rođen 1954. godine u Kumanu. Kao učenik osnovne škole počeo da igra fudbal. To su bile utakmice između razreda ili međuškolski susreti na području opštine Novi Bečej. Od kako se seća uvek je branio. Plavog tena, kose i očiju, lepo fizički građen više je potsećao na Šveđanina no na Banaćanina. Takve fizičke osobine izdvajale su ga od ostalih a kada se doda i golmanski talenat i skromnost u ponašanju onda nije bilo teško, odmak, uočiti takvog mladića.
Za prvi tim počinje da brani tek 1970. godina, obzirom da se fudbal u Kumanu nije igrao od 1968. godine. U toj fudbalskoj pauzi organizovani su turniri u malom fudbalu kao i nekoliko prijatelјskih utakmica sa timovima iz okolnih mesta. To je bila neka vrsta pripreme za uklјučivanje u redovno takmičenje, ali se nije znalo kada. Stadoja je redovno učestvovao u svim tim događajima. Bili su mu uzori Enver Marić i Mutibarić. Registrovan je za prvi tim 1.11.1971. godine a već u proleće 1972. godine nastupa za prvi tim, na prvenstvenim utakmicama. Sa svojim početkom nije bio baš zadovolјan ali kako su utakmice prolazile sticao je iskustvo i sve je bolјe branio. Visok oko 178 cm lepe telesne građe, izvanrednih refleksa, tehničkih mekih pokreta delovao je sigurno na golu i u kaznenom prostoru. Imao je i zavidnu brzinu pa je i u istrčavanju bio blagovremen i siguran.
Visoke lopte je sa lakoćom branio. Hvatao ih je u velikom stilu. Plenio je publiku svojim paradama. Sa odličnim odrazom znao je da kroz vazduh leti i po nekoliko metara.
Kada je Kumane 22.8.1974. godine u Zrenjaninu igralo sa Proleterom prvo poluvreme je bilo 9:1 za domaćina. Stadoja je ušao u drugom poluvremenu i primio samo 3 gola. Odlično je branio i svideo se Milošu Milutinoviću koji mu je rekao da dođe na trening sledećeg utornika. Stadojina skromnost je na kraju odlučila i on nije iskoristio svoju životnu šansu. Da je otišao Stadoja bi sigurno uspeo. Te iste godine, ali 29.11.1974. godine u N. Bečeju gostuje Vojvodina iz Novog Sada i igra sa reprezentacijom opštine. Stadoja je branio u drugom poluvremenu i primio samo jedan gol. Inače rezultat je bio 4:3 za Vojvodinu, zahvalјujući Stadoji. Stadoja pripada generaciji fudbalera koji su ušli u viši rang takmičenja 1973/1974. godine.
Sa fudbalerima Kumana bio je na pripremama na Zlataru od 5. -15. februara 1976. godine.
Vojni rok regulisao od januara 1981. do februara 1982. godine. Zadnje utakmice je branio u jesen 1982. godine. Posle toga jedno vreme trenirao golmane i igrao za veterane Kumana.
Oženjen, živi u Kumanu a radi u Novom Bečeju.
