srenhu

Mendragiš Svetozar - Zare

Mendragiš Svetozar - Zarerođen je 1923. godine u Kumanu. Iako nije igrao fudbal, zeleni travnati teren i fudbalska lopta magično su ga privlačili. Fudbalsku loptu zamenio je harmonikom i gitarom, pa je svojim vršnjacima, koji su igrali fudbal, ulepšavao trenutke pre i posle treninga ili utakmice. Voleo je društvo, a tih kasnih 30-tih godina i prvih 40-tih to je mnogo značilo. Jedina razonoda, tih godina, bili su fudbal, igranke, roglјevi, prela i po koja pozorišna predstava. Iako fudbal nije igrao skoro sve svoje slobodno vreme provodio je na fudbalskom igralištu. Uvek je nešto trebalo pripremiti, nabaviti, doneti, odneti. Kada su bile utakmice posla je bilo celo pre i po podne. Ručno se kosila trava na fudbalskom terenu, krečom obeležiti linije, postaviti zastavice, mreže, na blagajni pred utakmicu prodavati karte. Proveriti da li su dresovi, gaćice, štucne dobro pripremlјeni da ih obuku fudbaleri. Dočekati sudije, gostujući tim pa napisati protokol - zapisnik o sastavima timova.

Posla preko glave. Ne zna čovek da li je bilo više posla kada su Kumančani domaćini ili kada gostuju. U tim poslovima nije smelo biti improvizacije, sve je moralo biti kao pod konac. Sve u vezi fudbalskog terena, opreme, organizacije dočeka ili gostovanja, overe sportskih legitimacija, fotografisanja fudbalera za registracije, lekarski pregledi i td.

Sve te poslove je Zare obavlјao kao sekretar skoro 30 godina. Mnoge su se uprave menjale. Mnogo je bilo predsednika, fudbalera, trenera. Odradio je , tako reći, jedan dobar fudbalski staž. Koliko puta se radovao uspehu a i tugovao neuspehu. Po lepom i lošem vremenu putovao raznim prevoznim sredstvima, od bicikla do autobusa. Nebrojano puta gazio blato, vodu gurajući prevozno sredstvo, najčešće zaprežna-selјačka kola a bogami i kamionet Aćimov Tike-Kalića. Prošao je kroz mnoge atare, putovao lenijama i drumovima. Doživlјavao lepotu prirode s proleća, leta, jeseni. To je tako brzo i zanosno prošlo i imam osećaj da je to jedan divan film sa režijom i glumcima koji apsolutno zaslužuju OSKARA - sa setom u očima kaže gospodin Mendragiš Svetozar.

Iz Kumana je sa porodicom odselio u Zrenjanin 1982. godine. Bio je trgovac, sada je penzioner i živi u Zrenjaninu, ali je vrlo aktivan u muzičkim orkestrima penzionera iz Zrenjanina.

Povezani članci