srenhu

Iz rada inspekcijskih organa

Sa sednice Saveta za privredu Skupštine opštine

Savet za privredu Skupštine opštine, na svojoj sednici održanoj 10 o.m. između ostalog, razmatrao je i informaciju o radu inspekcijskih službi za period januar-juni 1965. godine.

Uvodno izlaganje o radu pomenutih službi podneo je dosadašnji šef Odseka ovih službi, koji je upoznao članove Saveta o stanju, problemima i preduzetim merama, odnosno nastojanjima službe za saniranje postojećeg stanja, tj. poštovanje zakonskih propisa.

Tokom proteklog polugođa inspekcijski organi izvršili su ukupno 1958 redovnih pregleda i obilazaka. Za ustanovljene nedostatke doneto je 516 rešenja. Za nepridržavanje mera iz ranije donetih rešenja, kao i za kršenje zakonitositi, podneto je 157 prijava – zahteva za pokretanje administrativno-kaznenog postupka, a u mandatnom postupku kažnjena su 42 lica u ukupnom iznosu od 87.000 dinara.

O nekim problemima i stanju kadrova u privrednim i vanprivrednim organizacijama

Opštinsko sindikalno veće stavilo je sebi u zadatak da orijentiše članstvo na politiku daljnjeg delovanja u sprovođenju rezolucije o stručnom obrazovanju kadrova, društveno-ekonomskog i ostalog obrazovanja. Obazovanje je bitan faktor za društveni razvitak naše zajednice, privrede, javnih službi, škola, naučnih institucija i društveno-političkih organizacija.

U našoj opštini zaposleno osoblje i njihova struktura pokazuje gde se mogu uočiti problemi i na čemu se ubuduće mora zasnivati aktivnost Sindikata. Podaci Zavoda za statistiku bivšeg sreza Zrenjanin iz 1964. godine pokazuju da je ukupan broj zaposlenih 3.688 u stalnom radnom odnosu, 574 radnika u sezonskom radnom odnosu što je ukupno 4.426 radnika. Od toga žene čine 1.018, omladine 718 što u procentima čini: 23 odsto žena, 16,2 odsto omladine i učenika 3,7 odsto. Što se tiče strukture obrazovanja zaposlenih ona je takva da je i uslovila postavljene zadatke Sindikalnog veća. Od prikazanih podataka radnika visokokvalifikovanih ima 196, kvalifikovanih 892, polukvalifikovanih 624 i nekvalifikovanih 1,581 radnik.

Iz rada muzičke sekcije Osnovne škole „Stančić Milan-Uča“

Pred njima je budućnost

U toku 1964. godine pri Osnovnoj školi „Stančić Milan-Uča“ u Kumanu ozbiljno se prišlo radu u već postojećoj muzičkoj sekciji. To je bilo dovoljno da mlade ljubitelje muzike privuče i da pod kontrolom stručnog nastavnika muzičkog vaspitanja druga Gvozdenov Svetislava pođu, početničkim koracima, ka upoznavanju tajni ove plemenite veštine.

Sa mladalačkim žarom i ljubavlju prema muzici nekoliko mladića i devojaka istrajalo je u iskušenju, da li će uspeti savladati osnovno znanje iz muzike i hoće li ikada biti sposobni da samostalno nastupaju i zabavljaju svoje drugove i meštane. Tokom prošle i ove godine odricali su se mnogo čega i svoje slobodno vreme provodili sa svojim nastavnikom koji im je pružao maksimum razumevanja i stručnog uputstva. Zahvaljujući velikoj upornosti, verovatno i talentu, u toku prošle školske godine ovi mladići svojim nastupima na nekoliko svečanih akademija i priredbi prijatno su iznenadili Kumančane.

„Klub mladih“ očekuje podršku

Nedavno je „Klub mladih“ u Bočaru održao svoju Godišnju konferenciju na kojoj je razmatrana dosadašnja aktivnost kluba koji je za kratko vreme svoga postojanja zabeležio vidne rezultate. Kako je na konfereniji istaknuto klub je postigao naročito dobar uspeh  u kulturno zabavnoj i sportskoj aktivnosti.

U okviru kulturno-zabavnog života klub je pripremio tri pozorišna komada i priredio jednu emisiju „Mikrofon je vaš“. Posle vrlo dobrog prijema u svom mestu odlučeno je da se sa istim programom nastupa i u ostalim mestima, ali se pri ovome naišlo na finansijske poteškoće.

Slobodan Perić

Za ime ovog radničkog borca, upornog i vatrenog revolucionara, Novobečejci su najviše čuli i doznali onda kada ga više nije bilo među živima – na dan njegove sahrane.

Njegov vek i kao čoveka i kao revolucionara – nije bio dugačak: umro je u dvadesetodrugoj godini života i u petoj godini uporne borbe protiv nepravde, samovolje, pljačke i progona radnih masa od strane velikosrpske buržoazije.

Rođen je u bivšem Vranjevu 1913. godine. U toku prvog svetskog rata ostaje bez oca, a neposredno posle rata i bez majke koja se preudala ostavivši Slobodana babi i dedi. Posle osnovne škole, u kojoj se naročito isticao i po inteligenciji i po marljivosti i vladanju, Slobodana nema ko dalje da školuje pa zato odlazi na izučavanje zanata u Stari Bečej. Ovde u redovima radnika, proletera, sirotinje, prolazi kroz životnu školu koja ga najneposrednije i najpotpunije vaspitava i obrazuje za životni poziv. U ovoj „školi“ susreće i upoznaje i bedu i nepravdu, i stradanja, a istovremeno i njihove nosioce, njihove uzroke, protiv kojih je radnička klasa Jugoslavije ustala i digla glas. I Slobodan Perić je bio među hiljadama novih ljudi koji su se solidarisali sa potplaćenim i obezpravljenim, ojačavši zajednički front borbe protiv nenarodnog režima i njegovih postupaka.

Novembarsko hapšenje

Neprijatelj je strpljivo čekao da selo i polja pokrije prvi, veći sneg pa da preduzme opštu hajku na NOP i njegove istaknute borce u Dragutinovu i Beodri; Na Dragutinovački partizanski odred, koji mu je tokom leta i jeseni zadao dosta muke.

Fašistički plan bio je veoma jednostavan; čim padne sneg blokirati selo pa pomoću mnogobrojnih grupa policajaca i angažovanih Mađara i Švaba iz Beodre izvršiti detaljan pretres sela i atara; svake kuće, svakog dvorišta i salaša. Ovakav plan, iako držan u najvećoj tajnosti, mogao se naslutiti već prvih dana novembra, s obzirom na užurbanost i česta posećivanja policajskih funkcionera i agenata opšitnama u Dragutinovu i Beodri.

Lazar Pajić

Za Lazara Pajića, novomiloševačkog prvoborca i komadanta dragutinovačkog partizanskog odreda neraskidivo je vezana ilegalna i kasnije borbena aktivnost ne samo u Miloševu nego i u čitavom Severnom Banatu.

Lazar Pajić, rođen je 1903. godine u Novom Miloševu (tadašnjem Dragutinovu). U svom rodnom mestu završio je osnovnu školu posle čega je ostao da radi kao zemljoradnik na posedu roditelja. Iz perioda kada je Lazar počeo sa ileganim radom raspolažemo sa vrlo malo podataka. Smatra se da je on pristupio naprednom pokretu već tredesetih godina. Za vreme izbora 1936. godine kada je pobedila levičarski nastrojena opozicija, Lazar Pejić je već aktivno radio u ilegalnom pokretu. Krajem 1937. godine bio je primljen u Komunističku Partiju Jugoslavije. Na zboru u Kikindi gde je komunista Žarko Milankov bio biran za poslanika i gde je prvi put došlo do otvorenog sukoba između žandarmerije i partije Lazar je već imao zaduženje. U to vreme on je bio proganjan od ondašnjeg režima i u njegovoj kući sve su češći pretresi. On ipak uspeva da se uvek na vreme skloni. Aktivno učestvuje u akciji prikupljanja „Crvene pomoći“ zatvorenicima i članovima njihovih porodica.

Primeran radnik i dobar drug

Rođen 1935. godine u kumanačkoj siromašnoj seljačkoj porodici, rano ostavši bez majke Solarev Marinko je osetio sve teškoće na koje mlad čovek nailazi u životu. Poučen gorkim iskustvom, stavio je sebi u zadatak da što pre završi školu i postane „svoj čovek“. Kao primeran  učenik završio je industrijsku školu mašin-bravaskog smera i zaposlio se u biv. SRZ „Žarko Milankov“.

Došavši u ovu sredinu kao mlad radnik i afirmisan omladinac, želeo je da što  više stekne stručnog znanja. Pristojnim ponašanjem i korektivnim odnosom prema starijim i drugovima ubrzo je stekao ugled i postao  jedan od najboljih radnika.

Obrazovanje u sklopu privredne reforme

Polazeći od osnovnog cilja privredne refome da se otvori brži proces intenzivnijeg privređivanja, što je uslov za šire uklapanje naše privrede u svetsko tržište, a i obrnuto šire uklapanje naše privrede u svetsko tržište postaje uslov za otvaranje procesa intenzivnijeg privređivanja, racionalizacije i modernizacije naše privrede, koji inače ne bi mogao da se odvija na uskom jugoslovenskom tržištu, čitava naša zajednica se nalazi pred obimnim zadatkom i procesom u čijoj pripremnoj fazi od 3 i po godine glavna karaktreristika bilo političko jedinstvo u zemlji na donošenju akata privredne reforme. U čitavom kontekstu donetih mera počev od odnosa u cenama preko poreza i doprinosa, carine, stanarina, novog kursa dinara do vidova opšte, investicione i lične potrošnje završena je tek prva etapa reforme i otvorena druga etapa i proces u kome će borbu za ostvarenje ciljeva reforme nositi svi radni ljudi, radni kolektivi i sve društveno-političke zajednice.

Mirovno veće – velika pomoć sudu

Mirovno veće je samoupravni organ koji stoji izvan sudskog sistema i koji usklađuje odnose među građanima i otklanja uzroke koji izazivaju parničenje. To je organ koji omogućava da sami građani rešavaju probleme mirovnim putem i tako donoseći konkretna rešenja – sporazume stvaraju nove društvene norme koje ustvari nisu pravo, jer imaju snagu u pristanku a ne u obavezi – prinudi.

Koristeći ovu mogućnost Kumančani jednom mesečno izlaze pred Mirovnim većem rešavajući međusobne sporove. Samo u prvih sedam meseci ove godine bilo je 77 primljenih zahteva za rešavanje, od toga je 57 izvršeno pomirenje, 1 nije izmireno a 4 zahteva ostala su nerešena.

Prva odmazda

Okupator se obično nije zadovoljavao samo istragom koju je preduzimao posle svake partizanske akcije jer ona zaista nije davala željene rezultate. Međutim, kako krivce nije mogao pronaći, preduzima druge mere: vrši iznenadne upade, u njemu, sumnjiive kuće i pretresa sve do temelja; preduzima  blokade pojedinih delova sela i atara i pretresa salaše, šupe i kolibe; postavlja zasede na glavnim prilazima selu; nasumice hapsi meštane, maltretira, tuče i muči na razne načine. Preduzima i niz drugih mera, a posebno nastoji da organizuje gustu i sigurnu obaveštajnu mrežu u redovima pokreta, podstičući kolebljivce i izrode na provokacije, denuncijacije i slično.

Problem kadrova u zdravstvu

Zadnjih par godina jedan od najaktuelnijih problema zdravstva je nedostatak kadrova. Redovi u čekaonicama govorili su jasno o potrebi povećanja broja zdravstvenih radnika, međutim, kadrovi ovog profila su deficitarni a pored toga Dom zdravlja nije bio u mogućnosti da obezbedi potreban broj stanova koji bi na izvestan način pored ostalog uticali da nam zdravstveni radnici dođu.

Posmatrano u odnosu na ostalih pet opština na području komunalnog zavoda za socijalo osiguranje Zrenjanin, naša opština je imala najnepovoljniji prosek broja aktivnih osiguranika na jednog lekara opšte prakse. Taj broj se kretao i od 1.000 osiguranika. Istovremeno broj stanovnika po jednom lekaru opšte prakse bio  je takođe nepovoljan mada ne i najnepovoljniji na području ovih pet opština. Inače stanje u ovom smislu je najnepovoljnije u N. Bečeju, u odnosu na druga naseljena mesta u opštini.

Pored Tise, a bez plaže

U odnosu na druga naseljena mesta u opštini najpovoljniji položaj ima svakako Novi Bečej. Najveći osnov  ova tvrdnja ima u činjenici da se nalazi pored reke Tise što samo po sebi donosi niz mogućnosti koje građani mogu koristiti kako u privredne svrhe, tako, posebno u ovim mesecima, i za odmor, rekreaciju i razonodu. Koliko se prvo dobija skoro samo po sebi, toliko je drugo uslovljeno potrebnim ulaganjima i organizacijom koja će odmor učiniti prijatnim a blagodeti reke takvim da ne predstavljaju samo mogućnost već i realnost.

Drugim rečima radi se o organizovanju i obezbeđenju takvih uslova koji će popodnevni, nedeljni ili u određenom periodu i dnevni boravak na Tisi učiniti prijatnim. Istovremeno pod ovim podrazumevamo uređenje plaže, obezbeđenje odnosno ograđivanje prostora za kupanje dece, izgradnju kabina, organizovanje prevoza do druge obale, obezbeđenje ugostiteljskih usluga na samoj plaži, zatim parking prostor za čamce i drugo.

Iz nastavnog centra predvojničke obuke

Prvi susret s puškom

Kao i svake godine i u toku ovog leta organizovano je logorovanje omladinaca u Nastavnom centru Predvojničke obuke opštine Novi Bečej. Upućenih 102 poziva za predvojničku obuku značili su istovremeno i prvi susret ovih sedamnaestogodišnjih mladića sa Jugoslovenskom armijom.

Iako je nastava planirana, kao što je uobičajeno za juli, ona je ipak odložena za avgust zbog poznatih poplava u kojima je angažovan veliki broj građana i omadine.

Položaj prosvetnih radnika i škola u prvoj fazi reforme

Čitava naša zajednica svi radni kolektivi, svi radni ljudi naše zemje, započeli su brižljivu akciju preispitivanja unutrašnjih rezervi, ne radi neke krize kako bi neupućenom na prvi pogled izgledalo, sa ciljem da se u jednom procesu, putem čitavog niza instrumenata i mera, obezbede, jednaki uslovi privređivanja svim privrednim granama sa jedne strane i stvore uslovi za otvaranje procesa intenzivnijeg privređivanja, racionalizacije i modernizacije naše privrede sa druge strane.

Nove stanarine

U skladu sa zakonskim ovlašćenjem Skupština opštine Novi Bečej na zajedničkoj sednici oba veća održanoj 13. avgusta 1965. godine donela je Odluku o obavezi plaćanja akontacije novih stanarina na teritoriji opštine Novi Bečej. Prilikom utvrđivanja koeficijenta povećanja stanarine, kao osnovica uzet je prosek vrednosti 1m2 stanova izgrađenih ranijih godina u odnosu na vrednost 1m2 izgrađenih u decembru 1964. godine. Na bazi ovih pokazatelja dobijeni su koeficijenti stanarina i to da stanove izgrađene do kraja 1960. godine koeficijent 0,80, za stanove izgrađene do kraja 1961. godine 0,36, za stanove izgrađene do kraja 1962. godine 0,22, za stanove izgrađene do kraja 1963. godine 0,15 i za stanove izgrađene do kraja 1964. 0,09. Radi ilustracije navešćemo primer obračuna novih stanarina primenom odgovarajućeg koeficijenta. Uzmimo da je stanarima za stan izgrađen do 1960. godine 2.000 dinara. primenom koeficijenta 0,80 stanarina se povećava za 1.600 dinara tako da akontacija nove stanarine za ovaj stan iznosi 3.600 dinara.

Više zadataka šire polje rada

Organizacija Crvenog krsta verna sa svojom tradicijom ima danas veoma široku aktivnost. Broj zadataka postaje sve veći a polje rada sve šire. U zajednici sa drugim društveno-političkim organizacijama Opštinska organizacija Crvenog krsta u Novom Bečeju usmerava svoju delatnost na poboljšanju standarda naših ljudi. Međutim, ciljevi i delatnosti organizacije Crvenog krsta zauzima posebno mesto u našem društvenom uređenju zbog njegovih specifičnih zadataka. Od svog prvobitnog zadatka, zbrinjavanje ranjenih i unesrećenih na bojnom polju, a ovo je bio i cilj osnivanja ove humane organizacije, danas postoji veliki broj zadataka koje organizacija uspešno rešava. Ti osnovni zadaci su: masovni zdravstveno-vaspitni rad, borba protiv tuberkuloze, borba protiv alkoholizma, podizanje i odgajanje zdravnog podmlatka, pomaganje i organizovanje školskih kuhinja, sprovođenje akcija dobrovoljnog prikupljanja krvi, socijalna pomoć i drugo.

Izgradnja pogona „Keramzita“ privodi se kraju

U industriji građevinske keramike „Polet“ sa uspehom se vrši izgradnja fabrike keramzita, koja će biti prvi pogon te vrste u našoj zemlji. U novoj izgrađenoj fabrici će se proizvoditi „keramzit“. Ovaj građevinski materijal se dosad nije primenjivao kod nas, već samo u SSSR-u i Skandinaviji. „Keramzit“ je ustvari namenjen da zameni prirodni šljunak, za to ga slobodno možemo nazvati veštačkim šljunkom. Proizvodi se od gline, koja predstavlja osnovnu sirovinu.

Čedomir Gecić

Tridesetdvogodišnji ČEDOMIR GECIĆ već niz godina sarađuje sa Zemljoradničkom zadrugom. Jedan je od prvih njegovih kooperanata. Posetili smo ga u njegovoj kući u želji da sa njim porazgovaramo o toj njegovoj sada već dugogodišnjoj saradnji.

Prinos na njivi ove godine je podbacio. Svega 20 mc. po 1 kj., iako je svih 12 kj. koliko ima u kooperaciji obrađeno mašinama uz svestranu upotrebu agotehnike. Ipak, i ovaj prinos nije ispod seoskog proseka – kaže Čedomir, i veli da će ubuduće na svojim njivama sejati uglavnom žito i kukuruz koje je sada donošenjem novih privrednih mera dobilo svoj dublji ekonomski smisao.

Predstoji plodna aktivnost

Uskoro će mesna organizacija SSRN u Bočaru održati svoju vanrednu konferenciju na kojoj će biti sumirani rezultati dosadašnjeg rada i istaknute brojne aktivnosti kojima će se ova organizacija baviti u narednom periodu.

Ova konferencija saziva se u okviru aktivnosti oko priprema za VI Kongres SSRNJ i na njoj će biti izabrani delegati za Opštinsku konferenciju SSRN.

Primerno društvo

Lovačko društvo u Bočaru osnovano je još 1957. godine. Sada u svojim redovima ima 43 aktivna lovca. Iako po broju najmanje, ovo lovačko društvo beleži vrlo dobre rezultate i spada u red najdisciplinovanijih lovačkih društava u komuni.

U toku protekle lovne sezone zabeležen je naročito dobar rezultat u hvatanju živih zečeva. Bočarski lovci uhvatili su 118 živih zečeva što im je donelo prihod otprilike od 800.000 dinara. Sav ovaj iznos je utrošen za unapređenje lovstva. Dobijeno je i oko 70 fazana koji su već pušteni u prirodu.

Dragutinovački partizanski odred

U toku avgusta meseca 1941. godine Dragutinovački partizanski odred veći deo vremena proveo je logorujući na Ugaru i Livadama, s obzirom na blizinu sela i na veći broj salaša u ovom delu atara koji su aktivno učestvovali u snabdevanju boraca kao i obavljanju drugih poslova i zadataka za račun partizana.

Gradi se dom zdravlja

Dom zdravlja u Novom Bečeju već godinama se sukobljava sa problemom nedostatka smeštajnog prostora, kao za ordinacije opšte prakse, tako i za specijalističke službe. Iako jedan lekar, po republičkom normativu, treba dnevno da obavi 24 do 28 pregleda na jednog lekara u Novom Bečeju za prvih šest meseci o. g. iznosio je oko 45 pacijenata dnevno, iz čega se može zaključiti da pacijenti dosta moraju da čekaju na red. Međutim, broj lekara nije mogao da se povećava zbog velikog pomanjkanja smeštajnog prostora.

Stanovi za borce

Iz razgovora sa predsednikom Opštinskog udruženja Saveza boraca NOR-a, Radom Radin, saznali smo da je započelo rešavanje stambenog problema boraca NOR-a i u našoj opštini. Do sada su ovi problemi rešavani isključivo u većim gradskim i industrijskim centrima. Međutim, kako je ovo pitanje ove godine došlo u nadležnost Opštinskog udruženja, uzeto je u rešavanje pet slučajeva koji su bili u socijalno najtežem položaju.

Naši gosti

Novobečejsku komunu posetili Radovan Vlajković, predsednik Pokrajinske skupštine, Franja Nađ, potpredsednik Pokrajinskog Izvršnog veća i dr Todor Birovljev, Pokrajinski sekretar za poljoprivredu

U sredu su našu opštinu posetili Radovan Vlajković, predsednik Pokrajinske skupštine, Franja Nađ, potpredsednik Pokrajinskog Izvršnog veća i dr Todor Birovljev, pokrajinski sekretar za poljoprivredu gde su vodili razgovore sa Milanom Rackovićem, predsednikom Opštinske skupštine, Milivojem Popovim, političkim sekretarom Opštinskog komiteta Saveza komunista i drugim rukovodiocima naše Opštine. Razgovori su vođeni nakon vrlo konciznog izlaganja Predsednika Opštinske skupštine o stanju u privredi i društvenim službama opštine sa kojim se startovalo u sprovođenju privredne reforme. Posebna pažnja, kako u izlaganju, tako i u razgovorima koji su potom vođeni posvećeni su nekim najaktuelnijim problemima sa kojima se naša komuna sada suočava među kojima se posebno ističu stanje u Mlekobanatu, Stolaru i Dekoru, dakle radne organizacije koje će se najteže uklopiti u nove privredne mere, posebno Mlekobanat koji opterećuju gubitci koji se kreću oko 100 miliona dinara.

Pomoć pružiti blagovremeno

Aktiv za koordinaciju zadataka u sprovođenju privredne reforme je na svojem zadnjem sastanku doneo plan rada o daljem sprovođenju privredne reforme u našoj opštini.

Prema ovom planu predviđa se stalno pružanje pomoći svim radnim organizacijama i sistematsko praćenje sprovođenja privredne reforme.

U vezi sa ostvarenjem ovih zadataka, održan je sastanak aktivista na kome je 50 aktivista raspoređeno u četiri grupe, i to:

Veći lični dohoci

Povećanje ličnih dohodaka u našoj opštini privodi se kraju. Ono je poizašlo iz potrebe kompezacije poraslih troškova života a usledilo je nakon završenih preračunavanja u radnim organizacijama. Ovaj posao su neke radne organizacije blagovremeno uradile i sprečile nepotrebnu nervozu i izčekivanja, dok druge i dalje, čini nam se, sada već neopravdano odugovlače.

Kako su uslovi privređivanja u radnim organizacijama na području opštine različiti to su i njihove mogućnosti za povećanje ličnih dohodaka takođe nejednake. Stoga ćemo u ovom napisu nastojati da na prigodan način iznesemo podatke o tome kako su većina naših kolektiva obavile ovaj posao.

Duboka vera u čoveka

Socijalni rad, uopšteno govoreći, je stručni rad koji treba da se obavlja u svim socijalnim službama, a ove, pak, po pravilu treba da postoje pri svim radnim zajednicama. Međutim, iako je taj rad kod nas u priličnoj meri afirmisan još uvek se tu i tamo nalazi na skeptičan odnos, naročito kod preduzimanja socijalnih akcija šireg zamaha. Takav odnos je, s jedne strane, opravdan, kad se uzme u obzir da dosadašnji rad pruža dosta neubedljive rezultate, a s druge strane skepticizmu nema mesta s obzirom na uslove pod kojima se socijalni rad odvija. Pored toga, sasvim je jasno da mi ne možemo sa socijalnim radom tako rapidno napredovati, najpre zbog toga što je to još uvek relativno mlada funkcija, a to nam ne dopuštaju ni snage, ekonomska moć opštine i osvojeni opšti nivo. Na bazi toga nameće se jedinstven zaključak da je socijalni rad još uvek rezultanta dveju komponenata: naše svesne akcije i objektivne situacije, u koju nesumnjivo spadaju i shvatanja ljudi uslovljena svakako nasleđenim faktorom okoline.

Ponovo povećanje prometa

Stupanjem na snagu novih mera zapažalo se izvesno zatišje ili bolje rečeno stagnacija prometa da bi posle desetak dana poprimilo tendenciju porasta. Tako na primer u mesecu avgustu ostvareno je 265 miliona dinara prometa a u istom mesecu prošle godine 204 miliona dinara što čini porast od oko 30 odsto.

Tragom jednog konkursa

Tokom februara meseca tekuće godine Prva  mesna zajednica raspisala je konkurs za prijem u službu jednog administrativnog službenika. Kandidat je,prema uslovima konkursa, trebao da ima srednju ili nižu spremu, odgovarajući broj godina radnog iskustva na istim ili sličnim poslovima ali i bez prakse, kao i da se služi mađarskim jezikom.

Na raspisani konkurs, koji je inače bio otvoren do popune radnog mesta, javilo se više kandidata sa različitom spremom, sa i bez radnog iskustva, kao i sa znanjem mađarskog jezika ali i oni koji ovim jezikom nisu vladali. Normalno je bilo očekivati da se konkurs zaključi i da se Savet ove mesne zajednice odluči za jednog od kandidata koji je raspolagao najboljim uslovima, i koji bi najbolje odgovarao zahtevima radnog mesta za koje je konkurs raspisan.

U Mlekobanatu održana vanredna konferencija Saveza komunista

Za novog sekretara izabran Đura Stanković, a za zamenika Rada Todorović

Krajem prošlog meseca, posle niza sastanaka u Mlekobantu, održana je i vanredna konferencija Osnovne organizacije Saveza komunista. Ona je usledila posle uvođenja prinudne uprave u ovoj radnoj organizaciji, a istovremeno i posle sastanka Osnovne organizacije na kojem je smenjen dosadašnji sekretar Milovan Pejin kao i ceo sekretarijat. Bio je to u isto vreme i dogovor komunista koji je opterećen bremenom teških problema koji proizilaze iz vrlo teške situacije u koju je dovedena radna organizacija, a i problema koji se nalaze unutar same osnovne organizacije, što je na odgovarajući način, srazmerno ulozi Saveza komunista, uslovilo takvo stanje radnog kolektiva u celini.

U sastavu severnobanatskog partizanskog odreda

Početkom septembra meseca 1941. godine partizani su jedno vreme boravili na Livadama bliže Galadu, u neposrednoj blizini salaša Milana Veskova. Na okupu nisu bili svi borci. Jedna grupa je pre nekoliko dana otišla na Ostro, u sastavu novog odreda. Oni koji su još ostali ovde – Klima, Laza, Selika, Arkadije, Bracika i Dragomir Pajić – obavljali su poslednje pripreme u ciju prebacivanja prikupljenih materijala i hrane.

Tih dana, jedne večeri Klima je sazvao sastanak mesnih aktivista. Na njemu je upoznao drugove o formiranju Severnobanatskog partizanskog odreda kod Melenačkog ostrva i o skorom odlasku i ostalih boraca na Ostrvo. Povodom ovoga događaja Klima je istakao značaj borbe ovako krupne partizanske jedinice i njen odraz na dalje rasplamsavanje Ustanka u ovom delu Banata.

Jedno popodne u „platnenom selu“

Na samoj obali Tise, gde je nekada bilo igralište, prošle nedelje mogao se videti nesvakidašnji prizor. Kamp, sazdan od desetak šatora oko koga je uvek bilo živo.

Već šestu godinu učenici bočarske Osnovne škole provode ovde po nedelju dana u prirodi, uz igru, razonodu i sve ono što ide u korak sa boravkom u prirodi na domak reke koja pruža sve uslove kompletnog odmora.

Po pravilu to su učenici sedmog razreda koji uz simboliču uplatu provode ovde možda malo kratko vreme ali po svemu sudeći prijatno. Ovakva logorovanja uvek ostaju u sećanju i dugo se prepričavaju. Često postaju teme pismenih zadataka koje kasnije pišu učenici u školi.

Blagoje Štetin

Blagoje Štetin – kooperant zemljoradničke zadruge u Novom Miloševu već niz godina sarađuje sa zadrugom. Njegova petočlana porodica u kooperaciji ima 17 kat. jut. zemlje a sarađuje kao stočni proizvođač. U zadruzi smo saznali da je on jedan od najboljih kooperanata i zbog toga rešismo da ga posetimo. U nizu kuća slične jedna drugoj potražili smo onu pod brojem 59. Domaćina nismo našli u kući ali se on urbrzo vratio.

Blagoje Štetin se i neseća tačno godine kada je počeo da sarađuje sa Zemljoradničkom zadrugom. Veli da je to bilo još negde 1955. godine i dodaje da nikad nije bilo tako visoka marža po kilogramu stoke kao ove godine.

Plodan rad

Centra za stručno i opšte obrazovane pri Narodnom univerzitetu

Programom rada za 1964/5. godinu bila je predviđena velika širina aktivnosti na stručnom i opštem obrazovanju. U svome radu na obrazovanju odraslih Centar ne samo što je u ovoj školskoj godini operativno izvršavao zaheve pojedinih privrednih organizacija i institucija, kao i svoga programa, nego je kreativno prilazio čitavoj problematici obrazovanja odraslih. Pri Centru za stručno i opšte obrazovanje analizirane su i utvrđene potrebe, birajući prema njima i ličnim mogućnostima polaznika određene sadržaje i metode obrazovanja. Blagovremeno obezbeđenje literature i programa, kao i angažovanje velikog broja spoljnih saradnika iz samih privrednih organizacija i van njih, prelazeći pri tom i opštinske međe, doprinelo je kvalitetnijem radu na stručnom i opštem obrazovanju.

Više javnosti u radu

Obućarska radnja „Pobeda“ spada u red manjeg broja kolektiva u našoj opštini koji će imati znatne teškoće oko uklapanja u nove privredne mere.

Ovo preduzeće koje broji pedesetak radnika ostvarilo je oko 100 miliona dinara bruto promet u prošloj godini. Svega šest režiskih radnih mesta zauzimaju neproduktivni radnici.

Jedan od bitnih faktora prilikom donošenja privredne reforme – javnost rada u ovom malom kolektivu nije sprovedena. Reforma nije objašnjena, ni na jednom skupu. Kako u upravi preduzeća kažu, radnici se ne interesuju za reformu već samo za svoje zarade koje nisu baš ni tako male, ali ni garantovane. Sve je ovde vezano za produktivnost.

Zakasneo korak

Iako se već davno osećala potreba, Mesni komitet Saveza komunista u Novom Miloševu na svojoj zadnjoj sednici razmatrao je pored ostalog i rad Kluba tehnike. Kažemo već davno stoga jer je postojanje ovog kluba samo registrovano u evidenciji opštinskog rukovodstva Narodne tehnike a period njegove aktivnosti se već gubi iz sećanja čak i onih nekada najaktivnijih njegovih članova.

Pre skoro punih deset godina Klub tehnike u Novom Miloševu beležio je vrlo značajnu aktivnost. Okupljao je oko 200 članova, raspolagao je sa vrlo skromnim materijalnim sredstvima i opremom, a preko niza kurseva obučio blizu sto traktorista i vozača amatera. Kasnije je nabavljen za potrebe aktivnosti kluba jedan mali fića i džip, naravno sredstvima koja su značila istovremeno vid dužnog priznanja društvu za zaista plodnu aktivnost kluba.

Iskorenimo nepismenost

Pitanje nepismenosti i obrazovanje odraslih i ako je u više mahova stavljano na dnevni red Saveta za prosvetu i kulturu i dalje ostaje aktuelno. Sadašnji stepen razvitka zahteva puno uključenje radnog čoveka u sve proizvodne procese te se nameće ovaj problem u sve aktuelnijem obliku.

Odmor i rekreacija

Prošlo je već nekoliko godina otkako je osnovano Letovalište za decu i omladinu opštine Novi Bečej. Analiziranjem dosadašnjeg rada konstatovano je niz uspešnih rezultata, kako u pogledu podizanja  mentalnog i fizičkog zdravlja dece i omladine, tako i na planu organizovanog rada sa decom oko usvajanja vaspitnih uticaja, sticanju i uobličavanju geografskih i istorijskih pojmova na bazi očiglednosti, a poseban uspeh je zabeležen u oblasti fizičkog vaspitanja, naročito u obučavanju dece u plivanju i ostalih sportova na vodi.

Sa plenuma Opštinskog komiteta SOJ

Počela predizborna aktivnost

Proteklog četvrtka održan je proširen Plenum Opštinskog komiteta Saveza omladine kojem su pored članova prisustvovali i predsednici aktiva Saveza omladine sa područja naše opštine. Na dnevnom radu ovog omladinskog radnog dogovora bile su pripreme za izbore koji će se održati do kraja godine.

Pre nego što se prešlo na dnevni red predsednik Opštinskog komiteta Branko Stančić dao je kraće obrazloženje zbog čega se ovo omladinsko rukovodstvo nije sastajalo više od tri meseca. Razloge treba tražiti u tome što su članovi ovog rukovodstva bili angažovani u odbrani od poplava tokom meseca juna, a potom su nastupili godišnji odmori kada bi se inače teško mogli sakupiti. Iako je Plenum iznete razloge prihvatio kao opravdavajuće, mi ipak mislimo da je pauza bila prilično duga i ona se može osvetiti na same pripreme i tok izbora.

Ove godine u novobečejskoj gimnaziji

Prvi put ispit zrelosti

Ove školske godine Gimnazija u Novom Bečeju je postala potpuna i prvi put će učenici polagati veliku maturu. U gimnaziji postoji 11 odeljenja i na tom broju će se, verovatno, i ustaliti. Ove godine ukupno se upisalo 280 učenika. Oni su, uglavnom, sa područja naše komune ali ima dosta učenika iz zrenjaninske komune pa čak i iz Inđije. Do ove godine primali su se svi učenici bez ikakvih uslova, ali ove godine prvi put je uveden prijemni ispit za upis u školu. Prema odluci Saveta odlični i vrlo dobri učenici iz osnovnih škola primani su bez polaganja ispita a oni koji su završili sa dobrim i dovoljnim uspehom morali su da polažu ispite iz srpskohrvatskog jezika i matematike. Na pijemnom ispitu bilo je 28 učenika i od toga je svega 5 položilo prijemni ispit. Sadašnja generacija prvog razreda po kvalitetu je daleko najbolja od svih dosadašnjih upisanih. Ranijih godina dolazilo je mnogo do ispisivanja učenika u toku školske godine jer nisu bili dovoljno pripremljeni da prate nastavu a to je zajednicu dosta koštalo. Dokaz tome je i dosta veliki broj ponavljača iz tih generacija.

Ove školske godine škola radi u dve smene jer ima svega šest učionica a 12 odeljenja (sa jednim završnim odeljenjem Ekonomske škole iz Zrenjanina). Broj nastavnog osoblja se povećao na 17. Ovih dana javio se i fizičar i verovatno je da će doći u našu školu i tada bi se kadrovski problem u potpunosti rešio.

Na marginama naših pravilnika

Pravilnikom jedne sasvim slučajne posete jednoj radnoj organizaciji u isto tako sasvim slučajnom i nevezanom razgovoru saznali smo jedan podatak koji nas je naveo da o njemu razmišljamo. Posledica takvog razmišljanja je i ovaj napis.

Naime saznali smo da je pravilnik ove radne organizacije, određenije rečeno ustanove, utvrđeno pravo radnika da pri polaganju ispita, za pripremanje, koristi četiri dana plaćenog odsustva. Kada smo dalje u ovom smislu konsultovali jedan broj radnih organizacija utvrdili smo da je praksa sasvim različita, odnosno da se izdvajaju dve radne organizacije koje su ovo pitanje regulisale normativnim aktom i jedna kod koje se za svaki konkretan slučaj odlučuje na organu upravljanja. Većina ostalih radnih organizacija upražnjava praksu da svojim radnicima odobrava plaćeno odsustvo na dan ispita i eventualno još jedan dan za pripremu. Kod svih se inače radi o školovanju koje je interesantno u manjoj ili većoj meri, za radnu organizaciju.

Manje ekonomija – manje službenika

Nove privredne mere unele su dosta živosti u radne organizacije novobečejske opštine. Svugde se radi na iznalaženu rezervi radi što boljeg uklapanja u nove uslove privređivanja.

Tako se i na poljoprivrednom dobru Sokolac ovih dana sprovodi u delo nova sistematizacija radnih mesta i reorganizacija radnih jedinica. Na taj način doći će se do niza ušteda.

Dosada je Poljoprivredno dobro Sokolac imalo sedam ekonomija sa površinom od 500 do 900 hektara. Na ovim ekonomijama radio je 41 administativni službenik, razjedinjene ekonomije često su sarađivale sa radnom snagom i sve je to dovodilo do znatnih teškoća u radu.

Dobri rezultati

Preko internog biltena omogućeno redovno praćenje svih zbivanja u kolektivu

Nedavno je u ovoj radnoj organizaciji, koja je inače jedna od najkompletnijih po svim službama u komuni, organizovana analitičko-planska služba čiji je osnovni zadatak da izrađujei prati izvršenje godišnjeg plana. I do sada je praćeno izvršenje plana, međutim sada se radi tome da se ono čini na daleko potpuniji način i njime je obhvaćeno čitavo poslovanje preduzeća. Kao industrijskom preduzeću najvažnija ekonomska kategorija je proizvodnja i njeni faktori. Iz tog razloga u pomenutim analizama, u takozvanim „Biltenima“ najviše se tretiraju oni faktori koji utiču na izvršenje proizvodnog plana preduzeća.

Ivan Vioglavin

Ivan VioglavinPojavio se 1930. godine za vreme monarhofašističke diktature Aleksandra Karađorđevića i generala Petra Živkovića. To je vreme najcrnje reakcije i triumfa Zakona o zaštiti države. To je doba stroge ilegalnosti Komunističke partije, kada su njeni  borci noseći barjak revolucije, bili osuđivani na dugogodišnju robiju i umirali pod policijskim batinama ili ubijani metkom pri „pokušaju“  bekstva kako je zločin posle policija pravdala.

Tada u takvim uslovima živeo je radio i razvijao se mladi osamnaestogodišnji zemljoradnik Ivan Vioglavin. Rodio se u Kumanu 1912. godine u siromašnoj porodici. Svršio je osnovnu školu,  i već kao mladić osetio svu nepravdu koju su kapitalisti činili siromašnima. Pošto njihov posed od nekoliko jutara nije dao „ni živeti ni mreti“ to je Ivan morao da radi kod seoskih gazda. Tako je vrlo rano na svojoj koži osetio kapitalističku eksploataciju. Po dolasku sa posla, noću i nedeljom je čitao. Čita sve što mu je palo pod ruku. U početku su bili romani i priče, da bi doznije sve više tražio marksističku literaturu. Da bi mogao više čitati on se upoznaje i druži sa ljudima mnogo starijim od sebe, sa kojima raspravlja o onome što je čitao. Bio sam jedan od njegovih drugova pa mi je poznato sa kakvom je strašću čitao i sa kakvim je razumevanjem shvatio ono što je čitao.

Savetovanje poljoprivrednih inženjera i tehničara

Koristan dogovor

Prošle subote u Novom Bečeju održano je savetovanje društva inženjera i tehničara struke poljoprivredne, kojem je prisustvovao i predsednik opštinskog odbora SSRNS Stevan Škrbić. Savetovanje je posvećeno razmatranju nekih pitanja agrotehnike jesenje setve i diskusija o grupisanju obradivih površina u društvenom i privatnom sektoru.

Uvodno izlaganje u agrotehnici jesenje setve dao je inž Radovan Popov, tehnički rukovodilac na Poljoprivrednom dobru Sokolac u Novom Bečeju. On je prethodno istakao korisnost ovakvog dogovora na nivou opštine jer on omogućuje sagledavanje ove problematike na užem terenu što ima prednost u odnosu na savetovanje organizovanom na širem području. Zatim je drug Popov izneo da je u našoj komuni zemljište takvo da su zastupljeni svi tipovi poznati u Vojvodini, mada je to moguć slučaj čak i kod jedne poljoprivredne organizacije. Zbog toga je prema njegovim rečima principijalno pogrešno da se neka pitanja agrotehnike uopštavaju i generališu. To se odnosi kako na đubrenje tako na oranje i sve druge radnje. Obzirom na neka iskustva stečena na našem području orijentaciona dubina oranja trebalo bi da bude na 30 do 35 cm. a količina veštačkog đubriva od 600 do 1000 kg po hektaru. Istovremeno nije se, prema njegovom mišljenju, do sada vodilo dovoljno računa o predusevu za pšenicu kao i o stanju zemljišta pred pripremu setve.

Vanredna konferencija SSRN

Kritički se odnositi prema slabostima

U nedelju je održana vanredna konferencija Druge Mesne organizacije Socijalističkog saveza u Novom Bečeju.

Konferenciji su pored oko 100 delegata prisustvovali i Milan Racković, predsednik Opštinske skupštine, Stevan Škrbić predsednik Opštinskog odbora Socijalističkog saveza, Nikola Svilengaćin, sekretar Mesnog komiteta Saveza komunista Prve mesne zajednice i drugi.

Zdravstvena preventiva dobija svoje mesto

Pre nekoliko dana Dom zdravlja u Novom Bečeju sačinio je materijal u kome se tretiraju zdravstvene prilike u naseljenim mestima komune kao i rad zdravstvenih službi na ovom području.

Zdravstveno stanje stanovništva na području komune uslovljeno je nizom faktora i možemo sagledati samo kroz određene pokazatelje kojima je u izveštaju posvećena pažnja.

Prema popisu stanovništva iz 1964. godine u Opštini Novi Bečej ima oko 35.500 stanovnika od kojih skoro polovina živi u naseljenom mestu Novi Bečej. Oko četrdeset osam odsto otpada na produktivno stanovništvo. Od celokupnog broja stanovnika u 1964. godini aktivnih socijalnih osiguranika bilo je nešto manje od 5.000. Ovom broju treba dodati još i preko deset hiljada članova porodica osiguranika i preko 14.000 poljoprivrednih proizvođača  koji su socijalno osigurani. Neznatan broj onih lica koji uživaju besplatnu zdravstvenu zaštitu a još manji onih koji plaćaju zdravstvene usluge.

Uz malo ulaganja studiranje na višim školama

Na inicijativu Narodnog univerziteta i nekih radnih organizacija prošle godine otvoreno je odeljenje prve godine Više ekonomsko komercijalne škole iz Beograda kao istureni centar pri Narodnom univerzitetu Novi Bečej. Upisano je preko 30 studenata od kojih su već na početku nekoliko odustali uglavnom zbog objektivnih razloga. Predaja dokumenata, upis, overa semestara i ostali organizaciono-administrativni poslovi obavljani su preko odgovornog službenika Narodnog univerziteta tako da većina studenata nijednom nije bila u Beogradu na VEKŠ radi ovih pitanja. Nastavu su redovno izvodili profesori VEKŠ, četiri puta nedeljno, a pored toga održan je zavidan broj vežbi i konsultacija. Posle vrlo organizovanog rada (na sednici nastavničkog veća VEKŠ u Boogradu ovaj Centar je ocenjen kao najorganizovaniji) počeli su i ispiti u Novom Bečeju u januarskom, junskom i septembarskom roku.

„Ausveis“ za partizane

U toku leta okupatorska vlast se postarala da svakog stanovnika iznad 18 godina obavezno snabde sa ličnom kartom. Bez ovakve isprave niko nije mogao napustiti selo, a često se bez nje nije moglo ni u mestu slobodno kretati. Ovakva mera okupatora bila je novina za stanovništvo. U predratnom vremenu je retko koji meštanin posedovao ličnu kartu pa je uvođenje ove novine izazvalo različite komentare. Međutim, bilo je očevidno da su lične karte trebalo da posluže okupatoru na prvom mestu da bi sproveo efikasniju kontolu kretanja stanovništva, kao i identifikaciju pojedinih sumnjivih lica, a njih je bilo sve više koji su zadavali neprijatelju sve veću brigu.

Pišite nam...

vaše sugestije, predloge, ideje, komentare...