Šajbl Bela

Šajbl Belarođen je u Zrenjaninu 1930. godine. Kao mladić trenirao košarku i fudbal. Visok oko 190 cm vitke telesne građe, plave kose i očiju, lako je bio uočlјiv među svojim vršnjacima.

Fudbal je trenirao malo u Proleteru a onda u Želјezničaru, a igrao na mestima beka ili centarfora. Međutim, zapazio ga je tadašnji profesor fiskulture u Gimnaziji Zrenjanin gospodin Ridanović koji je iz Crvene Zvezde Beograd došao u Proleter i bio kondicioni trener. Pozvao je Belu i rekao da ubuduće trenira za golmana. Narednih šest meseci te 1954. godine je trenirao za golmana, u Željezničaru. Ovaj period nikada neće zaboraviti. To su bili pravi treninzi i profesor Ridanović je stvorio odličnog golmana. Od 1954. do jeseni 1958. godine brani za Proleter. Zbog povrede stopale (risa) na utakmici u Mostaru protiv Veleža, morao je da završi fudbalsku karijeru, a nasledili su ga golmani Divjački i Martinović.

Trenerskim pozivom se bavi od 1962. godine kada je stekao zvanje trenera fudbala. Po dve takmičarske godine trenirao je FK Tekstilac Zrenjanin i FK "Lehel" iz Mužlje. Zatim jednu takmičarsku godinu 1964/1965 fudbalski tim iz Kumana, četiri takmičarske godine podmladak Želјezničara tj. Banata iz Zrenjanina.

Treninge je vodio na savremeni način. Tada je na treninzima dolazilo oko 30-tak mladića. Paralelno je radio na tehnici i taktici igre i kondicionoj spremnosti fudbalera. To je bila novina u načinu treniranja fudbala. Tri puta nedelјno su održavani treninzi. Bio je vrlo disciplinovan, sistematičan. Zahtevao je punu odgovornost kako na treninzima tako i na utakmicama. Nјegova deviza, parola je bila - Fudbal može da igra samo onaj ko zna i koje bolјi. - Do tada Kumančani nisu, skoro, ništa znali o taktici u fudbalskoj igri, pojedinačnim dužnostima ili po linijama u timu. Posebno je radio na tehničkom usavršavanju golmana jer muje to bila, kao, uža specijalizacija.

Obzirom da je ukupna situacija u klubu bila vrlo teška izdržao je celu takmičarsku godinu. Otišao je iz kluba jer je shvatio da se sport ne priznaje i da mu je loša perspektiva. On nije otišao zbog fudbalera ili uprave kluba već zbog lošeg odnosa privrede i vlasti prema fudbalskom klubu.

Na ovaj način fudbalski klub odaje mu priznanje i odužuje se za sve ono što mu nije pruženo u vreme kada je radio u njemu.

Sa porodicom živi u Zrenjaninu kao penzioner.

Povezani članci

sr SR en EN hu HU

Kontakt

060 013 01 01
salevidak@gmail.com

Pišite nam