rođen 1935. godine u Kumanu. Tamo davne 1952. god. tokom leta, počeo da igra fudbal za prvi tim. Gostovao je Bašaid a on otišao da gleda utakmicu. Nije platio ulaznicu pa ga je jurio Mirkov Slavko, ali Mile pobegne iza gola u peskaru. Tamo se sakrije. Nešto kasnije priđe bliže terenu ali ga je video tadašnji golman Solarov Vesa i pozvao da mu nešto kaže. Tuba je pomislio - I ovaj hoće da me prutom išiba - pa je počeo da beži, ali Vesa za njim i viče - Ne boj se! Ne beži, hoću da igraš fudbal, nije došao Čiča! Tuba zastade, pogleda ga i vide da Vesa nema zle namere pa zajedno dođoše u svlačionicu kod Mirkov Slavka. Nije znao ni kako se oblači sportska oprema. Golman Vesa Solarov davao mu je pojedinačno opremu i pokazivao kako da je obuče, obuje. Tako je Tuba počeo da igra fudbal. Da je Stančić Milinko - Čiča zimski došao Tubić ne bi ušao u prvi tim. Ovako, njegova sreća - prvo je prutom dobio batine što nije platio ulaznicu, a zatim postao prvotimac. I od te utakmice Tuba igra na mestu levog beka. Ali, fudbal je počeo igrati još u osnovnoj školi, pre i posle časova ili za vreme velikog odmora. U školskom dvorištu igrali su uvek "kauboji" protiv "ne kauboja". Igrao je u to vreme i za krajčinu - Stančićev sokak. Ali to je bilo subotom, nedelјom ili u toku letnjeg raspusta.
Nizak rastom, oko 160 cm ali jake telesne građe. Naročito je imao razvijen grudni koš i noge. Vrlo je bio stabilan i dosta brz. Prirodni levak. Bio je poznat kao oštar, beskompromisan fudbaler. Uvek je išao na prvu loptu. Nije dozvolјavao da protivnički igrač dođe do lopte. A kada se to dešavalo onda je ulazio u njega u trenutku kada se igrač odvoji od lopte-gurne je. I skoro uvek je uspevao da loptu oduzme-izbije. To je bio jedna vrsta klizećeg starta, samo njemu svojstvenog. Uvek je nastojao da mu prvi start uspe - da prosto razbije protivničkog igrača. Onda je on moj - često je tako govorio Tuba. Igrao je jednostavan fudbal. Kada je situacija dozvolјavala ubacivao se po levoj, krilnoj poziciji i centrirao pred gol - u prostoru šesnaesterca jer tamo je uvek bio po neki igrač. Na nekoliko utakmica igrao kao centarfor ili centarhalf. To je bilo izuzetno, kada je, baš, morao.
Vojnu obavezu regulisao od septembra 1956. do avgusta 1958. godine i u Murskoj Soboti igrao za njihov klub. Skoro da, posle odsluženja vojnog roka, ostane kod njih. Zaposlio bi se, čak je mogao i da se oženi. Ali, u Kumanu je bila samo mati, pa onda drugovi tako da je to bilo jače od uslova iz Murske Sobote.
U Kumanu je opet nastavio da igra ali je zbog zaposlenja morao da pređe u FK Banat iz Zrenjanina u leto 1960. godine i tamo bio sve do završetka jesenjeg dela prvenstva 1965. godine, kada se vratio u svoj matični klub. Odigrao je još neku utakmicu i onda prekinuo fudbalsku karijeru.
Oženjen, sin Ivan igra fudbal. Bio je penzioner. Umro je u Kumanu 1997. godine.
