ulice biće gotovi za desetak dana". Projekat za rekonstrukciju kompletne atmosferske kanalizacije postoji i realizovaće se u 2011. godini, kako se meštani Bočara ne bi sučavali sa poplavama posle kišnih perioda.

11. zimska brazda znanja u Novom Bečeju

Članovi Kluba 100P plus, na čelu sa prof Veselinom Lazićem, prošlog meseca posetili su poljoprivrednike u Novom Bečeju u okviru karavana koji realizuju po „Vojvodlini“ i Srbiji. Zimska škola znanja ili kako još nazivaju ovakve sastanke. Zimska brazda znanja koncipirana je kao edukacija poljoprivrednika kroz upoznavanje sa novinama u načinu proizvodnje, sa tehnologijama i novim hemikalijama. Prof Veselin Lazić, sekretar Kluba 100P plus kaže da ovo Udruženje okuplja „napredne" poljoprivredne proizvođače koji su uhvatili poslednji vagon za put u savremenu poljoprivrednu proizvodnju: „U pitanju su gazdinstva koja će najverovatnije opstati, jer se povećanjem produktivnosti i rada smanjuje broj poljoprivrednika koji se aktivno bave poljoprivredom, a taj trend je zastupljen u celom svetu. Na ovaj način ukrupnjavaju se poljoprivredna gazdinstva koja mogu da prate i koriste savremenu tehniku i tehnologiju."

Nikola Vrebalov, poljoprivrednik iz Novog Bečeja i član Kluba 100P plus kaže da su ovakva okupljanja i razmena iskustva izuzetno važna za upoznavanje sa novim trendovima, ali i za osavremenjavanje poljoprivrede: „Na sastanku smo razgovarali o smernicama u razvoju u 2011. godini, o subvencijama i tome da li će i kakvi regresi biti odobreni od strane Ministarstva. Sve ovo je interesantno za naš narod, jer se tako informiše o uslovima proizvodnje u narednoj godini."

600 paketa namirnica za najugroženije građane i 200 paketića za decu

Na inicijativu Milivoja Vrebalova, predsednika opštine, a uz pomoć novobečejskih preduzetnika materijalno ugroženoj deci će biti podeljeno 200 novogodišnjih paketića, a zahvaljujući Vladi APV, Opština je obezbedila materijalnu pomoć u hrani za 600 najugroženijih porodica

Kako bi pomogla materijalno najugroženijem stanovništvu, Opština Novi Bečej je budžetom za 2010. godinu izdvojila million dinara, a sredstva se koriste za kupovinu paketa namirnica, koja se dele na mesečnom nivo posredstvom Centra za socijalni rad. Nažalost paketi pomažu porodicama tek da opstanu, a Opština se trudi da pronađe sredstva kako bi što veći broj građana, bar ove praznične dane provela pod nešto bogatijom trpezom.

Radmila Stankovič, načelnica Opštinske uprave Novi Bečej kaže da je jedan od vrlo važnih poslova lokalne samouprave i obezbeđenje socijalne sigurnosti građana: ,,l u 2011. godini ćemo nastaviti sa pomoći u naturi građanima koji imaju primanja ispod nivoa socijalne sigurnosti, ili su bez ikakvih prihoda. Ukupan iznos sredstava predviđenih za tu namenu je milion dinara. Odluku o korisnicima svakoga meseca donosi Komisija, na osnovu zapisnika koji sačine stručne službe Centra za socijalni rad opštine Novi Bečej." Pored navedenog, zahvaljujući Vladi APV, opština je dobila i materijalnu pomoć u hrani za 600 najugroženijih porodica na teritoriji opštine. Pakete hrane će dobiti korisnici materijalnog obezbeđenja porodica, a distribucija je već počela u svim naseljenim mestima opštine Novi Bečej: „Istovremeno je na inicijativu Milivoja Vrebalova, predsednika opštine, a uz pomoć pojedinih preduzetnika koji posluju na teritoriji naše opštine, organizovana hujnanitarna akcija u kojoj ćemo 200 novogodišnjih paketića podeliti dečici, čiji roditelji, nažalost, zbog lošeg materijalnog stanja, ne mogu da obraduju svoje najmladje za predstojeće praznike. Sve ovo je pokušaj da se bar na neki način ublaže posledice teškog materijalnog stanja dela građana" objasnila je Radmila Stanković.

Efikasniji servis građanima i investitorima - Zoltan Gujaš, direktor Direkcije

Izlazak u susret investitorima i olakšavanje dobijanja potrebnih dozvola, najbolji je poziv za nova ulaganja.

Javno preduzeće „Direkcija za planiranje, izgradnju, uređenje naselja i zaštitu životne sredine opštine Novi Bečej" od pre mesec dana ima novog direktora. Godinu dana nakon što je obavljao funkciju vršioca dužnosti, Zoltan Gujaš imenovan je i za direktora ovog javnog preduzeća.

Činjenica da je po brzini izdavanja građevinskih dozvola Srbija na 176 mestu od 183 zemlje na listi Svetske banke motivisala ga je da u našoj sredini to pokuša da promeni: "Da bi dobili dozvolu, ulagači moraju proći 20 procedura gde čekaju, u proseku, 179 dana. Mislim da je to poražavajući podatak koji treba sve nas da zabrine s obzirom na to da vlada ekonomska kriza i da investitora ima jako malo. Pokušavamo da pronađemo načine da što više olakšamo investitorima da dobiju potrebne uslove i dozvole kako bi uložili pare baš u Novom Bečeju. Kao neko ko je svo radno iskustvo stekao u privatnom sektoru razumem problematiku korisnika naših usluga. Potrebno je da budemo fleksibilni, jer je to najbolji poziv za nova ulaganja" rekao je Zoltan Gujaš.

U proteklih 12 meseci izgrađena je raskrsnica sa kružnim tokom saobraćaja na ulazu u mesto i asfaltiran je put od kružnog toka do nadvožnjaka. To će omogućiti da se izmesti teretni saobraćaj iz centra grada i iz Čika Ljubine ulice što će povoljno uticati na bezbednost saobraćaja, a dovešće i do ušteda, jer kolovoz neće biti oštećen. Postavljena je crpna stanica za fekalnu kanalizaciju koja se proteže ulicama 7. Jula, J. Marinkovića, Karađorđeve, B. Glavaškog i Štrosmajerove i u toku je tehnički prijem, tako da se očekuje da će se do kraja godine ova kanalizaciona mreža predati na korišćenje JP "Komunalac".

Mnogo se radilo na tehničkim rešenjima odvodnjavanja u celoj opštini. To će se nastaviti i sledeće godine. Zoltan Gujaš ističe da je važno da se i građani aktivno uključe u održavanje kanala ispred svojih kuća, jer će jedino zajedničkim snagama uspeti da se reši taj gorući problem u našoj opštini.

Počela je i naplata dugova iz prethodnog perioda na površinama javne namene za zakup montažnih objekata, terasa, reklamnih oznaka, koji su bili nelojalna konkurencija zakupcima privatnih prostora.

Istovremeno su smanjene cene izdavanja urbanističkih uslova (mišljenje) za legalizaciju objekata izgrađenih bez građevinske dozvole i cene tehničkih pregleda objekata za fizička lica kako bi se proces legalizacije što više olakšao građanima.

Robert Ernješi sportista 2010. godine

U organizaciji Sportskog saveza opštine Novi Bečej i SRC "Jedinstvo" u Sportsko rekreativnom centru „Jedinstvo" u utorak, 21. decembara održana je svečanost izbora najboljih sportista koji su obeležili 2010-u godinu. Sedam zlatnih medalja na svetskim i državnim prvenstvima bili su dovoljan razlog da se za najuspešnijeg sportistu Novog Bečeja proglasi kuglaš, Robert Ernješi. Takođe je i list Dnevnik Roberta proglasio za najuspešnijeg kugIaša godine. Na drugom mestu najuspešnijih sportista u 2010-oj zasluženo se našao Velibor Škero, fudbaler „Jedinstva“ iz Novog Bečeja, a treća je fudbalerka Ena Heđeši iz Bočara. Za najuspešniji sportski kolektiv proglašen je Karate klub „Mladost" iz Novog Miloševa. Najuspešnija mlada sportiskinja u 2010. godini je Radmila Vukelja - članica Karate kluba "Mladost" iz Novog Miloševa. Drugo mesto zauzela je kuglašica Jedinstva, Zorana Černai, a treće članica Karate kluba "Jedinstvo", Nikolina Abzaj. Najuspešniji mladi sportista je Milan Rakita član Kluba borilačkih sportova „Jedinstvo“ iz Novog Bečeja, zatim sledi Norbert Ernješi, kuglaš Jedinstva iz Novog Bečeja, a na trećem mestu je košarkaš Jedinstva iz Novog Bečeja - Daniel Pavlović. Specijalno priznanje za razvoj sporta u Novom Bečeju dodeljeno je Branku Vlaškalinu, treneru dizača tegova Jedinstva iz Novog Bečeja, a za najuspešnijeg sportskog radnika u 2010. godini proglašen je Karolj Tikvenjac iz Kumana. Najpopularniji sportista prema glasovima sušalaca radija Novi Bečej je Sanja Radin iz Kluba borilačkih sportova „Jedinstvo° iz Novog Bečeja. Program proglašenja sportiste 2010. godine obogatili su svojim nastupom Renesansni orkestar OŠ  „Miloje Čiplić" iz Novog Bečeja, stručnog rukovodioca i dirigenta Sofije Gurjanov Jegdić i plesna grupa „Stejdž". Svečanost je obeležena i dolaskom Deda Mraza koji je obradovao mlade sportiste, ali i goste, jer su neposredno nakon manifestacijedeci delili bombone.

Međunarodni dan Ijudskih prava

Međunarodni dan ljudskih prava, Banatska ženska romska mreža i Udruženje Roma u Novom Bečeju obeležile su uličnom akcijom u Novom Bečeju. Deset aktivistkinja delilo je materijal o potrebi borbe protiv nasilja i građane upućivao na institucije koje se bave problemom nasilja u porodici. Danica Jovanović, aktivistkinja iz Novog Bečeja kaže da je život bez nasilja pravo svake žene, deteta i uopšte svakog čoveka i da su iz tog razloga članice mreže, iz Pančeva, Zrenjanina i Novog Bečeja javno govorile o ovom problemu. Ona takođe naglašava da su građani i građanke sarađivali sa njima, komentari su bili jako pozitivni, svideo im se materijal koji je spremila Ženska romska mreža Novi Bečej, kao i kalendari koje su delile. Nakom akcije, usledilo je i druženje članica Banatske mreže, razmena iskustva, ali su dogovarani i novi koraci kako bi se u što većoj meri ukazalo na potrebe prepoznavanja, suočavanja i otklanjanja nasilja, pre svega u porodicama.

Deset turističkih organizacija istočne Srbije došlo po recept za organizaciju dobre manifestacije

Saša Šućurović, direktor manifestacije Velikogospojinski dani - Lepo je priznanje kada kolege iz turizma priznaju vaš uspeh i dođu da im prenesete iskustvo.

Impresionirani načinom na koji je manifestacija Velikogospojinski dani za samo pola decenije postala druga manifestacija u Vojvodini i četvrta u Srbiji, predstavnici Regionalne agencije za razvoj istočne Srbije (RARIS) iz Zaječara i predstavnici deset turističkih organizacija istočne Srbije posetili su 14. decembra Novi Bečej. Poseta je bila pre svega edukativnog karaktera. Saša Šućurović, direktor Velikogospojinskih dana prisutnima je slikovito prezentovao načine kojima novobečejska manifestacija privlači čak četiri puta više gostiju nego što Novi Bečej ima stanovnika: "Mnogo je lakše objasniti kolegama koje se bave turizmom koji su to načini dolaska do uspešne manifestacije. Mi smo pre svega ovde istakli koliki značaj dajemo promociji i marketingu manifestacije Velikogospojinski dani i na koji način pokušavamo da ukažemo stanovništvu na mogućnosti zarade tokom trajanja manifestacije."

Zoran Milovanović predstavnik RARIS-a i menadžer projekta nakon prezentacije je istakao: "Došli smo da vidimo šta može da se iskoristi kao iskustvo neke druge manifestacije i da se preslika kod nas uz odgovarajuća prilagođavanja. Manifestacija Velikogospojinski dani me je impresionirala svojim ciframa i izuzetno mi se svidela prezentacija, posebno što je napravljena paralela onoga šta je bilo ranije, a šta sada nakon samo par godina."

Saša Šućurović, direktor manifestacije Velikogospojinski dani istakao je da je lepo priznanje, pored toga što su Velikogospojinski dani dobili Turistički cvet, najveće priznanje u oblasti turizma u našoj zemlji, kada kolege iz turizma priznaju vaš uspeh i dođu da im prenesete iskustvo.

10 dana referenduma za samodoprinos

Referendum o uvođenju samodoprinosa će se održati od petka 14. januara do nedelje, 23. januara, u vremenu od 7 do 20 časova. Precizan izveštaj o ulaganjima od samodoprinosa građani će moći da prate na lokalnim medijima.

Sportska hala, Dom kulture, Radnički univerzitet, vodovodna i kanalizaciona mreža, putevi, staze              ... To su objekti u koje su od 1966. godine do danas ulagane pare od Mesnog samodoprinosa. Sredstva od samodoprinosa udruživana su sa ostalim fondovima koje je obezbeđivala lokalna samouprava pa se Novi Bečej se iz godine u godinu modernizovao i građanima obezbeđivao bolje uslove svakodnevnog života.

Bez ovog vida solidarnog finansiranja ne bi mogla da funkcionišu ni folklorna, sportska i druga udruženja građana, kao ni ustanove kulture.

Na inicijativu građana koji su svesni da bez samodoprinosa sledi infrastrukturno i društveno "umiranje" Novog Bečeja, Mesna zajednica Novi Bečej raspisala je referendum za njegovo ponovno uvođenje. Referendum će se održati od petka 14. januara do nedelje, 23. januara, u vremenu od 7 do 20 časova. Inicijativa se odnosi na period od 01. februara 2011. godine do 31. decembra 2020. Na ovaj način sakupiće se tokom deset godina 350.000.000,00 dinara.

lako su teška vremena svuda pa i kod nas, predsednik Saveta Mesne zajednice Novi Bečej, Miloš Lalić, kaže da je izglasavanje samodoprinosa jako važno za razvoj grada, kao i za normalno funkcionisanje svih korisnika samodoprinosa: „Novina je ta što je Savet Mesne zajednice ovog puta namenio 10 posto sredstava koje će koristiti kao učešće na projektima, što je važan preduslov za konkurisanje kod pokrajinskih, državnih i međunarodnih fondova. Takođe smo izmenili stope samodoprinosa sa pet na tri posto. Razlika kod poljoprivrednika je da im se samodoprinos skida sa stvarne zarade, odnosno katastarskog prihoda od poljoprivrede i šumarstva pomnoženog sa koeficijentom 3". U 2011. godini sredstva od samodoprinosa Mesna Zajednica će usmeriti na izgradnju prilaznih puteva i staza, rekonstrukciju vodovodne i proširenje kanalizacione mreže.

Svim građanima će biti omogućeno da prate utrošak prikupljenih sredstava od samodoprinosa putem lokalnih medija, gde će biti objavljivan precizan izveštaj o ulaganjima.

VII Festival narodnog stvaralaštva „Ricsaj“

U organizaciji mađarskog KUD-a „Jokai Mor" iz Novog Bečeja u saradnji sa Domom kulture opštine Novi Bečej 18. decembra održan je sedmi susret narodnog stvaralaštva „Ricsaj". Na susretu su učestvovali i članovi kulturno-umetničkih društava iz Bečeja, Srbobrana i Torde. Festival su uveličali gosti iz Mezetura, sa kojima MKUD „Jokai Mor" ima dugogodišnju saradnju. Cilj susreta u Novom Bečeju je pre svega druženje, ali i uvid u rezultate rada društava na očuvanju običaja i kulturnog nasleđa ovdašnjih Mađara i dostignuća u radu sa mladima. U pozorišnoj sali Doma kulture tokom popodneva smenjivale su se folklorne grupe, pevači i svirači, a u holu ovog zdanja priređena je prodajna izložba rukotvorina majstora starih zanata.

Ostaviću "srce na terenu"

Akcioni plan zapošljavanja u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Iz opštinskog budžeta će biti izdvojeno 3 miliona za programe zapošljavanja, a NSZ daje još 3. To otvara 45 novih radnih mesta.

Na početku godine Milivoj Vrebalov, predsednik opštine Novi Bečej predstavio je građanima politiku i pravce rada lokalne samouprave za 2011-u godinu.

Šta se će se raditi na infrastrukturnom planu?

Poznato mi je da većina građana kao glavni problem ističe podzemne i atmosferske vode. Permanentno radimo na njegovom otklanjanju, a u sledećoj godini ćemo se potruditi da rešimo taj problem u najvećoj meri. Za to smo izdvojili deo budžeta Opštine, a deo sredstava je obezbedio republički i pokrajinski fond. To je posao na kome se stalno mora raditi, ali građani takođe moraju voditi računa i čistiti kanale ispred sopstvenih kuća. Usmerićemo sredstva i u sređivanje prilaznih puteva, staza i održavanje postojeće infrastukture.

Ono što između ostalog zanima poljprivrednike u Novom Bečeju je kada će biti završen nasip na Ljutovu?

Mi smo nažalost imali takav splet okolnosti i vremenskih neprilika da izgradnja nasipa za koji su već obezbeđena sredstva kasni i još uvek nemože tačno da se proceni kada će moći da počnu radovi. Zbog velike količine padavina nasip je samo privremeno saniran, a teren je još uvek nepodesan za izvođenje radova kakve smo planirali. Čim se steknu odgovarajući uslovi i zemlja dovoljno prosuši, počinjemo. Za sada je obavljen postupak javne nabavke i potpisan ugovor sa izvođačem radova „Gornji Banat" iz Kikinde kome je uplaćen i avans. Planirano je da nasip koji će biti izgrađen bude visokog kvaliteta tako da jednom za uvek rešimo taj problem plavljenja zemljišta na Ljutovu. Opština je takođe prihvatila projekat Ministrstva poljoprivrede za dugoročno kreditiranje proljoprivrednih proizvođača u saradnji sa bankama i lokalnim samoupravama pa ćemo i na taj način pokušati u što većoj meri da pomognemo poljoprivrednim proizvođačima.

Šta biste odgovorili građanima koji zameraju što se ulažu velika sredstva u Velikogospojinske dane?

Prvo je važno da svi koji nam na tome zameraju shvate da se iz Opštinskog budžeta za Velikogospojinske dane ne troši ništa i da se u poslednjih nekoliko godina čak dešava da se od manifestacije ostvare sasvim solidni prihodi. Kvalitet manifestacije i rejting koji je postigla sada su dovoljni da sami po sebi da više čak mi i ne zovemo sponzore nego se oni sami javljaju i tako se puni budžet za organizaciju Velikogospojinskih dana. Tu su i ministarstva i sekretarijati koji su prepoznali kvalitet naše manifestacije i pomažu nam da se ona održi. Ono što je još važno istaći je da je ulaganje i rad na pravljenju imidža Novog Bečeja kroz Velikogospojinske dane i druge marketinške akcije počelo da donosi rezultate. Naša ideja je bila da se na taj način privuku investitori i obezbedi otvaranje novih radnih mesta za naše građane. Sada smo u ozbiljnim dogovorima sa nekoliko investitora, jedan od njih je već poznat javnosti to je ,,Deltafarm", a očekujem da će se naredne godine realizovati još neki dogovori pa da konačno uspemo da zaposlimo naše Ijude i znatno smanjimo nezaposlenost.

I u samoj lokalnoj samoupravi kroz različite akcije i u javnim institucijama kao što je Komunalac, osnovne škole... podržava se prisustvo preduzetničkog duha?

Važno je pružiti Ijudima šansu da rade i podsticati preduzetnički duh. Već sam ranije rekao kako su Velikogospojinski dani od manifestacije koja se finansira iz budžeta prerasli u manifestaciju koja ostvaruje solidne prihode. Opština je za sledeću godinu pripremila Akcioni plan zapošljavanja u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje i Pokrajinskim sekretarijatom za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku. Osnovan je Savet za zapošljavanje koji će koordinirati programom. Iz opštinskog budžeta će biti izdvojeno 3 miliona za programe zapošljavanja, a Nacionalna služba će učestvovati sa još 3 miliona. Na osnovu toga biće otvoreno 45 novih radnih mesta: za pripravnike, poljoprivrednike, za samozapošljavanje, zapošljavanje u stalnom radnom odnosu i zapošljavanje invalida. Mnogi građani su takođe prepoznali mogućnost zarade tokom Velikogospojinskih dana i manifestacija tokom sezone i zadovoljni su time.

Koliko vam znače nagrade koje je ste dobili Vi ili Novi Bečej?

lako su i sva visoka priznanja koje smo poslednjih godina osvojili po meni u funkciji marketinga i promocije naše Opštine i na posredan način donose rezultate ja bih sve te nagrade menjao za jednog jakog investitora koji bio tvorio veliki broj radnih mesta i pružio Novobečejcima priliku da sami zarade novac i pristojno od toga žive. Ja svoj život vidim isključivo u Novom Bečeju i zato se sa svojim saradnicima trudim da učinim koliko god mogu da bude lepo mesto za život mene, moje dece i svih Novobečejaca. Kao zaštitni znak Novog Bečeja često se na propagandnim materijalima provlači srce. Kad smo moji saradnici i ja počinjali da se bavimo politikom Novog Bečeja vodila nas je ideja da kao što to kažu sportisti, „ostavimo srce na terenu“ i to pokušavamo kao bivši sportisti da realizujemo i do dan danas. Nekada u tome uspemo, to prepoznaju i drugi onda stižu nagrade, ali najveća nagrada će za nas sve biti da iza sebe ostavimo pristojno mesto za život naših potomaka.