rođen je 1914. godine u Kumanu. Trgovac po zanimanju a mnogo godina radio kao rukovodilac - direktor radnih organizacija. Od 1946. godine, kada se vratio iz vojske, postao je prvi direktor Zemlјoradničke zadruge iz Kumana, pa sve do proleća 1958. godine kad odlazi u Zrenjanin. Fudbal je voleo kao svoje drugo zanimanje. U prvom braku nije imao dece pa se u fudbalu osećao kao otac porodice. Privlačila ga je mladost. U 1947. godini, tokom leta, izabrana je nova uprava, a Maćeja je izabran za presednika fudbalskog kluba. U to vreme je to mnogo značilo. Direktor radne organizacije na čelu fudbalskog kluba, pa voli fudbal a još i dobro stoji sa politikom i vlastima tadašnje Opštine Kumane! A da nije tako, kako bi bio direktor firme? Tadašnja Zemlјoradnička zadruga je imala svoje prodavnice i sve što je za fudbal trebalo završavalo se preko njih. Naravno, tu su bili lјudi od poverenja, Odgovorni drugovi.
U Opštini je radio Radišić Svetolik, kao predsednik. Vlast je blagonaklono gledala na stvaranje minimalnih uslova da egzistira fudbal pa i druge vrste sporta (odbojka, šah). Član uprave je bio, takođe, i Radišić Svetolik. Zemlјoradnička zadruga je kupila nov kamion PIONIR i sa njim prevozila fudbalere do mesta gde je trebalo utakmicu odigrati. Prevoz je vršen samo ponekad, uglavnom u dalјa mesta.
Maćeja je odobravao prevoz, nabavku sportske opreme, isplatu sudija i svih troškova koji su stvoreni u vezi fudbala. On je, čak, bio prvi posleratni menadžer. Doveo je dva mlada fudbalera, i to Tomić Ljubu-Dolara i Jelić Momčila. Oni su za Kumane igrali u periodu 1949-1951. godine. Maćeja je Jelića prihvatio kao svog rođenog sina. Primio ga je u kuću, hranio, oblačio, školovao.
Ovi mladići su bili odlični fudbaleri. Tomić je igrao centarhalfa a Jelić Momčilo golman ili centarfor. Kumančani su Jelića zvali "Čovek od gume" jer je imao neverovatan refleks, odraz. Posle Kumana Jelić je jedno vreme igrao i za Proleter iz Zrenjanina. Maćeja nije puno išao sa fudbalerima kada su igrali kao gosti. Išao je samo u veća mesta gde su bile važnije utakmimce. Ali ono šta on kaže sekretaru ili vođi puta fudbalskog kluba to se moralo poštovati pa, čak, i ako je bilo u pitanju sastav tima. To, naravno, nije uvek bilo dobro - najbolјe, ali nije se imalo kud. Tako je moralo biti i kraj priče. U drugom braku ima dece, umro 1999.g. kao penzioner u Zrenjaninu.
