Spavaš li?

Spavaš li?

Gledam ti spokojno lice

Oči sklopljene

Osmehuješ se

Spokojstvom odiše čas

Samo da znam dal' sanjaš

Mene, il` drugog?

Il' nas?

 

Spavaš li?

Milujem ti nasmejano lice

Sklopljene oči

I osmeh ljubim

Strašću odiše čas

Samo da znam dal' sanjaš

Mene, il' drugog?

II' nas?

 

Spavaš li?

Čitavim telom te grlim

Oči sklapam

Ljubim

Nemirom odiše čas

Samo da znaš, budan sanjam

Tebe sa mnom...

Nas...

Maja Josimović

Maja Josimović
Rođena 28. marta 1984. godine u Zrenjaninu. Nakon Gimnazije u Novom Bečeju diplomirala je na Visokoj tehničkoj školi strukovnih studija u Novom Sadu (2008), na odseku za grafički dizajn, a trenutno je na specijalističkim studijama Ilustracije. Celokupno njeno stvaralaštvo, od grafičkih radova, preko poezije do muzičkih dela bazira se na emocijama, nastalim kao proizvod života i dešavanja u njenoj neposrednoj blizini. Stvaranje svojih dela opisuje kao pokušaj materijalizacije onoga što oseća.
 

Ostavljaš me

Odlaziš daleko

Dokle te bose noge nose

Za sobom ostavljaš svoj miris

Nežne kože

I razbarušene kose

Pune bola, patnje i straha

Ostavljaš i svoje reči

Ostavljaš mene

Bez ljubavi

Ko je mogao da te spreči

Odlaziš daleko

Dokle te bose noge nose

Za sobom ostavljaš svoj miris

Nežne kože

I razbarušene kose

Pune nade, čežnje i želje

Ostavljaš i misli svoje

Ostavljaš mene

Da živim

Neke nove ljubavi

Neke nove boje

Odlaziš daleko

Dokle te bose noge nose

Za sobom ostavljaš svoj miris

Zaboravljaš

On bez tebe bledi

Jer novi ljudi

Nove mirise donose

Da li?

Kako da ti kažem

Da sam deo sveta

Što ti život brani

 

Kako da ti kažem

Da sam deo vremena

Gde su tmurni dani

 

Gde sunce ne izlazi

Gde cveće ne cveta

Da su zime večite

Bez sunca i leta

 

Pa sam i ja samo senka

Što polako bledi

Sad te zovem u pomoć

Da li nešto vredi?

Poraz

Na klupi ushićen sediš,

Sanjaš

Doživljavaš lepe trenutke

A na vidiku još uvek nikog

Maštaš

I ne gubiš nadu, ne blediš

Kraj klupe nervozno stojiš

Razmišljaš

Strepiš da ostaćeš sam

Na vidiku samo stari čovek

Gledaš

Ali ne gubiš nadu, sekunde brojiš

 

Oko klupe cupkaš, ne prestaješ

Čezneš

Suze ti oči pune

Na vidiku samo mutni stranci

Odlaziš

Nada kraj klupe osta, nestaješ

Često te sanjam

Često te sanjam

Kako spavaš

Mirno i spokojno

Kao dete

 

Često te sanjam

Kako mirno spavaš

A rosa ti kosu kvasi

Toneš

 

Često te sanjam

Kako mirno spavaš

Orošene kose toneš

Ispuštam te

 

Često te sanjam

Kako nestaješ

A ja ostajem sam

Ostajem da sanjam

 

I tako te često sanjam

Kako spavaš

Mirno i spokojno

Baš kako bih ja želeo

Od tada

Kad su se pogledi sreli

I rukom mi dotakao leđa

Život je postao novi

Rodila su se nova jutra

Osvanuli novi dani

Došli neki novi snovi

 

Sada život bez tebe

Nikako ne mogu da vidim

I ne želim

I hoću da vičem

Da kažem glasno

Da znaš

Da se ne stidim

Što s tobom vazduh delim

Kao da oduvek smo bili

Jedno

I vanzemaljsko

 

Postali smo jedno

Kao magija neka

Postali smo nesalomivo

I blago

Neprocenjivo vredno

Senka

Noću

Kad oči sklopiš

Utoneš u mirne snove

Biću tu da te čuvam

Od onih

Što snove love

 

Ne okreći se samo

Da sam to ja ne smeš znati

U tvojim očima nek budem samo

Senka

Što te u stopu prati

 

Jutrom

Kada se budiš

I oteraš snove svoje

Biću i dalje kraj tebe

Čuvati

Uzdahe tvoje

 

I kiša kada pada

I sneg

I kad vetar duva

Nemoj se plašiti nikada

Tvoja te

Senka

Čuva

Stari dani

Tako sam tužna kada se setim

Šta je bilo ranije

Novi dani i novi ljudi

Samo nose nevolje

 

A mi samo stojimo sami

I čekamo i čekamo

Da se vrate stari dani

 

I gledam samo kako se smeju

Smeh sve tužniji je

Dok vetar duva i kiša pada

Sunce odavno ne greje

 

A mi smo ovde ostali sami

Da čekamo i čekamo

Da se vrate stari dani

Začarani krug

Nekada davno čudo se zbilo

U čudesnom gradu

Što ljubav krije

Dvoje je mladih sreću usnilo

Al njena sreća

Trajala nije

Sve je to tajna, al moram ti reći

Tu čudesnu priču

O vatri i vodi

Priču o njemu i njegovoj sreći

O njenom životu

Što je u smrt vodi

 

Crne su oči usnile plave

Kao nebo noći

Plavetnilo dana

Crne su oči ostale same

Od plavog pogleda

Ostade rana

Suviše mali koraci istine

Staze ljubavi

Suviše teške

Ipak smo samo deo sudbine

A njihova ljubav

Slučajna greška

 

Na svetu sve uvek nestaje

Stvari, gradovi

Ljubavi, ljudi

I opet iznova rađa se i nastaje

Živimo u krugu

Kao da smo ludi

Nekada davno čudo se zbilo

U čudesnom gradu

Što ljubav krije

Dvoje je mladih sreću usnilo

I njihova sreća...

Da li je?

Promene

Ceo život

Promene čine

Od sna do jave

Od dobra do zla

 

Nižu se

Jedna

Po jedna

Satkane pažljivo

Životnim delima

 

Svako biće

Promene čine

Od početka do kraja

Od vrha do dna

 

Nižu se

Jedna

Po jedna

Satkane uzdasima

Od jave do sna

Vreme kad prođe

Čekam

Da vreme prođe

Onoliko koliko treba samo

I sve na svoje mesto dođe

Plašim se i čekam tamo

Tamo gde jutra sviću

U nekom svetlu čudnom

Tamo gde ljudi sanjaju

U nekom polusnu budnom

I sreća se krije

Opijena strahom

A noć hrli ulicama

Pustoši jednim dahom

 

Čekam

Da vreme stane

Baš u trenu kad sanjam

Da su nestale rane

I neću morati da se klanjam

Da su nestale boli

Što nas kao senke prate

I da me ljudi vole

Bez potrebe da me shvate

Jer sreća je načinila korak

I ja je u stopu pratim

Čekam da vreme stane

U tvoj život

Na večnost da svratim