VII

Svi su se obradovali dolasku Angelininom, kod svakoga je ona izazivala interesovanje, primamlјivala ga svojom neobičnošću i veselošću. Uvek je ona umela s puta da donese neki poklon i deci i starijima i da unese živost. I ovoga puta svakome je donela ponešto. Ali ono što je donela devojčicama, zaprepastilo je i bacilo u nedoumicu i nespokojstvo njenu majku. Svakoj od devojčica poklonila je po jednu bocu kolonjske vode, koja je, umesto staklenim zapušačem, bila zatvorena figuricom dečaka, koji je, kad bi se pritisla gumena pumpica, prskao kolonjsku vodu. Ocu je donela golu, mesnatu divnu Venecijanku, koja je takođe u neku ruku svojim izgledom prelazila meru pristojnosti. Ali, ono što je donela deci, „O, presveta Bogorodice, spasi nas!“, prelazi granice svega.

Majka nije volela ovu svoju kćer baš zbog toga što je unosila u kuću raskalašnost, što je privlačila u svoj vrtlog sve muškarce oko sebe, pa čak i doktora Rapajića, koji je toliko umeo da bude nežan, diskretan i odmeren prema plemenitoj gospođi Anki. I taj Rapajić potpuno se menjao pred Angelinom, postajao obestan i počinjao stvari koje nisu dolikovale njegovim godinama. Kada se seti samo gospođa Anka kako je taj Rapajić, pored nje uvek pomalo umoran, ludo jahao za Angelinom, i — što nimalo nije pristojalo njegovoj obazrivosti — dopuštao da ih posle zajedno vide kako dolaze pored Tise.

Ne čudi se ona Gegi što je svakoga momenta čekao da se dotakne Angelinine ruke, i što ju je užagrenim očima gledao, pričajući joj gotovo na uho raspalјive priče i anegdote, ali da katolički paroh Ambrus toliko izgubi meru da joj pred svima polјubi mišku kad je Angelina to od njega u šali tražila, i to baš u ono vreme kad su se i inače po varoši brblјale spletke o njemu, u koje je i plemenita gospođa Anka bila umešana. Ne, ne, presvetla gospođa mama ne može da se raduje dolasku ove svoje kćeri, ekscentrične svetske devojke. Od jutros, gospođa Anka je obuzeta mišlјu kako će od devojčica utrapiti one skandalozne bočice s kolonjskom vodom, kojima su se toliko bezazleno, ali i radoznalo igrale.

Ona nije htela prosto naprosto da im oduzme, jer ne daj bože, mogla je time da potstakne kod njih razmišlјanje o tome. O, užasa! zar bi njene kćeri smele da se predadu takvim mislima! Upotrebiće svu svoju žensku i materinsku lukavost. Već je uspela najmlađoj Sofiji da izvuče bočicu bez ikakve bure, ali joj je zato morala dati nov svileni šal koji je već bio na njenim ramenima, ali su joj dve sestre, Ksenija i Ognjanka, pritrčavale sa svojim bočicama i golišavi dečak kvasio ju je kolonjskom vodom prkosno i obilno.

Već rano posle podne Angelina je u tremu počela igru sa doktorom Rapajićem. Zvala ga je da dođe kod nje u Peštu, i to upravo kad je Julije Karačonji naglasio da će možda iduće zime provesti nekoliko nedelјa u Pešti pre nego pggo pođe u Južnu Ameriku u konzularnu službu. A kako se igrala i s tim mladićem, svojim parnjakom:

„Idete u Južnu Ameriku? Jeste li razočarani?" I tako mu je okrenula leđa opet pilјeći u Rapajića bez obzira na to što je stari Karačonji mogao da se nalјuti i da ode sa sinom pre večere.

Julije nemoćno pocrveni i tražeći reči da održi svoju gordost, reče:

„Možda zamoren..."

Gospođa Anka je zlurado primetila da mladić ne bi otišao, pa čak i kad bi stari otac to od njega tražio. Angelinin slikar, Anri, kao da ništa nije primećivao, nije upućivao neprijatelјske poglede Rapajiću; naprotiv, kao da mu je ovaj zbog Angelinine simpatije bio još bliži. Ne, gospođa Anka neće nikada pripadati tom visokom svetu za kojim žudi njen muž. Ona voli ovaj seoski spahiski život, ovo jednostavno gospodstvo, u kome je sve jasno i sve manje zapleteno nego u Pešti. Kad već nije mogla da izdrži Angelinino ponašanje, ona iziđe iz pavilјona i lepim, drhtavim i negovanim rukama popravi svoju tešku kosu. Dodirnu se po bedrima; svesna je: lepa je još uvek — neće je pobediti ova zmija isklizla iz njenih sopstvenih nedara.

Brzim i sitnim koracima gospođa Anka je pošla prema kaštelјu. Kad je ušla u veliku, tek postavlјenu trpezariju, opterećenu kristalom i porculanom, majolikom i srebrnim servizima i teškim srebrnim vazama, sa bleštavim čaršavom od teškog, belog damasta na stolu, Anka ne primeti svoju zadihanost, već poče da pravi raspored ko će gde da sedne, starajući se da Angelinu rastavi od Rapajića, stavivši između njih kartu sa imenom žitarskog trgovca Vajsa i protinice Papićke.

Povezani članci