logoban

Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom sadržaju sajta, bolje rezultate pretrage, mogućnost komentarisanja članaka, kvalitetnije fotografije i druge pogodnosti. Kako da se registrujem?
 

VIII

Ranjenici na Sutjesci, 9. jun 1943. (foto: Muzej istorije Jugoslavije, Š-13981)

Tih nešto više od mesec dana, koliko je trajala bitka na Sutjesci (od sredine maja do kraja juna 1943) bio je najteži period za narodnooslobodilačku vojsku u toku četvorogodišnjeg rata. Bila je to odlučujuća bitka Pete neprijatelјske ofanzive. Ali je takođe to bila i borba Davida i Golijata - oko 120 hilјada neprijatelјskih vojnika i nasuprot njima gotovo šest puta manje iscrplјenih boraca narodnooslobodilačke vojske sa oko tri hilјade ranjenika i tifusara.

Glumci SNP-a 1864. godine sa J. Đorđevićem u Požegi. Laza stoji treći u drugom redu

Laza Telečki (1839-1873)

rođeni glumac velikog formata

Telečki je bio neobična, znatiželјna, živa, radoznala, mnogostrana i nadasve uznemirena ličnost. Na početku rada naših prvih profesionalnih pozorišta brzo se našao u prvom planu i postao, naša prva glumačka zvezda. Rođen je u banatskom selu Kumane 23. jula/4. avgusta 1839, a umro je u Novom Sadu 28. aprila (odnosno po tzv. novom kalendaru) 10. maja 1873. „u 7 i po sahatau veče». Jedno od šestoro dece siromašnog opštinskog beležnika, ubrzo je postao glumac protagonista, rodonačelnik male glumačke dinastije i jedan od onih koji, kako bi rekao Laza Kostić, ginu za pozorištem. Lazina sestra Ljubica i supruga Ana Telečki (rođena Popova iz Pančeva) inače odlična pevačica, kao i unuci Milica i Milan Bandić bili su zapaženi i istaknuti glumci. Telečki je bio rođeni glumac velikog formata: tragičar i komičar podjednako, a istovremeno vrstan recitator.

III

Paulina Sudarski sa kolegama i koleginicama u Kraljevskoj umetničkoj školi

Јеdinе pоznаtе trаgоvе о Pаulininоm škоlоvаnju prе Аkаdеmiје nаlаzimо u iscrpnоm tеkstu Мilivоја Nikоlајеvićа, u kојеm оn dеtаlјnо оpisuје vеćinu učеnikа kојi su u istо vrеmе kаd i оn (1932-1939) pоhаđаli čuvеnu Umеtničku škоlu11 . U prеdrаtnој Јugоslаviјi, gеnеrаciје mlаdih slikаrа i vајаrа svоје prvе pоukе su mоgli dоbiti u trimа likоvnim škоlаmа.

V

Studija muške glave, ulje na platnu, vl. Narodni muzej Zrenjanin

Iako je akt najzastuplјeniji kao tema kod Pauline Sudarski, sličan koloristički i intimistički prosede nalazimo i u njenim portretima. Ovome treba dodati i činjenicu da je potez sada nešto jasniji i odlučniji što utiče i na markantnost prikazanih ličnosti. I opet je neizostavno da se prisetimo profesora Dobrovića i njegovog blagog graficizma na pojedinim portretima koji deluju pomalo plošno, ponegde crno obrublјeni, kao što to na nekim svojim radovima čini i Sudarska (Portret žene sa šeširom, NMZR, inv. br. 81). I dok nam je većina portretisanih ličnosti kod Dobrovića poznata35, ne znamo ko sve pozira njegovoj učenici, pa karakterizacija likova kod nje dospeva u drugi plan.

Dubravka Nešović

Dubravka Nešović

Dubravka Nešović, vrhunski interpretator starogradskih pesama i romansi, rođena je 31. avgusta 1932. u Novom Bečeju.

Dubravkini roditelji, majka Beograđanka Nataša Nešović i otac Novobečejac Milorad Majin, bili su glumci Novosadsko-banovinskog putujućeg pozorišta. Kako su u skladu sa svojim zanimanjem često putovali, slučaj je hteo da Dubravka bude rođena na jednom od njihovih gostovanja, zamalo na samoj pozornici.

„Na pozornici sam se rodila, majka je odigrala I čin, u II činu joj je pozlilo, u III  činu sam ja došla na svet!“

Ognjeslav Kostović (1851–1916)

RUSKI PRONALAZAČ SRPSKOG POREKLA

Ognjeslav (Ignjat) Stepanović Kostović, ili “Kralј pronalazača” kako su ga u Rusiji zvali, ostao je u istoriji tehnike upamćen po mnogo čemu. Najpre kao pionir ruske avijacije i istraživač koji je udario temelјe svetskom vazduhoplovstvu.

Povratak u mašinsku stanicu i prelazak u Okružnu mašinsku stanicu u Zrenjanin

Uprava poljoprivrednih dobara koja je bila viša instanca za poljoprivredna dobra pa tako i „Aladar“ nije uopšte vodila računa niti vršila bilo kakav nadzor nad radom nas upravnika poljoprivrednih dobara. Mi smo mogli krasti stoku i prodavati, kao i vino, rakiju i pšenicu i zadržavati za sebe koliko nam volja, a da niko ne zatraži polaganje računa. Mene je takvo stanje strašno zabrinjavalo. Iako sam bio čist „kao suza“ postojao je strah da će pre ili kasnije početi ispitivati koliki su prinosi i šta je učinjeno, koliko je stoke uginulo i da li je stvarno uginulo ili smo izvršili krađu mi koji rukovodimo tim imanjima. Sve je to mene nagnalo da se što pre izvučem iz tog posla i pored sve lepote i zadovoljstva koja sam dobijao radeći sa tim priprostim, a u osnovi posebno poštenim narodom. Najveći broj tih biroša bio je nepismen, ali je on tako vaspitavan da sluša i da radi. Ako je video da se njegov rad ceni, on je bio posebno srećan i još više odan poslu.

Hajnalka Zerebelјi

Hajnalka Zerebelјi je prvi ženski advokat u Novom Bečeju. Posle višedecenijskog rada, iza sebe ima veliko profesionalno i životno iskustvo, koje rado prenosi mladim kolegama.

Rođena je 14. aprila 1959. godine. U Zrenjaninu je završila osnovnu školu i gimnaziju, prirodno-matematički smer, a potom i Pravni fakultet u Novom Sadu. Iako je rodom iz Zrenjanina, sebe smatra Novobečejkom, a Novi Bečej gradom koji ima dušu.

Nеkоlikо rеčеnicа о dr Kоnstаntinu Pејičiću

Dr Pејičić је biо nајvеrniјi drug Теоdоrа Pаvlоvićа јоš оd đаčkih dаnа pа svе dо svоје smrti, а dоkаz tоg priјаtеlјstvа је i knjigа „ŽIТIЈЕ ТЕОDОRА PАVLОVIĆА".

Dr Pејičić је rоđеn u Bоrоvu 1802. gоdinе, а umrо u Budimpеšti 1882. gоdinе. Znаči, ni оn niје dоčеkао оsvеćеnjе Pаvlоvićеvоg nаdgrоbnоg spоmеnikа. Меdicinu је zаvršiо u Pеšti 1830. gоdinе, а nа službi је biо u Sоmbоru, pа zаtim u Srеmskim Kаrlоvcimа, dа bi krајеm 1844. gоdinе prеšао u Pаnčеvо. U Pаnčеvu је оstао dо 1873. kаdа је pеnziоnisаn. Kао pеnziоnеr prеsеliо sе u Pеštu, gdе је svе dо smrti biо uprаvnik Теkеliјаnumа.

Prof. dr Duško Letić

Duško Letić je rođen u Kumanu 1959. godine. Završio je osnovnu školu ''Milan Stančić Uča'' u Kumanu. Srednju mašinsku školu je završio u Zrenjaninu 1978. god. Diplomirao je 1984. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu na odseku za industrijske sisteme. Magistrirao je 1994. godine na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu sa temom ''Razvoj novih metoda za upravlјanje tokovima materijala u mašinogradnji'', kada je boravio u švajcarskom institutu Micron Hessler u Bazelu.

Osnovni podaci

Rođen sam 8. septembra 1917. godine u Kumanu u srednje-imućnoj zemljoradničkoj porodici. Moj otac Boško Mečkić i majka Zorka rođena Kišprdilo iz Melenaca imali su tridesetak jutara zemlje. Otac se nije zadovoljavao samo prihodima koje je „odbacivala“ zemlja, već je u svojim mlađim danima trgovao sa stokom, pšenicom, imao mlekaru, vršalice, motornu krunjaču i tako stvorio uslove da uveća svoje zemljišne posede. Kupio je u Novom Bečeju, u neposrednoj blizini varošice, salaš sa 50 jutara zemlje 1927. godine, a cela porodica se preselila iz Kumana u Novi Bečej, odmah po završetku moje osnovne škole, u leto, 1928. godine.

Otac je u Novom Bečeju, pored zemlje, držao u vlasništvu novu vršalicu i traktor, imao odličan vinograd (dva jutra – 9.000 čokoti) i ubrzo je stvorio sredstva da mom bratu, svom starijem sinu, Svetoliku, 1933. godine otvori, na najlepšem mestu, na glavnoj ulici Novog Bečeja, mesarsku radnju, kao i da 1938. godine ćerki, mojoj sestri Ivanki, da miraz u iznosu od 100.000 dinara, što je bilo ravno 10 jutara najbolje zemlje.

Minuli rad – moja ideja

Razmišljajući o podsticanju radnika na ekonomisanje sa svakim dinarom fabrike, došao sam do zaključka da treba celokupnu dobit ili profit podeliti radnicima. Da pored ličnih dohodaka i onaj deo koji je ostao za proširenu reprodukciju preduzeća pripada svakom radniku u onom procentu koliko je u toku godine učestvovao u masi ličnih dohodaka isplaćenih te godine. Ali ovaj deo će se voditi na posebnom tzv. evidentnom računu svakog pojedinog radnika i služiće za proširenu reprodukciju, a radnici će imati kao neku vrstu dividende za uložena sredstva/ kao vlasnik akcija/, koja mora biti najmanje na visini kamatne stope. Neću to objašnjavati, jer ukoliko bi to nekog posebno interesovalo može detaljno naći u mojim studijama povezanim u vidu posebne knjige. Studija je upućena predsedniku Savezne privredne komore Jakovu Blaževiću 1965. godine,ali na žalost njegov savetnik i šef kabineta nisu dorasli da to shvate, te je i ova studija ostala bez odgovora.

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com