logoban

Registrovani korisnici imaju pristup celokupnom sadržaju sajta, bolje rezultate pretrage, mogućnost komentarisanja članaka, kvalitetnije fotografije i druge pogodnosti. Kako da se registrujem?
 

Jarak

Postoji jedna ulica,

jedan ćošak i jarak

gde su se pleli

venčići od maslačka.

 

Bile su to najlepše ogrlice

i đinđuve od cveća.

Lepše od svakog nakita

koji se može videti

u izlogu bilo koje zlatare.

 

Bile su to najveštije ruke

neveštih, detinjih ruku

i nasmejanih obraza

malih majstora.

 

Postoji jedna ulica,

jedan ćošak i jarak

gde i danas rasti i cveta

svakog proleća,

najžući maslačak na svetu.

 

Ako ikad tuda prođete,

prepoznaćete to mesto.

Samo neka bude proleće.

Kada

Kad mrak prekrije zemlju

Tišina zavlada svud

Jedan zračak svetla se javi

I nacrta novi krug

 

Kad tuga obuzme ljude

I gorčinu okuse svi

Jedna mrvica sreće se javi

Njom se otkriju putevi novi

 

Kada strah prohuji svetom

Jeza opije svakog od nas

Jedno dete doći će dano

I zaplakati u pravi čas

 

Kada prvo jutro s radošću

Posle hiljadu godina svane

Jedan čovek shvatiće

Njegov plač je oterao tame

Dan golgote

Slutim neke daleke tuge.

Vetar nije više ni prijatan,

ni blag.

Zbog čega mora tako da bude,

kada želiš biti i dalje

potreban i drag.

Moja zvezda vodilja se umorila

i sve češće beži iza oblaka.

Ne znam, da li sam dovoljno

stvorila topline

da se moji dragi mogu grejati

u godinama koje dolaze?

Danas je jedan pravi dan bez veze,

kada um bez prestanka

brblja i veze.

Danas me grle neke daleke slutnje.

Duša mi je tako umorna i ranjiva.

Vetar nije više ni prijatan,

ni blag.

Zbog čega mora tako da bude,

kada želiš biti i dalje

potreban i drag.

Danas je jedan pravi dan sete,

kada se sutra ruga onom juče.

Danas je dan golgote moje duše.

Kako je teška borba sa samim sobom.

Smiluj se Gospode svom grešnom čedu

i povedi me ka izbavljenju.

Često te sanjam

Često te sanjam

Kako spavaš

Mirno i spokojno

Kao dete

 

Često te sanjam

Kako mirno spavaš

A rosa ti kosu kvasi

Toneš

 

Često te sanjam

Kako mirno spavaš

Orošene kose toneš

Ispuštam te

 

Često te sanjam

Kako nestaješ

A ja ostajem sam

Ostajem da sanjam

 

I tako te često sanjam

Kako spavaš

Mirno i spokojno

Baš kako bih ja želeo

Nemoj buditi more

Miroslavu Aleksiću

Nemoj buditi more,

Ako ploviti nećeš;

 

Talasi tad će,

Puni zvezda od soli,

Tužne ljubiti

Stene,

I obala,

U svojoj boli,

Kidati vence,

Od pene.

 

Samu buru

Videćeš...

 

Zato:

Nemoj buditi more,

Ako ploviti nećeš.

 

Nemoj buditi more,

Ako ploviti nećeš.

Prljavi ples

Dolazi noć crna i siva...

A ruke gore ko vatra živa.

Dodira željne ko pamuk meke,

a tvoje ruke mojim daleke.

U ritmu bola kroz strah i bes

s đavolom igram prljavi ples.

Vuče me sebi i doziva,

dođi na moja polja siva.

Međ’ zrele čičke i različke,

mesto ću ti naći

gde zračak sunca ne može zaći.

Duga je noć, trnem od straha,

gušim se, gorim, nema mi daha.

On igru vodi, rugli mu smeh...

Podaj mi dušu, počini greh.

Prelet

Zvuk postaje strah,

Vapaj Odiseja.

Glad za prekorom ptice.

 

A kad se nebo u metaforu sruši,

mislićeš da je put gola neminovnost.

Samo što

Više ničeg neće biti na Zemlji.

Živ si

Ovo je pesma pisana za moje drago večno živo plavo mače, koje zna da se smeje i plače. Prošlo vreme ne postoji i ne broji se nijedna kap posmrtne kiše, ni suza više.

Ni večni ležaj ne postoji, jer se otvaraju rajske dveri za dušu od meda i oraha, badema i lešnika, boje tvoje očiju. Ti si moj večni osmeh, sa pomalo jeda, a kako drugačije i može dvoje brodolomnika da se slože?

Voleli smo iste i pomalo različite stvari, ti, mače, koje sve najbolje zna, i da je zemlja čvrsta podloga za život od obloga. Ja žena poezijom zanesena i puna neba i svetlucave srme, koja ne zna da okreće krme.

Sve je sadašnjost, jer si uvek ozbiljnost i šala u mojoj duši od hiljadu velova. Znam da ne bi želeo formalnosti i plač, crne duge i neke druge bezvredne stvari. To kvari, po tebi, svetlost večnosti, radost živuću i kuću punu toplih pesama.

I, ko to kaže da te nema!? Ti spavaš sa mnom u istom krevetu, mala moja svađalice iz inata i lepoto iz Banata. Gledamo iste filmove, vodimo burne dialoge oko značaja politike, guramo se ispod jorgana, a naša velika kuca i dalje te brani od svake ruke i pogleda tek, za neke buduće pouke.

Jer, ti si večno živ! Nevinoga srca i dobre duše, a takvi samo mogu Bogu da služe. Zapevajmo sada: „Ne, ne pitaj“ i zbilja, ne pitajte šta se zbilo, samo nazdravimo za mog dragog od osmeha i hrabrosti. On je tu... Sada će doći. Zvezda će pasti, moja zvezda padalica, moja zvezda smejalica.

Dok ide stazom

Dok ide stazom, duž drvoreda,

osećao sam da me gleda.

 

Jesen je bila,

puna opalog lišća.

 

Činilo mi se u nju je bio

zagledan ceo svet.

 

Jesen je bila...

novobečejska jesen,

samo je ONA bila... cvet.

Prsti

Palac prstić najvažniji

Izrastao najsnažniji,

Početak je ove priče.

Prste redom sve dotiče

I poziva: -Je l' hoćemo?!

Hajde, hajde, da krenemo!

 

Kažiprst je radoznalac,

Ne zna zašto zove palac.

Da ostale obraduje,

Sve što vidi pokazuje,

On se tiska, gura svuda,

Pita: - kuda, kuda, kuda?!

 

Srednji prstić ponajduži,

Sa palcem se rado druži,

Kaže poput sveznalice:

Kod mamice! Kod mamice!

 

A domali tiho pita,

Jer „Ko pita, taj ne skita!“:

-  Želeo bih da znam samo,

A šta ćemo svi mi tamo?

Palac zove, krenućemo,

A šta ćemo?! A šta ćemo?!

 

Malčić kao i svi mali

Odmah počne da se hvali:

-  Iako sam sasvim mali,

Znam što drugi nisu znali.

Naša mama na nas čeka,

Da pijemo toplog mleka!

Zdravo debeli

Pasulj krompir i tarana

To nije nikakva hrana

Mislim bato da sam fer

To ne jede čak ni ker.

 

Ni školjkice ni flekice

Ne vrede ni za po' pice

A tikvice i ludaje

Nemoj nikako da mi daje.

 

Od kupusa noga  zebe

A boraniju ko jebe

Ni spanaća ni salate

Meni nemojte da date.

 

Samo mesom me služite

Ajde malo požurite

Nije bitan oblik tol'ko

Nego da ga bude mnogo.

 

Meso molim mesto 'leba

Meso s mesom jesti treba

Al' ima jedno pravilo

Da ga je kurac pravio.

 

Znači tu otpada riba

Makar kako fina bila

Daj goveđe ili svinjsko

Jareće a i ovčijsko.

 

Pa nek doktor posle vidi

Kol'ki mi trigliceridi

Nemoj jesti nemoj piti

Pa zar 'oćeš zdrav umreti.

Slikar

Kada bih mogao

da izaberem jedan

super-talenat,

izabrao bih da

budem slikar.

 

Ništa bolјe od toga.

 

Samo bih sedeo,

pio kafu i slikao

njene crne oči, koje su

tako moćne i krupne,

kao da je ceo svemir

skriven u njima.

 

Ali, na moju veliku žalost,

nisam slikar, i nemam

nijedan super-talenat.

 

Od mene je talentovaniji

čak i svaki drugi ovan,

ja sam promašeni pesnik,

ja sam čovek netalentovan.

Kontakt

Sale Vidak
060 013 01 01
salevidak@gmail.com