Rasplakanu malu Milu

Teta ljulja u svom krilu

Hajde desna, hajde leva!

Pesmu staru Mili peva:

„Hajd' na levo braca Stevo,

Hajd' na desno Mila sestro,

Pa u mestu – zob, zob, zob!“

Ala Mila tužno plače

Teta ljulja malo jače,

Opet levo, braca Stevo,

Opet desno, Mila sestro,

I u mestu – zob, zob, zob!

Sija sunce posle kiše

Naša Mila suze briše,

Veselo se smeje, evo

Hajd' na desno, hajd' na levo!

Neka ovo bude tvoje!

A njegovo, evo, to je!

Meni ovo, to je moje!

Hoćeš li mi dati tvoje

Samo malo da je moje?!

Nek njegovo bude tvoje,

Njemu dajem ovo moje;

Posle opet svakom svoje!

Kakvo retko blago dele,

Dve sestrice, mali braca?!

Tri klikera porcelanca,

Šest sličica nalepnica

I drvenih šest bojica.

Uče sve dok ne nauče,

Mali bata, mala seka,

Gde vodicu pije zeka,

Da pokažu jednog dana,

Eto baš tu, sa mog dlana!

To je bila igra, šala,

Porasla su deca mala.

Al' video niko nije

Zeca kako vodu pije.

Da ne pije iz rečice,

Iz potoka il' lokvice?!

Zeka vodu i ne pije,

Ne kupa se i ne mije.

Takvog je zeka roda

Ne zanima njega voda.

Baš je zeka izvanredan!

A zar nekad nije žedan?

S' lišćem sočnim on iskapi

I rosice dve tri kapi!

Prstić  Ana posekla,

Kap je krvi istekla.

Čula sam za brigu njenu –

Šta će ako creva krenu?!

Varalica bajalica

Ova bi je spasla,

Neka kaže: - na psu rana,

Na psu i zarasla!

Koga zoveš dobra vilo?

Ime moje je Danilo!

Grličica guknu milo,

Doziva ga: - Hej Danilo!

Leptirovo bljesnu krilo,

Pa poleti i Danilo.

Svi ga zovu, šta se zbiva?

To Danilo sanak sniva.

Tiho, k'o da šušti svila,

Budi mama svog Danila.

Hajde sine, šapće Danu,

Vidi, novo, jutro svanu!