srenhu

Ćurčić V. Tomislav - Toma

rođen je u Kumanu 1929. godine. Tek 1943/1944. godine u Novom Bečeju završava više razrede osnovne škole. U periodu 1947-1951. godine u Somboru je završio Učitelјsku školu. U Somboru je trenirao i igrao za FK RADNIČKI. Dok je pohađao Učitelјsku školu dolazio je, 1948 -1951. godine, subotom-nedelјom u svoje Kumane i igrao za kumanski tim. Obavezno je jednom mesečno dolazio u Kumane a bilo je i više puta a sve u zavisnosti od važnosti utakmice. Ta putovanja su bila vrlo naporna, naročito povratak. Saobraćajne veze železnicom nisu direktno obezbeđivale putovanje, a i red vožnje je omogućavao samo jednom dnevno dolazak-odlazak. Čak je bilo i presedanja. Na putu se provodio ceo dan. Najteže je bilo putovanje kada su Kumančani igrali kao gosti, jer je Toma dolazio u Kumane, pa onda sa fudbalerima odlazio i po 50 km. dalјe od Kumana da bi se , posle utakmice, kasno vraćao u Kumane, te preko noći putovao za Sombor. Bilo je i direktnih putovanja, iz mesta gde su igrali fudbal, za Sombor. Takva je, u stvari, bila sudbina svih učenika ili studenata a koji su dolazili u Kumane da pojačaju svoj tim.

Službenici opštine Kumane iz 1957. godineToma je maštao, kao i mnogi drugi, da se nakon školovanja zaposli u svoje Kumane. Mislio je da će svojim Kumančanima trebati i kao učitelј, kao što im treba kao fudbaler. Ali, želјe su jedno a stvarnost drugo. U to vreme seoski moćnici odlučili su drugačije. Toma nije primlјen, da kao učitelј, radi u školi. I ne samo Toma već i mnogi drugi. Razišli su se po celoj tadašnjoj Jugoslaviji a najviše ih je bilo u Bosni. Kumanu nije trebao školovani kadar, nisu mu trebali svoji lјudi-meštani. Seoski moćnici bili su sebi dovolјni. Oni su bili sve i sve su najbolјe znali.

Toma je ipak uspeo da, odmah, ode u vojsku i tamo je bio 1951/1952. godine. Posle vojske zaposlio se u Derventi, pa Gračanici, Riđici 1959. godine, a od 1975. godine radi i živi u Senti.

U međuvremenu se oženio i završio Fakultet fizičkog vaspitanja. Na poslu je imao zavidne rezultate:

- 1963. godine osnovna škola "Petar Kočić" iz Riđice, u kojoj je radio, u malom fudbalu osvojila prvo mesto i postala prvak SR Srbije,

- u organizaciji "Malih novina" iz Sarajeva organizovano atletko prvenstvo Jugoslavije. Nјegova osnovna škola je u tri učestvovanja osvojila prvo, drugo i treće mesto.

U Kumanu je fudbal igrao kao half ili centarhalf. Sa oko 172 cm visine, crnomanjast, dobre fizičke građe na zelenom terenu delovao je sigurno i svom timu davao neprocenjivi doprinos. Iskustvo koje je stekao trenirajući i igrajući u Somboru dobro mu je došlo pa je svom Kumanu pružao odlične igre i bio poželјan u timu. Uvek je želeo da pomogne i tako se u igri i ponašao. Mnogo se žrtvovao a malo dobio, kao i mnogi drugi. Kaže: - Nije mi žao što sam učinio ali puno godina nasam mogao da shvatim kakvi su to lјudi bili u to vreme. Nisu imali ni držali do svoje reči. U mnogim slučajevima bili su kratkovidi. Kada bolјe razmislim a na osnovu šta sam postigao i šta posedujem, ne treba da žalim što se nisam zaposlio u Kumanu. Sigurno je da u Kumanu sve ovo ne bih imao. Toma je od 1992. godine penzioner i sa porodicom živi u Senti.

Povezani članci