logoban

Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom sadržaju sajta, bolje rezultate pretrage, mogućnost komentarisanja članaka, kvalitetnije fotografije i druge pogodnosti. Kako da se registrujem?
 

Preporuka dobre hrane

Izvolite dobri ljudi

najbolje se ovde nudi

odlična je ovo hrana

ja to jedem svakog dana

 

Zalogaji su tu slasni

prsti će vam biti masni

a delovi što nisu jasni

gazda će da vam objasni

 

Ugledajte se na mene

tu ima šta da se jede

a da vam budžet ne vene

sve je skoro u po cene

Usmrdelica

Došla jedna pa se nudi

Hoće sebe da mi da

U meni se želja budi

Ma nek ide bestraga.

 

Rešio sam da pristanem

Na njeno udvaranje

Moram negde da odvedem

 fuficu na karanje.

 

Letnje doba mesečina

Vrućina na sve strane

Pa je kren'o junačina

U ponoćno jebanje.

 

Našli smo se na livadi

Raširio sam ćebe

Ona drhti sva u nadi

Hoće da se jebe.

 

Kada me je zagrlila

Privukla bliže sebi

Odjednom mi se zgadila

Pa je jeb'o ne bi.

 

Iz usta joj je smrdelo

Kao iz klozeta

Vodu nije vid'lo telo

Od početka leta.

 

Alatka mi odmah pala

Skupio sam ćebe

Pa joj rekoh: zbogom mala

Nek te drugi jebe.

Uspavanka za velikog Zlatokosog dečaka

Mirno snivaj zlato moje

po ulici kud sad hodiš.

Nek veseli korak boje

put i stazu koju vodiš.

 

Ne brinem se, samo pevam

uspavanku za dečaka.

Što je veći, većma snevam

tog zlatokosog šestaka.

 

Milo moje, neka zvezde

pogled s tebe ne skidaju.

Nek za tobom svagda jezde

u san svaki da sijaju.

Jer želim čist vazduh

U trenutku

Kada se i poslednja volja gasi,

Brojim sate življenja.

Mog propalog truda

Uništenog ideala, života.

I tad, odlazim sa scene

Iz sveta glume, ljudi.

Njihovog već grobnog života.

Večeras

Večeras sam tiha i budno snena.

Budi sa mnom i ćuti.

Zatvori oči i ne spavaj.

Ispijmo vino u ime elegije, žene koje više nema.

Žene, koja je u sumraku izgubila reči,

da bi je ti voleo.

Žene koja voli ćutnjom usana.

Žene koja voli nepokretom prstiju.

Žene koja voli bosiljkom duše.

Večeras je za tebe ona pesnička tema,

mnogo je lakše voleti ženu kada je tiha i budno snena.

Izgubljena žena u tvom svetu kapilara i vena.

Ispijmo vino u ime elegije, žene, koje više nema.

Ne znam

Ne znam

I tako je lako

Kada naiđem na problem

Bez problema pitam

Zašto je tako

Ne znam

I zaista je lako

Kada treba

Nešto novo da radim

Drugi će reći kako

Kako bi bilo da znam

Da mogu i hoću

Sve sam

Od silnih razmišljanja

Ne bih spavao noću

Od silnih pitanja

Ne bih imao mira

I u duši bi bluz počeo

Da svira

Zato ne znam, ne znam

I tako je lako

A za sve ostalo

Drugi će reći kako

Objava II

Moje pola i tvoje

Moglo je biti celo;

Dati reč - MI.

 

Sada i da ponudiš telo,

Više mi ne treba, nekada moje,

Opet je samo - TI.

I ovo ću reći tiše:

Na lavi mog srca

Ti se grejati, bogami, nećeš više.

 

Ja idem dalјe.

Nema soba

Bila je to nema soba. Reći su zastale u grlu, kao ptica u letu, gledali smo se kroz čudno neko ogledalo, nas dvoje sami na svetu.

Ljubila sam ti oči boje lešnika, usne boje višnje, a ti si spretnim rukama oblikovao moje telo.

U mislima mi tekla muzika Ravelovog „Bolera", tek da u meni prekine tišinu slutnje. Nikada se više nećemo sresti, znao si već danas, ali si ćutao kao i juče.

Možda bi postojalo sutra da je volje više bilo, ali si ti morao otići u svoje dane, u svoje noći.

Zaboraviti ta bela nedra, te usne, pogled i ramena čedna, vrat labuda, kao na nekom jezeru na kraju sveta i reći svojima „Dobro jutro, kakav običan započe dan".

Nisam smela više gledati tvoje usne, ruke, prodirati u dušu. Bolje da odživim sušu budućih godina i nikada ne zaboravim malu priču na najneobičnijem mestu na svetu, odselim se na drugu planetu, ili nestanem u nebo nevina znajući da za nas nema volje, ni biće bolje i ko zna šta može da se desi da bismo ponovo bili sami, samo nekoliko dana u tami neke nerođene zemlje.

Hvala ti za rana jutra, za poklonjenu nadu, za ljubav koju ću poneti kao serenadu koju mi nisi uspeo otpevati.

Nismo čuli glasove, ali ostaje da slutimo da su takvi, kakve smo zamišljali mi, dva putnika, dva različita koloseka.

Nismo se uspeli pozdraviti, ali ti poklanjam pesme, jer to se srne, baš srne u ovoj ludoj noći nesna, dok nestajem među zvezdama, bez broja telefona, jer ti neću trebati, a ovde me ne smeš imati.

Ljubavi moja mila, poneću i krila da brže odletim i bol ne osetim! Ostavljam ti kristala suzu, svilenu bluzu, iluziju usana i belih nedara, a čuvaću tvoju sliku skrivenu u svemiru.

Jesen

Golo granje njiše

rasuta gnezda

Sa neba padne

po koja zvezda

Kuće se ogledaju

u lokvama kiša

Zrika zrikavaca

sve tiša

Jesen ljubi ptice

za sretan put

U polju grli se

kukuruz žut

Miriše jesen

na bagrem zreli

i suvo lišće

kestena...

Urban Bean fest

Čujte, ljudi, radosnu vest

dolazi nam Urban Bean fest

ova naša lepa Kamenica Sremska

domaćin će biti Urban Bean festa

 

Dolaziće ovde ljudi sa svih strana

dobri smo domaćini, al’ to nije mana

svi su redom dobro došli

koji su pasulj skuvati pošli

 

Biće bogat program slavlja

kako nam to Toša javlja

biće raznih umetnika

profija i početnika

 

Doćiće novi takmičari

zabavljaju se ravničari

bacaće se sve što stigne

da publiku na noge digne

 

A onda na kraju dana

završiće se zabava

polako će svi kući poći

sa željom da će opet doći

Oda (o ne) glupostima

Dvadesetak mladih milionera

Jure za nekim mehurom kožnim

Kad ga stignu đavo ih potera

Šutnu dalje svojim palcem nožnim.

 

Publika oduševljeno gleda

Mladalačka bogataška lica

Nisu svesnii da su jad i beda

Prodana im svaka utakmica.

 

Pihtijada čvarkijada kobasicijada

Mudijada štrudlijada pa pasuljijada

Namamili glupi narod na te silne jade

Da dođu i zaborave svoje prave jade.

 

Opelješe i sponzore a i sitnu raju

Koji bi da se pokažu i da zakuvaju

A ni ne zna jadni stvor koji dovde dođe

Da samo organizator ove dobro prođe.

 

Onda ovi narodnjaci domaća estrada

Tužno tmurno jedno gadno to su šaka jada

Silikonskim minićima hit za hitom ređa

Potrebna joj samo krava umesto solfeđa.

 

Pederi su zaštićeni kao medved beli

Danas se i  ministarka sa njima veseli

Ne smeš ih ni opsovati prilaziš sa smeškom

I žalosno u njih gledaš: to je roba s greškom.

 

Da ne dužim više i gomilam reči

Shvatil ste šta sam ovim hteo reći

Živim dalje život ovaj život pseći

Od ovog se brale ne može pobeći.

Оblаk štо Jеlеni pаdе nа rаmе

Biо је dаn, iznаd јоrgоvаnа, u mеni,

Ipаk, nоć је tо bilа. Nisаm јој vidео licе.

Аli је iznеnаdа, nа sаmој kоlеni,

Buknuо cvеt. Kоsti su, pоnоvо, pоstаlе žicе.

I nеstаdе rеči.

А bilо је hlаdnо.

 

Slеdеćе čеgа sе sеćаm - piјаnа sоbа,

Krеvеt štо skаčе, brаt kојi spаvа,

Sаt, оpеt, pаdа. Ја sklаpаm оči. Zlо dоbа

U tišini. Јаstuk pun stаklа i mоdrа glаvа.

А bilо је hlаdnо.

 

Stојim nа оbаli sа čеtiri јаbuke.

Тisа sе spuštа tеlоm dо brаnе,

Аl sаd је mrtаv kо mоје rukе

Оblаk štо Јеlеni pаdе nа rаmе.

А bilо је hlаdnо.

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com