logoban

Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom sadržaju sajta, bolje rezultate pretrage, mogućnost komentarisanja članaka, kvalitetnije fotografije i druge pogodnosti. Kako da se registrujem?
 

Ladislav - Laslo Kostović (1855-1942)

Porodica Kostović se naselila sredinom XIX veka u potiskom naselju Franjevu (Franyova- stari naziv za Vranjevo), najverovatnije zbog njegovog izuzetnog geografskog položaja za trgovinu žitom. Rodonačelnik porodice Kostović Jovan, a i njegov sin Stevan1 su se pokazali izuzetno veštim trgovcima, te su stekli značajnu imovinu i veliki ugled. Pored nekoliko magacina što su izgradili pored Tise posedovali su i više nekretnina po Austrogarskoj. U tom obilnom bogatsvu Stevan uzima za ženu mađaricu Eržebet Dorner koja će mu podariti tri ćerke; Rozaliju, Gizelu, Ester i dva sina; Ognjeslava2 i Ladislava-Lasla. Sada kada se porodica proširila, kuća u Vranjevu se pokazala mala pa su izgradili velelepnu veliku kuću sa suvim ulazom i suterenom u centru Turskog (Novog) Bečeja. Kuća se nalazi pored sadašnje opštine u ulici Žarka Zrenjanina pod brojem 6. Imovinsko stanje roditelja dozvoljavalo je da sinove školuju u Pešti dok su ćerke ostale pored majke u Novom Bečeju.

Nadica Blažin

Strukovni vaspitač dece predškolskog uzrasta, Nadica Blažin, bavi se plemenitim pozivom. Iz generacije u generaciju obrazuje decu, neguje ih i usmerava na pravi put, i tako već gotovo 40 godina. Rođena je 28. avgusta 1961. Osnovnoškolsko znanje je stekla u rodnom Kumanu, dok je u Kikindi završila srednju školu i Pedagošku akademiju „Zora Krdžalić Zaga", a kasnije i Visoku školu strukovnih studija za obrazovanje vaspitača.

Mileva Umićević

U vreme kada se beleženje datuma rođenja nije smatralo naročito bitnim, u naselјu Baštra u Bosanskoj Krupi rođeni su blizanci Mileva i Mile Tatić. Bilo je to 1921. ili 1922. godine.

Godine 1945. Mileva se udala za Gojka Umićevića. Oni su se našli među 250.000 lјudi koji su se doselili u Vojvodinu u kolonizaciji posle Drugog svetskog rata. Porodica Umićević se tada naselila u Bočaru, gde Mileva živi i danas. Nјen brat blizanac Mile je iz Baštre otišao u Kucuru, u opštini Vrbas, gde je proveo ostatak života.

Ministarstvo industrije FNRJ – Beograd

Kratko vreme, nepun mesec dana proveo sam u Fabrici šećera u Ćupriji kada sam premešten u Ministarstvo industrije FNRJ.

Tu sam došao vrlo nesrećan, jer sam bio uveren da nikad neću rešiti stambeni problem, a moja porodica se nalazila u Novom Bečeju kod majke moje supruge, kod moje tašte Nadežde Tucaković – rođene Radović, tako se ona potpisivala. Ubrzo mi je porodica prešla u Novi Sad, gde se tašta preselila u stan koji je dobio njen suprug, a moj tast, Ivan Tucaković. U tom stanu u jednoj sobi stanovala je tašta sa ćerkom, moja svastika, Olgom, u drugoj sobi tast, on je bio razveden od supruge Nadežde, a u jednoj manjoj sobi moja supruga Zora sa dvoje dece.

Dario Tenžera

Dario Tenžera rođen je 8. maja 1991. godine u Sarajevu, a u Novom Bečeju živi od 1996. godine.

Osnovnu i srednju školu završio je u Novom Bečeju, apsolvent je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Novinarstvom se bavi od srednjoškolskih dana, a u to vreme je počeo da piše i druge književne vrste. Pored ovoga, od 2004. godine se bavi pozorišnim amaterizmom i više puta je nastupao pred novobečejskom publikom.

Potiska Vila

Laza Telečki

Sinoć u 7 i po sati izdahnuo je ovde član srpskog narodnog pozorišta, srpski glumac i književnik, najizvrsniji pozorišni crtač karaktera na slovenskom jugu, - Laza Telečki, u 33-oj godini svojoj. Suvobolјa, od nekog doba omladinska bolest, a u njega, rekao bi, porodična, jer mu je već pokosila dva brata i sestru, došla mu je glave. Poslednja pojava na pozornici beše mu Nona Purilo u Ni brigeta. Pozorište mu beše srce i duša, njegov panteon, njegova crkva.

Rada Avramov Kempela

Veliki poznavalac reke Tise, umešni pecaroš i bućkaroš, Rada Avramov, Novobečejcima je poznatiji kao Rada Kempela.

Rođen je 15. maja 1955. godine u Novom Bečeju. Odrastao je u porodici koja je brojala šestoro dece. Iako je bila mnogočlana, porodica Avramov nije oskudevala ni u čemu.

Rada je rano počeo da radi, a tokom godina je službovao u „Sokolcu", „Potisju" i novobečejskoj mlekari.

Kаkо su drugi оcеnili Pаvlоvićеvо dеlо

Nа zаvršеtku оvоg prikаzа iznеćеmо оcеnе drugih živоtа i dеlа Теоdоrа Pаvlоvićа:

DАVID DАVIDОVIĆ, sekrеtаr Маticе srpskе u svоm gоvоru (nеkrоlоg) nа glаvnоm zаsеdаnju Маticе 24. оktоbrа 1854. izmеđu оstаlоg rеkао је о Pаvlоviću:

„Kоd slаvnоg Vitkоvićа Pаvlоvić је pridоbiо vеliku pаžnju istаknutih Srbа, pоsеbnо Sаvе Теkеliје kојi gа је tоlikо cеniо dа gа је uzео zа svоgа sеkrеtаrа u svаkоm vаžniјеm pоslu i dо krаја živоtа gа smаtrао svојim sаvеtnikоm."

Delo Laze Telečkog

Autor originalnih dramskih dela:

  1. VEŠTA SLUŠKINJA, vesela igra (1863)
  2. NIKOLA ALTOMANOVIĆ, istorijski dramat u pet radnji (1864)

Ispevan u trohejskim desetercima. Nikada nije izvođen. Za štampu priredio i objavio Dušan Mihailović u Novom Sadu 1992.

  1. POSLEDNJA DESPOTICA SMEDEREVSKA (1866)

Ispevana u jambskim stihovima. Objavlјena i igrana za života autora.

Nеkоlikо rеčеnicа о dr Kоnstаntinu Pејičiću

Dr Pејičić је biо nајvеrniјi drug Теоdоrа Pаvlоvićа јоš оd đаčkih dаnа pа svе dо svоје smrti, а dоkаz tоg priјаtеlјstvа је i knjigа „ŽIТIЈЕ ТЕОDОRА PАVLОVIĆА".

Dr Pејičić је rоđеn u Bоrоvu 1802. gоdinе, а umrо u Budimpеšti 1882. gоdinе. Znаči, ni оn niје dоčеkао оsvеćеnjе Pаvlоvićеvоg nаdgrоbnоg spоmеnikа. Меdicinu је zаvršiо u Pеšti 1830. gоdinе, а nа službi је biо u Sоmbоru, pа zаtim u Srеmskim Kаrlоvcimа, dа bi krајеm 1844. gоdinе prеšао u Pаnčеvо. U Pаnčеvu је оstао dо 1873. kаdа је pеnziоnisаn. Kао pеnziоnеr prеsеliо sе u Pеštu, gdе је svе dо smrti biо uprаvnik Теkеliјаnumа.

Ponovo u Industriji stakla – Pančevo

Kad je generalni direktor Staklare Dupur doznao da sam podneo otkaz na položaj direktore Žitoprometa nagovarao me je da se vratim u Staklaru.

U industriji stakla sam postavljen na položaj direktora Biroa za produktivnost rada. Čitav Biro se sastojao od dve službenice i ja. Prvo što sam uradio u novoosnovanom Birou bila je organizacija preduzeća po ekonomskim jedinicama i vezivanje plata za jedinicu proizvoda. Tu našu organizaciju i nagrađivanje objavio sam prilično detaljno u časopisu „Ekonomika preduzeća“ čiji je urednik bio poznati beogradski profesor Ekonomskog fakulteta Kosta Vasiljević – Kostica.

Rоhоnci kоckаr, kаrtаrоš, vеsеlјаk, bоеm...

Čоvеk kојi je imао bоgаtstvо i sticао gа cеlоg živоtа, bоriо sе zа prеstiž u društvu nа svim pоlјimа. Gеdеоn je sеbi pоstаviо visоkе cilјеvе i uglаvnоm ih je оstvаrivао. Zа tо niје bilо dоvоlјnо sаmо nаslеđе, dеdоvinа, nеgо i vеlikа žеlја, idеја i istrајnоst u rаdu.

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com