Iz prošlosti našeg zavičaja

Juli 2009.

U Galeriji „Selo" Doma kulture opštine Novi Bečej, 3. jula 2009. godine, otvorena je izložba eksponata novobečejskih kolekcionara i pojedinaca, vezana za prošlost Novog Bečeja, pod nazivom ,,lz prošlosti našeg zavičaja".

Tako je Zavičajni klub Novobečejaca i Vranjevčana svojim sugrađanima i gostima u gradu kraj Tise, učinio još jedno veče nezaboravnim, jer izloženi predmeti, fotografije i dokumenta, nisu nikoga od prisutnih ostavili ravnodušnim.

Pozdravljajući mnogobrojnu publiku, Novobečejce, Vranjevčane i njihove goste, direktor Doma kulture Marijana Baračkov istakla je značaj ove izložbe, rečima da se ne može uspešno u budućnost ako se ne poznaje prošlost.

Izložbu je zvanično otvorio predsednik Zavičajnog kluba Branislav Vojnov, koji je govorio o značajnim projektima Zavičajnog kluba, među kojima je i ovaj koji nas vraća u prošlost zavičaja, koja je sudeći po eksponatima bila veoma bogata, a prisutne je na mađarskom jeziku pozdravio Janoš Koso, član Upravnog odbora Zavičajnog kluba.

Na zidovima galerije postavljene su fotografije znamenitih Novobečejaca, Josifa Marinkovića, Gige Jovanovića, Konstantina Vukova, ali i manje poznatih, no isto tako vrednih pomena, nastavnica Zlate Jovanović, Klare Komaromi, koja se udavila u nevremenu koje je zadesio malu lađicu na Tisi 1931. godine, porodice Lukseder, pa, ikona sv. Jovana koju je slikao Milorad Majin Krka, otac Dubravke Nešović.

Mladi kolekcionar Janoš Koso, zajedno sa svojim učiteljem Andre Karoljem, vredno je sakupljao eksponate od svojih sugrađana i na stolovima, zastrtim starinskim stoljnjacima, našli su se zanimljivi predmeti koji su predstavljali ukras domova, a mnogi su imali i upotrebnu vrednost kao što su stone lampe, boce za vino i pivo iz Rohoncijevog podruma, ručno kovani lokoti, berberski alat, nekadašnji „figaro" za kovrdžanje kose i slično.

Tu su se našli i lepi primerci starih gramofona iz kolekcije Mirka Saravolca, a prisutni su mogli da čuju i zvuke sa starih ploča. Izložene su stare citre, kao i deo duvačkih instrumenata vatrogasnog orkestra, delovi starinskog nameštaja, razboj iz 1905. godine, na kome bi se i danas može tkati, odeća, obuća i mađarska narodna nošnja.

Među eksponatima, počasno mesto, našla je fotokamera Konstantina Vukova koju je nasledio Geza Sakač, kao i pisaća mašina iz vremena Gige Jovanovića, kao i knjige sa štambiljima ovog novobečejskog štampara.

Da li ste znali...

da je industrija cigle, crepa i keramike »Polet« nekoliko meseci u 1947. godini nosila naziv Toza Marković?