srenhu

Petrović S. Ljubomir - Ljubiš

Petrović S. Ljubomir - Ljubišrođen u Kumanu 1933. godine. Još kao 10-to godišnjak počeo je igrati fudbal za svoju krajčinu. Ali to su bile krpenjače koje su sami pravili. Tek 1944. godine prvi put je video gumenu loptu a iz Beograda ju je doneo tadašnji njegov komšija Tonika - Mađar.

U 1948. godini odlazi u Zrenjanin i upisuje industrijsku školu pri Želјezničkoj radionici. To je bio internatski smeštaj. U to vreme sa njim su bili još trojica Kumančana: Baračkov Steva, Radin Ivan i Sekulić Milinko-Šilјa. Sva četvorica su trenirali fudbal u tadašnjem FK "Želјezničaru". Trener im je bio apsolvent - student DIF-a a kasnije poznati profesor fiskulture gospodin Ridanović tzv. džin Zrenjanina. Prošli su kroz sve fudbalske selekcije. Najviše su igrali u podmlatku a 1951. godine igraju i za prvi tim, ali povremeno. Tamo je već bio i Radišić Duško, ali od njih stariji jer je rođen 1929. godine. Te jeseni, 1951. godine, posle završene škole, počinje da radi u tadašnjoj Želјezničkoj radionici kao tehnički crtač-bravar. Ali je svakodnevno putovao, zajedno sa ostalim Kumančanima, na relaciji Kumane - Zrenjanin i nazad.

Od jeseni 1952. godine igra za Kumane ali i dalјe radi u Zrenjaninu. Visine oko 165 cm. prirodni levak, lepo razvijene telesne građe, igrao je na mestu levog halfa. Na terenu je bio neumoran borac. Uvek je bio u dobroj kondiciji. Stekao je zavidnu tehniku i radne navike još u Želјezničaru. Tamo je konkurencija bila velika. Ko hoće da igra fudbal morao je da se istakne i da ga prihvate kao dobrog, vrsnog fudbalera. Nije se plašio duela. Iako nizak rastom bio je vrlo oštar, stabilan ali ne i grub igrač. Svojom igrom ulivao je sigurnost u odbrani, naročito na toj levoj strani. Imao je odličan pregled igre, precizno dodavao.

Retko je davao golove, ali je to uvek činio iznenada sa 20-25 metara. Dovolјno je bilo da mu lopta dobro pođe, odlučivao se na šut i golman je bio nemoćan.

Negde maja 1953. godine na utakmici u Novom Miloševu imao je tešku povredu desne noge (lom potkolenice i povreda oba meniskusa). Posle dužeg bolovanja, operacije i rehabilitacije i upornošću, već aprila 1954. godine opet igra fudbal, pa sve do septembra 1954. godine kada odlazi u vojsku. Iz vojske se vraća maja 1956. godine i aktivno igra fudbal za svoje Kumane sve do 1958. godine. Te godine, opet, ima povredu noge i ne sme dalјe da rizikuje. Tako da je morao u svojoj 25-toj godini da ostavi fudbal.

Radeći u Zrenjaninu bio je vrlo društveno aktivan. Od predsednika omladine “Šinvoza" pa do grada Zrenjanina, pa Savezni i republički poslanik, te potpredsednik Opštine Zrenjanin i zamenik generalnog direktora Osiguravajućeg društva (ZOIL-a) Zrenjanin do potpredsednika FK “Proleter" Zrenjanin punih 12 godina.

Penzioner je od 1990. godine, oženjen i živi u Zrenjaninu, a i u svom Kumanu.

Povezani članci