srenhu

Spontan razgovor

Petak uveče. Nema bioskopa, čitaonica već zatvorena, svratih do doma SSRN jer je to prvo i jedino mesto  gde je slobodan pristup svima građanima, da uz televizor provedu veče.

Među gledaocima bilo je dosta i omladine. Prišao sam Štrbac Ljubanu, učeniku u privredi i otpočeo ovakav razgovor.

- Gde provodite slobodno vreme?

- Slobodno vreme provodim kod kuće, čitajući dela naših pisaca. Intersuju me uglavnom društvene nauke.

- Šta čitate momentalno?

- „Strah“, od Popovića.

- Šta vas je inspirisalo da večeras budete ovde?

- U pauzi čitanja počeo sam da igram karte sa tetkom i majkom ali u međuvremenu je nestalo struje a kako nisam hteo odmah da legnem pošao sam da vidim šta ima u selu. Tako sam se našao ovde.

- Da li je po vašem mišljenju društveno-zabavni život u selu na visini?

- Po mom mišljenju ne zadovoljava. Nešto iz subjektivnih nešto iz objektivnih razloga, zabave su smanjene na minimum. U nedostatku finansijskih sredstava prinuđeni smo da pozovemo neke drugove iz sela da sviraju na igrankama. Igranke su naravno slabijeg kvaliteta ali „Šopeni“ dobijaju manju nadoknadu od svirača iz Kikinde.

- Šta mislite da li je pitanje sredstava rešiv problem i na koji način?

- Koliko sam upoznat, Opštinski komitet Saveza omladine trebalo bi da pomaže sve aktive SO na teritoriji komune a pored toga mogla bi se izvesti u određenim sezonama koja akcija kao što su na pr. berba kukuruza, vađenje repe i slično, iz koje bismo mogli izvući jedan deo potrebnih sredstava.

- Danas, u jeku sprovođenja privredne reforme žrtve smo izvesnog pada standarda života. Kako to tumačite?

- Ne pratim redovno štampu tako da nisam upoznat sa svim dosadašnjim rezultatima reforme. Pad standarda je trenutak i po tome kako sam ja shvatio reformu, verujem da će se standard povećati a time i naše egzistencije ne smeju dolaziti u pitanje.

- I na kraju, ko vam je uzor u životu?

- Otac!