rođen 1954. godine u Zrenjaninu. Još s proleća 1961. godine Vasa je odlazio na stadion Proletera iz Zrenjanina i posmatrao kako čika Koča trenira malu decu. Vasa je sa roditelјima i starijim bratom Duškom stanovao, odmah, preko puta stadiona Proletera, pored Begeja. Svakodnevno su im treninzi bili pred očima. Odlučio je da pita čika Koču da ga primi na trening. Ali čika Koča je odgovorio da je još mali i da dođe sledeće godine. Međutim, Vasa je bio uporan - dolazio i posmatrao šta rade deca. Videvši da je Vasa uporan čika Koča ga jednog dana pozove u svlačionicu. Kada je dobio opremu Vasa se obukao za par sekundi. Uzeo je loptu i trčeći do terena stalno je upasivao dres u gaćice jer mu je dres bio do kolena i ispadao iz nogavica. Vasa je bio presrećan.
Posle par meseci čika Koča premesti Vasu da trenira sa starijim dečacima. To mu je bila nagrada za njegovo brzo napredovanje u tehnici i samoj igri. Nekako u to vreme Vasa je doveo na trening i svog starijeg brata Duška i čika Koča ga primio zahvalјujući Vasi. Ali ga Duško nije obrukao jer već za 2-3 meseca Duško je igrao za prvi tim pionira.
Kada su stariji pioniri otišli u podmladak Vasa je počeo igrati za prvi tim pionira.
Igrao je desno krilo ili veznu polutku. U to vreme stariji brat Duško odlazi u FK Radnički iz Zrenjanina (podmladak). U 1968. godini održano je u Borovu selu prvenstvo pionira Jugoslavije, a pioniri Proletera iz Zrenjanina osvojili su drugo mesto iza Sutjeske iz Nikšića. Za podmladak Proletera igra od 1969/1972. godine. U to vreme treneri su bili Toša Manojlović, Blagić Svetislav, Žarin Svetislav, Dimković i Rus Milenko, naravno ne svi u isto vreme. Igrači podmladka sa kojima je Vasa igrao bili su: Jurišić, Kosnić, Tošić, Škorić, Andrić, Kevrešanov i dr. U jesen 1972. godine prelazi u Rusandu iz Melenaca koja je ispala iz Vojvođanske lige. Treneri su bili: Praporski Petar - Ćira, Nićetin Stojan, Šlјapić Rada. U ovom klubu izvodio je penale, slobodne udarce, kornere. Igrao je veznu polutku. Sa Rusandom je igrao u Banatskoj ligi i Jedinstvenoj banatskoj ligi. Dobio je poziv i otišao u vojsku, gde je bio od novembra 1973. do novembra 1974. godine. U vojsci je igra o za garnizon i bio kapiten tima. Kada je njegov garnizon igrao protiv vojne Gimnazije iz Zagreba i pobedio sa 9:2 Vasa je dao, čak, sedam golova. Posle utakmice zvali su ga da pristupi Dinamu iz Zagreba ali Vasa nije prihvatio. Februara 1974. godine dolazi da igra za Kumane i tu ostaje sve do leta 1977. godine kada odlazi u Jedinstvo, Novi Bečej. U to vreme Vasa je radio na terenu, nije redovno trenirao pa se vratio u svoje Kumane već posle prolećnog dela 1978. godine. Za Kumane je igrao do 1982. godine kada jesenju sezonu igra za Rusandu iz Melenaca da bi se sledećeg proleća vratio, opet, u Kumane i igrao, tako reći sve do 1992. godine, kada i završava svoju fudbalsku karijeru. U toku fudbalskog staža najviše je igrao veznu polutku. Ali igrao je i kao krilo pa čak i centarhalfa. Kao fudbaler bio je vrlo disciplinovan, skroman kao i u privatnom životu. Bio je izvrstan tehničar, igrao obema nogama, prefinjen dribler. Svojom tehnikom i vladanje loptom ostao je lјubimac publike. Uvek je znao šta će sa loptom, imao je odličan pregled igre, smisao za kombinatoriku. Menjajući prostor omogućavao je svojim suigračima da mu dodaju loptu. Umirivao, štopovao loptu na volšeban način. Imao školovan izrađen šut. Često je davao golove ne samo iz igre već i iz slobodnih udaraca sa 16-25 metara, kao i iz penala. Igrao je, još kao pionir, za reprezentaciju Vojvodine protiv reprezentacije opštine Kovačica. Kasnije igrao za reprezentaciju opštine Novi Bečej.
Na turniru malog fudbala u Melencima, leto 1980. godine, Kumančani su osvojili prvo mesto. Zatim na memorijalnom turniru Mučalov Ljubinko - Bata Kumančani 1988, 1989, 1990. godine osvajaju prvo mesto i pehar u trajnom vlasništvu. Na turniru u Novom Bečeju Dr. Mile Teofanovski, 1995. godine Kumančani osvajaju prvo mesto. Na svim ovim turnirima Vasa je sa svojim drugovima fudbalerima iz Kuman dao pun doirinos da se ta prva mesta osvoje. Da nije bio toliko privržen Zrenjaninu i svom Kumanu sigurno bi Vasa igrao i za klubove višeg ranga takmičenja. Ali Kumane je za njega značilo više no fudbalska karijera. Živi i radi u Kumanu sa porodicom.
