srenhu

Burna diskusija oko struje

Pre nekoliko dana održana je sednica Mesne zajednice, na kojoj su osim članova Saveta mesne zajednice prisustvovali i Sekretar OKSK Milivoje Popov, predsednik Skupštine opštine Milan Racković, zatim predstavnici „Elektrovojvodine“ pogon Zrenjanin, i predstavnici Komunalnog preduzeća „Vodovod“ iz Zrenjanina.

Predsednik Saveta mesne zajednice Milenko Pajić, podneo je izveštaj o zaključenju ugovora za izgradnju vodovoda sa Komunalnim preduzećem „Vodovod“ iz Zrenjanina. On između ostalog u svom izlaganju istakao da je prvobitno rešeno da se vodovodna mreža gradi u dve etape, međutim, zbog objektivnih poteškoća odlučeno je da se vodovod gradi u III etape. Kako se predviđa da krajem 1967. godine treba da bude završena kompletna vodovodna mreža kroz naseljeno mesto u dužini od 25 km.

Zatim je podnet Izveštaj o rekonstrukciji električne mreže, koji je pobudio najviše diskusija. Članovi Saveta izrazili su nezadovoljstvo u pogledu potrošnje električne struje.  Iako je uloženo više od 40 miliona dinara za I etapu rekonsrukcije električne mreže i izgrađeno nekoliko novih transformatora i postavljen odgovarajući presek-žice struja nije ništa jača nego naprotiv još slabija. U jednom delu mesta gde za sada još nije ništa urađeno na popravci odnosno izgradnji novog transformatora, struja je takođe slabija. Naročito je struja slaba u vremenu od 18 do 20 časova, tako da se ne može koristiti za najosnovnije potrebe. Primera je bilo na pretek, tako u Zadružnom domu, ne može se pratiti televizijski program sve do 20,30 časova. Član Saveta Borić Mara je iznela da u njezinoj ulici još nije izvršena rekonstrukcija, ali ipak struja je slabija nego ranije, nedeljom pre podne se ne može koristiti električni štednjak za spremanje jela, tako da su pojedine domaćice primorane da jedne kuvaju pre podne i jedne po podne sve zbog slabe struje. Direktor „Elektrovojvodine“ pogon Zrenjanin Miloš Rauški, je izneo da je struja u poslednje mesec dana uopšte slabija, posebno u delu područja koji se snabdeva iz S.R. Rumunije gde spada i N. Miloševo. Ing. Vlada Đurić je potom dao šire objašnjenje. Rekonstukcija  električne mreže je izvršena u II reonu dok će se u 1967. godini produžiti izgradnja u I reonu, i tek kada mreža bude kompletno gotova, onda se očekuje da će struja biti ujednačena u čitavom mestu, jer su pojedini tranformatori opterećeni sa većim brojem potrošača, a pored toga očekuje se i izgradnja jedne velike Tranfostanice kod uprave Poljoprivredne zadruge „Akača“, čime će se rešiti osnovni problem snabdevanja strujom, naseljenog mesta.

Zatim je dat predlog za izmenu Odluke o uvođenju mesnog samodoprinosa koji sadrži povećanje u radnoj snazi za 1 dan kolima i 1 dan za svakog građanina. Pored ostalih tačaka dnevnog reda bilo je o donošenju Odluke o visini paušala za utrošak vode. Predlog je bio da korisnici vode plaćaju po skali u zavisnosti od članova porodice, zatim da li vlasnici imaju stoke ili ne itd. Najniža skala bi bila 500, 750, 1.000 i 1.250 starih dinara mesečno, a važilo bi od 1 VIII do 31. XII 1966. godine. Od 1. januara 1967. godine korisnici vode bi morali imati vodomere koji bi registrovali utrošak vode za 1 mesec. Međutim, Savet mesne zajednice je odlučio da se prvo ispita utrošak vode za 1 mesec, pa da se nađu najbolja rešenja kako i koga staviti u određene grupe za plaćanje mesečnih paušala.