Milosavljev S. Ljubiša - Žaki

je rođen u Kumanu 1958. godine. Sa 18 godina, 1976. godine, počeo da igra fudbal za prvi tim. Pre toga, pretežno, je igrao mali fudbal i vrlo retko dolazio na treninge podmlatka ili prvog tima. Veliki fudbal nije ga toliko privlačio iako je mlađi brat Duško, rođen 1960. godine, već bio standardni, na daleko poznatom, podmlatku a koji je od februara 1975. godine vodio Varadinac Milan, autor ove knjige.

Milosavljev S. Ljubiša - ŽakiU JNA je bio od aprila 1979 do juna 1980. godine. Zadnje utakmice za Kumančane je igrao u proleće 1995. godine. U intervalu od 19 godina, aktivno je igrao punih 15 godina i spada u red prvih trojice fudbalera sa najdužim stažom fudbala. Redovno je u timu igrao na mestima levog beka, leve polutke, ili centarhalfa, a par utakmica odigrao je i kao centarfor. Visok oko 170 cm, uvek suv - slab, malo povijen, neupadlјivo je delovao na terenu. U igri je bio vrlo pokretlјiv, sa dobrom brzinom i odrazom. Vrlo stabilan u duelima sa protivničkim igračima, pa su ga zbog toga mnogi respektovali. Nije bio grub igrač, već oštar, blagovremen i siguran u startu.

Refleksi i elastičnost davali su mu prednost u vazduhu. Odličan pregled igre, tačna dodavanja i smisao za kombinatoriku napada, sa uvek iznad prosečnom kondicijom, bio je tako reći, univerzalni fudbaler. Uvek primerenog ponašanja i kao takav dugo godina je bio kapiten u timu a i član uprave. U svojoj fudbalskoj karijeri dao je oko 20-tak golova. Na terenu nije trpio nepravdu u suđenju pa je bio meta sudija. Na pripremama sa fudbalerima bio je juna 1985. godine u Kumbore, i zimi 1995. godine u Soko Banji. U toku fudbalske karijere imao je dve teže povrede, i to:

- na prijatelјskoj utakmici u Novom Miloševu, 30.07.1978. godine, u jednom duelu domaći igrač, sa oko 90 kgr. namerno mu je, celom svojom težinom, nagazio na skočni zglob desne noge. Tako je bila jaka povreda da je Žaki išao kod ortopeda Dr. Kozlovački u Zrenjaninu. Noga je bila do kolena modra, i zglob je fiksiran. Povredu je vukao dugo a fudbal nije igrao sve do leta 1980. godine U prvenstvenoj utakmici u Kumanu, 22.11.1987. godine sa Naftagasom iz Elemira, 0:0. Ledena kiša, susnežica. Teren pun vode, leda i blata. Vrlo hladno, mrzne. Tokom drugog poluvremena osećao je jaku hladnoću, više no obično u to doba godine, a pri takvom nevremenu. Mislio je da je to zbog lošeg i hladnog vremena jer nije obukao majicu ispod dresa a i noge su bile u blatnjavim, mokrim i smrznutim kopačkama. Jedva je dočekao kraj utakmice. Brzo je otišao u kupatilo pod tuš. Dugo je ostao pod vrućom vodom, ali nikako da se zagreje. Toliko je osećao zimu da se čudio kako da se ne ugreje od tople vode. Drhtao je. Tokom kupanja osetio je neprijatan bol u desnom oku, uhu i te strane glave. Ali sve se širilo od oka. Onaj tup i podmukli bol nesnosne jačine i tako na momente, po par sekundi. Onda, prestane pa kroz par minuta se ponovi. Posle više od pola sata kupanja u vrućoj vodi, a uz povremene bolove, došao je u svlačionicu i na ogledalu video da mu se zacrvenelo - zažarilo desno oko. Pomislio je: - Možda je promaja? Ne seća se da ga je neko tokom utakmice, udario! - Došao je kući, oko još više crveno a bolovi jači i duži. Sutra, izjutra, je otišao u očnu bolnicu Zrenjanin i ostao 54 dana na lečenju. Bilo je zapalјenje rožnjače desnog oka. Lečenje je bilo dugotrajno. Posledice su ostale. Na to oko vrlo slabo vidi. Preko celog oka je bela skrama, sloj koji sprečava da bolјe vidi. Može da se izvrši transplatacija ali nije sigurno kako će se organizam ponašati na strano telo. Žaki kaže: - Osećam se dobro, čak igram, rekreativno mali i veliki fudbal. Mogu da radim. Jest da mi je krivo i žao, ali šta sad mogu. Ne sećam se da sam, nekad, povredio oko. Možda, ne znam!

Kao učenik srednje škole i sve do vojske aktivno igrao i šah za Kumančane. Na dosta mečeva igrao za svoje Kumane.

Završio je Gimnaziju. Oženjen je. Radi u Zrenjaninu, a živi u Kumanu.

Povezani članci

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam