Blagoje Štetin

Blagoje Štetin – kooperant zemljoradničke zadruge u Novom Miloševu već niz godina sarađuje sa zadrugom. Njegova petočlana porodica u kooperaciji ima 17 kat. jut. zemlje a sarađuje kao stočni proizvođač. U zadruzi smo saznali da je on jedan od najboljih kooperanata i zbog toga rešismo da ga posetimo. U nizu kuća slične jedna drugoj potražili smo onu pod brojem 59. Domaćina nismo našli u kući ali se on urbrzo vratio.

Blagoje Štetin se i neseća tačno godine kada je počeo da sarađuje sa Zemljoradničkom zadrugom. Veli da je to bilo još negde 1955. godine i dodaje da nikad nije bilo tako visoka marža po kilogramu stoke kao ove godine.

U inprovizovanoj štali Blagoje ima šest lepo uhranjenih junadi koje treba da isporuči za mesec dana. Očekuje da će svako june preći 500 kilograma i čudi se da ove godine treba da da zadruzi 240.000 dinara samo za maržu. Sav prinos kukuruza koje je ubrao sa svojih njiva prošle godine Blagoja je kaže upotrebio za tov ovih junadi i veli da pod ovim uslovima nema skoro nikakve zarade.

Od 17 kat. jutara zemlje ove godine deset je zasejano kukuruzom, dva repom a ostalo je pod pšenicom. Pšenica na njivi ovog kooperanta je podbacila. Svega deset meterskih centi po jednom kat. jut.

Međutim, ako se uzme u obzir da Blagoje nekoristi zadružne mašine za obradu zemlje skoro je i razumljivo što prinosi nisu veći. On se odlučio da sam obrađuje zemlju zbog visokih cena usluga zadruge koja svojim mehanizacijom ne stiže ponekad da sve obradi na vreme. Mašinama jedino daje da mu se obrađuje parcela pod kukuruzom i baš tamo su prinosi bolji.

Ovaj kooperant na svojim parcelama redovno koristi veštačko đubrivo i veli da bi i prinos pšenice bio sigurno veći da nije zakasnila setva prošle godine.

I dok smo napuštali ovog kooperanta Zemljoradničke zadruge bavili smo se jednom mišlju. U ovim uslovima posle donošenja privrednih mera retko gde se može naći neki kooperant koji nije nezadovoljan novim cenama zadružnih usluga. Recimo da su te nove cene dobijene ekonomskom računicom i da su one opravdane. Onda bi zadruga morala prići ozbiljnije ovom pitanju. Morala bi ih objasniti i nezaboraviti činjenicu da i taj vid saradnje stoji kao bitan faktor dobro organizovane proizvodnje na selu. Po svemu sudeći ni jedna zemljoradnička zadruga u opštini nije preduzela ništa da tako nešto uradi.

Povezani članci

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam