rođen je 1939. godine u Kumanu. Moča je bio raznovrstan mladić. Vrlo lepo je pevao, glas alt, solo a i u horu.
Uz to lako je savladao - naučio da svira gitaru, bubnjeve i jedno vreme bio stalni član orkestra ČAPUR BRAĆA. Nјegov talenat se ne iscrplјuje muzikom. Bio je stvoren za golmana. Još kao dečak pokazivao je izvanredan smisao da brani gol. Laki pokreti i refleksi govorili su da će se razviti u vanserijskog golmana.
Nјegova visina oko 180 cm, vitko telo, besprekorna tehnika hvatanja lopte, osećaj za prostor, pravilno postavlјanje i blagovremene intervencije omogućili su da bude prvorazredni golman. Naročito su bile zadivlјujuće njegove parade. Let u vazduhu i pad na zemlјu za njega nije bila opasnost - strah. On je u tim trenucima podsećao na pantera. Takvom lakoćom i brzinom hvatao je lopte ne samo u okviru gola već i u celom šesnaestercu. Pa i kada su mnogi videli loptu u mreži on je uspevao da u vazduhu napravi još jedan trzaj i da ono što je neodbranjivo odbrani. Bio je lјubimac publike. Imao je sve predispozicije koje su neophodne vrsnom golmanu. Za prvi tim brani od jeseni 1955. godine, odmah posle saobraćajne nesreće fudbalera kod Crne Bare. Sa Varadinac Milanom i Česko Pavlom i specijalnim lekarskim pregledom počinje njegova fudbalska karijera. Na golu je delovao vrlo sigurno i vrlo retko je gol primio svojom greškom. Paralelno sa fudbalom u periodu od 1959 do 1960. godine branio je gol i za rukometni tim Kumančana. Tu su još više dolazili do izražaja njegovi refleksi i osećaj za prostor.
Zbog svojih izuzetnih kvaliteta bio je golman i Jedinstva iz Novog Bečeja u periodu 1965/1966. godine. Pregovori da ode u Proleter iz Zrenjanina nisu do kraja završeni jer se opredelio za studije i odlazak u Beograd gde je branio za BUSK, beogradski studentski klub, iz Beograda a i za svoje Kumane, kada je vikendom dolazio u Kumane.
U periodu od 1957 do 1958. godine igrao je odbojku u Kumanskom timu i kao prvi tehničar sa tadašnjim odbojkašima plenio srca ovog divnog sporta. Kasnije, kada se zaposlio u "Galenici" iz Beograda još dugi niz godina je igrao i bio kapiten njenog odbojkaškog tima. Nјegov izvanredan osećaj za loptom i sami refleksi stvorio je od njega i odličnog odbojkaša. Iako već sa preko 27 godina igrao je odbojku kao da je deset godina mlađi.
Oženjen je, živi i radi u Zemunu.
